2. Крв је ендогена телесна течност
својствена
само кичмењацима. Лимфа, друга телесна
течност, настаје из крви и у њу се улива.
Крв спада у течна везивна
ткива мезодермалног порекла, што значи
да поседује велику количину међућелијске
везивне супстанце коју стварају саме
ћелије везивног ткива и зароњене су у њу.
Крв улази у састав система за циркулацију

3. Крв чини око 55% течне крвне плазме и око 45%
чврстих крвних ћелија које се налазе у плазми.
Крвна плазма је безбојна, односно
жућкаста течност: водени раствор органских и
неорганских материја. Састоји се од воде,натријумхлорида, осталих соли, мале
количине шећера, неких масних
материја, хормона, кисеоника и угљен-диоксида. У
крвној плазми се налазе крвне
беланчевине: албумини, глобулини и фибриноген.
Крвне ћелије су црвена крвна
зрнца (еритроцити), бела крвна зрнца (леукоцити)
и крвне плочице (тромбоцити). Црвена крвна зрнца
дају крви црвену боју, састављена су од беланчевина
и холестерина, а садрже и хемоглобин. Бела крвна
зрнца су постојане ћелије које се размножавају
деобом. Крвне плочице су најмања крвна зрнца; они
су у уској вези са згрушавањемкрви.
Фибриноген стварају ћелије јетре и од њега
настаје фибрин за време процеса коагулације.
Албумини су транспортни протеини крвне плазме
(преносе нпр. липиде, неке хормоне и јоне) и
одржавају сталан осмотски притисак крви.

5. Црвена крвна зрнца (еритроцити) су најбројнија врста ћелија у
организму, чија је основна улога транспорт гасова –
кисеоника од плућа до ткива и угљен-диоксида у обрнутом смеру.
Еритроцити су ћелије облика
биконкавног сочива. Просечан
дијаметар им износи око 7,8 μm а
дебљина 2,4 μm на
периферији, односно 1 μm или мање
у централном делу ћелије. Зрели
еритроцити садрже око 70% воде, а
преосталу количину чини углавном
респираторни
пигмент хемоглобин. Ћелија се
састоји од мембранe
и цитоплазме без једра и већине
других ћелијских органела. Ћелијска
опна еритроцита је веома динамична
структура, важна за одржавање
његовог живота. Она осигурава
облик и пластичност црвених крвних
зрнаца и стабилност њихове
унутрашње средине.

6. Број црвених крвних ћелија у здравих особа зависи од
пола, старости, надморске висине и бројних других фактора.
Просечан број еритроцита код одраслог мушкарца се креће између
4,2 и 5,8×10¹²/l, а код жена између 3,7 и 5,2×10¹²/l крви.
Проценат крвикоји чине еритроцити се назива хематокрит и износи
40-45%.

7. Основна улога црвених крвних ћелија је
транспорт кисеоника од плућа до ткива (односно ћелија) и угљен-диоксида
у обрнутом смеру. Осим тога оне садрже ензим карбоанхидразу који
катализује (убрзава) реакцију између угљен-диоксида и воде.Хемоглобин у
еритроцитима је изузетан ацидо-базни пуфер, па су еритроцити одговорни
и за највећи део пуферске моћи крви

8. Животни век еритроцита износи 100-120 дана. Разградња је последица
њиховог „старења“, односно слабљења метаболичких система који
одржавају облик и савитљивост ћелијске мембране, транспорт јона кроз
мембрану, спречавају оксидацијупротеина у цитоплазми и сл.
Постоји пет начина разградње: фрагментација, осмозна
лиза, фагоцитоза, цитолиза изазвана комплементом и
денатурацијахемоглобина.
Већина еритроцита се распада у слезини, приликом проласка кроз црвену
пулпу. Приликом прскања ослобађају се хемоглобини електролити. Од
хемоглобина се добија гвожђе и порфирински прстен од кога
настаје билирубин, а он се путем жучи избацује из организма.

10. Бела крвна зрнца или леукоцити су крвне ћелије. Њихова улога је
имунолошка, тј. у одбрани од болести. У једном литру крви, здраве
одрасле особе, налази се између 4-11 милијарди белих крвних зрнаца.
Према облику једра и мембране се деле на гранулоците (са
зрнастом цитоплазмом и режњевитим једром) и агранулоците (са
хомогеном цитопплазмом и округлим једром). Леукоцити настају
у коштаној сржи, али се део развоја неких врста леукоцита одвија и
у тимусу, лимфним жлездама и чворовима, као ислезини.[1] Најзначајнија
је грудна жлезда (тимус) која се налази испод грудне кости, јер је она
битна за развој једне подврсте лимфоцита, Т лимфоцита.[2]

11. Постоје три главне врсте белих крвних зрнаца.
Гранулоцити
Гранулоцити чине већину белих крвних зрнаца у периферној циркулацији и
карактерише их режњевито једро и гранулисана цитоплазма. Постоје три
врсте гранулоцита:неутрофили, еозинофили и базофили.
Лимфоцити
Лимфоцити су округле ћелије чије крупно једро заузима преко 90%
унутрашњости и потискује цитоплазму у страну. Углавном круже лимфним
системом и постоје у три врсте: Б-ћелије, Т-ћелије и Ћелије Убице. Име су
претежно добила према енглеском називу места у телу на коме сазревају
(постају способни да препознају стране антигене):
Б лимфоцити настају у коштаној сржи, где и сазревају: енг. Bone marrow - B-
cells.
Т лимфоцити такође настају у коштаној сржи, али сазревају у тимусу:
енг. Thymus - T-cells.
Ћелије убице настају такође у коштаној сржи: енг. Natural Killer Cells

12. Б-ћелије стварају антитела која се везују за патогене чиниоце како би
омогућиле њихово уништавање. Т-ћелије постоје као: цитотоксичне Тћелије, помагачке Т-ћелије и као супресорске Т-ћелије. Само цитотоксичне
ћелије директно учествују у уништавању страних агенаса у телу док
помагачке и супресорске Т-ћелије имају регулациону улогу у имунолошком
одговору организма кроз лучење цитокина којима се модулише понашање
осталих, углавном ефекторских ћелија, имунолошког система. Примера
ради, помагачке ћелије типа CD4+ учествују у координацији одзива
имунолошког система и њихов недостатак је једна од појава изражених
код HIV-a. Цитотоксичне ћелије и ћелије убице су способне да уништавају
ћелије тела које су инфицираневирусом.

13. Моноцити
Моноцити су ћелије које се, када из циркулације пређу у друга
ткива, развијају у макрофаге. Макрофази затим делују као „усисивачи“ који
су, слично неутрофилним гранулоцитима, способни
да фагоцитују ("поједу") остатке изумрлих ћелија из организма. За разлику
од неутрофила, међутим, макрофази могу да фагоцитују и целе ћелије. Уз
то, они учествују у презентацији делова патогених организама
лимфоцитима, како би их они препознали и уништили (Т лимфоцити), или
створили одговарајућа антитела (Б лимфоцити).

15. Крвне плочице или тромбоцити су мале, овалне крвне ћелије пречника 2-4
микрометра.
Тромбоцити настају у коштаној сржи у процесу тромбоцитопоезе из
прекурскорских ћелија -мегакариоцита. Мегакариоцитна лоза почиње, као и
све крвне лозе, са плурипотентном стем ћелијом (PPSC/CFU-S), чијом
диференцијацијом и асиметричним деобама настају, између
осталог, мултипотентне ћелије мијелоидне лозе (CFU-GEMM). Ове ћелије
непрепознате морфологије затим дају унипотенту стем
ћелију мегакариоцитне лозе (CFU-Meg), чији се известан број ћерки
диференцира у мегакариоците. Овај процес се одвија кроз неколико
ступњева. Настали мегакариоцити су највеће хематопоетске ћелије, са
крупним, лобулисаним једром најчешће

16. Тромбоцити су мале, ануклеусне, биконвексне ћелије. Као фрагменти
цитоплазме не садрже једро, а изграђени су од гранула и протеинских
филамената актина, миозина итромбостенина. Посматрано на електронском
микроскопу, по електронској густини се разликују два сегмента светлији, периферни који се назива хијаломера, и унутрашњи, тамнији који
се назива грануломера. Одорганела поседују остатке ендопласматичног
ретикулума и Голџи комплекс који синтетишу разне ензиме и садрже велику
количину јона калцијума, који игра велику улогу у процесу коагулације
крви. Садрже још и митохондрије и ензиме за синтезуАТП-а и АДПа, такође и ензимске системе за
производњу простагландина, тромбоксана, затим факторе
стабилизације фибринаи један фактор раста који стимулише раст
ендотелних ћелија. Све органеле, ензими и енергетски молекули су
организовани у посебне грануле (којих има три врсте: алфа, делта и
ламбда) које су сконцентрисане у грануломери.

17. Улога тромбоцита је заустављање крварења путем стварања тромбоцитног
чепа и коагулације крви. Ако дође до повреде крвног суда-крварења прва
реакција је сужавање-констрикција крвног суда под утицајем симпатикуса и
вазоконстриктора-супстанци које изазивају сужење крвног
суда вазоконстрикција.

18. Болести тромбоцита се могу поделити на оне са смањеним бројем и
функцијом тромбоцита - тромбоцитопенија и на оне са повећаним
бројем тромбоцита - тромбоцитоза.
Тромбоцитни концентрати се добијају процесом сепарације из
крви. Крвне плочице се чувају на температури од око 20-24
степени. Максимално време чувања је 5 дана, због ризика од
контаминације бактеријама.