1. E R O Z I J A
Z E M L J I Š T A

2. Površinski sloj zemlje je od
svog postanka bio izložen
delovanju atmosferskih pojava
kao što su vetar, kiša,
temperaturne promene, zatim
dejstvu recnih tokova,morskih
struja i talasa. Posledica svih
tih, po prirodi agresivnih
pojava, je erozija.

3. E R O Z I J A Z E M LJ I Š T A
 Erozija zemljišta predstavlja
ispiranje i odnošenje najsitnijih i
najplodnijih cestica iz rastresite
podloge. Erozija zemljišta je
prirodan proces koji se može
ubrzati nekontrolisanom secom
šuma i pogrešnim korišcenjem
zemljišta. Usled ovakvih
postupaka dolazi do ubrzane
erozije, koja je veoma ozbiljan i
nepovratan proces.
 Najcešci vid erozije predstavlja
pomeranje mase terena usled
dejstva obilnih kiša ili
zemljotresa pri cemu dolazi do
odronjavanja zemljišta. Ovom
vidu erozije su najpodložniji
brdoviti tereni, odnosno
podrucja pod nagibom terena
koji je veci od 15°.

4. GLAVNI OBLICI EROZIJE :
 Glavni oblici erozije su:
• Eolska Erozija – nastaje
delovanjem vetrova
• Bujicna erozija – nastaje
mehanickim radom atmosferskih
voda.
• Fluvijalna ili recna erozija –
nastaje geološkim radom recnih
tokova.
• Kraška erozija – nastaje
delovanjem atmosferskih,
površinskih i podzemnih voda.
• Abrazija – predstavlja rušenje
obale kao posledica morskih i
jezerskih talasa
• Glacijalna ili lednicka erozija –
nastaje radom lednika

5. EOLSKA EROZIJA
EOLSKA EROZIJA
Eolska erozija ili deflacija nastaje kao posledica rada vetra. Eolska erozija je
zastupljena u regionima koji se karakterišu cestim jakim vetrovima, cija zemljišta
rastresita i nisu zašticena gustim biljnim pokrivacem.
Vetar prenosi uglavnom najsitnije cestice zemljišta kao što je glina, prah i sitan
pesak.
 Intenzitet deflacije zavisi od od sledecih faktora:
Gustine biljnog pokrivaca
Eksponiranosti zemljišta vetru
Jacine i ucestalosti vetra
Osobina zamljišta

6. EOLSKA EROZIJA
Osobine zamljišta kao što su: mehanicki sastav, struktura zemljišta i stepen
vlažnosti odnosno vezanost zemljišta uticu na pojavu eolske erozije. Vetar
odnosi uglavnom sitne cestice nestrukturnih, paškasto – sitnopeskovitih
zemljišta i praškaste strukturne agregate u suvom stanju kada su najslabije
vezani
Sa prenošenjem cestica peska i praha dolazi do sortiranja i
navejavanja(akumulacije) cestica i stvaranja specificnih oblika eolskog reljefa:
pešcanih dina i barhana.
Pešcane dine su kupasti oblici nanosa peska visine u proseku 10 do 20m.
U Libijskoj pustinji dostižu visinu i do 200 m. Strana pešcane dine okrenuta uz
vetar ima nagib oko 10°, dok je suprotna strana strmija sa nagibom od 30° do
40°.
Pešcane dine se mogu javiti u više razlicitih oblika:
• Poprecne dine – zatalasani oblici, izdušeni upravo na pravac vetra
• Uzdužne din (seifi) – pružaju se paralelno sa pravcem vetra
• Barhani – srpasti oblici pešcanih dina sa vrhovima okrenutim niz vetar
• Deflacione dine – parabolicni oblici pešcanih dina ciji su vrhovi okrenuti
uz pravac kretanja vetra

7. BUJIČNA EROZIJA
 Atmosferske padavine koje  •Karakter klime - kolicina i
padaju na nagnutu površinu, intenzitet kiše, debljina i
slivaju se u vidu manjih brzina topljenja snežnog
mlazeva pri cemu odnose i deo pokrivaca, odnosno kolicina
zemljišta. Bujicna erozija i brzina oticanja vode po
predstavlja proces koji ima površini zemljišta. Najjace
karakter spiranja odnosno eroziono dejstvo pokazuju
denudacije površinskog sloja vode jakih kiša tzv. provale
zemljišta. oblaka i naglo topljenje
 Intenzitet denudacije zemljišta debelog snežnog pkrivaca
zavisi od sledecih faktora: kada za kratko vreme na
površini zemljišta dospeju
velike kolicine vode. U
 •Vrsta i gustina biljnog takvim slucajevima zemljište
pokrivaca. Erozija je jaca što nije u stanju da brzo upije i
je biljni pokrivac redi. zadrži veliku kolicinu
Intenzitet bujicne erozije se dospele vode.
pojacava iduci od zemljišta pod  •Osobine zemljišta –
gustim šumskim i travnim vezanost, mehanicki sastav,
pokrivacem, preko njvskih struktura, poroznost i vodne
zemljišta pod ozimim žitima, a osobine (brzina upijanja i
maksimum dostiže na njivama procedivanja vode, kišni
pod retkim okopavinama. vodni kapacitet).
 •Reljfski uslovi. Reljefski
uslovi zavise od strmine,
dužine i forme nagiba pri cemu
je denudacija sve jaca što je
nagib strmiji i duži.

8. BuJIčnA EROZIJA
 Razlikuju se dve bujicne erozije:
1. normalna (prirodna, lagana) bujicna erozija
2. ubrzana (ekscesna) bujicna erozija
 Normalnu bujicnu eroziju je prisutna na zemljištu
koje se stalno nalazi pod gustim biljnim
pokrivacem, a erozijom se odnosi manje zemljišta
nego što se obrazuje.
 Ubrzanom bujicnom erozijom se odnosi više
zemljišta nego što se obrazuje. Normalna bujicna
erozija može preci u ubrzanu pri nepravilnom
delovanju coveka prema zemljištu.
 Kao posledica bujicne erozije nastaju
vododerine i jaruge. Vododerine predstavljaju
teren izbrazdan vecim brojem plitkih kanalica (do
1 m) duž kojih se odnosi plodno zemljište koje je
od velikog znacaja za poljoprivrednu proizvodnju.
Jaruge predstavljaju udubljenja od 2 - 20 m
dubine sa strmim obalama koja se ne mogu
uništiti oranjem. Jaruge zauzimaju manju
površinu od vododerina, ali lokalno stvaraju vece
štete. Usecanje i razvoj jaruga odvija se brzo i
nanosi velike štete privredi, a narocito
poljoprivredi odnoseci najplodnije slojeve
zemljišta.
 Zaštita od bujicne erozije vrši se primenom
tehnickih i biloških mera. Izraduju se pregrade u
jarugama da bi se smanjila brzina kretanja vode i
sakupio nošeni materijala. Biološka zaštita se
sastoji u pošmljavanju ugroženog predela.

9. RECNA (FLUVIJALNA)
RECnA (FLuVIJALnA)
EROZIJA
EROZIJA
 Mehanicki rad reka, snagom vode i nošenog materijala: suspendovanih cestica
(mulja, pesaka, gline) i rastvorenih organskih materija u cilju produbljivanja
recnog korita i proširenju recnih dolina predstavlja fluvijalnu ili recnu eroziju.
Recnom erozijom neke vece reke tokom samo jednog visokog vodostaja
pomere svoje korito i po više stotina metara levo i desno od ranijeg, pri cemu
odnose postojeci zemljišni pokrivac.
 Intenzitet recne erozije zavisi od više faktora:
• geološki sastav i struktura terena
• nagib recnog korita
• kolicina vode
• kolicina i vrsta nošenog materijala
• brzina recnog toka
 Stmiji nagib i veca kolicina vode pojacavaju rad reka. Fluvijalna erozija je
narocito pojacana ukoliko se nosi i vuce veca kolicina nošenog i vucenog
materijala kao što su kamenje, pesak, mulj, glina i dr.
 Fluvijalnom erozijom reke stvaraju karakteristicne geomorfološke erozione
oblike (recna korita, recne doline i recne terase) ili akumulativne oblike (recna
ostrva-ade, delte i aluvijalne ravni).

10. EROZIONI OBLICI
Recno korito predstavlja uzdužno
udubljenje u reljefu kroz koje protice
reka. U izvorišnom delu toka reke, recno
korito se produbljuje i zadobija oblik
trougla, dok je donji deo toka reke širi i
ima oblik trapeza. Pravolinijska recna
korita zastupljena su kd reka sa strmim
nagibom, koje teku kroz otporne stene.
Meanderska recna korita se javljaju u
srednjem ili donjem toku reka, kada reka
krivudajuci produžava recni tok,
smanjuje pad i usporava tok. Pojavom
poplava reka može da presece pojedine
meandere pri cemu skracuje tok.
Recna dolina predstavlja
udubljenje u reljefu koje se nalazi iznad
recnog korita. Zavisno od velicine recne
doline mogu biti: klisure (duge recne
doline), kanjoni (duboke recne doline) i
sutjeske (kratke recne doline).
Recne terase predstavjaju ostatke
starog dolinskog dna koje je razoreno
oživljavanjem recne erozije.
Prema nacinu postanka recne terase
mogu biti:
• erozione recne terase
• akumulacione recne terase
• recne terase složenog postanka

11. AKUMULACIONI OBLICI
 Nošeni materijal reke mogu
prenositi na velika rastojanja,
deponovan u recnom koritu ili na
obalama reke. Tako nastali
sedimenti predstavljaju aluvijum
ili aluvijalne nanose koji obrazuju
recna ostrva – ade, recne delte i
aluvijalne ravni.
 Aluvijalne ravni predstavljaju
zaravljana dna recnih dolina. To
su obale recnog korita koje su
izgradene od recnog nanosa.
Aluvijalne ravni se najcešce
javljaju u srednjim i donjim
delovima recnog korita. Pri
visokom vodostaju reka se izliva iz
korita, plavi recnu dolinu, a na
poplavljenom terene se taloži
aluvijalni nanos. Razlikuju se dve
vrste aluvijalnih sedimenata:
Aluvijum staraca i aluvijum
povodnja. Aluvijum staraca
predstavlja nanose ispunjene
glinovitim cesticama i tresetom,
dok je aluvijum povodnja
predstavlja nanose koji su u
najvecem procentu izgradeni od
frakcija praha i finog peska.

12.  Recna ostrva - ade obrazuju se u recnom koritu od krupnoznih frakcija
recnog nanosa odnosno frakcija peska i šljunka. Ada nastaje u recnom
toku, iza neke prepreke, gde se recni nanos taloži stvarajuci sprud, koji
se postepeno izdiže iznad vode. Ade se stvaraju i na ušcima dveju reka,
gde se sudaraju njihove struje, a tok usporava. Mnoge reke na našim
prostorima kao što su Dunav, Sava, Morava imaju veliki broj recnih
ostrva.
 Recne delte nastaju sedimentacijom recnog nanosa na ušcu reke u
more ili jezero, gde reka usporava recni tok, a zatim recni tok prestaje.
Recne delte nastaju kao posledica prestanka transportna recne moci
tekuce vode gde se taloži sav doneti materijal pri cemu se zasipa morski
ili jezerski basen koji se postepeno pretvaera u kopno, a reka se zbog
velike kolicine nanetog materijala racva u veci broj rukavaca. Recne delte
su izgradene od najfinijih cestica peska, praha i gline koji se talože u vidu
nagnutih slojeva velike debljine. Primer je delta Nila cija debljina recnog
nanosa iznosi oko 700 m. Svake godine delte se znacajno povecavaju.
Delta Dunava se godišnje uvecava za oko 1 svake godine.

13. KARSTnA EROZIJA
 U terenima izgradenim od karbonantnih stena-krecnjaka,dolomiticnih i
laporovitih krecnjaka i dolomita,kao i stena sa karbonantnim vezivom
geološki rad vode sveden je na rastvaranje. To dejstvo je olakšano
mnogobrojnim prslinama i pukotinama, koje presecaju krecnjacke slojeve.
 Atmorsferski talozi koji poniru kroz prsline i pukotine, rastvaraju kalcijum
karbonat i povecavaju prvobitnu poroznost stenske mase.Kombinovani
razaracki rad atmorsferskih, tekucih-površinskih i podzemnih voda, pod
cijim neposrednim uticajem nastaju mnogi karakteristicni geomorfološki
fenomeni naziva se karstna erozija.Naziv kras, odnosno karst, uveo je u
nauku naš poznat geomorfolog Jovan Cvijic.
 Najvažnije morfološke pojave koje odreduju karstnu eroziju su:
 -škrape (bogazi)
 -vrtace(ponikave)
 -uvale
 -karstna polja na površini terena, kao i podzemni oblici (jame i pecine)

14. Škrape- su uske i plitke, paralelne brazde na površini
karbonantnih stena. Nastaju korozivnim delovanjem
vode i nemaju veci znacaj u oblikovanju karsta. Širina i
dubina škrapa iznosi od nekoliko cm do nekoliko dm.
Duboke i dugacke škrape u golom kršu nazivaju se
bogazi.
Vrtace- su prema Cvijicu, ’’univerzalni i
najkarakteristicniji oblik karsta’’.To su levkasta,
tanjirasta, cak bunarasta udubljenja u terenu. Dno je
obloženo crvenicom ili glinom i crvenicom koja zaostaje
pri rastvaranju krecnjaka. Velicina vrtaca varira.
Spajanjem više vrtaca nastaju uvale. Izdužena
udubljenja u karstnom terenu su do nekoliko km, dok je
širina znatno manja.
Karstna polja-su najveci i najznacajniji oblici u kršu. To
su duboke depresije. Cesto predstavljaju terenske
rovove ili oblike nastale erozionim dejstvom reka
ponornica. U mnogim karstnim poljima se nalaze
kupasta brežuljkasta uzvišenja krecnjacke precage.

15. • Podzemni karstni oblici: jame i pecine nastaju hemijskim i mehanickim radom
površinskih i podzemnih voda. Jame ili ponori su pretežno vertikalna udubljenja ili
proširene pukotine koje ponekad dosežu do nivoa podzemnih voda i povezuju površinski
deo terena sa podzemnim vodenim tokovima-ponornicama.
• Pecine su podzemni karsni oblici. Razlicitog su oblika i dimenzija.
• Postaju korozivnim dejstvom vode na karbonantne stene i uticu na podzemnu cirkulaciju
vode.
• Po obliku karstnih oblika, hidrografskih i hidroloških svojstava, postoje
dva osnovna tipa karsta.
• Holokarst-ljuti ili potpuni karst, stvara se na cistim krecnjacima i velike je debljine, gde
su svi površinski i podzemni oblici potpuno razvijeni. Holokarst podseca na kamenitu i
bezvodnu pustinju u kojoj su karstna polja jedine zelene površine. Recni tokovi su retki i
uglavnom u vidu ponornica.
• Merokarst-zeleni ili nepotpuni karst najbolje je razvijen na terenima od karbonantnih
stena manje debljine sa vecim ili manjim sadržajem ne rastvornih materija. U karstu
nema kraških polja, a pecine su rede i manjih dimenzija.

16. Mere i aktivnosti u sanaciji erozije
 Kao što nepravilan nacin korišcenja zemljišta može izazavati intenziviranje
erozije, tako isto je moguce promenom nacina korišcenja ublažiti intenzitet
erozije.Kako na mnogim mestima nije moguce ublažiti eroziju promenom nacina
korišcenja zemljišta, razvijeni su brojni metodi i postupci za sanaciju erozionih
procesa.Sanacija erozionih procesa se ostvaruje kombinacijom radova za sanaciju
erozije na površini zemljišta, putem raznovrsnih bioloških i biotehnickih radova
iradova za sanacuju korita bujicnih tokova kombinacijom tehnickih i
biotehnickihradova.
 Posebna grupa antierozionih mera je skup adminstrativnih mera koje se propisuju
uvidu obaveze korisnicima zemljišta o antierozionom nacinu gazdovanja
zemljištom.Ove mere se tretiraju kao neinvesticione, jer troškovi njihovog
sprovodenja nisu velikii padaju na teret korisnika zemljišta, a samo u malom delu
troškova ucestvuje državnaorganizaciona jedinica, u delu planiranja, sprovodenja i
kontrole izvršenja.

17. K R A J