3. 3
Utvr|en redosled slova u }irilici se zove Azbuka.
{tampano slovo pisano slovo {tampano slovo pisano slovo
A a A a N n N n
B b B b W w W w
V v V v O o O o
G g G g P p P p
D d D d R r R r
| | S s S s
E e E e T t T t
@ ` @ ` ] } ] }
Z z Z z U u U u
I i I i F f F f
J j J j H h H h
K k K k C c C c
L l L l ^ ~ ^ ~
Qq Qq X x Y y
M m M m [ { [ {
4. 4
Sad, kad zna{ i sva pisana slova, kreni u novu avanturu
– ve`baj ih uz pomo} novih ve`bica.
Pesmica1.
Kad se razboli{,
ide{ kod lekara,
a bolesna kuca
kod veterinara.
Oni vode brigu
da zdravi nastavite igru.
Prepi{i pesmicu pisanim slovima i daj joj naslov.
(naslov)
5. 5
Postavi pitawa2.
Qudi se le~e kod lekara, a `ivotiwe kod
veterinara.
Postavi pitawe tako da odgovara datom
odgovoru. Pitawa napi{i pisanim slovima.
Lekar se naziva jo{ i doktor.
Kad te boli zub ide{ kod zubara.
Lekar radi u bolnici ili u ambulanti.
6. 6
Glagoli – SADA[WE vreme3.
SADA[WE VREME (PREZENT) se koristi kad se
govori o ne~emu {to se SAD de{ava.
jednina mno`ina
JA dr`im balone. MI dr`imo balone.
TI dr`i{ balone. VI dr`ite balone.
ON, ONA , ONO dr`e
balone.
ONI, ONE , ONA dr`e
balone.
jednina mno`ina
Ja pevam.
Dopuni tabelu poput gorwe. Prva
re~enica je data.
7. 7
Glagoli – PRO[LO vreme4.
PRO[LO VREME(PERFEKAT) se koristi kad se
govori o ne~emu {to se RANIJE (u pro{losti)
desilo.
Primeti: Glagol je druga~iji ako imenica
mu{kog, `enskog ili sredweg roda vr{i radwu.
jednina mno`ina
JA sam dr`ao (dr`ala)
balone.
MI smo dr`ali balone.
TI si dr`ao (dr`ala)
balone.
VI ste dr`ali balone.
ON je dr`ao balone.
ONA je dr`ala balone.
ONO je dr`alo balone.
ONI su dr`ali balone.
ONE su dr`ale balone.
ONA su dr`ala balone.
jednina mno`ina
Ja sam pevao
(pevala).
Dopuni tabelu poput gorwe. Prva re~enica je data.
8. 8
Glagoli – BUDU]E vreme5.
BUDU]E VREME(FUTUR) se koristi kad se govori
o ne~emu {to }e se desiti u BUDU]NOSTI.
jednina mno`ina
JA }u dr`ati balone. MI }emo dr`ati balone.
TI }e{ dr`ati balone. VI }ete dr`ati balone.
ON, ONA , ONO }e dr`ati
balone.
ONI, ONE , ONA }e
dr`ati balone.
jednina mno`ina
Vi }ete pevati.
Dopuni tabelu poput gorwe. Jedna
re~enica je data.
9. 9
Glagolska vremena6.
SAD
(SADA[WE VREME)
PRO[LOST
(PRO[LO VREME)
BUDU]NOST
(BUDU]E VREME)
Pti~ica peva u gnezdu.
Pre nego {to se izlegla, bila je
u jajetu.
Kad bude porasla, izle}i }e jaja
i ima}e svoje pti}e.
Sve glagole u sada{wem vremenu podvuci
crvenom bojim, glagole u pro{lom vremenu plavom,
a glagole u budu}em vremenu zelenom bojom.
Pretvori ove re~enice u pro{lo, budu}e ili
sada{we vreme.
pro{lo vreme sada{we vreme budu}e vreme
Ti ve~era{.
On je plivao.
One }e
pri~ati.
10. 10
Porodica7.
Ovo je Oqina porodica.
Oqa mama
tata
baka
(mamina mama)
baka
(tatina mama)
deda
(mamin tata)
deda
(tatin tata) brat
sestra
Dopuni re~enice ta~nim izrazima:
pradeda, ~ukunbaba, unuk, praunuk, ~ukununuk.
Bakina mama je tebi prababa, a bakin
tata je tebi .
Prababin tata je tebi ~ukundeda, a
prababina mama je tebi .
Ti si dedi ,
pradedi ,
a ~ukundedi .
11. 11
Rodbina8.
Ovo je Oqina rodbina.
tetka
(tatina sestra)
Kako se nazivaju ovi ro|aci na jeziku zemqe u kojoj
`ivi{?
te~a
(tetkin mu`)
stric
(tatin brat)
strina
(stri~eva `ena)
tetka
(mamina sestra)
te~a
(tetkin mu`)
ujak
(mamin brat)
ujna
(ujakova `ena)
tatina strana mamina strana
U srpskom jeziku su deca ovih ro|aka tebi bra}a i
sestre. Na primer: ujakov sin je tebi brat od ujaka;
tetkina }erka je tebi sestra od tetke.
[ta je tebi }erka od tvog strica?
[ta je tebi sin od tvoje tetke?
12. 12
Odgonetni9.
Baka Mila ima dva sina: Andriju i
@eqka. Stariji sin je Andrija. Ona ima i
troje unu~adi: Jelenu, Jovanu i Miodraga.
Andrija ima dve }erke.
Pro~itaj tekst i odgovori na pitawa.
@eqko je o`ewen Brankom. Branka je
Miodragova mama.
Kako se zove Miodragov tata?
Koliko dece ima Miodragov tata?
[ta je Branka Jeleni i Jovani?
a) tetka
b) strina
c) ujna
Kako se zovu Andrijine }erke?
13. 13
Rod i broj imenica10.
de~aci
momci
o~i
Napravi jedninu od datih re~i kao {to je zapo~eto.
de~ak noge
olovke
stolovi
Ovde su date imenice mu{kog roda. Od wih napravi
imenice `enskog roda kao {to je zapo~eto.
slikar
umetnik
pesnik
slikarka u~iteq
nastavnik
lekar
mu{ki rod
(TAJ)
`enski rod
(TA)
sredwi rod
(TO)
Razvrstaj date imenice po rodu u odgovaraju}u
kolonu.
patka, dete, duh, pesma, voda,
~elo, jelen, put, koleno
14. 14
Sastavqawe re~enica11.
Napravi re~enice tako da imaju smisla. Vidi
primer.
Milan
Ana
Goran
Svetlana
To{a
Mira
je u{la
je prodao
je bila
je kupio
se okupao
se pro{etala
po parku.
auto.
ko{uqu.
u kadi.
u autobus.
na koncertu.
Od datih re~i napravi re~enice.
De~ak od kulu kocaka zida.
bubweve ^ovek svira.
pesku igra se u De~ak.
15. 15
Kako se ka`e?12.
Zaokru`i ta~nu kombinaciju.
dobri deca
duga~ka kosa
sme|a klupa
bela ovca
brzi zec
tamno boja
crveno srce
stra{an no}
belo bra{no
Pridevi i imenice
Brojevi
Zaokru`i ta~an oblik.
{est mi{eva
{est mi{a
dva slonova
dva slona
tri olovaka
tri olovke
pet sove
pet sova
osam bubamara
osam bubamare
~etiri jelka
~etiri jelke
16. 16
Ispravi gre{ke13.
Napi{i pravilno re~enice
Bole me glava!
On je ka{qala celu no}.
Volem prirodu.
Momci igru fudbal.
Sutra smo i{li na izlet.
Ju~e }e padati ki{a.
Prona|i uqeza , tj. prona|i re~ koja ne pripada
nizu.
stric
ujak
kroja~
te~a
nastavnica
kuvarica
igra~ica
gladalica
gledateqka
voditeqka
zubarka
trenerka
17. 17
Veznici14.
VEZNICI su re~i koje povezuju pojedine re~i ili
re~enice.
Igor iBranko su hteli da se igraju
napoqu, je lepo vreme. Igor je `eleo
da igra ko{arku, Branko tenis. Iza{li
su napoqe, je odjednom po~ela da pada
ki{a. Vratili su se odmah ku}i
~ekali da ki{a prestane. Nisu mogli da
igraju po ki{i, bi pokisli. su
~ekali da se prolep{a vreme.
Primer:
^etvoro qudi sedi za
stolom i razgova.ra
U ovim re~enicama dopi{i odgovaraju}e veznike.
Iskoristi ponu|ene veznike:
a, i, ali, jer, zato {to, zato.
Jedan ~ovek govori, a
ostali slu{aju.
18. 18
Pitawa i odgovori15.
Pove`i pitawe sa mogu}im odgovorima. Obrati
pa`wu: svakom pitawu odgovara dva odgovora!
Izvinite, kako
da do|em do
Bulevara
Oslobo|ewa?
Da li znate
koliko je
sati?
Kakvo je
vreme?
Gde se igra
slede}a
utakmica?
Idite autobusom broj 4
do posledwe stanice.
Dva i petnaest.
Nemam sat.
Toplo je.
U Norve{koj.
Zna}e se tek slede}e
nedeqe gde }e biti me~.
Veje sneg i klizavo je.
Ne znam, nisam odavde.
19. 19
Predlozi16.
PREDLOZI su re~i koje pokazuju odnos izme|u bi}a
i predmeta, bi}a i bi}a ili predmeta i predmeta.
Ivica i Marica su stigli
~udne ku}e. krovu
ku}e je puno slatki{a.
Primer:
Iza medveda je mala
ku}a. Ispred ku”}e su dve
jelke. Pored medvedi}a
leti p~ela.
U ovim re~enicama dopi{i odgovaraju}e predloge.
Iskoristi ponu|ene predloge:
do, sa , oko, na , u.
ku}e je zelena trava. Ivica i
Marica jedu slatki{e ku}e. ku}i
`ivi ve{tica.
20. 20
Razgovori17.
Gde ili sa kim se odvijaju ovi razgovori? Pove`i
pitawa sa odgovaraju}im mestom ili osobom.
Da li mo`ete da mi
popravite cipele?
Stao mi je sat. Da li
mo`ete da ga popravite?
Molim Vas, jednu kartu za
autobus u 9.45.
Mo`ete li da mi skratite
pantalone?
Da li je avion iz
Amsterdama ve} sleteo?
Na koji peron sti`e voz iz
Subotice?
Mo`ete li da zamenite
auspuh na mom autu?
kroja~
obu}ar
autobuska
stanica
aerodrom
`elezni~ka
stanica
~asovni~ar
automehani~ar
21. 21
Prilozi18.
PRILOZI su re~i koje stoje uz glagole. Oni
pokazuju kada, gde, za{to i kako se vr{i radwa.
Nedavno je stigla jesen.
Vetar duva jako. Oblaci su
se spustili nisko. Li{}e brzo
opada.
Primer:
Ju~e je Rade dugo
{etao sa roditeqima
i sestrom po parku.
U ovim re~enicama podvuci sve priloge, kao na
primeru.
U prole}e p~ele opra{uju
cve}e. One lete oko cvetova
koji divno miri{u.
22. 22
Pozdravi19.
Sa leve strane su dati pozdravi na srpskom jeziku.
Na linijama sa desne strane napi{i te pozdrave na
jeziku zemqe u kojoj `ivi{.
Zdravo!
Dobro jutro!
Dobar dan!
Dobro ve~e!
Laku no}!
Do vi|ewa!
Obi~aji se razlikuju od dr`ave do dr`ave. Na
primer, u Srbiji se ka`e ,,Dobro jutro!’’ do oko 9
ujutro, a posle toga se ka`e ,,Dobar dan!’’. U nekim
zemqama se ka`e ,,Dobro jutro!’’ ~ak do podne.A
kako je to u zemqi u kojoj ti `ivi{?
Da li }e{ se starijim i nepoznatim qudim javiti sa
,,Zdravo!’’ ?
Da li }e{ se svojim drugarima kad odlazi{ javiti
sa ,,Zdravo!’’ kao i kad ih tek vidi{?
23. 23
Situacije20.
Dati su primeri nekoliko situacija. Izaberi od
datih re~i pravu da bi re~enice imale smisla. [ta
misli{ gde se te situacije de{avaju: u frizerskom
salonu, restoranu ili hotelu? Napi{i u naslovu.
Gost:
~a{u / {oqu
Molim Vas, kafe i kisele
vode. ~a{u / {oqu
Konobar: Evo, .
hvala / izvolite
U
Gost:
soba / sala
Treba mi jednokrevetna .
zauzetu / slobodnu
Recepcioner: Imamo jo{ jednu .
U
Da, .
Mu{terija:
o{i{ate / okupate
Mo`ete li da me na kratko?
nikako / svakako
Frizer:
U
24. 24
Kod lekara21.
U ovim re~enicama nedostaju neke re~i. Ispod svake
linije ponu|ene su po dve re~i. Dopi{i ta~nu re~ na
liniju.
Ona ~eka svog unuka, koji je
pregledu lekara.
Medicinska daje
`eni recept lekove.
u/na
na/za
u/kod
`ena/ sestra
@ena sa kosom
~eka ~ekaonici.
belom/ sedom
Wenom unuku lekarka sa
kosom previja nogu.
`utom/plavom
sa/za
25. 25
Upravni govor22.
Kad ho}e{ da navede{ ne~ije re~i to pi{e{ uvek
pod znacima navoda (navodnicima ) kao ,, tekst’’. I
to mo`e{ da uradi{ na tri na~ina:
Sa{a je rekao: ,,Izvoli!’’”” ’’
ili
,,Izvoli!’’”” ’’, rekao je Sa{a.
ili
,,Izvoli!’’”” ’’, rekao je Sa{a, ,,ovo je za tebe.’’
U datim primerima zaokru`i ta~an oblik upravnog
govora.
To se zove UPRAVNI GOVOR.
@ena je pitala: ,,Za koga su ovi pokloni?’’”” ’’
,,Ovo su pokloni za moje unuke’’”” ’’,
rekla je druga `ena.
Ovo su pokloni za moje unuke’’”” ,
rekla je druga `ena.
,,Ovo su pokloni za moje unuke’’”” ’’, rekla je
druga `ena, ,,nadam se da }e im se dopasti’’”” ’’.
Primeti: Navodnici u srpskom jeziku po~iwu prvo
dole, a zavr{avaju se gore (ovako: ,, tekst’’).
26. 26
Dnevnik23.
Dnevnik je kwiga u koju neki qudi upisuju {ta im se
desilo svaki dan.
Dragi dnevni~e,
Napi{i ti ne{to zanimqivo {to si
do`iveo/do`ivela ju~e, pro{le nedeqe ili
pro{log raspusta.
Tvoj/tvoja
Da li i ti vodi{ dnevnik? Probaj ako ti je to
zanimqivo.
27. 27
Spomenar24.
Spomenar je kwiga u koju napi{e{ drugu ili
drugarici ne{to o sebi za uspomenu.
Ovo je jedna stranica iz spomenara. Zamisli da
popuwava{ ovaj spomenar za najboqeg druga ili
drugaricu. Odgovori na pitawa pisanim slovima.
Zovem se
Stanujem u
Horoskopski znak
Ne volim
Omiqeni peva~/ peva~ica/ grupa mi je
Volim
Kad porastem voleo/volela bih da budem
