Мој завичај - Крагујевац некад и сад.

1. Крагујевац
● Крагујевац некада
● Географски положај
● Културно историјске знаменитости
● Значајне личности
● Крагујевац данас

2. Знаменитости Крагујевца
● Крагујевац се први пут спомиње у турском попису
из 1476.год. као КРАГУЈФОЧА, са 32 куће.
● Име је добио по птици
КРАГУЈ (врста јастреба)
која је у средњем веку
коришћена за лов, а данас
се налази на грбу града.
птица крагуј
грб града

3. Престоница Србије
● Кнез Милош Обреновић је 6.маја 1818.године
у манастиру Враћевшница,прогласио
Крагујевац за престоницу српске државе.
● Крагујевац је био престоница од 1818. до
1841.године.
кнез Милош
Обреновић
центар Крагујевца

4. ,,Први у Србији”
У Крагујевцу су постављени темељи нове српске
државе:
● први суд ’’Суд крагујевачки” (1820),
● прва апотека (1822),
● прва гимназија (1833),
● прве српске новине ’’Новине србске” (1834),
● први српски устав ’’Сретењски устав”(1835),
● први српски театар ’’Књажевско-српски театар” (1835) ,
● донет први закон о штампи (1870) прочитане одредбе
Берлинског мировног уговора о коначном стицању
независности Србије (1878).
Гимназија

5. ● Прве институције поникле су у Крагујевцу и донеле
Србији интелигенцију, научнике, професоре,
уметнике, државнике, али и радничку класу.
● Прекретница у општем развоју града настала је 1851.
године када је са радом почела Тополивница (1853.
године, изливен први топ ), прво индустријско
предузеће у Србији.
Тополивница
1856.год.

6. Географски положај Крагујевца
Град - Крагујевац се налази у централном делу
Србије, на стотинак километара јужно од главног
града Београда.
- Град је подигнут на обалама реке Лепенице, у
котлини између крајњих огранака Рудника, Црног
врха и Гледићких планина, на надморској висини
од 173 до 220 метара.
- Крагујевац је са око 200 000 становника четврти
град по величини у Србији и седиште Шумадијског
округа.

7. Са ким се Крагујевац граничи
Крагујевац се граничи:
-са севера општином Рача,
-са североистока општином Баточина,
-са истока општином Јагодина,
-са југоистока општином Рековац,
-са југозапада општином Краљево,
-са запада општином Кнић,
-са северозапада општином
Страгари.

8. Рељеф и клима
Рељеф
Шумадију карактерише брежуљкасто –
брдовито земљиште, које је благо заталасано.
На подручју општине Крагујевац у погледу
рељефа разликују се три дела:
● виши планински,
● средњи побрђе,
● ниски равничарски део.

9. Клима
● На подручју града Крагујевца влада умерено-континентална клима.
● Најчешће дувају северозападни и југозападни ветрови.
● Западни, северозападни или југозападни ветрови доносе падавине и штите
град од лошег утицаја индустрије.
● Најређе дувају ветрови са истока и североистока.
- Најхладнији месец – јануар.
- Најтоплији месец – јул.
- Највлажнији месец – децембар.
- Најсувљи месец – септембар.
- Највише падавина – јун.
- Најмање падавина – фебруар.

10. Планине
● Црни врх (707m)
● Гледићке планине (922m)
● Рудник (1132m)

11. Црни врх
● Налази се на истоку од Крагујевца, између Крагујевца и
Јагодине.
● Спада у Родопске планине.
● Оивичен је рекама Белицом, Ждраљицом, Лепеницом
и Великом Моравом.
● Добио је назив по црном изгледу који су му давале
простране шуме.
● На њему се налази релејни ТВ предајник.
● Најбогатији је пећинама и слаповима.
● Крајњи огранци Црног врха према Крагујевцу су: Метино
брдо и Кошутњак са Илином водом.

12. Гледићке планине
● Пружају се у правцу север-југ од Западне Мораве до Крагујевца.
● Гледићке планине добиле су име по селу Гледићу, а по народном предању
што се са њих далеко гледа.
● Највиши врх на њима је Самар (922м).
● На подручју општине Крагујевац Гледићке планине рашчлањене су речним
долинама: Лепенице, Грошничке реке, Ждраљице, Пчеличке и Дуленске
реке.
● Ове планине богате су шумом, речним токовима, пашњацима, природним
лепотама и рудним благом (гипс, барит, пирит, гвожђе, бакар, угаљ).

13. Рудник
● На Руднику има осам врхова изнад 1 000 m надморске
висине (занимљиво да има два који се зову „Јавор“), а
највиши је Цвијићев врх (1 132 m), раније познат као
Велики Штурац.
● Највеће насеље на планини је варошица Рудник.
● Знатан део планине је под шумом са претежно:
буковим стаблима, храста, јавора, млеча.
Јавор (1107m)

14. Брда
Познатија брда на територији града Крагујевца су:
● Жежељ (481 m) у Доњој Сабанти,
● Ливада (480 m) у Горњој Сабанти, Голија (450 m) у
Букуровцу,
● Градина (416 m) у Доњим Грбицама,
● Шљивовачка Главица (495 m) у Шљивовцу.
Жежељ

15. Реке и језера
Река на подручју општине Крагујевац, због вододржљивог терена, има доста, али
услед недовољних падавина сиромашне су водом.
Конфигурација терена је од утицаја на правац токова. Зато реке претежно теку од
југа према северу и од запада према истоку.
Сва језера која се налазе на територији општине Крагујевац су вештачког
порекла и она су настала за потребе становништва које ту живи за наводњавање,
пиће итд.

16. Реке
● Лепеница (48 км)
- Извире на Гледићким планиниама.
- Припада црноморском сливу.
● Притоке Лепенице:
- Петровачка река (31км),
- Драчка река (12,5км),
- Грошничка река (17км),
- Ждраљица (13км ).
Грошничка река
Лепеница

17. Потоци
● Дивостински поток (6км)
● Сушички поток (10км)
● Цветојевачки поток (9км)
● Реснички поток (8км)
● Бреснички поток (7км)
● Кормански поток (8км)

18. Језера
● Грошничко језеро
● Гружанско језеро
● Језеро Бубањ
● Језеро у Шумарицама

19. Биљни и животињски свет
Ламартин, познати француски песник описујући своје путовање од Крагујевца до Београда
констатује: „Од Ниша се улази у лепе планине и океан српскпх шума. Те дивље шуме
пружају се свуда у недоглед".
Биљни свет је разноврстан. Од културних
биљака гаје се:
- житарице
- индустријско биље
- поврће
- сточно биље
- разне врсте воћака и винова лоза.
Међу листопадним дрвећем,преовлађују:
- храст - буква
- граб - брест
- јасен - јасика
- липа
Животињски свет чине дивље и домаће животиње.
Дивље животиње:
- дивља свиња - срна
- лисица - ласица
- зец - јазавац
- твор - јеж
- веверица - кртица
- змије
Птице:
сеница врабац сова
препелица славуј кос
штиглиц сврака ћук
кукавица чавка шева
сврака детлић креја
грлица голуб орао
јаребица чворак
кобац фазанхраст јасен

20. ЗНАМЕНИТОСТИ КРАГУЈЕВЦА
● Културно – историјски комплекси
● Споменици
● Природне атракције
● Паркови
Прекинут лет
Прва гимназијаВелики парк

21. ● "Милошев венац” чине:
- Амиџин конак - Конак кнеза Михаила
- Стара (Придворна) црква - Зграда Гимназије
- Зграда старе скупштине - Зграда Театра
- Зграда градске тржнице
● Кнежев арсенал - индустријски комплекс
● Спомен парк “Крагујевачки октобар”
Културно – историјски комплекси
Конак кнеза Михаила
Кнежев арсенал
Музеј 21. октобар

22. Споменици
● Споменик палим Шумадинцима
● Споменик Јоакиму Вујићу
● Споменик Вуку Караџићу
● Споменик Тополивцу
● Споменик Краљу Александру II Карађорђевићу
● Споменик “Узнесење“
● Споменик “Рањеник”
● Споменик војводи Радомиру Путнику
● Споменик Јовану Ристићу
● Споменик првој Штафети
● “Чехословачко гробље”
Споменик Јоакиму Вујићу Споменик Вуку Караџићу
Споменик
Тополивцу
Споменик војводи
Радомиру Путнику

23. Паркови у Крагујевцу
● Горњи (Велики) парк
● Доњи (Мали) парк
● Еко – парк „Илина вода“
● Пиварски парк
Велики парк
Мали парк
Еко парк

24. Приридне атракције
● Акваријум
● Ботаничка башта

25. Уметници
Рођени у Крагујевцу:
Живели и радили у
Крагујевцу:
Бора Дугић
Горица Поповић
Драгиша
Недовић
Драгомир Бојанић
Гидра
Мирко Бабић
Милован Илић
Минимакс
Марија
Шерифовић
Мија Алексић Раде Марјановић
Љубомир Љуба Тадић

26. Књижевници
Живели и радили у Крагујевцу:
Рођени у Крагујевцу:
Радоје Домановић
Георгије Ђура Јакшић
Јоаким Вујић

27. Војсковође и политичари
Рођени у Крагујевцу:
● Михајло Петровић
● Танаско Рајић
● војвода Радомир Путник
● Томислав Николић
Живели и радили у Крагујевцу:
● војвода Живојин Мишић
● војвода Степа Степановић

28. КРАГУЈЕВАЦ ДАНАС
● Индустријски центар
● Културни центар
● Универзитетски центар

29. ИНДУСТРИЈСКИ ЦЕНТАР
Прекретница у општем развоју града настала је 1851.године када је са радом почела
Тополивница, прво индустријско предузеће у Србији.У Крагујевцу су настале:
- фабрика оружја (1853),
- фабрика камиона (1939),
- фабрика аутомобила (1953).
После Другог светског рата Крагујевац је постао највећи индустријски гигант на Балкану.
Изграђени су:
Заводи ”Црвена застава”
“Филип Кљајић”, ”21.октобар”,
”Пролетер”, ”Партизан” ...

30. Данас је Крагујевац поново један од најјачих индустријских
центара у Србији. Италијански ФИАТ је купио Заставу.
Почела је производња модела 500L.
У граду успешно ради и фабрика намештаја Форма Идеале.

31. Културни центар
Институције:
* Књажевско-српски театар,
* Народна библиотека „Вук
Караџић“,
* Народни музеј Крагујевац,
* Музеј „Стара ливница“,
* Историјски архив Шумадије...
Манифестације:
* ЈоакимФест,
* ЈоакимИнтерФест,
* ОКТОХ,
* Међународни фестивал
камерних хорова,
* Арсенал фест ...

32. Универзитетски центар
● Крагујевац је постао универзитетски
центар 1976. године.
● Претече високог школства у Крагујевцу
су биле Гимназија, Војнозанатска
школа, Учитељска школа и Лицеј.
● Данас Универзитет у свом саставу има
11 факултета.
Правни факултет
Природно математички
факултет
Факултет инжењерских наука