SlideShare uma empresa Scribd logo
1 de 15
Припремила: Марина Симиџија
Шуме у Србији покривају једну четвртину њене
                укупне територије.
Главне врсте шумског дрвећа су: буква, топола и храст
 (листопадно), а од четинарског дрвећа највише има
                 црног бора и смреке.
Четинарско дрвеће
су вишегодишње
зимзелене биљке
које не одбацују
лишће, већ га
задржавају током
целе године.

Листови четинара се
зову четине.

Расту на већим
надморским
висинама
(до 2000 метара).
Најгушће четинарске
шуме код нас налазе се
на Копаонику, Златару,
Златибору и Тари.




                         Најпознатије врсте су:
                         црни и бели бор, јела, смрча,
                         тиса, туја, Панчићева оморика,
                         клека, чемпрес...

                         Спратовност четинарских
                         шума је недовољно изражена.
ЦРНИ БОР
У зависности од
станишта може достићи
висину до 40m.

Тамно зелене, круте
четине на гранама
формирају широко
заобљену или крошњу
која личи на кишобран.

Кора јој је тамносива,
са браздама.
Иглице црног бора су тврде,
              тамнозелене и благо савијене.

              Сјајне смеђе шишарке остају на
              гранама целе зиме.




Убраја се у
отпорне
четинаре.

Ово дрво
обилује
смолом.
БЕЛИ БОР
Бели бор може да
нарасте до 40 m, али
најчешће расте много
мање.

Крошња му је светла,
разређена у горњем делу
стабла.

Док је млад има кору која
може бити жуто-браон
или црвенкаста, а касније
је сиво-браон боје.
Шишарке су му зашиљене.
Врста је која подноси
услове на високим
надморским висинама, а
може да расте и на
изузетно песковито м
земљишту.

Бели бор је погодан за
пошумљавање голети
насталих ерозијом или
пожарима.
ЈЕЛА



       Јела је високо зимзелено дрво чија
       крошња има пирамидални облик.
       Може достићи висину до 80 m.
       Стабло јој је на доњем крају кружно
       проширено.
Иглице су јој пљоснатије, на врху зашиљене.
Шишарка јеле је дуга и усправна.
СМРЧА
Смрча (смрека) је дрво
слично јели. Може да
нарасте веома високо, од 20
до 60, а некад чак и до 90 m.

Живи веома дуго. Четине су
јој на врху зашиљене.
Шишарка јој је висећа и
дугуљаста.

Најстарија смрча на свету,
пронађена је у Шведској и
стара jе 8000 година.
ПАНЧИЋЕВА
ОМОРИКА

            Панчићева оморика
            је добила име по
            Јосифу Панчићу који
            ју је открио 1875. год.
            на планини Тари.

            Ово дрво је танко и
            расте до 50 m.
Веома је отпорна на услове
станишта. Расте на надморској
висини од 400 до 1700 m.

Горње гране на стаблу оморике
повијене су навише, средње су
скоро хоризонталне, а доње су
повијене ка земљи, али су
врхови окренути увис.
Облик крошње, грана и четина управо су највећи
украс овог дрвета.

Расте у западној Србији и источној Босни.

Mais conteúdo relacionado

Mais procurados

Sprat drveća
Sprat drvećaSprat drveća
Sprat drveća
edinadina
 
Лишћарске листопадне шуме - Тијана Савић
Лишћарске листопадне шуме - Тијана СавићЛишћарске листопадне шуме - Тијана Савић
Лишћарске листопадне шуме - Тијана Савић
Violeta Djuric
 

Mais procurados (20)

Шума - природно станиште
Шума - природно стаништеШума - природно станиште
Шума - природно станиште
 
Zeljasti ekosistemi: livade i pašnjaci
Zeljasti ekosistemi: livade i pašnjaciZeljasti ekosistemi: livade i pašnjaci
Zeljasti ekosistemi: livade i pašnjaci
 
Šumski ekosistem
Šumski ekosistemŠumski ekosistem
Šumski ekosistem
 
Ливаде и пашњаци.Ppt
Ливаде и пашњаци.PptЛиваде и пашњаци.Ppt
Ливаде и пашњаци.Ppt
 
Sprat drveća
Sprat drvećaSprat drveća
Sprat drveća
 
Ekosistem suma
Ekosistem sumaEkosistem suma
Ekosistem suma
 
Лишћарске листопадне шуме - Тијана Савић
Лишћарске листопадне шуме - Тијана СавићЛишћарске листопадне шуме - Тијана Савић
Лишћарске листопадне шуме - Тијана Савић
 
Značaj i zaštita šuma
Značaj i zaštita šumaZnačaj i zaštita šuma
Značaj i zaštita šuma
 
Biljke i životinje naših voda
Biljke i životinje naših vodaBiljke i životinje naših voda
Biljke i životinje naših voda
 
Živi svijet šume Suzana obradovic
Živi svijet šume   Suzana obradovicŽivi svijet šume   Suzana obradovic
Živi svijet šume Suzana obradovic
 
Mahovine, osnovne osobine, građa, raznovrsnost i značaj
Mahovine, osnovne osobine, građa, raznovrsnost i značajMahovine, osnovne osobine, građa, raznovrsnost i značaj
Mahovine, osnovne osobine, građa, raznovrsnost i značaj
 
Флора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља ЗецФлора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља Зец
 
Šume - Milanka Lalić
Šume - Milanka LalićŠume - Milanka Lalić
Šume - Milanka Lalić
 
Šume četinara
Šume četinaraŠume četinara
Šume četinara
 
Lišćarske listopadne šume
Lišćarske listopadne šumeLišćarske listopadne šume
Lišćarske listopadne šume
 
Populacija
PopulacijaPopulacija
Populacija
 
Ekološka niša
Ekološka nišaEkološka niša
Ekološka niša
 
Lanci ishrane
Lanci ishraneLanci ishrane
Lanci ishrane
 
Biocenoze mora
Biocenoze moraBiocenoze mora
Biocenoze mora
 
Šuma
ŠumaŠuma
Šuma
 

Destaque (20)

Istrazivanja
IstrazivanjaIstrazivanja
Istrazivanja
 
Mesec
MesecMesec
Mesec
 
Sunce
SunceSunce
Sunce
 
Grupe zivotinja
Grupe zivotinjaGrupe zivotinja
Grupe zivotinja
 
Vasiona
VasionaVasiona
Vasiona
 
Test divlje-zivotinje-II
Test divlje-zivotinje-IITest divlje-zivotinje-II
Test divlje-zivotinje-II
 
Planete
PlanetePlanete
Planete
 
Jesen-zima 2012/13.
Jesen-zima 2012/13.Jesen-zima 2012/13.
Jesen-zima 2012/13.
 
Padavine
PadavinePadavine
Padavine
 
Priroda kao pokretač ideja
Priroda kao pokretač idejaPriroda kao pokretač ideja
Priroda kao pokretač ideja
 
Život oko hrastovog drveta
Život oko hrastovog drvetaŽivot oko hrastovog drveta
Život oko hrastovog drveta
 
Reciklirane vezbanke
Reciklirane vezbankeReciklirane vezbanke
Reciklirane vezbanke
 
Divlje zivotinje-II
Divlje zivotinje-IIDivlje zivotinje-II
Divlje zivotinje-II
 
Uporedjivanje - merenje površi
Uporedjivanje - merenje površiUporedjivanje - merenje površi
Uporedjivanje - merenje površi
 
Biljke i zivotinje (1)
Biljke i zivotinje (1)Biljke i zivotinje (1)
Biljke i zivotinje (1)
 
Carstva živih bića
Carstva živih bićaCarstva živih bića
Carstva živih bića
 
Аутоколаж-примери примене
Аутоколаж-примери применеАутоколаж-примери примене
Аутоколаж-примери примене
 
Скраћенице у српском језику
Скраћенице у српском језикуСкраћенице у српском језику
Скраћенице у српском језику
 
Pisanje ulica i trgova
Pisanje ulica i trgovaPisanje ulica i trgova
Pisanje ulica i trgova
 
šTa je algoritam i programiranje
šTa je algoritam i programiranješTa je algoritam i programiranje
šTa je algoritam i programiranje
 

Semelhante a Četinarske šume

Раздео четинари
 Раздео четинари Раздео четинари
Раздео четинари
Dubi Vilotic
 
Familija hrastova
Familija hrastovaFamilija hrastova
Familija hrastova
Luka9973
 
Шуме, Војин Ташић
Шуме, Војин ТашићШуме, Војин Ташић
Шуме, Војин Ташић
dvucen
 

Semelhante a Četinarske šume (20)

Zaštićene biljne vrste u Srbiji
Zaštićene biljne vrste u SrbijiZaštićene biljne vrste u Srbiji
Zaštićene biljne vrste u Srbiji
 
Молика - Митић М.
Молика - Митић М.Молика - Митић М.
Молика - Митић М.
 
Раздео четинари
 Раздео четинари Раздео четинари
Раздео четинари
 
Панчићева оморика - Т.Ворковић
Панчићева оморика - Т.ВорковићПанчићева оморика - Т.Ворковић
Панчићева оморика - Т.Ворковић
 
Biljni i zivotinjski svet
Biljni i zivotinjski svetBiljni i zivotinjski svet
Biljni i zivotinjski svet
 
Familija hrastova
Familija hrastovaFamilija hrastova
Familija hrastova
 
Papratnice
PapratnicePapratnice
Papratnice
 
Porodica ruza
Porodica ruzaPorodica ruza
Porodica ruza
 
Biljni i zivotinjski svet
Biljni i zivotinjski svetBiljni i zivotinjski svet
Biljni i zivotinjski svet
 
Рунолист - Марић В.
Рунолист - Марић В.Рунолист - Марић В.
Рунолист - Марић В.
 
Rastavici
RastaviciRastavici
Rastavici
 
Панчићева оморика - Мерџан
Панчићева оморика - МерџанПанчићева оморика - Мерџан
Панчићева оморика - Мерџан
 
Гороцвет - Т. Докић
Гороцвет - Т. ДокићГороцвет - Т. Докић
Гороцвет - Т. Докић
 
Ptice
PticePtice
Ptice
 
Шуме, Војин Ташић
Шуме, Војин ТашићШуме, Војин Ташић
Шуме, Војин Ташић
 
Степски божур - Љиљак Н.
Степски божур - Љиљак Н.Степски божур - Љиљак Н.
Степски божур - Љиљак Н.
 
Бела рода - Ђ. Орељ
Бела рода - Ђ. ОрељБела рода - Ђ. Орељ
Бела рода - Ђ. Орељ
 
Cetinari
CetinariCetinari
Cetinari
 
Cetinari
CetinariCetinari
Cetinari
 
KOSMOPOLITSKE I ENDEMSKE VRSTE
KOSMOPOLITSKE I ENDEMSKE VRSTEKOSMOPOLITSKE I ENDEMSKE VRSTE
KOSMOPOLITSKE I ENDEMSKE VRSTE
 

Mais de Marina Simidzija

Mais de Marina Simidzija (8)

Kadja Nadja - strip
Kadja Nadja - stripKadja Nadja - strip
Kadja Nadja - strip
 
Kako sam postao deo prirode
Kako sam postao deo prirodeKako sam postao deo prirode
Kako sam postao deo prirode
 
Srpski jezik - provera
Srpski jezik - proveraSrpski jezik - provera
Srpski jezik - provera
 
Promenljive vrste reči
Promenljive vrste rečiPromenljive vrste reči
Promenljive vrste reči
 
Saobracaj test
Saobracaj testSaobracaj test
Saobracaj test
 
Saobracaj vrste
Saobracaj vrsteSaobracaj vrste
Saobracaj vrste
 
Saobracaj-podela
Saobracaj-podelaSaobracaj-podela
Saobracaj-podela
 
Znakovi
ZnakoviZnakovi
Znakovi
 

Četinarske šume

  • 2. Шуме у Србији покривају једну четвртину њене укупне територије. Главне врсте шумског дрвећа су: буква, топола и храст (листопадно), а од четинарског дрвећа највише има црног бора и смреке.
  • 3. Четинарско дрвеће су вишегодишње зимзелене биљке које не одбацују лишће, већ га задржавају током целе године. Листови четинара се зову четине. Расту на већим надморским висинама (до 2000 метара).
  • 4. Најгушће четинарске шуме код нас налазе се на Копаонику, Златару, Златибору и Тари. Најпознатије врсте су: црни и бели бор, јела, смрча, тиса, туја, Панчићева оморика, клека, чемпрес... Спратовност четинарских шума је недовољно изражена.
  • 5. ЦРНИ БОР У зависности од станишта може достићи висину до 40m. Тамно зелене, круте четине на гранама формирају широко заобљену или крошњу која личи на кишобран. Кора јој је тамносива, са браздама.
  • 6. Иглице црног бора су тврде, тамнозелене и благо савијене. Сјајне смеђе шишарке остају на гранама целе зиме. Убраја се у отпорне четинаре. Ово дрво обилује смолом.
  • 7. БЕЛИ БОР Бели бор може да нарасте до 40 m, али најчешће расте много мање. Крошња му је светла, разређена у горњем делу стабла. Док је млад има кору која може бити жуто-браон или црвенкаста, а касније је сиво-браон боје.
  • 8. Шишарке су му зашиљене. Врста је која подноси услове на високим надморским висинама, а може да расте и на изузетно песковито м земљишту. Бели бор је погодан за пошумљавање голети насталих ерозијом или пожарима.
  • 9. ЈЕЛА Јела је високо зимзелено дрво чија крошња има пирамидални облик. Може достићи висину до 80 m. Стабло јој је на доњем крају кружно проширено.
  • 10. Иглице су јој пљоснатије, на врху зашиљене. Шишарка јеле је дуга и усправна.
  • 11. СМРЧА Смрча (смрека) је дрво слично јели. Може да нарасте веома високо, од 20 до 60, а некад чак и до 90 m. Живи веома дуго. Четине су јој на врху зашиљене.
  • 12. Шишарка јој је висећа и дугуљаста. Најстарија смрча на свету, пронађена је у Шведској и стара jе 8000 година.
  • 13. ПАНЧИЋЕВА ОМОРИКА Панчићева оморика је добила име по Јосифу Панчићу који ју је открио 1875. год. на планини Тари. Ово дрво је танко и расте до 50 m.
  • 14. Веома је отпорна на услове станишта. Расте на надморској висини од 400 до 1700 m. Горње гране на стаблу оморике повијене су навише, средње су скоро хоризонталне, а доње су повијене ка земљи, али су врхови окренути увис.
  • 15. Облик крошње, грана и четина управо су највећи украс овог дрвета. Расте у западној Србији и источној Босни.