3. - Од Маричке битке (1371) до пада Смедерева (1459) књижевност чини
посебну целину, раздобље у многоме различито од претходног,
немањићког доба.
Кнез
Лазар
Грачаница
4. - Средњовековна Србија је имала
кратко раздобље сјајне обнове у доба
деспота Стефана Лазаревића (1377–
1427, владао 1389–1427). Био је
просвећени владар, књигољубац и
мецена, писац. За само неколико
година, обнављјући земљу, градећи
палате, цркве и школе, реформишући
војску и законе о рударству и
трговини, млади српски деспот ће
подићи једну од економски
најстабилнијих земаља тадашње
Европе. У својој задужбини у цркву Св.
Тројице у Ресави (Манасији) основао
је јединствену преписивачко-
преводилачку школу, опремио је
изванредном библиотеком и у њој
окупио водеће интелектуалце свог
времена.
5. Мермерни стуб на месту смрти
деспота Стефана Лазаревића у
дворишту цркве у Марковцу
Кула Небојша
8. Надгробно ридање над кнезом Лазаром
Слово љубве, песничка посланица, добро осмишљен
текст и очигледно дуго рађен. О томе сведочи и акростих.
Настала је у тренутку када је деспот веровао да може
живети у љубави с братом Вуком, песма је ведра, а њену
ведрину појачава његово слављење природе и позивање
младића и девојака на љубав. Мотив духовне и чулне
љубави се дивно уклапају. Сензуални елементи и световни
тон чине дело оригиналним и новим у нашој
средњовековној књижевности. У деспотовом делу је први
пут с великом слободом и полетом опевана радост од
природе и љубави и на тај начин наговестио долазак нове
епохе.
Натпис на косовском мраморном стубу
9. - Писао је у време кад је у нашем културном животу
расло интересовање за историју и античке писце.
Световни елементи дошли су у његовим делима до
пуног израза.
Живот деспота Стефана (1431)
Повест о словима
- Константин Филозоф, избеглица из Бугарске, у
Србију је дошао вероватно 1411. г; живео је у Београду
све до деспотове смрти. Умро је после 1439. г.
10. Је популарна форма средњовековне
књижевности, а потиче још из
античког доба.Текст Слово љубве
писан је у облику посланице.
Посланица
11. Посланица (посланије, писаније,
писмо)
било је позната још у античкој, а негована је и
развијана у византијској литератури. У српској
књижевности прва позната посланица потиче од светог
Саве, који, са једног од својих путовања у Свету земљу,
шаље посланицу студеничком игуману Спиридону.
Као примери књижевних посланица издвајају се Слово
љубве деспота Стефана Лазаревића (1409), које је
замишљено као образац за писање писама, али својим
поетским особинама прераста у праву химну љубави, и
Посланица кир Исаији Димитрија Кантакузина (после
1469).
12. Слово
Је дело краћег обима које развија
одређену, у наслову истакнуту тему.У
слову изостаје нарација,па се оно
обогаћује реторичким умећем аутора
да о теми пише промишљено,јасно
прегледно и сажето.
13. Акростих- крајегранесије
Врста песме у којој почетна слова
стиха, строфе или пасуса (у
прози),читана одозго надоле, дају неку
реч, име или наслов дела
( Слово љубве).
14. Миодраг Павловић :
...” каже да је Слово љубве бодлеровски
непрозиран и модеран текст...”
Слово љубве је дело алузија и
наговештаја, а на читаоцу остаје остаје да
наслути и закључи шта се крија иза
прећутаног.
