2. Mocart je rođen u Saltzburgu 27.1.1756.
godine. Njegov otac je bio Leopold, violinista
i dvorski kompozitor, rano se posvetio
obrazovanju svoje nadarene dece, Marije Ane
i Wolfganga.
Sa 5 godina Mocart odlično svira čembalo, a
sa šest je, uz očevu pomoć napisao i svoj prvi
Allegro za klavir.
3. Između 1762-66. sa roditeljima i sestrom
je obišao sve tadašnje umetničle centre
Evrope (Minhen, Pariz, Beč, London,
Amsterdam).
Tim čudom od deteta su svi bili
oduševljeni.
Nekoliko puta je boravio u Italiji gde je
dobio visoka priznaja za svoju umetnost i
temeljno je upoznao njihovu operu.
Na putu su svratili i u Manhajm gde je
Mocart upoznao njihov orkestar.
U Parizu nije doživeo popularnost kakvu
je imao kada je bio dete. U Saltzburg se
vratio 1779. sa puno utiska o muzičkom
životu u Parizu.
4. Po Kehelovom popisu (Koechel Verzeichnis-
KV) ustanovljeno je da je Mocart napisao više
od 600 dela.
Ostavio je značajne kompozicije na svim
muzičkim područjima. Pisao je opere, mise,
rekvijem, motete, simfonije, koncerte,
kamernu i klavirsku muziku.
5. Mocart je
komponnovao oko 20
opera.
Mocartov stav o
odnosu tona i reči bio
je :“U operi poezija
mora biti poslušna kći
muzike.”
Njegove značajne
opere su: Otmica iz
Saraja, Figarova
ženidba, Don Đovanii
Čarobna frula.
6. Za klavir je komponovao 25
koncerata.
Klavirski koncert u d-mollu
mnogi smatraju njegovim
najznačajnijim i najlepšim
koncertom. U njemu se
Mocart ugleda na dramatiku
Philipa Emanuela Bacha, koje
je imao najviše uticaja na
Mocarta u stvaranju ovog
oblika.
Od ostalih klavirskih
koncerata izdvajaju se :
C,Es,A-duru i naročito c-
mollu i koncert u D-duru.
Od Mocartovih kamernih dela
izdvaja se popularni gudački
kvintet pod nazivom “Mala
noćna muzika.”
7. Mnogi su verovali da je Mocart otrovan i prihvatili pretpostavku da je tridesetpetogodišnji
Mocart otrovan. Neki su cak tvrdili da je Mocart sopstveni ubica! Navodno, bolovao je od
sifilisa sto je pokusao da prikrije tako sto se potajno lečio živom.Jednoga dana uzeo je preveliku
količinu žive i razboleo se. Drugi su govorili kako su ga ubili slobodni zidari jer je „Čarobna frula”
otkrivala tajne masonske obrede. Medju mnoštvom pretpostavki o trovanju otkrilo se ko je zapravo
bio tajanstveni narucilac posmrtne mise:
„Znam da cu uskoro morati da umrem”, rekao je Mocart supruzi. „Neko mi
izgleda stalno umesto vode potura da pijem acqua toffana(otrov).
Ta osoba je proracunala tacno vreme moje smrti i stoga narucila
rekvijem. Ja ga zapravo za sebe pisem...”
Grof Franc fon Valseg Stupak kome je 1791. godine umrla dvadesetogodisnja supruga. On je poslao
kod Mocarta svog izaslanika i narucio slavni „Rekvijem”
Priča se i da mu je najveći suparnik bio Salijeri (italijanski kompozitor), a drugi pak njih prikazuju kao
prijatelje,govorilo se da je on bio jedan od nekolicine poštovalaca koji su Mocarta ispratili na
njegovo poslednje putovanje do malog groblja na bečkoj periferiji!
Mocartova zena Konstanca naručila je najskromniju sahranu budući da je ostala bez novca. Običaj je
bio da se tokom takvih sahrana tela polazu u zemlju u lanenim vrećama i to u zajedničke grobnice
koje su primale sedmoro umrlih. Jer, groblja su u to doba bila opasana zidinama i nisu mogla da se
sire. Običan svet zato nije ni mogao sebi da priusti neku bolju sahranu.
8. Tog hladnog decembarskog dana
1791. godine Mocartov grob nije
bio obelezen, pa je tako i ostalo.
Nije ostao gotovo nikakav trag o
tome da je telo Volfganga
Amadeusa Mocarta boravilo na
ovom svetu.
Naravno, ostala je njegova
muzika.
Pojam “mocartovski”postojano
je ušao u naš rečnik, baš kao i
“šekspirovski”, ili “betovenski”,
kao simbol najveće uzvišenosti i
poetičnosti u jednostavnosti i
kristalnoj jasnoći izražajnih
sredstava.
