SlideShare uma empresa Scribd logo
1 de 13
Српски народни обичаји
Јована Лукић
Немања Марковић
Лапот - "Не убијам те ја, него овај хлеб/вуна/проја".
 Жртвовање, убијање, стараца, од
стране њихове деце
 На нашим просторима
задржао се до касног средњег века
 У областима источне Србије, али
исто тако и у околној Македонији и
Црној Гори
 "Готов за секирче" или "зрео за
сјекиру"
 Власи, као најбруталнији своје
жртве су "пржили усијаним
гвожђем по врату и још живе
стављали у мртвачки сандук”
Цепање очеве кошуље када се роди дете
 Постоји веровање по ком треба цепати мајицу мушкарцу када му се роди
дете.
 То треба да чине само други мушкарци јер тако доносе срећу један
другоме – да и они постану очеви.
 Сматра се да ће онај који задржи комад поцепане тканине добити дете
истог пола као и отац коме је кошуља поцепана.
ЛЕВИРАТ
 Уколико жена остане удовица, а са својим мужем није имала потомке, мора да
се уда за његовог брата, уколико га има.
 Ако се ипак деси да умре жена, онда муж добија руку њене сестре, јер се
веровало да нико не може боље да брине о деци покојнице од њене рођене
сестре.
 Постоје докази да су овакве праксе постојале у источној Србији све до
половине прошлог века.
 И дан данас се јављају слични примери, али не баш у истим условима.
Да га сунце још једном огреје
 У култу мртвих код Влаха постоји специфичан обичај "откопавање покојника".
 Све до поткрај XIX, па чак и у XX веку, у делу Хомоља и Подунавља у подручју Ђердапа.
 "Откопавање" се посебно уобичавало кад умре млада особа, девојка или младић. Четрдесетог
дана после погреба, родбина покојника би дошла на гробље, откопала би гроб и извадила
ковчег.
 Усправили би ковчег или сандук, скидали поклопац и белом марамом пребрисали лице
покојника. Потом би му лице окренули према Сунцу да га обасјају сунчеви зраци.
 Он се одвија у најужем породичном кругу и зато се о њему у јавности веома мало зна.
 Колико се зна, последњи ритуал оваквог посвећења Сунцу, с циљем да се покојнику обезбеди
вечни живот на оном свету, обављен је деведесетих година прошлог века у селу Дебели Луг.
"Лажне труднице"
 Веровало се да је трудна жена у току ношења бебе потенцијална мета
демона и злих сила.
 Да би скренуо зло са своје супруге и да би заварао зле силе, њен муж би се
правио да је трудан, па би зато лежао, док су му други доносили храну и
чували га… И тако све до порођаја његове супруге, када је коначно могао да
престане са глумом.
Обичај са Хомољских планина
 На Хомољским планинама имамо обичаје који датирају још од средњег
века:
 На капке покојника стављане су ситне паре уколико је покојник преминуо
отворених очију.
 Они верују да не ваља да очи покојника некога виде.
 У већини крајева влада веровање и да не ваља стављати огледало у ковчег
да покојник не би видео свој одраз и не треба стављати оштре предмете
како се не би повредио.
"Док пада град"
 Један од бизарнијих обичаја јесте кад почне да пада град.
 Тада се пред кућу изнесе секира, окрене сечивом нагоре и почне да се
дозива неко ко је сам себи одузео живот, "да скупи своје овце и одведе
их одатле"
 обичај је који се везује за источну Србију
Бацање погаче и бидермајера
 У средњем веку, после венчања, гости би отпратили младу до њене собе, а затим покушали да
узму део њене венчане хаљине, јер се веровало да то доноси срећу.
 Зато, невесте су биле у потрази за алтернативом овог чудног обичаја и почеле су да бацају своје
бидермајере гостима да скрену пажњу и покушају да побегну.
 После даривања, непосредно пре главног јела, стари сват излази испред куће и леђима окренут
сватовима, углавном неожењеним мушкарцима, баца погачу коју је свекрва умесила за ту
прилику.
 Према веровању, ко ухвати погачу ускоро ће да се жени, а обичај је да сви сватови добију бар
један залогај.
Црна свадба
 Црна свадба је стари влашки обред.
 Приликом смрти мушкарца који је по годинама стасао за женидбу, али је остао неожењен,
сахрана је изгледала другачије.
 Важио је обичај да покојник буде сахрањен у свадбеном оделу и да га испрати вереница или
нека друга млада девојка одевена у венчаницу. Актери овог обичаја били су и сви присутни на
сахрани који се обуку и оките као сватови.
 Брак са покојником био је уговорен на годину дана. Најпотреснији тренутак је био када мајка
покојника мора да заигра свадбено коло на гробу свога сина. Веровало се да ће тај брак бити
реализован у загробном животу.
 Девојка која се удала за мртвог човека има право поново да се уда, али ће она, након своје
смрти, бити са својим првим “супругом”. Како би прича била што помпезнија, данас се овом
обичају придодају разни детаљи који иницијално нису били део влашког обреда.
Обичаји на Богојављење
 У поноћ, прецизније, на прелазу између 18 и 19. јануара, отвара се небо.
 Зато се верници у поноћ моле и исказују жељу која ће им бити испуњена.
 Према народном веровању, све девојке које желе да се удају треба на Богојављенску ноћ да ставе
огледалце испод јастука како би сањале будућег мужа.
 Поред огледала стављале су се и свеће, а јако је важно да огледало не пукне јер у том случају,
веровало се, следи седам година несреће у љубави.
 У неким крајевима је обичај да на Богојављенско јутро младе девојке одлазе до нетакнутог извора
воде.
 Ако, рецимо, тај дан буде мраза и снега, верује се да ће година бити родна, а ведро време најављује
сушну годину.
 Зарад бољег здравља у реци се ритуално изводило купање пред само свануће на Богојављење.
Коло
 Кружна игра - веровањe у магијске моћи круга. Окружујући предмет или биће, људи
стичу моћ над њим или му пак предају своје магијске моћи.
 Коло обликом и покретима који се у њему чине ствара заокружени простор. Он је
обредно чист, што значи да је заштићен, у њему нема нечистих сила.
 Да би коло сачувало своју заштитну функцију, не сме да се кида, тачније не излази
се из кола пре завршетка игре. У њега се улази са спољне стране и то најчешће у
паровима.
 Музика весела, лица тужна, а на сваких двоје-троје који се држе за руке и по једно
огледало. Тако изгледа вероватно један од најморбиднијих обичаја у Србији који
налаже да се ово коло игра искључиво у смеру казаљке на сату јер се другачије, како
каже народ, "не ваља".
Хвала на пажњи!

Mais conteúdo relacionado

Mais procurados

Kodeks lepog ponasanja
Kodeks lepog ponasanjaKodeks lepog ponasanja
Kodeks lepog ponasanja
likovnjaci
 
Народните будители
Народните будителиНародните будители
Народните будители
Veselka Veleva
 

Mais procurados (20)

Kontrolni zadaci - matematika 1
Kontrolni zadaci - matematika 1Kontrolni zadaci - matematika 1
Kontrolni zadaci - matematika 1
 
Privreda - pojam i podela
Privreda - pojam i podelaPrivreda - pojam i podela
Privreda - pojam i podela
 
Bela Griva
Bela  GrivaBela  Griva
Bela Griva
 
Pisanje ulica i trgova
Pisanje ulica i trgovaPisanje ulica i trgova
Pisanje ulica i trgova
 
Sebicni dzin
Sebicni dzinSebicni dzin
Sebicni dzin
 
Jovan Sterija Popovic
Jovan Sterija PopovicJovan Sterija Popovic
Jovan Sterija Popovic
 
05-zabavna-matematika-za-i-razred-kreativni-centar.pdf
05-zabavna-matematika-za-i-razred-kreativni-centar.pdf05-zabavna-matematika-za-i-razred-kreativni-centar.pdf
05-zabavna-matematika-za-i-razred-kreativni-centar.pdf
 
GS-76-81-kretanje i teritorijalni razmeštaj stanovništva srbije
GS-76-81-kretanje i teritorijalni razmeštaj stanovništva srbijeGS-76-81-kretanje i teritorijalni razmeštaj stanovništva srbije
GS-76-81-kretanje i teritorijalni razmeštaj stanovništva srbije
 
Struktura stanovnistva Tanja Gagić
Struktura stanovnistva Tanja GagićStruktura stanovnistva Tanja Gagić
Struktura stanovnistva Tanja Gagić
 
Beograd(PREZENTACIJA)
Beograd(PREZENTACIJA)Beograd(PREZENTACIJA)
Beograd(PREZENTACIJA)
 
Život i priključenija, Dositej Obradović
Život i priključenija, Dositej Obradović  Život i priključenija, Dositej Obradović
Život i priključenija, Dositej Obradović
 
Kodeks lepog ponasanja
Kodeks lepog ponasanjaKodeks lepog ponasanja
Kodeks lepog ponasanja
 
Božić - prezentacija
Božić - prezentacijaBožić - prezentacija
Božić - prezentacija
 
Плава звезда- анализа
Плава звезда- анализаПлава звезда- анализа
Плава звезда- анализа
 
Народните будители
Народните будителиНародните будители
Народните будители
 
Planeta Zemlja
Planeta ZemljaPlaneta Zemlja
Planeta Zemlja
 
Добрица Ерић
Добрица ЕрићДобрица Ерић
Добрица Ерић
 
Саобраћај - 1. разред
Саобраћај - 1. разредСаобраћај - 1. разред
Саобраћај - 1. разред
 
Znamenite ličnosti moga kraja
Znamenite ličnosti moga krajaZnamenite ličnosti moga kraja
Znamenite ličnosti moga kraja
 
Pretkosovski ciklus epskih narodnih pesama
Pretkosovski ciklus epskih narodnih pesamaPretkosovski ciklus epskih narodnih pesama
Pretkosovski ciklus epskih narodnih pesama
 

Semelhante a Srpski narodni običaji i verovanja

Semelhante a Srpski narodni običaji i verovanja (10)

Живот Срба у прошлости – рад, песме и хлеб
Живот Срба у прошлости – рад, песме и хлебЖивот Срба у прошлости – рад, песме и хлеб
Живот Срба у прошлости – рад, песме и хлеб
 
14. Обичаји за свадбе код Срба
14. Обичаји за свадбе код Срба14. Обичаји за свадбе код Срба
14. Обичаји за свадбе код Срба
 
Aeds3939
Aeds3939Aeds3939
Aeds3939
 
Усуд.pptx
Усуд.pptxУсуд.pptx
Усуд.pptx
 
Vukov rjecnik
Vukov rjecnikVukov rjecnik
Vukov rjecnik
 
Хлеб у традицији мога краја - Власи
Хлеб у традицији мога краја - ВласиХлеб у традицији мога краја - Власи
Хлеб у традицији мога краја - Власи
 
Tragovi proslosti i znameniti ljudi naseg kraja (Sokobanja)
Tragovi proslosti i znameniti ljudi naseg kraja (Sokobanja)Tragovi proslosti i znameniti ljudi naseg kraja (Sokobanja)
Tragovi proslosti i znameniti ljudi naseg kraja (Sokobanja)
 
Дудовица семинар
Дудовица семинарДудовица семинар
Дудовица семинар
 
12. Језера, извори и врела Србије; виле - митска бића
12. Језера, извори и врела Србије;  виле -  митска бића12. Језера, извори и врела Србије;  виле -  митска бића
12. Језера, извори и врела Србије; виле - митска бића
 
Словенска митологија
Словенска митологијаСловенска митологија
Словенска митологија
 

Mais de lukicka

Mais de lukicka (20)

Pojam ekologije, bioloski nivoi organizacije
Pojam ekologije, bioloski nivoi  organizacijePojam ekologije, bioloski nivoi  organizacije
Pojam ekologije, bioloski nivoi organizacije
 
Mit o Sizifu - Alber Kami
Mit o Sizifu - Alber KamiMit o Sizifu - Alber Kami
Mit o Sizifu - Alber Kami
 
Kriptografija i zaštita podataka
Kriptografija i zaštita podatakaKriptografija i zaštita podataka
Kriptografija i zaštita podataka
 
Barok u Holandiji i Flandriji
Barok u Holandiji i FlandrijiBarok u Holandiji i Flandriji
Barok u Holandiji i Flandriji
 
Baterije
Baterije Baterije
Baterije
 
Struktura proteina
Struktura proteinaStruktura proteina
Struktura proteina
 
Softver za upravljanje koji ne zavisi od uređaja jovana lukić ii5
Softver za upravljanje koji ne zavisi od uređaja  jovana lukić ii5Softver za upravljanje koji ne zavisi od uređaja  jovana lukić ii5
Softver za upravljanje koji ne zavisi od uređaja jovana lukić ii5
 
Koncepcija procesa
Koncepcija procesaKoncepcija procesa
Koncepcija procesa
 
Prve parne masine
Prve parne masinePrve parne masine
Prve parne masine
 
Diplomatija u 2. sv ratu
Diplomatija u 2. sv ratuDiplomatija u 2. sv ratu
Diplomatija u 2. sv ratu
 
Demonstracija gej lisakovog zakona sa balonima
Demonstracija gej lisakovog zakona sa balonimaDemonstracija gej lisakovog zakona sa balonima
Demonstracija gej lisakovog zakona sa balonima
 
Hardverske komponente
Hardverske komponenteHardverske komponente
Hardverske komponente
 
Nafta
NaftaNafta
Nafta
 
Žene heroji u Prvom svetskom ratu
Žene heroji u Prvom svetskom ratuŽene heroji u Prvom svetskom ratu
Žene heroji u Prvom svetskom ratu
 
Gravitacija zanimljivosti
Gravitacija zanimljivostiGravitacija zanimljivosti
Gravitacija zanimljivosti
 
Geografija Jugozapadna Azija
Geografija   Jugozapadna AzijaGeografija   Jugozapadna Azija
Geografija Jugozapadna Azija
 
Cr, mn,sn,pb
Cr, mn,sn,pbCr, mn,sn,pb
Cr, mn,sn,pb
 
Marinski procesi
Marinski procesiMarinski procesi
Marinski procesi
 
El parque nacional de glaciares
El parque nacional de  glaciaresEl parque nacional de  glaciares
El parque nacional de glaciares
 
El parque nacional de Monfrague
El parque nacional de MonfragueEl parque nacional de Monfrague
El parque nacional de Monfrague
 

Srpski narodni običaji i verovanja

  • 1. Српски народни обичаји Јована Лукић Немања Марковић
  • 2. Лапот - "Не убијам те ја, него овај хлеб/вуна/проја".  Жртвовање, убијање, стараца, од стране њихове деце  На нашим просторима задржао се до касног средњег века  У областима источне Србије, али исто тако и у околној Македонији и Црној Гори  "Готов за секирче" или "зрео за сјекиру"  Власи, као најбруталнији своје жртве су "пржили усијаним гвожђем по врату и још живе стављали у мртвачки сандук”
  • 3. Цепање очеве кошуље када се роди дете  Постоји веровање по ком треба цепати мајицу мушкарцу када му се роди дете.  То треба да чине само други мушкарци јер тако доносе срећу један другоме – да и они постану очеви.  Сматра се да ће онај који задржи комад поцепане тканине добити дете истог пола као и отац коме је кошуља поцепана.
  • 4. ЛЕВИРАТ  Уколико жена остане удовица, а са својим мужем није имала потомке, мора да се уда за његовог брата, уколико га има.  Ако се ипак деси да умре жена, онда муж добија руку њене сестре, јер се веровало да нико не може боље да брине о деци покојнице од њене рођене сестре.  Постоје докази да су овакве праксе постојале у источној Србији све до половине прошлог века.  И дан данас се јављају слични примери, али не баш у истим условима.
  • 5. Да га сунце још једном огреје  У култу мртвих код Влаха постоји специфичан обичај "откопавање покојника".  Све до поткрај XIX, па чак и у XX веку, у делу Хомоља и Подунавља у подручју Ђердапа.  "Откопавање" се посебно уобичавало кад умре млада особа, девојка или младић. Четрдесетог дана после погреба, родбина покојника би дошла на гробље, откопала би гроб и извадила ковчег.  Усправили би ковчег или сандук, скидали поклопац и белом марамом пребрисали лице покојника. Потом би му лице окренули према Сунцу да га обасјају сунчеви зраци.  Он се одвија у најужем породичном кругу и зато се о њему у јавности веома мало зна.  Колико се зна, последњи ритуал оваквог посвећења Сунцу, с циљем да се покојнику обезбеди вечни живот на оном свету, обављен је деведесетих година прошлог века у селу Дебели Луг.
  • 6. "Лажне труднице"  Веровало се да је трудна жена у току ношења бебе потенцијална мета демона и злих сила.  Да би скренуо зло са своје супруге и да би заварао зле силе, њен муж би се правио да је трудан, па би зато лежао, док су му други доносили храну и чували га… И тако све до порођаја његове супруге, када је коначно могао да престане са глумом.
  • 7. Обичај са Хомољских планина  На Хомољским планинама имамо обичаје који датирају још од средњег века:  На капке покојника стављане су ситне паре уколико је покојник преминуо отворених очију.  Они верују да не ваља да очи покојника некога виде.  У већини крајева влада веровање и да не ваља стављати огледало у ковчег да покојник не би видео свој одраз и не треба стављати оштре предмете како се не би повредио.
  • 8. "Док пада град"  Један од бизарнијих обичаја јесте кад почне да пада град.  Тада се пред кућу изнесе секира, окрене сечивом нагоре и почне да се дозива неко ко је сам себи одузео живот, "да скупи своје овце и одведе их одатле"  обичај је који се везује за источну Србију
  • 9. Бацање погаче и бидермајера  У средњем веку, после венчања, гости би отпратили младу до њене собе, а затим покушали да узму део њене венчане хаљине, јер се веровало да то доноси срећу.  Зато, невесте су биле у потрази за алтернативом овог чудног обичаја и почеле су да бацају своје бидермајере гостима да скрену пажњу и покушају да побегну.  После даривања, непосредно пре главног јела, стари сват излази испред куће и леђима окренут сватовима, углавном неожењеним мушкарцима, баца погачу коју је свекрва умесила за ту прилику.  Према веровању, ко ухвати погачу ускоро ће да се жени, а обичај је да сви сватови добију бар један залогај.
  • 10. Црна свадба  Црна свадба је стари влашки обред.  Приликом смрти мушкарца који је по годинама стасао за женидбу, али је остао неожењен, сахрана је изгледала другачије.  Важио је обичај да покојник буде сахрањен у свадбеном оделу и да га испрати вереница или нека друга млада девојка одевена у венчаницу. Актери овог обичаја били су и сви присутни на сахрани који се обуку и оките као сватови.  Брак са покојником био је уговорен на годину дана. Најпотреснији тренутак је био када мајка покојника мора да заигра свадбено коло на гробу свога сина. Веровало се да ће тај брак бити реализован у загробном животу.  Девојка која се удала за мртвог човека има право поново да се уда, али ће она, након своје смрти, бити са својим првим “супругом”. Како би прича била што помпезнија, данас се овом обичају придодају разни детаљи који иницијално нису били део влашког обреда.
  • 11. Обичаји на Богојављење  У поноћ, прецизније, на прелазу између 18 и 19. јануара, отвара се небо.  Зато се верници у поноћ моле и исказују жељу која ће им бити испуњена.  Према народном веровању, све девојке које желе да се удају треба на Богојављенску ноћ да ставе огледалце испод јастука како би сањале будућег мужа.  Поред огледала стављале су се и свеће, а јако је важно да огледало не пукне јер у том случају, веровало се, следи седам година несреће у љубави.  У неким крајевима је обичај да на Богојављенско јутро младе девојке одлазе до нетакнутог извора воде.  Ако, рецимо, тај дан буде мраза и снега, верује се да ће година бити родна, а ведро време најављује сушну годину.  Зарад бољег здравља у реци се ритуално изводило купање пред само свануће на Богојављење.
  • 12. Коло  Кружна игра - веровањe у магијске моћи круга. Окружујући предмет или биће, људи стичу моћ над њим или му пак предају своје магијске моћи.  Коло обликом и покретима који се у њему чине ствара заокружени простор. Он је обредно чист, што значи да је заштићен, у њему нема нечистих сила.  Да би коло сачувало своју заштитну функцију, не сме да се кида, тачније не излази се из кола пре завршетка игре. У њега се улази са спољне стране и то најчешће у паровима.  Музика весела, лица тужна, а на сваких двоје-троје који се држе за руке и по једно огледало. Тако изгледа вероватно један од најморбиднијих обичаја у Србији који налаже да се ово коло игра искључиво у смеру казаљке на сату јер се другачије, како каже народ, "не ваља".