SlideShare uma empresa Scribd logo

Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.

•
•
N
NALED_SERBIA

Sinergija je poslovni žurnal Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koje na svaka tri meseca donosi uspešne priče, stručne analize i komentare, reportaže i servisne informacije iz domena regulatorne reforme, promocije investicija i lokalne administracije

Negócios
1 de 108
Baixar para ler offline
Zbogom radnoj knjižici Usvajanjem izmena Zakona o radu u julu 2014. uspešno je završena dugo najvljivana reforma koja uvodi fleksibilnije tržište rada REGULATORNI OKVIR 74str. Razigravanje ekonomije Leo D’aes, ambasador Belgije: Uz pomoć evropskih partnera, Srbija ima priliku da se reindustrija­lizuje prema zahtevima budućnosti PARTNERI ZA USPEH 98str. Evropski put Srbije Michael Davenport, šef EU delegacije: Evropska unija je najveći donator i investitor u Srbiji – proces pridruživanja će to pojačati U SINERGIJI BROJ 4 | AVGUST 2014. POSLOVNI ŽURNAL NACIONALNE ALIJANSE ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ BESPLATAN PRIMERAK ISSN2334-8402 TEMA BROJA EVROPSKA UNIJA NA VIDIKU WWW.NALED-SERBIA.ORG 24str.
2 SINERGIJA
3avgust 2014 | IMPRESUM REČ UREDNIKA UVOD U TEMU BROJA DIREKTOR Violeta Jovanović / violeta_jovanovic@naled-serbia.org GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Milica Stefanović /milica_stefanovic@naled-serbia.org IZVRŠNI UREDNIK Ivan Radak / ivan_radak@naled-serbia.org DIZAJN I PRIPREMA ZA ŠTAMPU Zoran Zarković / zoran_zarkovic@naled-serbia.org SARADNICI Jelena Bojović, Milica Mandić, Jovana Ćirić, Aleksandar Nikolić, Ana Knežević-Bojović, Miša Brkić, Mijat Lakićević ADVERTAJZING Milica Mandić / milica_mandic@naled-serbia.org ŠTAMPA BiroGRAF IZDAVAČ Expose by NALED Makedonska 30/VII 11000 Beograd, Srbija t: 011 33 73 063 f: 011 33 73 061 e: naled@naled-serbia.org www.naled-serbia.org CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 33 SINERGIJA : poslovni žurnal Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj / glavni i odgovorni urednik Milica Stefanović. - 2013, br. 1 (jun)- . - Beograd (Makedonska 30/VII) : Expose, 2013- (Beograd : Birograf). - 27 cm Tromesečno. - Ima izdanje na drugom jeziku: Synergy (Belgrade) = ISSN 2334-8593 ISSN 2334-8402 = Sinergija COBISS.SR-ID 199171340 Ona je velika misterija. Po čaršiji kruže razne priče o njoj, od toga da je to obe- ćana zemlja u kojoj teče med i mleko, pa do opreznijih stavova koji postavljaju pitanje što je Island odustao od pregovora i zašto je u Bugarskoj tako nizak standard. Mediji redovno prenose šta je koji evropski zvaničnik rekao, spominju se razne institucije i razna strana imena, sporazumi, uslovi, koraci, poglavlja, pa običan čovek više ništa ne razume ko je tu ko, jesmo li ušli il’ izašli i dokle to tako. Bez obzira koliko malo znaju o njoj – ono što izgleda sigurno je da su danas svi za nju, i to od ka- da je pre neku godinu, jedna od najvećih političkih partija promenila svoje ime i kurs, pa je više od mi- lion i po građana, njenih glasača, čini se preko noći prešlo iz evro-skeptika u iskrene evro-zagovornike što je rezultat bez presedana u novijoj istoriji naše zemlje. Da li je to dobro za nas ili ne – možda je najbolje konsultovati činjenice: 75 % stranih direktnih investicija od 2005. na ovamo poreklom je iz Evropske unije, 63 % našeg izvoza odlazi u EU, i ona je naš najveći donator sa više od dve i po milijarde evra bespovratno uloženih sredstava. Pa možda je red da je bolje upoznamo. Preuzimanje sadržaja iz ove publikacije dozvoljeno je uz obavezno naznačenje izvora “SINERGIJA – poslovni žurnal NALED-a” Ukoliko želite da na vašu adresu stiže štampano izdanje SINERGIJE, prijavite se na www.naled-serbia.org/zurnal Najvažniji zadatak Srbije u godinama pred nama je apso- lutna posvećenost evropskim integracijama. Na Vladu Srbije ne treba vršiti pritisak da se evropske integracije izvedu u što kraćem roku. Brzina u ovom procesu nije od ključne važnosti jer ni sam trenutak pristupanja EU nije od ključne važnosti. Važno je „učiti sa razumeva- njem“, a ne bubati i prepisivati. Važno je putovanje, a ne destinacija. Da bi Srbija profitirala od evropskih integracija mi moramo razumeti suštinu tih integracija. Tolike zemlje, nove članice EU su poku- šavale i, na njihovu žalost i na žalost EU, uspele da ispune formu, bez same suštine. Važno je da Srbija ovo izbegne. Šta NALED očekuje od evropskih inte- gracija? Otvoreno tržište, konkurenciju, fer tretman, sigurnost, predvidljivost i bezbednost investicija, efikasne sudove. Mi vidimo proces evropskih integracija kao putovanje tokom koga će Srbija, uz pomoć znanja i prakse EU, sama sebi pomoći da bude jača, stabilnija i pravedni- ja država. Ukoliko uspemo da razumemo i usvojimo pravne tekovine EU, da ih suštinski primenimo i poštujemo, onda smo izvukli najbolje za našu zemlju i sve nas. Ukoliko, pak, ispred nas vidimo samo džak para i imamo cilj da ispunimo formu da bi do tog džaka došli, onda nam ni članstvo u EU neće doneti nikakvu promenu – ni strane investitore, ni razvoj preduzetništva, ni privredu zasnovanu na znanju i visokim tehnologijama. Pošto smo u sprintu pretrčali put i ispunili for- mu, videćemo da destinacija na koju smo stigli nije mnogo drugačija od one sa koje smo krenuli. NALED će težiti da na putu evropskih integracija bude pouzdan i pametan sa- putnik Vlade Srbije koji će se uvek baviti suštinom, a nikada formom, koji će biti partner ali i kritičar, i koji će uvek ostati apsolutno posvećen ovom putu. NALED je taj koji drži ogledalo ispred Vlade Srbije, kako je to efektno opisao izvestilac Evropske komisije za Srbiju Jelko Kacin na sastanku sa delegacijom NALED-a krajem marta, da bi joj pomogao da vidi loše stvari – 70 % zakona koji se tiču poslovnog okruženja donosi se po hitnom postupku, u proteklih pet godina 30 relevantnih zakona menjano je 97 puta, podzakonski akti u proseku kasne 800 dana... ali i da te stvari popravi kako bi u ogledalu NALED-a videla bolji imidž kao odraz povoljnog poslovnog okruženja. Ana Brnabić, potpredsednica Upravnog odbora NALED-a i izvršni direktor CWS Milica Stefanović, glavni i odgovorni urednik
4 SINERGIJA Hyatt Regency Belgrade Milentija Popovica 5, 11070 Belgrade, Serbia Tel: +381 11 301 1234 belgrade.regency.hyatt.com - belgrade.regency@hyatt.com VEČERA U RESTORANU FOCACCIA Doživite jedinstveni gastronomski ugođaj u autentičnom restoranu Focaccia hotela Hyatt, koji je od ove sezone ponovo otvoren za večeru svakog dana od 18h do 23:30h. Šef kuhinje Michael Kreiling i kulinarski tim hotela Hyatt, kreirali su specijalni jelovnik baziran na originalnim sastojcima i autentičnim načinima pripreme. DOBRODOŠLI U NOVE SOBE HOTELA HYATT Moderan dizajn i sofisticiran luksuz hotela Hyatt Regency Beograd upotpunjen je novim, renoviranim King i Twin sobama koji odišu stilom rafinirane savremene elegancije. Uređene u skladu sa vrhunskim standardima i najmodernijim trendovima, delo su svetski poznate kompanijeuoblastienterijera-Wildson Design Associates (WDA). NOVE BANKET SALE U SEPTEMBRU Prostrane i dobro opremljene sale za sastanke u kombinaciji sa iskusnim timom čine Hyatt Regency Beograd vodećim mestom u gradu za uspešno organizovanje konferencija i privatnih svečanosti. Tokom leta Kristalna dvorana i sale za sastanke, biće renovirane i od septembra spremne da svojim novim, modernim enterijerom posetiocima ponude jedinstven ambijent za održavanje događaja.
5avgust 2014 | Sadržaj 10Retrospektiva Region gradi pečat kvaliteta 12VIII godišnja Skupština NALED nudi pomoć u pregovorima s Briselom 18U Sinergiji Sve što znate i ne znate o Evropskoj uniji 32Jelko Kacin, bivši izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Politika “lako ćemo“ ne vodi ka EU 48Duško Lopandić, ambasador Srbije u EU Poduhvat generacije 44Stanka Pejanović, direktorka Merkatora Strah od evropske konkurencije je opravdan 94 Partneri za uspeh Belgija – zemlja čokolade, čipke i dijamanata 80Reportaža: Nova Varoš Epicentar zdrave energije
6 SINERGIJA NOVI ZAKONI Očekujem da će se prvi pozitivni efekti nakon usvajanja Zakona o radu videti već sledeće godine i to će građani moći da osete kako po broju zaposlenih, tako i po uređenijem tržištu rada“ Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Retrospektiva APRIL Parafiskali se množe Fiskalno rasterećenje privrede, koje je dobilo zamah 2012. ukidanjem 138 parafiskalnih nameta, usporeno je u poslednje dve godine. Ne samo što uki- danje nepotrebnih taksi i naknada nije natavljeno, već su se u međuvremenu pojavile nove. To je bio povod da NALED i USAID Projekat za bolje uslo- ve poslovanja urade analizu ove reforme i njenih efekata. Novi popis parafiskala, pokazao je da privreda plaća 384 neporeska nameta (371 u prethodom registru) od kojih su 247 po svojoj prirodi parafiskalni. To znači da pri njihovom plaćanju privreda od države ne dobija ništa, ili nesrazmerno malo zauzvrat. Najveći deo ovih nameta – više od 70 % privreda plaća državi (277) dok su ostali u nadležnosti nižih nivoa vlasti. Pokazalo se da je prethodno ukidanje parafiskala značajno pogodilo lokalne samouprave i da bi u narednom periodu teret daljeg rasterećivanja privrede morao da podnese republički nivo vlasti. Jedna od dobrih mera mogao bi da bude zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara u kojem bi se našao pregled svih naknada, pri čemu se nove naknade ne bi mogle uvoditi nijednim drugim propisom. NALED je član Radne grupe Ministarstva finansija koja priprema ovaj zakon i svojim predlozima uticaće na kreiranje što boljeg rešenja i za privredu i za opštine. Od napuštene do vredne lokacije Vojna kasarna može da preraste u moderan univerzitetski kampus, napuštene pogranič- ne karaule u turističke objekte, stari objekti u moderan biznis inkubator, a propala fabrika u lokaciju za snimanje filmova. Sve su to uspešno realizovani projekti revitali- zacije braunfild lokacija na prostoru Srbije i Hrvatske. Iako tačan broj raspoloživih braunfilda u našoj zemlji nije poznat, sigurno je da postoji više od 400 vojnih objekata koje vojska uopšte ne koristi, a čija se vrednost procenjuje na više od milijardu evra. Kada se na sve to dodaju objekti preduzeća koja su u stečaju i privatizaciji – broj braunfild lokacija je daleko veći. Kako bi otključali ovaj razvojni potencijal i stavili ga u funkciju lokalnog ekonomskog razvoja, NALED i USAID su pokrenuli dvogodišnji projekat za revitalizaciju braunfilda koji su predstavili na inicijalnoj konferenciji 16. aprila u Mikser hausu. Na otvaranju su govorili Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota i član Upravnog odbora NALED-a, Peter Wiebler, v.d. direk- tora misije USAID-a i Nj.E. Loren L. Stokvis, ambasador Holandije. Ovom prilikom na- javljen je konkurs za izbor najboljih rešenja za revitalizaciju braunfilda. Pozvane su sve lokalne samouprave u Srbiji da nominuju projektne ideje za transformaciju napušte- nih javnih prostora u mesta inspirativnog preduzet­ničkog delovanja. Sva predložena rešenja naći će svoje mesto u okviru prvog on-line kataloga projektnih ideja za revitali- zaciju braunfilda, a lokalna samouprava koja predloži najbolje rešenje – dobija podršku NALED-a i USAID-a u procesu revitalizaci- je braunfilda.
7avgust 2014 | 748.72030 dinara - toliko košta najskuplja republička administrativna taksa Država kasni sa donošenjem 165 podzakonskih akata više od 922 dana u proseku BAROMETAR PROPISA BROJKE I SLOVA NALED u Briselu Delegacija NALED-a koju je predvodila potpredsednica Upravnog odbora Ana Brnabić, posetila je u aprilu Brisel povodom otvaranja pregovora o pristupanju EU kako bi predstavila aktivnosti i rezultate NALED-a na podsticanju regulatornih reformi u Srbiji i nezavisnog monitoringa rada Vlade. Ovom prilikom, NALED je predstavnicima Evropske komisije i tadašnjem izvestiocu Evropskog parlamenta, Jelku Kacinu, dostavio izveštaj o poslovnom okruženju i ostvarenom napretku Srbije ka EU, uz preporuke za ekonomsku agendu koju je Evropska komisija objavila u maju ove godine. NALED je ukazao na ključne prepreke u uspostavljanju povoljnog poslovnog okruženja u Srbiji – nestabilnost i nepredvidivost regulatornog okvira, implementacija zakona, fiskalno i parafiskalno opterećenje privrede i suvišna birokratija. Na sastanku sa službenicima Generalnog direktorata za proširenje, govorilo se o neophodnim ekonomskim reformama i mogućnostima za finansiranje projekata iz pretpristupnih fondova na temu suzbijanja sive ekonomije i nelojalne konkurencije, uspostavljanja tržišne ekonomije, privatizacije, dobrog upravljanja, i korporatizacije javnih preduzeća. Predstavnici Evropske komisije su napomenuli da Srbija treba da izradi akcioni plan za upravljanje javnim finansijama od čega zavisi da li ce država sledeće godine dobiti finansijsku podršku za budžet. Takođe, Srbija će sledeće godine biti obavezna da do- stavi program za podsticanje  konkurentnosti i rasta privrede – u čemu će NALED kao vodeća organizacija SEKO-a za konkurentnost, imati važnu ulogu. Trodnevna misija završila se učešćem na konferenciji „Speak up Serbia“ o slobodi medija i njihovoj ulozi u procesu pregovora, na kojoj su uz domaćina Jelka Kacina,učestvovali i Saša Mirković, savetnik ministra za kulturu, Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije, Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a, Gordana Igrić, regionalni direktor BIRN-a. Siva ekonomija za medije Četiri od pet građana Srbije podržavaju suzbi- janje sive ekonomije jer su svesni da ta nega- tivna pojava utiče na njihov standard, ugrožava radnička prava, kao i zdravlje i bezbednost kada se nađu u ulozi potrošača. Međutim, dobar deo stanovništva ipak kupuje švercovane proizvode na pijačnim i uličnim tezgama, preko oglasa ili u neprijavljenim radnjama. Najčešće su to tekstil, odeća i obuća, kozmetika i hemijski proizvodi, hrana, zanatski proizvodi, rezani duvan i ciga- rete. Ovo su neki od rezultata istraživanja koje je uradio Ipsos strategic marketing za potrebe NALED-a i USAID-a u okviru dvogodišnjeg Projekta jačanja konkurentnosti Srbije, koje je krajem aprila ekskluzivno predstavljeno novina- rima beogradskih i niških redakcija na treningu za medije. Uloga medija je ključna u izgradnji javnog mnjenja o problemu sive ekonomije i stvaranju ambijenta u javnosti koji pogoduje neophodnim reformama za suzbijanje ove loše prakse. U beogradskom Medija centru doga- đaju su prisustvovali predstavnici 15 redakcija: Politika, Večernje novosti, Danas, Naše novine, Tanjug, Beta, Radio Beograd, TV Nova, Privred- ni pregled, eKapija i dr. Takođe, putem video linka trening je pratilo još 13 novinara iz Niša – TV Zona plus, NTV, Belle Amie, Kopernikus, Narodne novine, Super radio, Bum radio i drugi. ključnih zakona za privredu u poslednjih 5 godina menjano je 98 puta
8 SINERGIJA Da li biste prijavili svog poslo- davca ukoliko vas zapošljava na crno ili znate da neki vaš kolega radi na crno? Ipsos za USAID i NALED ISTRAŽIVANJE NALED i RTS za efikasnu državu Pune dve godine NALED i Radio-televizija Srbije uspešno sarađuju na promovisanju regulatornih reformi i najboljih praksi u radu javne uprave. Tokom 2012. pokrenuta je antibirokratska kampanja „Pitajte KADA“ koja poziva građane i privrednike da prijave suvišnu birokratiju, a državu – da je ukine. Kampanju je pratilo emitovanje pet tematskih spotova o konkretnim proble- mima u funkcionisanju države: Trudnica protiv sistema, Parafiskalna zona, Reality show: Gradim fabriku, Život u sivom i Đavolja posla. Spotovi, praćeni ozbiljnim analizama, dali su vetar u leđa reformama doprinevši smanjivanju birokratije za zaposlene trudnice, ukidanju firmarine za preduzetnike i unapređenju Zakona o radu. Takođe, zajedno sa RTS-om je organizovan konkurs za izbor najboljih praksi u radu lokalnih samouprava – „Šampioni lokalnog razvoja“. Krajem 2013. izabrano je po pet šampionskih i vicešampionskih rešenja u pet kategorija: promocija investicija, reforma administracije, javno-privatno partnerstvo, servis građana i podrška privredi. U cilju jačanja kapaciteta javnog servisa za kva- litetno izveštavanje o relevantnim ekonomskim temama, IT savet NALED-a, u kojem su kompanije Asseco SEE, Comtrade i SAGA, potpisao je u junu Sporazum o sa- radnji sa RTS-om. Tom prilikom donirana je IT oprema koja će redakcijama u Beogradu i dopisništvima omogu- ćiti bolje uslove za proizvodnju kvalitetnih sadržaja. Kula i Odžaci spremni za nove investitore Tokom maja, NALED je radio na pripremi poslednjih aktivnosti u okviru EU projekta prekogranične saradnje, uključujući i posete italijanskih i slovenačkih investitora u Zapadnobački region. U protekle dve godine, u partnerstvu sa hrvatskom opštinom Gradište i Uredom za međunarodnu saradnju, NALED je razvijao kapacitete u opštinama Kula i Odžaci za efikasnu promociju investicija. Zaposleni u lokalnim administracijama su prošli niz obuka za promociju investicionih potencijala, upravljanje projektima, prikupljanje i korišćenje informacija za investitore, poslovno planiranje i komunikaciju sa potencijalnim ulagačima. Kreirane su dve sektorske analize u oblastima prehrambene i hemijske industrije koje su identifikovane kao oblasti sa najvećim potencijalom za razvoj Zapadno- bačkog okruga. Urađena je investiciona strategija sa trogodišnjim akcionim planom gde su definisani svi konkretni koraci koje bi Kula i Odžaci trebalo da naprave radi privlačenja ulaganja. Realizovano je pet investicionih misija u inostranstvu gde je razgovarano sa stranim kompanijama koje su zainte- resovane za neki oblik poslovne saradnje sa Srbijom. To je rezultiralo sa tri uzvratne posete kompanija iz Italije i Slovenije i one trenutno razmatraju mogućnost ulaganja u Kulu i Odžake. Za ove dve opštine napravljeni su promotivni materijali, promovisani su putem medija i njihovi potencijali predstavljeni su na sajmovima u Berlinu, Hanoveru i Beču. Na kraju, Kula i Odžaci dobili su vrednu kompjutersku opremu za potrebe biznis zone. Kreirana je i sveobuhvatna baza podataka neophodnih investitorima pri planiranju ulaganja, koju mogu da pronađu na internet sajtu ovog projekta i opštinskim sajtovima. MAJ JUN 31% Da OBEĆANJE SINERGIJE Novi zakon o planiranju i izgradnji, koji bi trebalo da bude usvojen početkom septembra, omogućiće dobijanje građevinske dozvole za 28 dana“ Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i urbanizma 69%Ne
9avgust 2014 | Za privredu će od pregovora o članstvu u EU najkorisnije biti: GRAĐANI PITAJU KADA NALED ANKETA jul 2014. Kada će država prestati da nam traži i naplaćuje dokumenta kojima sama raspolaže? Iako se u pregovore o izme- nama Zakona o radu ušlo sa idejom da se uklone sve prepreke koje stoje na putu smanjivanju nezaposleno- sti u Srbiji, tokom razgovo- ra sindikata i poslodavaca vrlo brzo se diskusija svela na sukob zaposlenih i privrede u odbrani međusobnih prava. Interese naju- groženije kategorije – nezaposlenih kojih ima više od 750.000 u Srbiji, nije imao ko da brani. Kako bi skrenuo pažnju javnosti na ovaj problem, NALED je snimio kratak spot provokativnog naziva „Đavolja posla“ koji ilustruje pro- blematične odredbe zakona koje destimulišu zapošljavanje starijih ali i mladih osoba u potrazi za prvim poslom. Tema i odlične role Dejana Ćirjakovića u ulozi anđela i Nikole Škorića u ulozi đavola (poznatijih kao Boškić i Torbica iz humorističkog serijala „Državni posao“) vrlo brzo su uzburkale javnost. Dok su nezaposleni podržali ideju spota, predstavnici sindikata su išli dotle da su od Vlade tražili da RTS-u zabrani emitovanje! „Đavolja posla“ je peti u nizu promotivnih video spotova snimljenih u okviru antibirokratske kampanje „Pi- tajte kada“, koju NALED sprovodi u partnerstvu sa Radio televizijom Srbije i Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID). Na YouTube stranici NALED-a do sada je imao više od 44.000 pregleda. Spotom za prava nezaposlenih Gigant automobilske industrije uskoro u Vojvodini Na osnovu pozicioniranja proizvođača komponenti i investicionih trendova, u narednih nekoliko godina na prostoru između Beograda, Novog Sada i Šida možemo da očekujemo investiciju jednog giganta iz automobilske industrije – izjavio je krajem juna Branislav Nedimo- vić, član Izvršnog odbora NALED-a i gradonačelnik Sremske Mitrovice, na okruglom stolu o potencijalima automobilske industrije u Vojvodini. Nedimović je predstavnicima vojvođanskih gradova i opština koji su učestvovali na okruglom stolu u Pećincima rekao da za uspešno privlačenje ulaganja nije najvažnija infrastruk- tura već dobra administracija. „U tom smislu lokalnim samoupravama može puno da pomogne prolazak kroz proces certifikacije koji sprovodi NALED. Do sada je 31 lokalna samouprava dobila certifikat, uključujući i Sremsku Mitrovicu koja se ne bi našla na listi najboljih investicionih destinacija Financial Timesa da nije bilo NALED-a“, rekao je Nedimović. Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski složio se da je ključ uspeha u dobroj administraciji, ali i u opremanju industrijskih zona i pri- lagođavanju obrazovnog programa potrebama ulagača. Ivo Somr, direktor češke kompanije Mitas Tyres koja je investirala u Rumi, upozorio je da će smanjenje poreskih kredita i povećanje poreza na dobit imati negativan efekat na nove investicije. Somr je rekao da Mitas ima problem da nađe visokokvalifikovane radnike i dodao da je cena ulaganja tek na petom mestu liste prioriteta investitora. Skup u Pećincima prvi je u nizu sektorskih okruglih stolova koje će organizovati NALED uz podrš- ku Pokrajinskog sekretarijata. www.naled.rs/pitajtekada 4,76% Bolje suzbijanje monopola 19,05% Kvalitetniji rad sudova 23,81% Veća sloboda kretanja robe, radnika i kapitala 4,76% Unapređen sistem javnih nabavki 47,62% Osmišljena preduzetnička i industrijska politika
10 SINERGIJA NET(WORKING) JUL Vulin: Članovi NALED-a najbolja privreda Članovi NALED-a su najbolji deo privrede, redovno izmiruju obaveze prema državi, imaju više od 100.000 zaposlenih i njihov glas mora da se uvaži. Oni su uputili dobre predloge za izmene Zakona o radu, od kojih su gotovo svi uvaženi, a nisu bili u suprotnosti sa interesima radnika. Ovim rečima ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin opisao je doprinos NALED-a unapređenju radnog zakonodavstva. On je prvi ministar nove Vlade koji se sastao sa članovima i partnerima Alijanse na radnom ručku organizo- vanom 9. jula u hotelu Hajat. Na ovom skupu, kojem je prisustvovalo više od 100 zvanica, razgovarano je o planovima Vlade Srbije, novinama u Zakonu o radu, socijalnoj politici i načinima za unapređenje Inspekcije rada. Ministar Vulin je istakao da je želja Vlade bila da izmeni sve odredbe koje će ambijent za poslodavce učiniti boljim, ali vodeći računa o inte- resima radnika. Domaćin skupa, član Upravnog odbora NALED-a i generalni direktor kom- panije Bambi Miroslav Miletić istakao je da će izmene radnog zakonodavstva predstavljati pomak u unapređenju poslovnog ambijenta, a posebno je izrazio očekivanje da će uticati na smanjivanje sive ekonomije. Tim povodom on je ministra Vulina upoznao sa NALED-ovim Savezom za fer konkurenciju, u kojem su okupljene kompanije koje redovno izmiruju sve obaveze prema državi i zaposlenima, posluju legalno i značajno doprinose domaćoj ekono- miji – Coca-Cola, JTI, Philip Morris, Gomex, Bambi, Centro štampa... Miletić je preneo da su te kompanije spremne da pomognu u daljem suzbijanju sive ekonomije i izneo predlog NALED-a da država sastavi i objavi Belu listu odgovornih kompanija. Region gradi svoj pečat kvaliteta Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Ma- kedonija vrlo brzo će se izdvojiti na globalnoj investicionoj mapi kao region pogodan za ulaganje. Važnu ulogu u svemu ovome ima Program certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE), prva regionalna inicijativa za unapređenje i harmonizaciju uslova poslo- vanja koju je 2012. pokrenuo NALED u saradnji sa institucijama iz susednih zemalja i uz podršku nemačke Vlade i GIZ-a. Intere- sovanje lokalnih samouprava ove godine je „eksplodiralo“ – u program se uključilo 60 opština i gradova iz regiona, među kojima je 11 iz Srbije: Novi Sad, Niš, Zrenjanin, Pan- čevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Lebane, Bela Palanka, Novi Bečej, Vrnjačka Banja i Ivanjica. Certifikacija je proces koji od lokalnih samouprava zahteva prolazak kroz niz reformi u ispunjavanju 12 kriterijuma važnih za stvaranje efikasne administracije i povoljnih uslova za razvoj privrede.
11avgust 2014 | Susret lidera i partnera Sredinom jula u Beogradu održao se tradicionalni letnji susret lidera i partnera NALED-a, kojem su prisustvovali članovi Upravnog odbora Alijanse na čelu sa Vladanom Atanasijevićem, predsednik Izvršnog odbora Darko Vukobratović, član Nadzornog odbora Vladimir Milova- nović, predsednik Etičkog komiteta David Lythgoe, direktor IMF-a Daeheang Kim, ambasador Švajcarske Jean Daniel Ruch, čelni ljudi RTS-a, APR-a, RATEL-a, predstavnici USAID-a. Specijalni gost bio je ministar odbrane i doskorašnji član Upravnog odbora NALED-a, Bra- tislav Gašić koji je ovom prilikom preneo zahvalnost Vlade i premijera Vučića za podršku koju NALED pruža u sprovođenju reformi značajnih za ekonomski razvoj Srbije, a posebno za doprinos usvajanju izmena Zakona o radu. Vladan Atanasijević se kratko osvrnuo na dosadašnje rezultate Alijanse i buduće prioritete: “Ove godine NALED dostiže brojku od 200 članova i teritorijalnu pokrivenost od preko 70%, što nam daje snagu da istrajemo u našoj nameri da unapredimo poslovni ambijent, smanjimo birokratiju i podstaknemo Vladu na odgovorno delovanje. Mnogo toga smo uspeli da uradimo – naša rešenja našla su svoje mesto u novom Zakonu o radu, pokrenuli smo pitanje parafiskal- nih nameta u Srbiji i direktno doprineli ukidanju firmarine za preduzet- nike, smanjili smo procedure za trudničko bolovanje za 2/3, a nedavno je zaživela objedinjena uplata poreza i doprinosa na zarade – jedna od prvih preporuka naše Sive knjige. Nastavićemo da radimo na smanjenju sive ekonomije u partnerstvu sa USAID-om i kompanijama iz članstva, unapređenju ključnih zakona za privredu i uvođenju međunarodnih standarda povoljnog poslovnog okruženja u naše opštine i gradove.“ Posle Pirota i Rume, koji su prvi u Srbiji ispunili regionalni standard poslovnog okruženja, na ceremoniji održanoj 4. jula u Skupštini Beograda, uručeni su novi regio- nalni certifikati Leskovcu i Staroj Pazovi, a nacionalni Boljevcu, Knjaževcu, Negotinu i Trsteniku. Ovom prilikom, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički, istakla je da NALED-ov program certifikacije pravi način da se unapredi opštinska administracija i postigne nešto konkretno na lokalu. „To je proces koji nudi model saradnje privrede i lokalne samou- prave i proces koji podstiče konkurentnost, međuopštinsku i međuregionalnu saradnju“ – ocenila je ministarka Udovički.
12 SINERGIJA SERVISNE INFORMACIJE Kupujte po povlašćenim uslovima ili nominujte svoju ponudu za NALED berzu i uživajte u promocijiNALED BERZAwww.naled-serbia.org/berza Letnja avantura u Opatiji Popust: 15% | Super popust za prvih pet članova NALED-a: 20% Važi do 31. avgusta 2014. Grand hotel Četiri Opatijska Cveta, smešten u samom centru Opatije, članovima i partnerima NALED-a nudi popust od 15% na usluge smeštaja u dvokrevetnim sobama na bazi polupansiona. Ponuda uključuje bogati buffet doručak i večeru, tanjir voća, domaće keksiće i praline u sobi na dolasku. Minimalan boravak je 3 noći, a gostima su na raspolaganju i dodatne pogodnosti: popusti na ručak u a la carte restoranu Cantinetta Sv. Jakov i sve spa tretmane za vreme boravka. Hotel ima 248 luksuzno uređenih soba i apartmana, i smešten je na idealnoj poziciji uz samo opatijsko šetalište, Lungo mare. Viktora cara Emina 6, Opatija, Hrvatska, +385 51 278 024, jasmin.hamzagic@milenijhoteli.hr, www.milenijhoteli.hr Istraživanje javnog mnjenja Popust: 15% | Super popust za prvih pet članova NALED-a: 25% Važi do 15. septembra 2014. Kompanija ProPozitiv koja pruža sve vrste usluga u domenu prikupljanja i analize podataka, članovima i partnerima NALED-a nudi popust od 15% za istraživanje javnog mnjenja, i ekskluzivni popust od 25% za prvih pet članova NALED-a. U ponudi kompanije nalaze se različiti metodološki pristupi: od telefonskog anketiranja, preko online istraživanja, anketiranja na izlazu mesta prodaje/pružanja usluge, do istraživanja sa regrutovanom ciljnom grupom na jednom mestu, klasičnih terenskih anketiranja, Mystery Shopper/Call i kvalitativnih istraživanja sa fokus grupama i dubinskim intervjuima. ProPozitiv, Makedonska 11/V, Beograd, 060 50 55 116, office@pro-pozitiv.com, www.pro-pozitiv.com Konferencije u Medija centru Popust: 5% | Super popust za prvih 5 članova NALED-a: 10% Važi do 30. septembra 2014. Medija centar Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kao jedina multimedijalna organizacija koja pruža kompletne usluge na polju medija u regionu Jugoistočne Evrope, nudi članovima i partnerima NALED-a popust od 5% na usluge najma prostora i organizacije konferencija, a prvih pet članova NALED-a koji se jave stiču pravo na specijalan popust od 10%. Osnovni paket ponude obuhvata najam konferencijske sale, prostor za pauzu i koktel, ozvučenje, video bim, kreiranje i slanje saopštenja, video snimak konferencije i postavljanje na sajt Medija centra. Medija centar, Terazije 3/II, Beograd, 011 33 49 541, mladenov@mc.rs, www.mc.rs Usluge održavanja i obezbeđenja prostora Popust: 10% | Super popust za prvih 5 članova NALED-a: 15% Važi do 31. decembra 2014. ISS Interservis, koja već deceniju sa uspehom posluje na tržištu Srbije, nudi članovima i partnerima NALED- a 10% popusta na usluge higijenskog čišćenja, tehničkog održavanja opreme i objekata, fizičkog i tehničkog obezbeđenja. Lokalnim samoupravama iz članstva NALED-a je na raspolaganju i besplatna izrada Elaborata o zatečenom stanju postoje- ćih usluga sa preporukama za njihovu efikasniju i racionalnu primenu (u skladu sa principima USAID-ovog  Plana integriteta). Jove Ilića 31, Beograd, 011 206 55 33, 060 02 06 560, goran@interservis.rs, www.interservis.rs
13avgust 2014 | NALED Berza, Compendium fondova, Stipendije info Baza fondova Compendium Sve o izvorima finansiranja na jednom mestu www.naled-serbia.org/compendium Ambasada Kraljevine Norveške Ambasada Norveške opredelila je 500.000 evra za projekte lokalnih samou- prava i organizacija civilnog društva za otklanjanje posledica poplava u Srbiji. Prioritet će imati projekti u opštinama koje su pretrpele štetu: Čačak, Užice, Požarevac, Loznica, Šabac, Smederevo, Jagodina, Valjevo, Grocka, Obreno- vac, Koceljeva, Krupanj, Lazarevac, Vladimirci, Smederevska Palanka, Mali Zvornik, Ćuprija, Paraćin, Žagubica, Trstenik, Ub, Lajkovac, Bogatić, Surčin, Svilajnac, Bor, Mionica, Ljubovija, Sremska Mitrovica, Kraljevo, Pećinci, Lajkovac, Osečina i Ljig. Ključne aktivnosti za koje se dodeljuju sredstva obuhvataju čišćenje i dezinfekciju javnih površina, procenu štete i planiranje prioritetnih mera, pružanje socijalnih usluga vulnerabilnim grupama koje su pretrpele posledice poplava, saradnju NVO i opština u ponovnom obezbeđiva- nju stambenog pitanja i izvora prihoda za lokalno stanovništvo, rekonstrukciju javne infrastrukture. Rok za prijave: 31. decembar 2014. USAID Srbija USAID Srbija raspisao je godišnji poziv za podnošenje predloga projekata. Sredstva u visini do 500,000 dolara po projektu dostupna su organizacijama civilnog društva i udruženjima, za inicijative koje imaju za cilj napredak u procesu evrointegracija, unapređenje filantropskih aktivnosti za podršku civilnom društvu i jačanje kapaciteta, mreža i inovativnosti u rešavanju socijalnih tema. Rok za prijave: 3. april 2015. Journalismfund.eu Fondacija Journalismfund.eu dodeljuje sredstva za prekogranične projekte istraživačkog novinarstva u EU i EFTA državama. Teme istraživanja treba da budu relevantne za evropsku publiku i da predstave nove informacije o tekućoj situaciji i uporednoj analizi u najmanje dve države. Sredstva se obezbeđu- ju za troškove pripreme istraživanja, uključujući putne troškove, troškove prevoda, pristupa bazama podataka i sl. Rok za prijave: 15. septembar 2014. Stipendije info Stručno usavršavanje u zemlji i inostranstvu - www.naled-serbia.org/training Plaćeno stručno usavršavanje u Indiji Indijski tehnički i ekonomski program saradnje uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Indije, pruža mogućnost plaćenog stručnog usavršavanja u ovoj zemlji u trajanju od dve do 14 nedelja za specijalističke obuke i dve godine za master i postdiplomske studije u oblastima kao što su finansije, ban- karstvo i revizija, ICT, engleski jezik, menadžment, ruralni razvoj i MSP, novinarstvo, zaštita životne sredine i OIE. Zainteresovani kandidati se mogu prijaviti putem Ambasade Indije u Beogradu najkasnije tri meseca pre početka kursa. Ministarstvo spoljnih poslova Indije za učesnike obezbeđuje troškove prevoza, smeštaja i dnevnica za vreme trajanja obuke. Treninzi za javni sektor u Hagu MATRA program Ministarstva spoljnih poslova Holandije, u okviru svog programa Jačanje institucionalnih kapaciteta javnog sektora u do- menu vladavine prava, sprovodi tri treninga na temu decentralizacije, javnih nabavki i efikasnog sudskog sistema. Cilj treninga je da se podigne svest među donosiocima odluka i politika o zakonskim okvirima neophodnim za efikasnost u ovim oblastima, tehnikama EU lobiranja, evrop- skim propisima, najboljim praksama. Svaki trening će obuhvatiti po 25 predstavnika nacionalnih i lokalnih vlasti iz Albanije, Bosne i Hercego- vine, Crne Gore, Makedonije, Srbije i Turske. Treninzi se održavaju od 19. do 29. oktobra 2014. u Hagu, a sve troškove snosi organizator. Rok za prijave: 24. avgust 2014. Trening o proizvodnji povrća u Izraelu Trening za predstavnike državnih institucija, istraživačkih centara, nevladnih organizacija i privrede organizuju Izraelska agencija za među- narodnu razvojnu saradnju i Centar za razvojne studije uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Izraela. Učesnici će imati priliku da tokom posete Izraelu, od 16. novembra do 10. decembra 2014. saznaju o tehnikama i tehnologijama za proizvodnju povrća u kontrolisanim uslovima od stručnjaka u ovoj oblasti. Sve troškove snosi organizator, osim troškova puta i avionskih karata. Rok za prijave: 6. oktobar 2014.
14 SINERGIJA FOTO VESTI Za vreme katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju u maju, krizni štab NALED-a je na dnevnom nivou prikupljao i prenosio preko društvenih mreža i sajta info.poplave.rs informacije sa terena o vrsti i načinima pomoći za 45 poplavljenih područja. Zaposleni u Izvršnoj kancelariji, članovi i prijatelji NALED-a iz zemlje i regiona – svi su se angažovali da pomognu. A pomoć je i dalje potrebna. 1003POMOZIMO OPORAVAK POPLAVLJENIH GRADOVA I OPŠTINA SRBIJE SMS: 1003 // PayPal: floodrelief.gov.rs Pomoć obnavljanju poljoprivrede U najkraćem roku, na inicijativu Organizacije za hranu i poljo- privredu (FAO), NALED je pripremio sveobuhvatnu analizu o hitnim potrebama poljoprivrede u svim ugroženim mestima kako bi pomogao u prikupljanju pomoći za opštine. Krajem jula, EU je dodelila FAO osam miliona evra za obnavljanje poljoprivredne proizvodnje u 24 opštine koje su pretrpele najveću štetu. Beograd, Sombor, Bela Palanka, Nova Varoš, Mokrin-Kikinda, Jagodina, Novi Pazar, Inđija i mnoge druge lokalne samouprave u Srbiji pokazale su istinsku solidarnost sa ugroženima
15avgust 2014 | #poplave2014 #pomoć #helpserbia #floods Energoprojekt – otvorio vrata „Paviljona“ za evakuisane Kancelarija za mlade i opština Inđija donirali su garderobu, hranu, vodu, sredstava za higijenu i bebi opremu Krizni štab Građanskih inicijativa je prikupio velike količine materijalne pomoći za porodice pogođene poplavama i još uvek je aktivan Do 1. jula, na račun Vlade Srbije uplaćeno je oko 3,34 milijarde dinara (28,9 miliona evra) za pomoć poplavljenim područjima Smart Kolektiv je organizovao sakupljanje humanitarne pomoći najugroženijima Coca-Cola, Victoria Group, Tigar Tyres, Asseco SEE, Bambi, CWP, samo su neke od društveno odgovornih kompanija iz NALED-ovog članstva koje su pomogle
16 SINERGIJA Alijansa nudi svaku pomoć u pregovorima s Briselom U SINERGIJI Smanjenje sive ekonomije, podsticanje javno-privatnog partnerstva, fleksibil- nije zapošljavanje, rešavanje problema braunfilda i smanjenje birokratije najvažniji su prioriteti rada NALED-a u 2014/15 – tako su 11. aprila glasali članovi na VIII godišnjoj Skupštini Alijanse. Osim definisanja strateških prioriteta i zajedničke agende za unapređenje poslov- nog ambijenta, godišnji susret članova bio je i prilika da se predstave ključna dostignuća NALED-a, ali i da se razmene mišljenja o ulozi Alijanse u pregovorima o pristupanju Srbije EU. „Namera nam je da postanemo deo procesa pregovora o članstvu i da svojim znanjem, objektivnošću i istrajnošću doprinesemo što bržem i kvalitetnijem čprolasku kroz prego- vore na dobrobit građana i privrede. Želimo i spremni smo da se uključimo u rad tela koja će definisati politike i rokove za primenu EU standarda“, izjavio je Vladan Atanansijević, predsednik Upravnog odbora NALED-a, otvarajući ovogodišnju Skupštinu i zatim naglasio: „Predlažemo da ubuduće usvajanje zakona bude zajednički posao privatnog, javnog i civilnog sektora, da pravila igre na tržištu budu jasna, da svi imaju jednak tretman, da se jednostavnim potezima izvučemo iz lavirinta birokratije, da državu rasteretimo obaveze da misli i odlučuje o svemu i kreiranje budućnosti prepusti lokal- nim samoupravama i njenim građanima koji sami znaju najbolje da izaberu za sebe“. U ime organizacije koja je spremna da državi ponudi konkretna rešenja i pomoć, ali i da javnost u Srbiji i Briselu transparentno informiše koliko je Srbija uspešna u ispunja- vanju evropskih standarda, govorila je i Ana Brnabić, potpredsednica Upravnog odbora NALED-a. Tom prilikom, ona se osvrnula na ishod razgovora visoke delegacije NA- LED-a na sastanku u Briselu sa tadašnjim izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju, predstavnicima generalnog direktorata za proširenje i diplomatskom misijom Srbije pri EU: „Jedna od najboljih definicija NA- LED-a koju sam u poslednje vreme čula je ona koju je u Briselu izrekao Jelko Kacin, a NALED je spreman da znanjem, objektivnošću i istrajnošću doprinese bržem i kvalitetnijem prolasku kroz pregovore, i izražava želju da se uključi u rad tela koja će definisati politike i rokove za primenu EU standarda Dodeljene „strele“ U svečanom delu Skupštine organizovana je i dodela NALED- ove „strele“ koja predstavlja simbol zajedništva i saradnje pri- vrede, opština i institucija na stvaranju boljih uslova za život i rad u Srbiji. Dobitnici ovogodišnje nagrade su zaslužni par- tneri, USAID – Susan Kutor, direktor kancelarije za ekonom- ski razvoj u okviru misije USAID-a u Srbiji i GIZ – Christophe di Marco, menadžer GIZ Otvorenog regionalnog fonda.
17avgust 2014 | Izveštaj sa konferencije:VIII Skupština NALED-a ona glasi da je NALED organizacija koja ‘dr- ži ogledalo’ ispred Vlade Srbije, pomaže joj da se vidi i popravi ono što joj se ne sviđa“. Brnabićeva je istakla da je NALED pred- stavnicima evropskih institucija u Briselu predstavio i izveštaj o ostvarenom napretku Srbije ka EU, kao i to da će pomoći Vladi u ostvarenju zadatka da se za četiri-pet godina zatvore pregovori o pristupanju Srbije EU. U međuvremenu, NALED će nastaviti kvartalno da izveštava direktno Brisel, kao i institucije EU u Srbiji o progresu koji naša zemlja pravi u stvaranju povoljnog poslovnog okruženja u skladu sa evropskim pravima. Predstavljajući ključne rezultate u 2013. godini, izvršna direktorka Violeta Jovanović rekla je da je NALED izrastao u najveću privatno-javnu asocijaciju u zemlji koja broji 190 članova, i vodeći autoritet na polju nezavisnog monitoringa rada Vlade. Ona je zahvalila USAID-u na ukazanom poverenju i direktnom grantu za sprovođenje dvogo- dišnjeg programa za revitalizacjiu braunfilda i smanjenje sive ekonomije. „U domenu regulatorne reforme, postigli smo da 80 % preporuka Sive knjige bude uključeno u ak- cioni plan Vlade za unapređenje poslovnog okruženja i učestvovali smo u izradi rešenja za ključne zakone o radu, naknadama i plani- ranju i izgradnji“ navela je Jovanovićeva. Govoreći o internacionalizaciji aktivnosti, ona je ukazala na formiranje Regionalne mreže institucija – platforme za sprovođenje prekograničnih i međunarodnih projekata za ocenu, unapređenje i harmonizaciju kvaliteta poslovnog okruženja u jugoistočnoj Evropi. Nadovezujući se na izlaganje o rezultatima rada, Bratislav Gašić, bivši potpredsednik UO NALED-a i aktuelni ministar odbrane, posebno je istakao Program certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem (BFC) kao jedan od najznačajnijih projekata za podsticanje razvoja lokalne ekonomije. Na godišnjoj Skupštini govorilo se i o značaju osnivanja Etičkog komiteta NALED-a koji bi u budućnosti trebalo da osigura postupanje novih članova u skladu sa vrednostima, principima poslovne etike i Etičkog kodeksa Alijanse. David Lythgoe, prvi predsednik Komiteta, istakao je da je ovom odlukom NALED etiku posta- vio visoko na lestvici dobrog poslovnog okruženja. U svečanom delu Skupštine, čla- novima se se pridružili partneri iz Vlade, međunarodnih organizaci- ja i diplomatskog kora. „NALED je nezaobilazna organizacija u Srbiji u svim procesima reformi imajući u vidu da objedinjuje različite sek- tore i široke interese. Preporučujem novoj Vladi da u procesu pregovora sa EU koristi stručnost NALED-a, kao i za osmišljavanje i primenu ekonomskih reformi. S druge strane, NALED neka nastavi sa aktivnim pri- stupom u organizovanju ovakvih događaja i preporukama ka Vladi u oblasti regulatorne reforme. Siguran sam da je NALED važan i uticajan faktor koji će olakšati proces pristu- panja Srbije EU“ rekao je ovom prilikom šef Delegacije EU Michael Davenport. „Namera nove Vlade je da se na što efika- sniji način poboljša poslovna klima, ne sa- mo u velikim centrima, već i svim lokalnim samoupravama, posebno u najnerazvijenim krajevima. Ključna je borba za nove investi- cije, nova radna mesta i povećanje BDP-a i zato je potrebna jasna i transparensta akcija svih državnih organa, institucija, kompanija i asocijacija. U ovom poslu neophodna nam je podrška NALED-a“ zaključio je ministar Igor Mirović. NALED-ov Izveštaj o ostvarenom napretku Srbije ka EU U izveštaju koji je predstavljen predstavnicima evropskih institucija u Briselu i izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju, NALED je ukazao na ključne prepreke u uspostavljanju dobrog privrednog ambijenta kao što su: • učestala upotreba hitnih procedura prilikom donošenja zakona – prema Regulatornom indeksu Srbije 70 % zakona važnih za privredu doneto je po hitnom postupku • problem implementacije zakona zbog kašnjenja sa donošenjem podzakonskih akata – po NALED-ovom Barometru institucije u proseku kasne više od 800 dana • nepredvidivost poslovnog okruženja – u proteklih 5 godina 30 relevantnih zakona je menjano 98 puta • fiskalno opterećenje privrede – privreda plaća 247 parafiskalnih nameta za koje ne dobija ništa ili nesrazmerno malo, od čega 72 % naplaćuje Republika • komplikovana procedura izdavanja građevinskih dozvola za koju u Srbiji treba 269 dana Pohvaljeni su pomaci koji su učinjeni sa objedinjenom uplatom poreza i doprinosa na zarade, ujednačavanje prakse Poreske uprave uvođenjem obavezujućeg mišljenja Ministarstva finan- sija i najavljeno usvajanje novog Zakona o radu. Tom prilikom, NALED je u Briselu dostavio i preporuke za pripremu ekonomske agende koju je EK za Srbiju objavila u maju ove godine.
18 SINERGIJA U SINERGIJI Kako je sve počelo Kada je 1946. godine na Univerzitetu u Ciri- hu Vinston Čerčil održao svoj čuveni govor u kome je istakao neophodnost osnivanja Sjedinjenih država Evrope, malo ko je vero- vao da će pola veka kasnije – 1993. ta ideja postati stvarnost, a nakon novih 20 godina, ovaj državni savez, koji pravnici i dalje opisu- ju kao organizaciju sui generis (samosvojnu, ni sa čim sličnu) obuhvata pretežnu većinu evropskih zemalja, ukupno njih 28, od čega 18 ima i zajedničku valutu. Započelo se usvajanjem Osnivačkih ugovo- ra, kojima su formirane Evropske zajednice – prvo Evropska zajednica za ugalj i čelik 1951. godine, a potom i Evropska ekonom- ska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Evroatom)1957. godine. Nadležnosti i aktivnosti ove tri zajednice, a naročito EEZ, bile su usme- rene na ekonomsku integraciju tadašnjih šest država osnivača – Belgije, Holandije, Luksemburga, Italije, Nemačke i Francu- ske. Vremenom su se nadležnosti Evropske ekonomske zajednice povećavale, a organi- zaciji priključivale i druge države. Ključni iskorak učinjen je 1. novembra 1993. kada je stupio na snagu tzv. Mastrihtski ugovor kojim je osnovana Evropska unija sačinjena od 12 država članica, kao organizacija koja je, osim tri navedene zajednice, obuhvatala i nadležnost u oblasti spoljne i bezbedno- sne politike te saradnju u oblasti policije i pravosuđa. Poslednja decenija 20. i početak 21. veka označene su brzim napretkom kako u pogledu povećanja broja članova, tako i u pogledu širenja nadležnosti i jačanja inte- gracije. Svakako najznačajniji iskorak u tom pogledu trebalo je da predstavlja usvajanje Ustava za Evropu, kojim su bile predviđene i funkcije predsedavajućeg Evropskog saveta i ministra spoljnih poslova Unije – kao Evropska unija za početnikeAmerički državni sekretar Henri Kisindžer svojevremeno je postavio pitanje: koga da zovem kad hoću da razgovaram sa Evropom? Ako mislite da odgovor danas glasi: Angelu Merkel – niste u pravu. Ili možda jeste?
19avgust 2014 | Evropska unija odgovor na čuveno Kisindžerovo pitanje „Koga da zovem kada hoću da razgovaram sa Evropom“. Ipak, usled neuspeha na refe- rendumima u Francuskoj i Holandiji ovaj pravni akt nije usvojen, već se pristupilo još jednom setu izmena Osnivačkih ugovora. To možda nije donelo vidljivije izmene pravnog poretka Unije, niti je predstavljalo formalni iskorak od sui generis organizacije ka nekom obliku konfederalizma ili federalizma, ali je ipak predstavljalo značajnu stepenicu u procesu dalje ekonomske, pravne i političke integracije evropskih država. Od Ugovora iz Lisabona (novi reformski ugovor o EU koji je stupio na snagu 1. decembra 2009), Evropska zajednica, kao pravna naslednica Evropske ekonomske zajednice, prestaje da postoji. Postoji samo Evropska unija. Nad- ležnosti u oblasti policijske i pravosudne saradnje su iz relativno labavog režima prenete u oblast u kojima Unija ima podeljenu nad- ležnost sa državama čla- nicama. Samo je saradnja u oblasti spoljne politike i bezbednosti ostala u dome- nu koji je više međudržavni nego naddržavni. Evropska unija ima organe koji su deli- mično uporedivi sa organima nacionalnih država, a delimično sa organima koji postoje u klasičnim međunarodnim zajed- nicama. Prema Ugovoru o Evropskoj uniji, organi Unije su: Evropski parlament, Evropski savet, Savet ministara (ili Savet Evropske unije), Evrop- ska komisija, Sud pravde Evropske unije, Evropska centralna banka i Računo- vodstveni sud. Evropska komisija Za države kao što je Srbija, koje su u procesu pristu- panja Evropskoj uniji, svakako najvidljiviji organ EU jeste Evropska komisija. Evropska komisija je izvršni organ Unije, zapravo – njena Vlada. Kao i u nacionalnim državama, i u Evropskoj uniji Komisija je glavni pred- lagač zakona, dok je za njihovo usvajanje takođe zadužen parlament, ali ne samostal- no – već zajedno sa Savetom ministara. Iza Evropske komisije stoji pozamašan admini- strativni aparat: 23.000 službenika radi u 33 različita odeljenja – generalna direktorata i 11 službi. Za Srbiju je u ovoj fazi ključno delovanje Generalnog direktorata za prošire- nje, i u okviru njega – jedinice C.2 zadužene za Srbiju koju vodi Myriam Ferran. Komisija se sastoji od 28 komesara (iz svake zemlje članice EU dolazi po jedan), uključu- jući predsednika Komisije i potpredsednike. Komesari imaju različita zaduženja i resore Kako definisati EU Evropska unija (EU) je međuvladina i nadnacionalna zajednica dvadeset osam evropskih država. EU je specifična orga- nizacija bez presedana u istoriji, i može se definisati kao – federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti životne sredine, konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici i kao međunarodna or- ganizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU počiva je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstve- noj moneti (usvojenoj od strane 18 člani- ca), zajedničkoj poljoprivrednoj politici i zajedničkoj politici u sferi ribarstva. Novi saziv Evropske komisije Žan Klod Junker, doskorašnji premijer Luksemburga, dobio je podršku 422 od 729 poslanika u Evropskom parlamentu i izabran je za novog predsednika Komisije, zamenivši portugalskog političara Žozea Manuela Barozoa na toj poziciji. Mnoge članice Unije su do kraja jula predložile no- voizabranom predsedniku svoje kandidate za komesare. Najatraktivnija mesta su ona koja se tiču ekonomije, trgovine, energe- tike, unutrašnjeg tržišta, konkurencije. Evropski lideri će na samitu 30. avgusta doneti odluku o budućim komesarima. Nova Evropska komisija stupa na dužnost 1. novembra 2014. Osim predsednika Komisije, po posebnom postupku se imenuje i Visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbednost. S obzirom na to da je reč o ublaženoj verziji ministra spoljnih poslova reč je o izuzetno značajnoj političkoj funkciji. To se poseb- no ogleda u činjenica da njen nosilac isto- vremeno zauzima mesto potpredsednika Komisije, a učestvuje i u radu Evropskog saveta, najvišeg političkog tela Unije. Započelo se usvajanjem Osnivačkih ugovora, kojima su formirane Evropske zajednice – prvo Evropska zajednice za ugalj i čelik 1951. godine Žan Klod Junker, novi predsednik Evropske komisije (nešto poput ministara), koje im dodeljuje predsednik Komisije. Za nas su u proteklom periodu posebno bili značajni doskorašnji predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo, potpredsednica Komisije i visoki predstav- nik za spoljnu politku i bezbednost Ketrin Ešton, komesar za proširenje i politiku prema susedima Štefan File. Od usvajanja Ugovora iz Lisabona posebno
20 SINERGIJA se vodi računa da sastav, a naročito izbor predsednika Evropske komisije, bude u skladu sa sastavom Evropskog parlamenta. Naime, kandidata za predsednika Komisije imenuje Evropski savet, a za njegov izbor mora glasati većina članova Evropskog parlamenta. Uloga Evropske komisije jeste da zastupa interese Unije i otuda je jedan od važnih kriterijuma za izbor evropskih komesara njihova posvećenost evropskim vrednostima. Kandidate za komesare pred- lažu države članice i stoga oni moraju imati odgovarajući stručan ali i politički ugled. Od komesara se, međutim, očekuje da tokom svog mandata u trajanju od pet godina ne zastupa interese ni države, ni konkrentne vla- de koja ga je nominovala, već opšte interese Unije. Ostali organi EU Evropski savet, koji se sastaje dva puta go- dišnje, a čine ga šefovi država i vlada država članica, formiran je upravo zbog toga da se donošenje važnih odluka o budućnosti Unije podigne na najviši politički nivo. Trenutni predsednik Evropskog saveta je Herman Van Rompej, nekadašnji premi- jer Belgije. Savet Evropske unije ili Savet ministara je možda telo koje najviše odstupa od redovnog uređenja i podele vlasti u nacional- nim državama. Radi se o U SINERGIJI telu koje je sačinjeno od resornih ministara država članica – dakle, od predstavnika ne samo država, već i aktuelnih vlada u tim državama. Ovo telo zastupa interese država članica. Ono što je zanimljivo jeste činjeni- ca da je tokom istorije evropske integracije ono ujedno bilo i glavno zakonodavno telo Evropske unije – čak i nakon usvajanja Ugovora iz Lisabona, popularnog nazvanog još i „ugovorom parlamenata“. Evropski parlament, naime, ne može samostalno usvajati propise Evropske unije, već to čini zajedno sa Savetom. Savet ima 10 različitih sastava, u zavisnosti od pitanja o kome se raspravlja, a više različitih sastava može zasedati i istovremeno. Odluke se u najvećem broju oblasti donose kvalifikovanom ve- ćinom, a svaka država ima određeni broj glasova u Sa- vetu. Sistem kvalifikovane većine postavljen je tako da obezbedi da odluka o usvajanju nekog pravnog akta bude podržana veći- nom glasova i da je podrži najmanje 15 država članica. U praksi, sistem kvalifikovane većine takođe znači da se lako može desiti da ministar koji nije glasao za usvajanje nekog propisa EU mora taj isti propis da „brani“ u svojoj državi. Evropski parlament, organ EU koji pred- stavlja sve njene građane, dakle, nije jedini zakonodavni organ Unije. On tu ulogu deli sa Savetom ministara. Poslanici Evropskog parlamenta (ima ih 751) biraju se svake pete godine na neposrednim izborima koji se or- ganizuju u državama članicama. Broj posla- nika koje dobija svaka zemlja zavisi od njene populacije, ekonomske i političke snage. Budući da poslanici Evropskog parlamenta ne treba da predstavljaju interese svojih država, već građana koji su ih izabrali, oni se i u Parlamentu ne grupišu po državnoj, već po političkoj pripadnosti (pa tako u okviru jedne partije ima pripadnika različitih zema- lja). Postoji sedam različitih parlamentarnih grupacija i 32 nesvrstana člana. Dve najveće grupacije su Evropska narodnjačka partija – Evropske demokrate i Partija Evropskih socijalista, koje zajedno uvek drže između 50 i 70 % mesta u Parlamentu. Poslednja decenija 20. i početak 21. veka označene su brzim napretkom kako u pogledu povećanja broja članova, tako i u pogledu širenja nadležnosti i jačanja integracije Ekonomija EU u kratkim crtama Sa više od 500 miliona stanovnika, i društvenim bruto proizvodom koji premašuje 13 biliona evra (25.700 evra po glavi stanovnika), ekonomija EU je najveća u svetu. Postoje značajne razlike u standardu među zemljama članicama, od Luksemburga koji sa 83.400 evra ima 15 puta veći BDP po glavi stanovnika do poslednje plasirane Bugarske (BDP 5.500 evra po stanovniku). Nezaposlenost je stabilna i iznosi 10,9%. Najmanja ne- zaposlenost među zemljama članicama je u Austriji (4,8 %), Nemačkoj (5,2 %) i Luksemburgu (6,1 %), a najviša je u Grčkoj (27,4 %) i Španiji (26,7 %).
21avgust 2014 | Kako je Šengen postao čuven Šengenski ugovor je sporazum o slobodnom kretanju između država potpisnica, zajedničkoj imigracionoj politici i centralizovanoj kontroli spoljnih granica, koji danas obuhvata većinu evropskih zemalja, pa i Švajcarsku koja nije i ne želi u EU. Sve je počelo još 1985. u malom me- stu Šengen u Luksemburgu, kada su Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg i Holandija prve potpisale ovaj ugovor. Ugovor je stupio na snagu deset godina kasnije. Srbija nije u Šengenskom sporazumu, ali je krajem 2009. uvrštena na Belu šengensku listu zemalja čiji državljani mogu da putuju u Šengen zonu bez viza. Iako su ga u početku mnogi kritikovali, gotovo svi građani Evropske unije danas su pobornici putovanja „bez granica“. Evropska unija S obzirom da je uloga Evropskog parlamenta u kreiranju evropskog zakonodavstva dugo bila sporedna, izbori za Evropski parlament nisu bili od velikog poli- tičkog značaja. Međutim, kako je vremenom osvajao i dobijao sve više nadležnosti i veći uticaj na kreiranje evropskih politika i izbor predsednika Komisije, to je i značaj izbora koji gra- đani prave na izborima za Evropski parlament postao veći. Martin Šulc je ponovo izabran za predsednika Evropskog parlamenta. Sud pravde Evropske unije je organ koji nekako promiče ispod radara u razgovorima o evropskim integracijama. Zapravo se radi o telu koje ima izuzetno značajnu ulogu ne sa- mo u tumačenju, već i u izgradnji evropskog pravnog sistema. Postupci pred ovim sudom ne podrazumevaju, kao u slučaju Evropskog suda za ljudska prava, da prethod- no moraju biti iscrpljeni pravni lekovi na nivou nacionalne države. Istovre- meno, postoji više različitih vrsta postupaka (za poni- štaj, zbog propuštanja, za naknadu štete, za dobijanje prethodnog mišljenja....) a kao stranke u postupku pred ovim sudom mogu se naći i države članice EU, i drugi organi EU, i privrednici. Tokom istorije Evropske unije, kada je izostajala politička volja Saveta ministara, Sud je svojim Organi EU su: Evropski parlament, Evropski savet, Savet ministara, Evropska komisija, Sud pravde Evropske unije, Evropska centralna banka i Računovodstveni sud tumačenjama i odlukama omogućavao dalju i bržu integraciju. Posebno je značajna njegova nova uloga u tumačenju Evropske povelje o ljudskim pravima i dalja izgradnja odnosa sa Evropskim sudom za ljudska prava (koji kon- troliše primenu Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovih sloboda, usvojene pod okriljem Saveta Evrope). Umesto zaključka Kao što se vidi, odgovor na Kisindžerovo pitanje samo je delimično pružen – kroz uspostavljanje institucije predsedavajućeg Evropskog saveta i Visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost. Ipak, imenovanje na ove funkcije lica čiji poli- tički uticaj nije veliki, u kombinaciji sa sve izraženijim političkim uticajima ekonomski jakih država, naročito Nemačke, nakon svetske ekonomske krize, navode cinike da pruže jednostavan odgovor: „pozovite Angelu Merkel“. Iako je tačno da je uticaj država sa snažnom ekonomijom na najviše političke odluke izuzetno jak, imajući u vidu kompleksan sistem organa EU i njihove nad- ležnosti, ne može se reći da se propisi EU usvajaju pod bilo čijim diktatom. Zakono- davstvo Evropske unije stoga ostaje rezultat pažljivog i razumnog kompromisa. Evropski parlament ima dva sedišta – u Briselu i Strazburu (na slici) pa se jednom mesečno svi parlamentarci i sva dokumentacija seli iz Belgije u Francusku, što je neefikasno ali nema političke volje da se promeni Parlamentarci zaduženi za Srbiju Sve države članice EU održale su izbore za Evropski parlament u svojim zemljama od 22. do 25. maja ove godine. Spisak i kon- takti poslanika Evropskog parla- menta koji su članovi Delegacije za odnose sa Srbijom može se preuzeti sa sajta Parlamenta, na stranici http://www.europarl. europa.eu/delegations/en/d-rs/ home.html. Ovi poslanici će u narednom periodu imati najveći uticaj na proces EU integracija Srbije. Novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju (pozicija koju je do nedavno imao Jelko Kacin) biće izabran 01. novembra 2014.
22 SINERGIJA U SINERGIJI Više razumevanja, manje nerviranja dr Ana Knežević-Bojović, koordinator za regulatornu reformu u NALED-u Bolje razumevanje razgraničenja nadležnosti između EU i država članica doprineće da se evropski propisi ne doživljavaju kao nešto što nameće Brisel Srbija je od marta 2012. godine zvaničan kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji, a trenutno je u toku proces skrininga – analitič- kog pregleda i ocene usklađenosti srpskog sa evropskim zakonodavstvom. Ovo usklađiva- nje, pak, nije nimalo lak zadatak, jer regulator- ni sistem EU broji oko 37.000 pravnih akata, 13.000 sudskih presuda i 52.000 standarda. Uz to, ovaj broj se stalno povećava, jer su zakonodavna i sudska aktivnost u EU veoma intenzivni. Za građane i privrednike, čak i one koji žive i posluju u članicama Unije, puno ra- zumevanje ovog korpusa prava i razgraničava- nje nadležnosti između EU i pojedinih država predstavlja veliki izazov i neretko je pogrešno. I zakonodavci u Evropskoj uniji bili su svesni ovog problema. Zato je prilikom usvajanja Ugovora iz Lisabona načinjen pokušaj da se jasnije razgraniče nadležnosti Unije od nadlež- nosti država članica, u okviru tri osnovna tipa: 1. Isključiva nadležnost EU – u ovoj oblasti samo EU može usvajati pravno obavezujuće akte. Isključiva nadležnost obuhvata carin- sku uniju, određivanje pravila konkurencije, monetarnu politiku za članice evro zone, zajedničku trgovinsku politiku, očuvanje morskih bioloških resursa u okviru zajedničke politike ribarstva, zaključivanje međunarodnih sporazuma (pod određenim uslovima). 2. Podeljena nadležnost – EU i države članice dele nadležnost s tim što je zakono- davna aktivnost država članica ograničene okvirima definisanim od strane EU. Ova nadležnost obuhvata unutrašnje tržište, odre- đene aspekte socijalne politike, ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju, poljoprivre- du i ribarstvo, zaštitu životne sredine, zaštitu potrošača, transport, transevropske mreže, energetiku, područje slobode, bezbednosti Potpisivanje Lisabonskog sporazuma i pravde, istraživanje, tehnološki razvoj i svemir, razvojnu saradnju, humanitarnu pomoć. Takođe, EU donosi mere u oblastima ekonomske politike, zapošljavanja i socijal- ne politike na osnovu kojih države članice moraju uskladiti svoje politike. 3. Nadležnosti država članica – države člani- ce imaju punu nadležnost za donošenje politi-
23avgust 2014 | Nadležnosti Evropske unije ka i zakona, a EU može da sprovodi aktivnosti podrške, koordinira ili dopunjuje aktivnosti država članica. Ova nadležnost uključuje zašti- tu i unapređenje ljudskog zdravlja, industriju, kulturu, turizam, obrazovanje, omladinu, sport i profesionalno usavršavanje, civilnu zaštitu. Ovde Unija može usvajati podsticajne mere ili preporuke, ali njeni akti ne mogu zameniti one koji su u nadležnosti država članica, niti su države članice dužne da harmonizuju svoje zakonodavstvo sa njima. Evropska unija je zadužena i za definisanje i sprovođenje zajedničke spoljne i bezbedno- sne politike, uključujući i postepeno formu- lisanje zajedničke politike odbrane. Ali, EU u ovoj oblasti ne usvaja propise, već donosi odluke kojima definiše stav EU i opšte pravce delovanja. Koje će nadležnosti Evropska unija, potpu- no ili delimično, preuzeti određuje se prime- nom načela supsidijarnosti. Ono se pojed- nostavljeno može objasniti kao procena da li je određene aktivnosti bolje ostvarivati na nivou Unije ili na nivou država članica. Iako je supsidijarnost pravni pojam, zapravo se ra- di o par excellence političkoj odluci. Tokom razvoja Unije ovo načelo su države članice, a naročito nacionalni parlamenti, često kriti- kovali. Zbog toga im je Ugovorom iz Lisabo- na data mogućnost da u toku zakonodavnog postupka usvoje mišljenje o tome da li je neka konkretna zakonodavna aktivnost Uni- je u skladu sa ovim načelom ili ne. Ukoliko dovoljno veliki broj nacionalnih parlamenata zauzme stav da te saglasnosti nema, odnosno ako se za to skupi 19 glasova (svaka članica ima dva glasa) Komisija predloženi zakon preispituje ili povlači iz procedure. Čak i ako Komisija to ne uradi, nacionalni parlamenti mogu blokirati usvajanje zakona, ali je tada za to potrebno 29 glasova. Na ovaj način Ugovorom iz Lisabona je, uz druge izmene u pogledu zakonodavnog postupka (na osno- vu kojih je Parlament postao ravnopravan zakonodavni organ zajedno sa Savetom mi- nistara) barem nominalno ublažen problem tzv. demokratskog deficita Evropske unije i pojačana je uloga nacionalnih zakonodavnih tela u pravnom sistemu EU. Ipak, oni su do sada izuzetno retko koristili ovu priliku. To ide u prilog tvrdnji da pitanje zakonodavne aktivnosti EU nipošto nije samo pravno i da umnogome zavisi i od politike pojedine članice. Ciničniji profesori prava Evropske unije ističu da ono što EU propisuje to EU i finansira, pa je ključ ovakvog ponašanja često u golom ekonomskom pragmatiz- mu. Ipak, smatra se da ubuduće tek treba očekivati ozbiljnije intervencije nacionalnih parlamenata u formulisanju evropskog zakonodavstva. Od kakvog je značaja ova raspodela nadležnosti za Srbiju? Pre svega, za građane i privrednike važno je da znaju u kojim oblastima je uopšte moguće uti- cati na zakonodavnu aktivnost. Što je još važ- nije, neophodno je na vreme razumeti složeni proces kreiranja evropskih politika i evropskog zakonodavstva, i jasno sagledati prostor u kome je moguća intervencija nacionalnog za- konodavca. Naime, uobičajena je predstava – a ovaj stav podjednako dele građani i privreda u članicama EU, kao i u državama kandidatima – da su evropski propisi nešto što „nameće Bri- sel“ i da je sadržina tih propisa nepovoljna za njih. Istina je, ipak, nešto drugačija. Evropsko zaknodavstvo je rezultat temeljnog promišlja- nja, priprema i kompromisa koji su neophodni da bi se isti propisi ili isti standardi mogli dosledno primenjivati u državama sa različitim pravnim, ekonomskim i kulturnim nasleđem. Stoga proces usklađivanja zakonodavstva sa pravom Evropske unije treba razumeti i kao priliku da se domaći pravni sistem unapredi i prilagodi izazovima modernog poslovanja, na zdravim i razumnim temeljima. Proces usklađivanja našeg sa pravom EU treba razumeti i kao priliku da se domaći pravni sistem prilagodi izazovima modernog poslovanja Evropski sud pravde u Luksemburgu
U SINERGIJI Srbija ima izvanrednu priliku da koristi proces pristupanja EU kao sredstvo da privuče investicije i izgradi stabilna i predvidljiva pravila za sve investitore, kaže za Sinergiju Michael Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji i dodaje: „Pozdrav- ljam napredak u vezi sa ključnim reformama. Usvajanje Zakona o radu predstavlja veliki pomak što se tiče poslovnog ambijenta, kao i napredak u vezi sa restrukturiranjem i pri- vatizacijom. Svedoci smo i reforme Poreske uprave i njenih procedura koja je nedavno pokrenuta da se sistematski zauzda ogromna siva ekonomija. Iako smo videli pozitivne pomake u mnogim oblastima, Srbija treba i dalje da nastavi sa naporima da stvori stabilniji, predvidljiviji i uređeniji poslovni ambijent“ Koja očekivanja ima EU u pogledu pregovora sa Srbijom? Iznad svega Evropska unija očekuje da Srbi- ja, kao i svaka druga zemlja kandidat, usvoji propise koji čine pravo EU poznato pod nazivom acquis communautaire. Takođe, očekuje se da će Srbija sprovoditi zakone, politike i standarde u skladu sa EU. Unija očekuje i da Srbija nastavi sa naporima da se unapredi regionalna saradnja u skladu sa kriterijumima iz Kopenhagena za članstvo. Evropski savet jasno je rekao da očekuje na- stavak rada na normalizaciji odnosa sa Pri- EU integracije popravljaju POSLOVNI AMBIJENT štinom kroz dijalog i uz posredovanje EU. Srbija aktivno učestvuje u procesu skrininga zakonodavstva u okviru svih 35 pregova- račkih poglavlja, pokazujući posvećenost procesu evropskih integracija. Uopšte ne sumnjam da Srbija ima neophodne kapaci- tete da uspešno okonča pregovore. Prema analizi NALED-a, dve trećine zako- na važnih za privredu donose se po hitnom postupku. Da li EU upozorava vlasti Srbije na taj problem? EU pridaje veliki značaj transparentnosti zako- nodavnog procesa. Poslednjih godina to se u Srbiji poboljšalo. Mi smo, međutim, Mi veoma cenimo konkretne preporuke iz redovnih publikacija NALED-a i različita rangiranja kao odlično sredstvo za praćenje promena kvaliteta poslovnog okruženja u Srbiji tokom godina FOTO:FoNet 24 SINERGIJA
Intervju: Michael Davenport, šef Delegacije EU u Srbiji izrazili zabrinutost u vezi sa ovim pitanjem - pre svega u Izveštaju o napretku Srbije za 2013. - o čestom korišćenju hitnih procedura pri donošenju zakona, što ograničava mogućnosti za raspravu o nacrtima zakona. Primer ove prakse je nedavno usvajanje izmena Zakona o radu, ali i zakoni o privatizaciji, stečaju i novi medijski zakoni. Naš stav po ovom pitanju ostaje isti. Nadamo se da ćemo imati prilike da vidimo konstruktivnu debatu i konsultacije sa zainteresovanim stranama prilikom usvajanja preostalih ekonomskih reformskih zakona. Treba takođe odrediti dovoljno vremena za diskusiju o nacrtima zakona u skupštini. Štaviše, inkluzivni zakonodavni proces treba da bude praćen doslednim sprovođenjem usvojenih propisa, uključujući i blagovremeno donošenje i primenu podzakonskih akata. Sprovođenje zakona mora da ide ruku pod ruku sa uređenim procesom ocene efekata propisa i redovnim praćenjem usvojenog zakonodavstva. Da li je skrining za 32. po- glavlje, pogotovo deo koji se odnosi na Državnu revi- zorsku instituciju primer odnosa prema institucijama koje bi trebalo da obezbede odgovorno ponašanje vlasti i poštovanje propisa? Državna revizorska institucija je postepeno jačala svoje kapacitete u poslednjih nekoliko godina i pokazala je znatan stepen nezavi- snosti. Međutim, ona i dalje nema dovoljno resursa za potpunu reviziju i nadamo se da će kapaciteti ove važne institucije i dalje jačati u narednim godinama. Nezavisna i/ili regulatorna tela bi i u budućno- sti trebalo da imaju podršku svih nivoa vlasti i Skupštine i njihova mišljenja i preporuke treba ne samo uzeti u obzir već ih treba i sprovesti. Gde Vi očekujete najdugotrajnije uskla- đivanje, a gde bi pregovori mogli da budu brzo okončani? Svih 35 poglavlja evropskog zakonodavstva su važni da bi se obezbedio napredak u prego- vorima, usvajanju propisa usklađenih sa EU i uspostavljanju pozitivne prakse u njihovom sprovođenju. Iskustvo prethodnih i aktuel- nih proširenja pokazuju da su neka poglavlja naročito teška za zemlje kandidate, kao što su poglavlja 23 i 24 o pravosuđu i osnovnim pra- vima, pravdi, slobodi i bezbednosti. Imajući u vidu izazove koji slede i dugoročni karakter reformi neophodnih u ova dva poglavlja, oni će se razmatrati na početku pregovora kako bi se omogućilo dovoljno vremena da se usvoje propisi i uspostave institucije i dobra praksa u sprovođenju pre okončanja pregovora. Još jed- no poglavlje koje se pokazalo teškim je zaštita životne sredine zbog vremena i resursa koji su potrebni da se dostignu standardi EU. Kod kog poglavlja će Srbija imati najteži po- sao u pregovaranju ako posmatramo samo izgradnju povoljnog poslovnog ambijenta? Srbija ima izvanrednu priliku da koristi proces pristupanja EU kao sredstvo da privuče investicije i izgradi stabilna i predvidljiva pravila za sve investitore. Postoji nekoliko poglavlja koji imaju znatan uticaj na poslovni ambijent. Pomenuću samo nekoliko koja su se pokazala najzah- tevnijim: slobodno kretanje robe i radnika, poglavlje o zaštiti konkurencije koje ima za cilj da obezbedi ista pravila igre za sve u pogledu antimonopolske i politike državne pomoći, poglavlja 23 i 24, ali i poglavlje 32 o finansijskoj kontroli koje treba da omogući primenu vladavine prava koja znatno umanju- je investicioni rizik. Izmenama Zakona o privatizaciji za najmanje pet meseci odloženo je rešava- nje restrukturiranja i privatizacije više od 150 preduzeća. Kakav je utisak ostavilo na Vas ovo odlaganje jedne od najnužnijih reformi? Ohrabruje me činjenica da je debata o re- strukturiranju i privatizaciji ponovo aktuelna kroz javnu raspravu o nacrtima Zakona o privatizaciji i stečaju. Važno je da Vlada u ovim zakonima uspostavi ravnotežu između kvaliteta propisa s jedne strane, i brzine njihovog usva- janja s druge strane, jer svako dalje odlaganje napravilo bi velike troškove po državni budžet. Vlada treba prioritetno da analizira efikasnost svih oblika državne pomoći i preduzme korake da smanji subvencije i državne garancije. Uz to, korporativno upravljanje u velikim gubitaškim državnim preduzećima mora da se unapredi. Ovi zakoni, uz one o radu i planiranju i izgrad- nji, mnogo će doprineti unapređenju poslov- nog ambijenta. Da li smo i pored mnogih slabosti u očima evropskih investitora zemlja sa stabilnim i predvidivim poslovnim ambijentom u koju vredi ulagati? Iako smo videli pozitivne pomake u mnogim oblastima, Srbija treba i dalje da nastavi sa naporima da stvori stabilniji, predvidljiviji i uređeniji poslovni ambijent. Nažalost, Srbija se veoma nisko kotira po indikatorima kon- kurentnosti i poslovnog okruženja u Izveštaju Svetske banke o poslovanju i Globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonom- skog foruma. Zato Vlada treba da se usmeri na ispravljanje propusta u horizontalnom zakonodavstvu koje se primenjuje jednako na sve kompanije i da istovremeno ograničava trošenje sredstava na subvencije i garancije za određene kompanije. U tom pogledu, proces evropskih integracija je od velike koristi jer se očekuje unapređenje poslovnog ambijenta, pre svega kroz sprovo- đenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživa- nju koje je počelo 1. septembra 2013. Ovaj sporazum predviđa postepeno usklađivanje sa praksom EU u oblastima kao što je slobodno kretanje kapitala, javne nabavke, standardiza- cija proizvoda, pravo poslovnog nastanjivanja Programima finansijske pomoći EU podržava reforme u Srbiji sa prosečnim iznosom bespovratnih sredstava od 200 miliona evra godišnje 25avgust 2014 |
Intervju: Michael DavenportU SINERGIJI i pružanja usluga. Ove promene politike obez- bediće bezbedniji i predvidljiviji okvir za firme i tako stvoriti novi podsticaj srpskoj ekonomiji da privuče investicije. Investitori iz EU čine većinu svih stranih direktnih investicija koje dolaze u Srbiju, što je slučaj i u drugim zemljama u procesu pristupanja. Možemo očekivati da se proces ekonomske integracije Srbije u EU još više pojača u narednim godinama. Strane direktne investicije koje dolaze iz EU već sada čine više od 75 odsto ukupnih SDI u Srbiju od 2005. do 2013. Takođe, EU je ključni trgovinski partner Srbije, sa oko 63 odsto ukupnog izvoza Srbije i nešto ispod 62 odsto ukupnog uvoza u Srbiju u 2013. Obim trgovine u oba pravca je u porastu. Koje biste skorije reforme poslovnog ambijenta pohvalili, a gde i dalje nema pomaka? Pozdravljam napredak u vezi sa ključnim reformama. Usvajanje Zakona o radu predstavlja veliki pomak što se tiče poslovnog am- bijenta, kao i napredak u vezi sa restrukturiranjem i privatizacijom. Sad očekujemo usvajanje zakona o planiranju i izgradnji koji bi učinio poslovni ambijent mnogo predvidljivijim. Svedoci smo napretka i u drugim oblastima, na primer reforma Poreske uprave i njenih procedura koja je nedavno pokrenuta da se sistematski zauzda ogromna siva ekonomija. U petak, 25. jula 2014. u Obrenovcu je obeležen početak programa Evropske unije za pomoć poplavljenim područjima u vrednosti od 30 miliona evra Pozitivan primer je i reforma sistema javnih nabavki posle usvajanja novog zakona koji je znatno povećao transparentnost tenderskih postupaka, istovremeno omogućavajući lakši pristup tenderima svim zainteresovanim ponuđačima. Sa druge strane, tek treba da vidimo napre- dak u pogledu komplikovanih procedura za dobijanje građevinskih dozvola, zbog čega EU snažno podržava napore da se usvoji novi za- kon u ovoj oblasti. Bilo je određenog napretka u reformi parafiskalnih nameta u 2012. kada je 138 taksi trebalo da bude ukinuto čemu je NALED doprineo. Međutim, od tog trenutka ovaj proces je stao. U nekim oblastima uvede- ne su nove takse ili su stare povećane. Koliko se vlasti Srbije oslanjaju na mišlje- nja poslovnih asocijacija poput NALED-a i koliko bi trebalo to da čine? Naš opšti utisak je da se Vlada sve više oslanja na nalaze i preporuke poslovnih udruženja u Srbiji, kao što su NALED i FIC, koji su često pozivani da učestvuju u izradi novih propisa. Naravno da je važno da Vlada uzme u obzir ove pred- loge. Mi veoma cenimo konkretne preporuke iz redovnih publikacija NALED-a i različita rangiranja poput Regulatornog in- deksa Srbije kao odlično sredstvo za praćenje promena kvaliteta poslovnog okruženja u Srbiji tokom godina. EU je do sada bila najveći donator Srbiji kroz brojne programe. Kako će ta pomoć izgledati u narednom periodu? Da, EU je najveći donator u Srbiji. Do sada je donirano više od 2,5 milijarde evra. Srbija će, u skladu sa finansijskim okvirom EU 2014-2020, i dalje koristiti sredstva u okviru pretpristupnih IPA fondova koji će biti modifikovani u odnosu na prethodni finan- sijski ciklus kako bi bili usklađeni sa novim reformskim zahtevima. Prosečan godišnji iznos sredstava iz IPA fondova će ostati na nivou od oko 200 miliona evra za Srbiju, dok bi deo ove pomoći mogao da bude usmeren kao podrška budžetu ukoliko Srbija ispuni uslove koji se tiču odgovarajućeg upravljanja javnim finansijama. IPA sredstva biće važna za podršku reformama usmerenih ka dugo- ročnom privrednom rastu i konkurentnosti u Srbiji u skladu sa novim pristupom Evropske komisije i čvršće veze između sektorskih politika i ekonomije u svim zemljama koje su obuhvaćene proširenjem. EU je najveći donator u Srbiji u obnovi i rekonstrukciji posle nedavnih katastrofalnih poplava. EU je obezbedila 30 miliona evra iz IPA fondova za hitne projekte do kraja leta za podršku obnovi infrastrukture i kuća kao i po- dršku srpskoj poljoprivredi. EU je bila doma- ćin međunarodne konferencije u Briselu 16. jula na kojoj je za Srbiju obezbeđena dodatna bespovratna pomoć iz IPA fondova i Fonda solidarnosti EU kome Srbija, kao zemlja kan- didat, ima isti pristup kao i država članica. EU je najveći donator u Srbiji – do sada je donirano više od 2,5 milijarde evra 26 SINERGIJA
27avgust 2014 | Koliko znate o EU? 1. Šta je Evropska unija? a) Federacija evropskih država, poput SAD b) Međuvladina i nadnacionalna zajednica 28 evropskih država, kakva nije viđena u istoriji c) Međunarodna organizacija 2. Koje zemlje su osnovale Evropsku ekonomsku zajednicu 1957, preteču EU? a) Belgija, Holandija, Luksemburg, Italija, Nemačka i Francuska b) Velika Britanija, Italija, Nemačka i Francuska c) Velika Britanija, Švajcarska, Italija, Nemačka i Francuska 3. Kojim sporazumom je 1993. osnovana Evropska unija kao zajednica 12 država? a) Rimski b) Šengenski c) Mastrihtski 4. Obeležite jednu ili više zemalja koje nisu članice EU? a) Finska b) Norveška c) Švajcarska 5. Koje godine je pušten Evro u opticaj kao zajednička valuta EU? a) 2000. b) 2002. c) 1999. TEST Rešenja testa potražite na strani 105 6. Koja od navedenih institucija nije organ EU? a) Savet Evrope b) Evropski savet c) Evropska komisija 7. Ko je novoizabrani predsednik Evropske komisije kao izvršne vlasti u EU? a) Žoze Manuel Barozo b) Ketrin Ešton c) Žan Klod Junker 8. Koja partija je odnela najviše glasova na izborima za Evropski parlament u maju ove godine? a) Evropska narodnjačka partija – Evropske demokrate b) Partija Evropskih socijalista c) Alijansa liberala i demokrata za Evropu 9. Koje zemlje su kandidati za EU? a) Hrvatska, Srbija, BIH, Turska i Moldavija b) Makedonija, BIH, Island, Crna Gora c) Albanija, Crna Gora, Island, Makedonija, Srbija, Turska 10. Šta je to acquis communautaire? a) Latinska izreka „Iskustvo poučava“ b) Pravne tekovine EU grupisane u 35 poglavlja koje treba da usvoji zemlja kandidat c) Komunalne usluge vodosnabdevanja
28 SINERGIJA U SINERGIJI Šta je predmet pristupnih pregovora? Pregovora se o uslovima pod kojim država kandidat pristupa EU, a koji se, u osnovi, odnose na usklađivanje domaćeg zakono- davstva sa pravnim tekovinama EU. Rezultat pregovora biće Ugovor o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Uslov za stupanje u članstvo EU je prihvatanje svih prava i obaveza na kojima se zasniva EU, uključujući i institu- cionalni okvir koji je čini. Pravne tekovine EU i drugi izvori prava podeljeni su u 35 pregovaračkih poglavlja. O svakom poglavlju se pregovara posebno. S obzirom da se ne pregovora o suštini pravnih tekovina EU, država kandidat prihvata pravne tekovine EU u obliku u kojem one važe za sve države članice EU u momentu njenog pristupanja i prilagođava se pravnom, ekonomskom i društvenom sistemu EU, a pregovaraju se uslovi i modaliteti pristupanja države kandi- data tom sistemu. Ko su akteri pregovora? Učesnici pregovora o pristupanju su države članice Evropske unije i Srbija. Pregovori se vode u okviru bilateralnih međuvladinih konferencija na kojima učestvuju predstavni- ci država članica EU i predstavnik Evropske komisije, sa jedne strane i predstavnici Srbije, s druge strane. Pregovaračke stavove EU u ime država članica zastupa predsednik Saveta EU, a Srbije – posebna državna delegacija za pregovore koju predvodi šef delegacije na najvišem političkom nivou, uključujući i šefa Pregovaračkog tima i pregovarački tim. Međuvladine konferencije se po pravilu odr- žavaju dva puta u toku predsedavanja jedne države EU, dakle četiri puta godišnje (dva puta na nivou šefova delegacija i dva puta na nivou zamenika šefova delegacija). Ko pregovara ispred Srbije? Da bi pregovori bili uspešni potreban je visok nivo koordinacije svih državnih institucija. Srbija je formirala više tela koja će učestvovati u ovom procesu. Osnovu celog sistema pred- stavlja Koordinaciono telo formirano 2008. godine, koje je sada modifikovano kako bi se odgovorilo izazovima pristupnih pregovora. U okviru ovog koordinacionog mehanizma urađen je Nacionalni program integracije 2008–2012. godine, odgovoreno je na Upit- nik Evropske komisije 2011. godine, a 2013. godine je usvojen prvi Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA). Osnovu cele strukture čini 35 pregovaračkih grupa. To su međuresorna radna tela, u čijem su sastavu predstavnici institucija zaduženih za predlaganje i primenu propisa kojima se domaće zakonodavstvo usklađuje sa propisima EU. Na čelu svake grupe je državni sekretar/pomoćnik ministra iz institucije koja je pretežno nadležna za pravne tekovine u određenom poglavlju. Pregovarački tim i Kancelarija za evropske integracije učestvu- ju u radu svih pregovaračkih grupa u svim fazama procesa. Predsedavajući pregovaračkih grupa se sasta- ju u okviru Saveta koordinacionog tela koji je zadužen za koordinaciju rada svih pregova- račkih grupa. Radom tog Saveta rukovodi član Vlade zadužen za evropske integracije, a Kancelarija za evropske integracije je sekre- tarijat Saveta. Savet obavlja stručne poslove u vezi sa aktu- elnim pitanjima u procesu pristupanja Srbije EU, a smernice za rad dobija od Koordinaci- onog tela. Savet čine: - član Vlade zadužen za poslove evropskih integracija, kao predsednik Saveta - direktor Kancelarije za evropske integracije, - šef Pregovaračkog tima, - predsedavajući pregovaračkih grupa, - državni sekretari iz ministarstava čiji predstavnici ne rukovode pregovaračkim grupama. Koordinaciono telo, na čijem čelu se nalazi predsednik Vlade, rukovodi celokupnim mehanizmom i razmatra najvažnija, a pre svega politička pitanja. Članovi Koordinaci- onog tela su: • prvi potpredsednik Vlade i ministar nadle- žan za spoljne poslove, • potpredsednik Vlade i ministar rada, Mala abeceda pregovora 21. januar 2014: Vicepremijer Dačić i predsednik Evropske komisije na međuvladinoj konferenciji koja je obeležila početak pregovora o pridruživanju
29avgust 2014 | Pregovori sa EU 35 poglavlja – 35 koraka Sve zemlje moraju da ispune političke, ekonomske i pravne zahteve za pridruženje EU, kako je to Evropski savet definisao u Kopenhagenu 1993. Za zemlje Zapadnog Balkana dodat je još jedan uslov – regional- na saradnja i dobri susedski odnosi. U cilju struktuiranja pregovora o članstvu,  pravne tekovine EU (acquis communautaire) koje određena zemlja treba da usvoji podeljene su u 35 poglavlja: 1. Slobodno kretanje robe 2. Slobodno kretanje radnika 3. Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pru- žanja usluga 4. Slobodno kretanje kapitala 5. Javne nabavke 6. Pravo privrednih društava 7. Pravo intelektualne svojine 8. Politika konkurencije 9. Finansijske usluge 10. Informaciono društvo i mediji 11. Poljoprivreda i ruralni razvoj 12. Sigurnost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika 13. Ribarstvo 14. Transportna politika 15. Energetika 16. Oporezivanje 17. Ekonomska i monetarna politika 18. Statistika 19. Socijalna politika i zapošljavanje 20. Preduzetništvo i industrijska politika 21. Trans-evropske mreže 22. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata 23. Pravosuđe i osnovna prava 24. Pravda, sloboda i bezbednost 25. Nauka i istraživanje 26. Obrazovanje i kultura 27. Životna sredina 28. Zaštita potrošača i zaštita zdravlja 29. Carinska unija 30. Spoljni odnosi 31. Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika 32. Finansijska kontrola 33. Finansijske i budžetske odredbe 34. Institucije 35. Ostalo (normalizacija odnosa sa Kosovom) zapošljavanja i socijalne politike, • potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, • ministar zadužen za evropske integracije, • ministar nadležan za poslove finansija, • ministar nadležan za poslove poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i životne sredine. U radu Koordinacionog tela učestvuju i direktor Kancelarije za evropske integracije i šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU. Kancelarija za evropske integracije je sekretarijat Koordinacionog tela. Da bi se pristupni pregovori (koji će trajati više godina) vodili jedinstveno, Vlada je 3. septembra 2013. godine donela odluku o obrazovanju Pregovaračkog tima i imenovala prof. dr Tanju Miščević za šefa Pregovarač- kog tima. Pregovarački tim učestvuje u svim fazama pregovaračkog procesa, zadužen je za komu- nikaciju sa institucijama EU, institucijama država članica EU, a pre svega za koordina- ciju rada institucija Srbije i rada i nastupa 35 pregovaračkih grupa u pregovorima. Tim će raditi do momenta potpisivanja Ugovora o pristupanju Srbije EU. Za sastanke međuvladinih konferencija, u okviru kojih se pregovori formalno vode, Vla- da će formirati posebnu državnu delegaciju, koju će predvoditi član Vlade koji za to bude određen (obično je to ministar za evropske integracije ili ministar spoljnih poslova). Koja je uloga Narodne skupštine RS u pregovorima? Rezolucijom o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Srbi- Vremeplov pregovora – Srbija i EU • 2000: Demokratske promene • Jun 2003: Samit evropskih lidera u Solunu – Srbija identifikovana kao potencijalni kandidat • April 2008: Potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Prelazni sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Srbije • Decembar 2009: Ukinute vize za putovanje u EU / Srbija zvanično podnosi kandidaturu • Oktobar 2011: Evropska komisija preporučuje da se Srbiji dodeli zvanični status kandidata • Mart 2012: Evropski savet odabrava Srbiji status zvaničnog kandidata • April 2013: Evropska komisija preporučuje da se otvore pregovori o pristupanju Srbije EU / potpisan tzv. Briselski sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine • Septembar 2013: SSP stupa na snagu / počinju skrininzi • Decembar 2013: Evropski savet podržava početak pregovora • Januar 2014: Počinju pregovori o pristupanju je EU, iz decembra 2013. godine, propisa- no je da će Odbor za evropske integracije imati značajnu ulogu u koordinaciji procesa praćenja pristupnih pregovora. U skladu sa tom Rezolucijom, pre nego što utvrdi pre- govaračke pozicije za pojedinačna poglav- lja, Vlada mora da dostavi predlog pozicije Odboru za evropske integracije. Ovlašćeni predstavnik Vlade, predsedavajući pregova- račke grupe i šef pregovaračkog tima imaju obavezu da prisustvuju sednici Odbora na kojoj će to razmatrati. Odbor daje mišljenje i/ili preporuke, koje Vlada mora da razmo- tri prilikom usvajanja pregovaračke pozicije i mora da obavesti Odbor o usvajanju tog dokumenta. Vlada, takođe, podnosi izveštaje Odboru za evropske integracije o rezultatima bilate- ralnog skrininga za svako poglavlje, a član Vlade zadužen za evropske integracije i šef pregovaračkog tima podnose tromesečne izveštaje o aktuelnom stanju u procesu pregovora sa EU. Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o toku pregovora dva puta godišnje, po završetku šestomesečnog ciklusa predsedavanja Savetom EU, koje parlament razmatra na sednici.
30 SINERGIJA U SINERGIJI Svi novi zakoni, preko Kancelarije za evropske integracije, upućuju se u Brisel na ocenu usklađenosti sa pravnim tekovinama EU. Neophodno je strateški promišljati i znati kako će Srbija da izgleda i 10 i 20 godina od sada, pa proceniti koji deo reformi se može finansirati iz budžeta, koji kroz projekte, a koji preko investicija Dobijamo pohvale ali i NOVE PREPORUKE Imajući u vidu da se već više od 10 godina pripremamo za članstvo u Evropskoj uniji, mi smo u tom poslu odmakli više nego naši susedi kada su počinjali pregovore, a koji su sada u EU. Ali, nemojmo zaboraviti da kako politika proširenja napreduje, proces pregovora postaje kompleksniji, a obim onoga što treba usvojiti veći. Takođe, veći je i broj zemalja čla- nica s kojima se razgovara, pa i to podrazumeva specifičnu veštinu pregovaranja i uspostavljanja balansa. Izazovi su veći, ali nisu nesavladivi. Tako trenutnu poziciju Srbije vidi Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. FOTO:ZORANRAŠEVIĆ Završeni su skrininzi za neka od najtežih pregovaračkih poglavlja, a ukupno je za- vršeno nešto manje od polovine skrininga. Kako biste ocenili poziciju Srbije u pogle- du usklađenosti sa propisima EU? Do sada smo potpuno završili skrininge za 14 poglavlja i već od septembra nastavlja- mo kako bi sve, po planu, bilo završeno do marta sledeće godine. Završili smo pregled usklađenosti zakonodavstva za nekoliko naj- značajnijih poglavlja poput: Pravde, slobode i bezbednosti, Pravosuđa i osnovnih prava, Politike konkurencije, Poljoprivrede i rural- nog razvoja, Prava poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga. To su svakako Tanja Miščević, šef tima za pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji
31avgust 2014 | Intervju: Tanja Miščević, šef tima za pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji oblasti za koje ćemo morati mnogo da se potrudimo kako bismo se uskladili sa obi- mnim zakonodavstvom ili dobrim praksama EU. Primera radi, kada su u pitanju javne nabavke, mi smo u velikoj meri usklađeni sa propisima u EU, ali ne treba zaboraviti da je EU živ organizam i da neprestano menja svoje pravo. Koja poglavlja bi mogla da donesu bitnije promene u zakonodavstvu važne za privredu? Nema poglavlja koje neće imati, direktno ili indirektno, efekat na privredu i prome- nu zakonodavstva u ovoj oblasti. Politika konkurencije, poglavlje 8, je jedno od naj- značajnijih poglavlja kako za nas tako i za EU. Ono predstavlja srž pravnih tekovina EU i domen direktne nadležnosti Evrop- ske komisije. To su ujedno i reforme koje će u najvećoj meri doprineti popravljanju tržišnog ambijenta i uspostaviti pravila fer utakmice. Zato uporedo sa uspostav- ljanjem evropskih pravila moramo raditi i na podizanju konkurentnosti domaće privrede, sposobne da izdrži pritisak na jedinstvenom tržištu EU. Kriza suverenog duga u EU je usmerila pa- žnju država članica i na taj aspekt pristupa- nja, zbog čega će EU posebno obratiti pažnju i na makroekonomska kretanja u Srbiji. Zatim, reforme u oblasti administracije i pravosuđa jesu osnov funkcionisanja modernog društva, ali i preduslov dobrog poslovnog ambijenta. To se postiže ne samo donošenjem, već primenom zakona. Upravo rezultati primene biće mera našeg uspeha u pregovorima i zato o njima i govorimo kao o početku korenitih reformi. Analize NALED-a pokazuju da se dve trećine zakona važnih za privredu donosi po hitnom postupku, bez javne rasprave, da se netransparetno uvode novi nameti. Kako EU gleda na to? Kroz Izveštaj Evropske komisije o napretku u procesu evropskih integracija dobijamo pohvale u različitim oblastima, ali one su, kao što znate, uvek praćene i preporukama za dalji napredak što nas motiviše da dalje radimo na sebi. Svi novi zakoni koji se donose, preko Kancelarije za evropske integracije, upu- ćuju se u Brisel na ocenu usklađenosti sa pravnim tekovinama EU. To je već sada naša praksa i na taj način osiguravamo pra- vovremenu usklađenost i efikasnost procesa. A što se tiče javne rasprave, situacija se menja. Kritikovali ste pozive da se revidira rok kojim ne dozvoljavamo prodaju zemljišta strancima. Koliko takvi potezi koji pozivaju na izmenu ranijih dogovora sa EU narušavaju našu poziciju? Da bismo bili kredibil- ni, moramo poštovati dogovore. U vreme neposredno pred pot- pisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživa- nju koji sadrži pomenuti član o prodaji zemljišta strancima, niko nije reagovao – ni privreda, niti stručna i akademska javnost. Ovo je samo jedan od primera zbog čega je jako važno da se svi informišemo o toku pre- govora, o reformama i promenama koje slede i da o tome razgovaramo i dogova- ramo se na vreme. Postavljen je ambiciozan plan da prego- vore završimo do 2018. Šta bi takav brzi završetak konkretno značio u poglavlji- ma 15, 23, 24, 27 i 35, kao nekim koja su najizazovnija za usklađivanje? Da li tako postavljen rok može da predstavlja opterećenje za administraciju i privredu i da propisi koje budemo menjali i usvajali budu teško primenljivi što je jedna od zamerki koju često dobijamo? Poglavlja poput zaštite životne sredine, energetike, poljoprivrede, transporta... zbog obima pravnih tekovina, broja standarda koje treba uspostaviti i reformi koje iziskuju velike finansijske troškove spadaju u najizazovnija, ali istovremeno i potencijalno najznačajnija za razvoj države. Važno je da izračunamo koliko će nas to koštati, ali i da napravimo reali- stičan plan koji ne mora podrazumevati da ćemo sve završiti do članstva Srbije u EU. Neophodno je strateški promišljati i znati kako će Srbije da izgleda i deset i dvadeset godina od sada, pa proceniti koji deo reformi se može finansirati iz budžeta, koji kroz projekte, a koji preko investicija. Reforme u oblasti administracije i pravosuđa jesu osnov funkcionisanja modernog društva, ali i preduslov dobrog poslovnog ambijenta
32 SINERGIJA U SINERGIJI Dalje zaostajanje nije i ne sme biti u interesu nikoga kome je stalo do mladih i sledećih generacija. Opozicija je preslaba, pa tako vladajućoj koaliciji ne može pružiti potreban nadzor i pritisak, što bi po definiciji ubrzalo proces promena i izgradnje institucija. Institucije još uvek nisu dovoljno jake, previše su paralizovane, čekaju „naređenja“ odozgo što samo povećava odgovornost političkog vrha Srbija se polako, korak po korak, u prethodnih osam godina okrenula sebi i svojim izazovima. Decenijama je politički vrh bežao od realnosti i druge optuživao za svoju „nesreću“. Proces vraćanja iz fikcije u sadašnjost tražio je svoje vreme i kadrovske promene, jer bez novih ljudi i drugačijeg pristupa taj proces nije mogao krenuti ni doneti rezultate. Najveći problem bio je nacionalistički diskurs, odsutnost samorefleksije i strah od odgovornosti među političkim elitama, koje su posebno u slučaju Kosova doslovno bežale od istine, pa čak i fi- zički napustile zemlju, na primer, u trenutku kada su paljene strane ambasade u Beogradu. Ti ljudi su bežali i od institucija EU, pa tako dijalog, a ni pravi iskorak nije bio moguć. U to doba tek je poneka javna ličnost jasno govorila istinu na koju ni javnost, ni mediji, a kamoli politički vrh nisu bili spremni. To je kratka rekapitulacija osmogodišnjeg „bavljenja“ našom zemljom Jelka Kacina, biv- šeg izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, koji u razgovoru za magazin Sinergija odgo- vara na pitanje šta mu je u prethodnih osam godina bilo najizazovnije i da li ga je nešto u odnosima sa Srbijom ikada obeshrabrilo. „Obeshrabrenja uvek može biti, ali sam svoju funkciju prihvatio kao pionirski zadatak i na njemu uporno, javno, transparentno i sistematski radio“, kaže Kacin. Kako gledate na to što su se mnogi u Srbiji radovali kada su saznali da više ne- ćete biti izvestilac Evropskog parlamenta za našu zemlju? Svaka zemlja, pa i pojedinci, imaju pravo na svoj pogled i svoje odluke. Ali želim i jasno da kažem da taj negativni imidž koji neki vezuju za mene u Srbiji nije pao s neba, već je pažljivo iskonstruisan i održavan u mediji- ma jer sam smatrao da niko ne treba da ima blanko podršku bez pravih reformi koje vode u članstvo u EU. U Srbiji još uvek ima mnogo Korupcija, posebno sistemska korupcija i ne- gativna kadrovska selekcija kumuju nekompa- tibilnosti Srbije sa pravnim redom EU i bloki- raju delovanje pravne države. U institucijama države još uvek ima mnogo pojedinaca koji bi morali odgovarati za ratne zločine. Nažalost, sa svojih pozicija još uvek prete, ponašaju se kao država u drža- vi i na sve moguće načine brane svoje stečene monopole. Na Politika „lako ćemo“ Mnogo puta sam morao braniti srpske političare pred strogim ocenama političkih grupa u Evropskom parlamentu i mogu svakome u Srbiji pogledati u lice fanova Plavog orkestra i njegove pesme sa poznatim refrenom: „Ako su to bile samo laži, lažimo se bar još malo“. Može i tako, ali sam siguran, da se u tom slučaju toliko puta izrečena ciljna godina ulaska u EU odlaže u sledeću deceniju. Svaki pokušaj zemlje, da svog izvestioca u Evropskom parlamentu vuče za nos ili „šeta“, objektivno ide na štetu procesa približavanja Srbije EU bez kojeg nema ni proširenja. Po meni, dalje zaostajanje nije i ne sme biti u interesu nikoga kome je stalo do mladih i sledećih generacija. Tu je i Evropska komisija, pa i nemačka kancelarka koja ne glumi i govori u lice. Izgleda da istina na nemačkom jeziku znatno manje boli od mnogo blaže poruke na vašem jeziku. I za- dnje poruke vašeg mladog, upravo odlazećeg, ministra finansija su jasne. Šta će biti najteži posao za Srbiju u proce- su pregovaranja? Isticali ste nedavno da je to vladavina prava?
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.
Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.

Recomendados

Борка Вучић - шанса Село и Кина
Борка Вучић - шанса Село и КинаБорка Вучић - шанса Село и Кина
Борка Вучић - шанса Село и КинаKHE3
 
Magazin Sinergija, jun 2013.
Magazin Sinergija, jun 2013.Magazin Sinergija, jun 2013.
Magazin Sinergija, jun 2013.NALED Serbia
 
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Ivana Mihajlović
 
Pozarevac program razvoja
Pozarevac program razvojaPozarevac program razvoja
Pozarevac program razvojaIrfan Dugopoljac
 
Национални и стратешки ресурси немају цену
Национални и стратешки ресурси немају ценуНационални и стратешки ресурси немају цену
Национални и стратешки ресурси немају ценуDanijela Ružičić
 
Cómo funciona una campaña digital moderna
Cómo funciona una campaña digital modernaCómo funciona una campaña digital moderna
Cómo funciona una campaña digital modernaIgni
 
Soluções criativas que eliminam o seu problema de poluição.
Soluções criativas que eliminam o seu problema de poluição.Soluções criativas que eliminam o seu problema de poluição.
Soluções criativas que eliminam o seu problema de poluição.Spraying Systems do Brasil
 
Aki Ta Juan Parte 3
Aki Ta Juan Parte 3Aki Ta Juan Parte 3
Aki Ta Juan Parte 3internetuancv
 

Recomendados

Борка Вучић - шанса Село и Кина
Борка Вучић - шанса Село и КинаБорка Вучић - шанса Село и Кина
Борка Вучић - шанса Село и КинаKHE3
 
Magazin Sinergija, jun 2013.
Magazin Sinergija, jun 2013.Magazin Sinergija, jun 2013.
Magazin Sinergija, jun 2013.NALED Serbia
 
Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Biz life preview - br. 4
Biz life preview - br. 4Ivana Mihajlović
 
Pozarevac program razvoja
Pozarevac program razvojaPozarevac program razvoja
Pozarevac program razvojaIrfan Dugopoljac
 
Национални и стратешки ресурси немају цену
Национални и стратешки ресурси немају ценуНационални и стратешки ресурси немају цену
Национални и стратешки ресурси немају ценуDanijela Ružičić
 
Cómo funciona una campaña digital moderna
Cómo funciona una campaña digital modernaCómo funciona una campaña digital moderna
Cómo funciona una campaña digital modernaIgni
 
Soluções criativas que eliminam o seu problema de poluição.
Soluções criativas que eliminam o seu problema de poluição.Soluções criativas que eliminam o seu problema de poluição.
Soluções criativas que eliminam o seu problema de poluição.Spraying Systems do Brasil
 
Aki Ta Juan Parte 3
Aki Ta Juan Parte 3Aki Ta Juan Parte 3
Aki Ta Juan Parte 3internetuancv
 
Empreendedor Individual
Empreendedor IndividualEmpreendedor Individual
Empreendedor Individualguestf2b838
 
4287_001
4287_0014287_001
4287_001susmita jain
 
3er Curso Latino Americano de Cicatrización Avanzada en Heridas (III)
3er Curso Latino Americano de Cicatrización Avanzada en Heridas (III)3er Curso Latino Americano de Cicatrización Avanzada en Heridas (III)
3er Curso Latino Americano de Cicatrización Avanzada en Heridas (III)Karen Pulido
 
Spotlight Google Chromebook Pixel
Spotlight Google Chromebook PixelSpotlight Google Chromebook Pixel
Spotlight Google Chromebook PixelIDG Nederland
 
Ndia Cavernas De Ajanta
Ndia Cavernas De AjantaNdia Cavernas De Ajanta
Ndia Cavernas De Ajantaceumarta
 
математика кафедра
математика кафедраматематика кафедра
математика кафедраLiza
 
Em Busa Ca Da Caverna
Em Busa Ca Da CavernaEm Busa Ca Da Caverna
Em Busa Ca Da Caverna Luciano Alencar
 
10 sacizinhos livro
10 sacizinhos livro10 sacizinhos livro
10 sacizinhos livroAndré Moraes
 
Phien che cac chu de 14 15
Phien che cac chu de 14 15Phien che cac chu de 14 15
Phien che cac chu de 14 15Mít Ướt
 
Oportunidades Sectoriales - Región Barranquilla, Atlántico
Oportunidades Sectoriales - Región Barranquilla, AtlánticoOportunidades Sectoriales - Región Barranquilla, Atlántico
Oportunidades Sectoriales - Región Barranquilla, AtlánticoInvierta en Colombia - Proexport Colombia
 
Astrodynamics
AstrodynamicsAstrodynamics
AstrodynamicsKumar
 
Itescs 2009
Itescs 2009Itescs 2009
Itescs 2009lfviudes
 
Controle de Espuma e Principais Aplicações de Pulverização Industrial
Controle de Espuma e Principais Aplicações de Pulverização IndustrialControle de Espuma e Principais Aplicações de Pulverização Industrial
Controle de Espuma e Principais Aplicações de Pulverização IndustrialSpraying Systems do Brasil
 
Sistemas De Infomacion Semana 2
Sistemas De Infomacion Semana 2Sistemas De Infomacion Semana 2
Sistemas De Infomacion Semana 2aurita09
 
Estatutos do MAS
Estatutos do MASEstatutos do MAS
Estatutos do MASMAS_Movimento de Actores Sociais
 
Corporate Learning webinar 1
Corporate Learning webinar 1Corporate Learning webinar 1
Corporate Learning webinar 1Crowdale.com
 
Catalogo Jaladeras
Catalogo JaladerasCatalogo Jaladeras
Catalogo Jaladerascarlos
 
Apresentação - Motivação
Apresentação - MotivaçãoApresentação - Motivação
Apresentação - MotivaçãoPMDBSC
 
Professora
ProfessoraProfessora
Professoraceumarta
 
Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reforme
Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reformeCord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reforme
Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reformeNALED Serbia
 
Rezultati NALED-a 2014.
Rezultati NALED-a 2014.Rezultati NALED-a 2014.
Rezultati NALED-a 2014.NALED Serbia
 
Izlaganje Ane Brnabić
Izlaganje Ane BrnabićIzlaganje Ane Brnabić
Izlaganje Ane Brnabićodrazb
 

Mais conteúdo relacionado

Destaque

Empreendedor Individual
Empreendedor IndividualEmpreendedor Individual
Empreendedor Individualguestf2b838
 
3er Curso Latino Americano de Cicatrización Avanzada en Heridas (III)
3er Curso Latino Americano de Cicatrización Avanzada en Heridas (III)3er Curso Latino Americano de Cicatrización Avanzada en Heridas (III)
3er Curso Latino Americano de Cicatrización Avanzada en Heridas (III)Karen Pulido
 
Spotlight Google Chromebook Pixel
Spotlight Google Chromebook PixelSpotlight Google Chromebook Pixel
Spotlight Google Chromebook PixelIDG Nederland
 
Ndia Cavernas De Ajanta
Ndia Cavernas De AjantaNdia Cavernas De Ajanta
Ndia Cavernas De Ajantaceumarta
 
математика кафедра
математика кафедраматематика кафедра
математика кафедраLiza
 
Phien che cac chu de 14 15
Phien che cac chu de 14 15Phien che cac chu de 14 15
Phien che cac chu de 14 15Mít Ướt
 
Astrodynamics
AstrodynamicsAstrodynamics
AstrodynamicsKumar
 
Itescs 2009
Itescs 2009Itescs 2009
Itescs 2009lfviudes
 
Controle de Espuma e Principais Aplicações de Pulverização Industrial
Controle de Espuma e Principais Aplicações de Pulverização IndustrialControle de Espuma e Principais Aplicações de Pulverização Industrial
Controle de Espuma e Principais Aplicações de Pulverização IndustrialSpraying Systems do Brasil
 
Sistemas De Infomacion Semana 2
Sistemas De Infomacion Semana 2Sistemas De Infomacion Semana 2
Sistemas De Infomacion Semana 2aurita09
 
Corporate Learning webinar 1
Corporate Learning webinar 1Corporate Learning webinar 1
Corporate Learning webinar 1Crowdale.com
 
Catalogo Jaladeras
Catalogo JaladerasCatalogo Jaladeras
Catalogo Jaladerascarlos
 
Apresentação - Motivação
Apresentação - MotivaçãoApresentação - Motivação
Apresentação - MotivaçãoPMDBSC
 
Professora
ProfessoraProfessora
Professoraceumarta
 

Destaque (19)

Empreendedor Individual
Empreendedor IndividualEmpreendedor Individual
Empreendedor Individual
 
4287_001
4287_0014287_001
4287_001
 
3er Curso Latino Americano de Cicatrización Avanzada en Heridas (III)
3er Curso Latino Americano de Cicatrización Avanzada en Heridas (III)3er Curso Latino Americano de Cicatrización Avanzada en Heridas (III)
3er Curso Latino Americano de Cicatrización Avanzada en Heridas (III)
 
Spotlight Google Chromebook Pixel
Spotlight Google Chromebook PixelSpotlight Google Chromebook Pixel
Spotlight Google Chromebook Pixel
 
Ndia Cavernas De Ajanta
Ndia Cavernas De AjantaNdia Cavernas De Ajanta
Ndia Cavernas De Ajanta
 
математика кафедра
математика кафедраматематика кафедра
математика кафедра
 
Em Busa Ca Da Caverna
Em Busa Ca Da CavernaEm Busa Ca Da Caverna
Em Busa Ca Da Caverna
 
10 sacizinhos livro
10 sacizinhos livro10 sacizinhos livro
10 sacizinhos livro
 
Phien che cac chu de 14 15
Phien che cac chu de 14 15Phien che cac chu de 14 15
Phien che cac chu de 14 15
 
Oportunidades Sectoriales - Región Barranquilla, Atlántico
Oportunidades Sectoriales - Región Barranquilla, AtlánticoOportunidades Sectoriales - Región Barranquilla, Atlántico
Oportunidades Sectoriales - Región Barranquilla, Atlántico
 
Astrodynamics
AstrodynamicsAstrodynamics
Astrodynamics
 
Itescs 2009
Itescs 2009Itescs 2009
Itescs 2009
 
Controle de Espuma e Principais Aplicações de Pulverização Industrial
Controle de Espuma e Principais Aplicações de Pulverização IndustrialControle de Espuma e Principais Aplicações de Pulverização Industrial
Controle de Espuma e Principais Aplicações de Pulverização Industrial
 
Sistemas De Infomacion Semana 2
Sistemas De Infomacion Semana 2Sistemas De Infomacion Semana 2
Sistemas De Infomacion Semana 2
 
Estatutos do MAS
Estatutos do MASEstatutos do MAS
Estatutos do MAS
 
Corporate Learning webinar 1
Corporate Learning webinar 1Corporate Learning webinar 1
Corporate Learning webinar 1
 
Catalogo Jaladeras
Catalogo JaladerasCatalogo Jaladeras
Catalogo Jaladeras
 
Apresentação - Motivação
Apresentação - MotivaçãoApresentação - Motivação
Apresentação - Motivação
 
Professora
ProfessoraProfessora
Professora
 

Semelhante a Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.

Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reforme
Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reformeCord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reforme
Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reformeNALED Serbia
 
Rezultati NALED-a 2014.
Rezultati NALED-a 2014.Rezultati NALED-a 2014.
Rezultati NALED-a 2014.NALED Serbia
 
Izlaganje Ane Brnabić
Izlaganje Ane BrnabićIzlaganje Ane Brnabić
Izlaganje Ane Brnabićodrazb
 
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNovi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNALED Serbia
 
Sinergija - povoljno poslovno okruženje
Sinergija - povoljno poslovno okruženjeSinergija - povoljno poslovno okruženje
Sinergija - povoljno poslovno okruženjeNALED Serbia
 
Godišnji izveštaj Sinergija 2011. - NALED
Godišnji izveštaj Sinergija 2011. - NALEDGodišnji izveštaj Sinergija 2011. - NALED
Godišnji izveštaj Sinergija 2011. - NALEDNALED Serbia
 
Aleksandar Ružević za Magazin Biznis: Sto dana premijerki za snažan reformski...
Aleksandar Ružević za Magazin Biznis: Sto dana premijerki za snažan reformski...Aleksandar Ružević za Magazin Biznis: Sto dana premijerki za snažan reformski...
Aleksandar Ružević za Magazin Biznis: Sto dana premijerki za snažan reformski...NALED Serbia
 
Eu programi mogućnosti za moj biznis
Eu programi mogućnosti za moj biznisEu programi mogućnosti za moj biznis
Eu programi mogućnosti za moj biznisMarko203731
 
Nedeljnik Vreme: Aleksandar Ružević - Očekujemo od Vlade da bude reformska i...
Nedeljnik Vreme: Aleksandar Ružević - Očekujemo od Vlade da bude reformska i...Nedeljnik Vreme: Aleksandar Ružević - Očekujemo od Vlade da bude reformska i...
Nedeljnik Vreme: Aleksandar Ružević - Očekujemo od Vlade da bude reformska i...NALED Serbia
 
Ključni rezultati rada NALED-a_2016/17
Ključni rezultati rada NALED-a_2016/17Ključni rezultati rada NALED-a_2016/17
Ključni rezultati rada NALED-a_2016/17NALED Serbia
 
Prof. dr Ana Trbovć, Nova srpska politička misao, 1. 6. 2014.
Prof. dr Ana Trbovć, Nova srpska politička misao, 1. 6. 2014.Prof. dr Ana Trbovć, Nova srpska politička misao, 1. 6. 2014.
Prof. dr Ana Trbovć, Nova srpska politička misao, 1. 6. 2014.FEFA Faculty
 
Podrška preduzetništvu - Milena Vasic
Podrška preduzetništvu - Milena VasicPodrška preduzetništvu - Milena Vasic
Podrška preduzetništvu - Milena VasicPRIME Communication
 
Prof. dr Ana Trbović, intervju za Kopaonik biznis forum 2015.
Prof. dr Ana Trbović, intervju za Kopaonik biznis forum 2015.Prof. dr Ana Trbović, intervju za Kopaonik biznis forum 2015.
Prof. dr Ana Trbović, intervju za Kopaonik biznis forum 2015.FEFA Faculty
 
Priručnik: razvoj industrije i promocija investicija u Vojvodini
Priručnik: razvoj industrije i promocija investicija u VojvodiniPriručnik: razvoj industrije i promocija investicija u Vojvodini
Priručnik: razvoj industrije i promocija investicija u VojvodiniNALED Serbia
 
NALED godišnji izveštaj za 2012 - SINERGIJA
NALED godišnji izveštaj za 2012 - SINERGIJANALED godišnji izveštaj za 2012 - SINERGIJA
NALED godišnji izveštaj za 2012 - SINERGIJANALED Serbia
 
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....FEFA Faculty
 
BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.Ivana Mihajlović
 
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.FEFA Faculty
 
Prof. dr Ana Trbović, Tanjug, 25.11.2013.
Prof. dr Ana Trbović, Tanjug, 25.11.2013.Prof. dr Ana Trbović, Tanjug, 25.11.2013.
Prof. dr Ana Trbović, Tanjug, 25.11.2013.FEFA Faculty
 

Semelhante a Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014. (20)

Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reforme
Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reformeCord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reforme
Cord magazin: 10 godina NALED-a: Slavimo reforme
 
Rezultati NALED-a 2014.
Rezultati NALED-a 2014.Rezultati NALED-a 2014.
Rezultati NALED-a 2014.
 
Izlaganje Ane Brnabić
Izlaganje Ane BrnabićIzlaganje Ane Brnabić
Izlaganje Ane Brnabić
 
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomijeNovi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
Novi broj Sinergije otkriva sve nijanse sive ekonomije
 
Sinergija - povoljno poslovno okruženje
Sinergija - povoljno poslovno okruženjeSinergija - povoljno poslovno okruženje
Sinergija - povoljno poslovno okruženje
 
Godišnji izveštaj Sinergija 2011. - NALED
Godišnji izveštaj Sinergija 2011. - NALEDGodišnji izveštaj Sinergija 2011. - NALED
Godišnji izveštaj Sinergija 2011. - NALED
 
Aleksandar Ružević za Magazin Biznis: Sto dana premijerki za snažan reformski...
Aleksandar Ružević za Magazin Biznis: Sto dana premijerki za snažan reformski...Aleksandar Ružević za Magazin Biznis: Sto dana premijerki za snažan reformski...
Aleksandar Ružević za Magazin Biznis: Sto dana premijerki za snažan reformski...
 
Eu programi mogućnosti za moj biznis
Eu programi mogućnosti za moj biznisEu programi mogućnosti za moj biznis
Eu programi mogućnosti za moj biznis
 
Nedeljnik Vreme: Aleksandar Ružević - Očekujemo od Vlade da bude reformska i...
Nedeljnik Vreme: Aleksandar Ružević - Očekujemo od Vlade da bude reformska i...Nedeljnik Vreme: Aleksandar Ružević - Očekujemo od Vlade da bude reformska i...
Nedeljnik Vreme: Aleksandar Ružević - Očekujemo od Vlade da bude reformska i...
 
Ključni rezultati rada NALED-a_2016/17
Ključni rezultati rada NALED-a_2016/17Ključni rezultati rada NALED-a_2016/17
Ključni rezultati rada NALED-a_2016/17
 
Prof. dr Ana Trbovć, Nova srpska politička misao, 1. 6. 2014.
Prof. dr Ana Trbovć, Nova srpska politička misao, 1. 6. 2014.Prof. dr Ana Trbovć, Nova srpska politička misao, 1. 6. 2014.
Prof. dr Ana Trbovć, Nova srpska politička misao, 1. 6. 2014.
 
Podrška preduzetništvu - Milena Vasic
Podrška preduzetništvu - Milena VasicPodrška preduzetništvu - Milena Vasic
Podrška preduzetništvu - Milena Vasic
 
Prof. dr Ana Trbović, intervju za Kopaonik biznis forum 2015.
Prof. dr Ana Trbović, intervju za Kopaonik biznis forum 2015.Prof. dr Ana Trbović, intervju za Kopaonik biznis forum 2015.
Prof. dr Ana Trbović, intervju za Kopaonik biznis forum 2015.
 
Priručnik: razvoj industrije i promocija investicija u Vojvodini
Priručnik: razvoj industrije i promocija investicija u VojvodiniPriručnik: razvoj industrije i promocija investicija u Vojvodini
Priručnik: razvoj industrije i promocija investicija u Vojvodini
 
DeklarДЕКЛАРАЦИЈА О ЕКОНОМСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ
DeklarДЕКЛАРАЦИЈА О ЕКОНОМСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕDeklarДЕКЛАРАЦИЈА О ЕКОНОМСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ
DeklarДЕКЛАРАЦИЈА О ЕКОНОМСКОЈ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ
 
NALED godišnji izveštaj za 2012 - SINERGIJA
NALED godišnji izveštaj za 2012 - SINERGIJANALED godišnji izveštaj za 2012 - SINERGIJA
NALED godišnji izveštaj za 2012 - SINERGIJA
 
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....
28. ekonomsko-politički forum Strane investicije u Srbiji i Nemačkoj, 18. 10....
 
BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.BIZLife magazin 11, maj 2014.
BIZLife magazin 11, maj 2014.
 
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
Kopaonik biznis forum, Kurir, 8. 3. 2016.
 
Prof. dr Ana Trbović, Tanjug, 25.11.2013.
Prof. dr Ana Trbović, Tanjug, 25.11.2013.Prof. dr Ana Trbović, Tanjug, 25.11.2013.
Prof. dr Ana Trbović, Tanjug, 25.11.2013.
 

Poslovni žurnal Sinergija - EU na vidiku, avgust 2014.

  • 1. Zbogom radnoj knjižici Usvajanjem izmena Zakona o radu u julu 2014. uspešno je završena dugo najvljivana reforma koja uvodi fleksibilnije tržište rada REGULATORNI OKVIR 74str. Razigravanje ekonomije Leo D’aes, ambasador Belgije: Uz pomoć evropskih partnera, Srbija ima priliku da se reindustrija­lizuje prema zahtevima budućnosti PARTNERI ZA USPEH 98str. Evropski put Srbije Michael Davenport, šef EU delegacije: Evropska unija je najveći donator i investitor u Srbiji – proces pridruživanja će to pojačati U SINERGIJI BROJ 4 | AVGUST 2014. POSLOVNI ŽURNAL NACIONALNE ALIJANSE ZA LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ BESPLATAN PRIMERAK ISSN2334-8402 TEMA BROJA EVROPSKA UNIJA NA VIDIKU WWW.NALED-SERBIA.ORG 24str.
  • 3. 3avgust 2014 | IMPRESUM REČ UREDNIKA UVOD U TEMU BROJA DIREKTOR Violeta Jovanović / violeta_jovanovic@naled-serbia.org GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Milica Stefanović /milica_stefanovic@naled-serbia.org IZVRŠNI UREDNIK Ivan Radak / ivan_radak@naled-serbia.org DIZAJN I PRIPREMA ZA ŠTAMPU Zoran Zarković / zoran_zarkovic@naled-serbia.org SARADNICI Jelena Bojović, Milica Mandić, Jovana Ćirić, Aleksandar Nikolić, Ana Knežević-Bojović, Miša Brkić, Mijat Lakićević ADVERTAJZING Milica Mandić / milica_mandic@naled-serbia.org ŠTAMPA BiroGRAF IZDAVAČ Expose by NALED Makedonska 30/VII 11000 Beograd, Srbija t: 011 33 73 063 f: 011 33 73 061 e: naled@naled-serbia.org www.naled-serbia.org CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 33 SINERGIJA : poslovni žurnal Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj / glavni i odgovorni urednik Milica Stefanović. - 2013, br. 1 (jun)- . - Beograd (Makedonska 30/VII) : Expose, 2013- (Beograd : Birograf). - 27 cm Tromesečno. - Ima izdanje na drugom jeziku: Synergy (Belgrade) = ISSN 2334-8593 ISSN 2334-8402 = Sinergija COBISS.SR-ID 199171340 Ona je velika misterija. Po čaršiji kruže razne priče o njoj, od toga da je to obe- ćana zemlja u kojoj teče med i mleko, pa do opreznijih stavova koji postavljaju pitanje što je Island odustao od pregovora i zašto je u Bugarskoj tako nizak standard. Mediji redovno prenose šta je koji evropski zvaničnik rekao, spominju se razne institucije i razna strana imena, sporazumi, uslovi, koraci, poglavlja, pa običan čovek više ništa ne razume ko je tu ko, jesmo li ušli il’ izašli i dokle to tako. Bez obzira koliko malo znaju o njoj – ono što izgleda sigurno je da su danas svi za nju, i to od ka- da je pre neku godinu, jedna od najvećih političkih partija promenila svoje ime i kurs, pa je više od mi- lion i po građana, njenih glasača, čini se preko noći prešlo iz evro-skeptika u iskrene evro-zagovornike što je rezultat bez presedana u novijoj istoriji naše zemlje. Da li je to dobro za nas ili ne – možda je najbolje konsultovati činjenice: 75 % stranih direktnih investicija od 2005. na ovamo poreklom je iz Evropske unije, 63 % našeg izvoza odlazi u EU, i ona je naš najveći donator sa više od dve i po milijarde evra bespovratno uloženih sredstava. Pa možda je red da je bolje upoznamo. Preuzimanje sadržaja iz ove publikacije dozvoljeno je uz obavezno naznačenje izvora “SINERGIJA – poslovni žurnal NALED-a” Ukoliko želite da na vašu adresu stiže štampano izdanje SINERGIJE, prijavite se na www.naled-serbia.org/zurnal Najvažniji zadatak Srbije u godinama pred nama je apso- lutna posvećenost evropskim integracijama. Na Vladu Srbije ne treba vršiti pritisak da se evropske integracije izvedu u što kraćem roku. Brzina u ovom procesu nije od ključne važnosti jer ni sam trenutak pristupanja EU nije od ključne važnosti. Važno je „učiti sa razumeva- njem“, a ne bubati i prepisivati. Važno je putovanje, a ne destinacija. Da bi Srbija profitirala od evropskih integracija mi moramo razumeti suštinu tih integracija. Tolike zemlje, nove članice EU su poku- šavale i, na njihovu žalost i na žalost EU, uspele da ispune formu, bez same suštine. Važno je da Srbija ovo izbegne. Šta NALED očekuje od evropskih inte- gracija? Otvoreno tržište, konkurenciju, fer tretman, sigurnost, predvidljivost i bezbednost investicija, efikasne sudove. Mi vidimo proces evropskih integracija kao putovanje tokom koga će Srbija, uz pomoć znanja i prakse EU, sama sebi pomoći da bude jača, stabilnija i pravedni- ja država. Ukoliko uspemo da razumemo i usvojimo pravne tekovine EU, da ih suštinski primenimo i poštujemo, onda smo izvukli najbolje za našu zemlju i sve nas. Ukoliko, pak, ispred nas vidimo samo džak para i imamo cilj da ispunimo formu da bi do tog džaka došli, onda nam ni članstvo u EU neće doneti nikakvu promenu – ni strane investitore, ni razvoj preduzetništva, ni privredu zasnovanu na znanju i visokim tehnologijama. Pošto smo u sprintu pretrčali put i ispunili for- mu, videćemo da destinacija na koju smo stigli nije mnogo drugačija od one sa koje smo krenuli. NALED će težiti da na putu evropskih integracija bude pouzdan i pametan sa- putnik Vlade Srbije koji će se uvek baviti suštinom, a nikada formom, koji će biti partner ali i kritičar, i koji će uvek ostati apsolutno posvećen ovom putu. NALED je taj koji drži ogledalo ispred Vlade Srbije, kako je to efektno opisao izvestilac Evropske komisije za Srbiju Jelko Kacin na sastanku sa delegacijom NALED-a krajem marta, da bi joj pomogao da vidi loše stvari – 70 % zakona koji se tiču poslovnog okruženja donosi se po hitnom postupku, u proteklih pet godina 30 relevantnih zakona menjano je 97 puta, podzakonski akti u proseku kasne 800 dana... ali i da te stvari popravi kako bi u ogledalu NALED-a videla bolji imidž kao odraz povoljnog poslovnog okruženja. Ana Brnabić, potpredsednica Upravnog odbora NALED-a i izvršni direktor CWS Milica Stefanović, glavni i odgovorni urednik
  • 4. 4 SINERGIJA Hyatt Regency Belgrade Milentija Popovica 5, 11070 Belgrade, Serbia Tel: +381 11 301 1234 belgrade.regency.hyatt.com - belgrade.regency@hyatt.com VEČERA U RESTORANU FOCACCIA Doživite jedinstveni gastronomski ugođaj u autentičnom restoranu Focaccia hotela Hyatt, koji je od ove sezone ponovo otvoren za večeru svakog dana od 18h do 23:30h. Šef kuhinje Michael Kreiling i kulinarski tim hotela Hyatt, kreirali su specijalni jelovnik baziran na originalnim sastojcima i autentičnim načinima pripreme. DOBRODOŠLI U NOVE SOBE HOTELA HYATT Moderan dizajn i sofisticiran luksuz hotela Hyatt Regency Beograd upotpunjen je novim, renoviranim King i Twin sobama koji odišu stilom rafinirane savremene elegancije. Uređene u skladu sa vrhunskim standardima i najmodernijim trendovima, delo su svetski poznate kompanijeuoblastienterijera-Wildson Design Associates (WDA). NOVE BANKET SALE U SEPTEMBRU Prostrane i dobro opremljene sale za sastanke u kombinaciji sa iskusnim timom čine Hyatt Regency Beograd vodećim mestom u gradu za uspešno organizovanje konferencija i privatnih svečanosti. Tokom leta Kristalna dvorana i sale za sastanke, biće renovirane i od septembra spremne da svojim novim, modernim enterijerom posetiocima ponude jedinstven ambijent za održavanje događaja.
  • 5. 5avgust 2014 | Sadržaj 10Retrospektiva Region gradi pečat kvaliteta 12VIII godišnja Skupština NALED nudi pomoć u pregovorima s Briselom 18U Sinergiji Sve što znate i ne znate o Evropskoj uniji 32Jelko Kacin, bivši izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Politika “lako ćemo“ ne vodi ka EU 48Duško Lopandić, ambasador Srbije u EU Poduhvat generacije 44Stanka Pejanović, direktorka Merkatora Strah od evropske konkurencije je opravdan 94 Partneri za uspeh Belgija – zemlja čokolade, čipke i dijamanata 80Reportaža: Nova Varoš Epicentar zdrave energije
  • 6. 6 SINERGIJA NOVI ZAKONI Očekujem da će se prvi pozitivni efekti nakon usvajanja Zakona o radu videti već sledeće godine i to će građani moći da osete kako po broju zaposlenih, tako i po uređenijem tržištu rada“ Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Retrospektiva APRIL Parafiskali se množe Fiskalno rasterećenje privrede, koje je dobilo zamah 2012. ukidanjem 138 parafiskalnih nameta, usporeno je u poslednje dve godine. Ne samo što uki- danje nepotrebnih taksi i naknada nije natavljeno, već su se u međuvremenu pojavile nove. To je bio povod da NALED i USAID Projekat za bolje uslo- ve poslovanja urade analizu ove reforme i njenih efekata. Novi popis parafiskala, pokazao je da privreda plaća 384 neporeska nameta (371 u prethodom registru) od kojih su 247 po svojoj prirodi parafiskalni. To znači da pri njihovom plaćanju privreda od države ne dobija ništa, ili nesrazmerno malo zauzvrat. Najveći deo ovih nameta – više od 70 % privreda plaća državi (277) dok su ostali u nadležnosti nižih nivoa vlasti. Pokazalo se da je prethodno ukidanje parafiskala značajno pogodilo lokalne samouprave i da bi u narednom periodu teret daljeg rasterećivanja privrede morao da podnese republički nivo vlasti. Jedna od dobrih mera mogao bi da bude zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara u kojem bi se našao pregled svih naknada, pri čemu se nove naknade ne bi mogle uvoditi nijednim drugim propisom. NALED je član Radne grupe Ministarstva finansija koja priprema ovaj zakon i svojim predlozima uticaće na kreiranje što boljeg rešenja i za privredu i za opštine. Od napuštene do vredne lokacije Vojna kasarna može da preraste u moderan univerzitetski kampus, napuštene pogranič- ne karaule u turističke objekte, stari objekti u moderan biznis inkubator, a propala fabrika u lokaciju za snimanje filmova. Sve su to uspešno realizovani projekti revitali- zacije braunfild lokacija na prostoru Srbije i Hrvatske. Iako tačan broj raspoloživih braunfilda u našoj zemlji nije poznat, sigurno je da postoji više od 400 vojnih objekata koje vojska uopšte ne koristi, a čija se vrednost procenjuje na više od milijardu evra. Kada se na sve to dodaju objekti preduzeća koja su u stečaju i privatizaciji – broj braunfild lokacija je daleko veći. Kako bi otključali ovaj razvojni potencijal i stavili ga u funkciju lokalnog ekonomskog razvoja, NALED i USAID su pokrenuli dvogodišnji projekat za revitalizaciju braunfilda koji su predstavili na inicijalnoj konferenciji 16. aprila u Mikser hausu. Na otvaranju su govorili Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota i član Upravnog odbora NALED-a, Peter Wiebler, v.d. direk- tora misije USAID-a i Nj.E. Loren L. Stokvis, ambasador Holandije. Ovom prilikom na- javljen je konkurs za izbor najboljih rešenja za revitalizaciju braunfilda. Pozvane su sve lokalne samouprave u Srbiji da nominuju projektne ideje za transformaciju napušte- nih javnih prostora u mesta inspirativnog preduzet­ničkog delovanja. Sva predložena rešenja naći će svoje mesto u okviru prvog on-line kataloga projektnih ideja za revitali- zaciju braunfilda, a lokalna samouprava koja predloži najbolje rešenje – dobija podršku NALED-a i USAID-a u procesu revitalizaci- je braunfilda.
  • 7. 7avgust 2014 | 748.72030 dinara - toliko košta najskuplja republička administrativna taksa Država kasni sa donošenjem 165 podzakonskih akata više od 922 dana u proseku BAROMETAR PROPISA BROJKE I SLOVA NALED u Briselu Delegacija NALED-a koju je predvodila potpredsednica Upravnog odbora Ana Brnabić, posetila je u aprilu Brisel povodom otvaranja pregovora o pristupanju EU kako bi predstavila aktivnosti i rezultate NALED-a na podsticanju regulatornih reformi u Srbiji i nezavisnog monitoringa rada Vlade. Ovom prilikom, NALED je predstavnicima Evropske komisije i tadašnjem izvestiocu Evropskog parlamenta, Jelku Kacinu, dostavio izveštaj o poslovnom okruženju i ostvarenom napretku Srbije ka EU, uz preporuke za ekonomsku agendu koju je Evropska komisija objavila u maju ove godine. NALED je ukazao na ključne prepreke u uspostavljanju povoljnog poslovnog okruženja u Srbiji – nestabilnost i nepredvidivost regulatornog okvira, implementacija zakona, fiskalno i parafiskalno opterećenje privrede i suvišna birokratija. Na sastanku sa službenicima Generalnog direktorata za proširenje, govorilo se o neophodnim ekonomskim reformama i mogućnostima za finansiranje projekata iz pretpristupnih fondova na temu suzbijanja sive ekonomije i nelojalne konkurencije, uspostavljanja tržišne ekonomije, privatizacije, dobrog upravljanja, i korporatizacije javnih preduzeća. Predstavnici Evropske komisije su napomenuli da Srbija treba da izradi akcioni plan za upravljanje javnim finansijama od čega zavisi da li ce država sledeće godine dobiti finansijsku podršku za budžet. Takođe, Srbija će sledeće godine biti obavezna da do- stavi program za podsticanje  konkurentnosti i rasta privrede – u čemu će NALED kao vodeća organizacija SEKO-a za konkurentnost, imati važnu ulogu. Trodnevna misija završila se učešćem na konferenciji „Speak up Serbia“ o slobodi medija i njihovoj ulozi u procesu pregovora, na kojoj su uz domaćina Jelka Kacina,učestvovali i Saša Mirković, savetnik ministra za kulturu, Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije, Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a, Gordana Igrić, regionalni direktor BIRN-a. Siva ekonomija za medije Četiri od pet građana Srbije podržavaju suzbi- janje sive ekonomije jer su svesni da ta nega- tivna pojava utiče na njihov standard, ugrožava radnička prava, kao i zdravlje i bezbednost kada se nađu u ulozi potrošača. Međutim, dobar deo stanovništva ipak kupuje švercovane proizvode na pijačnim i uličnim tezgama, preko oglasa ili u neprijavljenim radnjama. Najčešće su to tekstil, odeća i obuća, kozmetika i hemijski proizvodi, hrana, zanatski proizvodi, rezani duvan i ciga- rete. Ovo su neki od rezultata istraživanja koje je uradio Ipsos strategic marketing za potrebe NALED-a i USAID-a u okviru dvogodišnjeg Projekta jačanja konkurentnosti Srbije, koje je krajem aprila ekskluzivno predstavljeno novina- rima beogradskih i niških redakcija na treningu za medije. Uloga medija je ključna u izgradnji javnog mnjenja o problemu sive ekonomije i stvaranju ambijenta u javnosti koji pogoduje neophodnim reformama za suzbijanje ove loše prakse. U beogradskom Medija centru doga- đaju su prisustvovali predstavnici 15 redakcija: Politika, Večernje novosti, Danas, Naše novine, Tanjug, Beta, Radio Beograd, TV Nova, Privred- ni pregled, eKapija i dr. Takođe, putem video linka trening je pratilo još 13 novinara iz Niša – TV Zona plus, NTV, Belle Amie, Kopernikus, Narodne novine, Super radio, Bum radio i drugi. ključnih zakona za privredu u poslednjih 5 godina menjano je 98 puta
  • 8. 8 SINERGIJA Da li biste prijavili svog poslo- davca ukoliko vas zapošljava na crno ili znate da neki vaš kolega radi na crno? Ipsos za USAID i NALED ISTRAŽIVANJE NALED i RTS za efikasnu državu Pune dve godine NALED i Radio-televizija Srbije uspešno sarađuju na promovisanju regulatornih reformi i najboljih praksi u radu javne uprave. Tokom 2012. pokrenuta je antibirokratska kampanja „Pitajte KADA“ koja poziva građane i privrednike da prijave suvišnu birokratiju, a državu – da je ukine. Kampanju je pratilo emitovanje pet tematskih spotova o konkretnim proble- mima u funkcionisanju države: Trudnica protiv sistema, Parafiskalna zona, Reality show: Gradim fabriku, Život u sivom i Đavolja posla. Spotovi, praćeni ozbiljnim analizama, dali su vetar u leđa reformama doprinevši smanjivanju birokratije za zaposlene trudnice, ukidanju firmarine za preduzetnike i unapređenju Zakona o radu. Takođe, zajedno sa RTS-om je organizovan konkurs za izbor najboljih praksi u radu lokalnih samouprava – „Šampioni lokalnog razvoja“. Krajem 2013. izabrano je po pet šampionskih i vicešampionskih rešenja u pet kategorija: promocija investicija, reforma administracije, javno-privatno partnerstvo, servis građana i podrška privredi. U cilju jačanja kapaciteta javnog servisa za kva- litetno izveštavanje o relevantnim ekonomskim temama, IT savet NALED-a, u kojem su kompanije Asseco SEE, Comtrade i SAGA, potpisao je u junu Sporazum o sa- radnji sa RTS-om. Tom prilikom donirana je IT oprema koja će redakcijama u Beogradu i dopisništvima omogu- ćiti bolje uslove za proizvodnju kvalitetnih sadržaja. Kula i Odžaci spremni za nove investitore Tokom maja, NALED je radio na pripremi poslednjih aktivnosti u okviru EU projekta prekogranične saradnje, uključujući i posete italijanskih i slovenačkih investitora u Zapadnobački region. U protekle dve godine, u partnerstvu sa hrvatskom opštinom Gradište i Uredom za međunarodnu saradnju, NALED je razvijao kapacitete u opštinama Kula i Odžaci za efikasnu promociju investicija. Zaposleni u lokalnim administracijama su prošli niz obuka za promociju investicionih potencijala, upravljanje projektima, prikupljanje i korišćenje informacija za investitore, poslovno planiranje i komunikaciju sa potencijalnim ulagačima. Kreirane su dve sektorske analize u oblastima prehrambene i hemijske industrije koje su identifikovane kao oblasti sa najvećim potencijalom za razvoj Zapadno- bačkog okruga. Urađena je investiciona strategija sa trogodišnjim akcionim planom gde su definisani svi konkretni koraci koje bi Kula i Odžaci trebalo da naprave radi privlačenja ulaganja. Realizovano je pet investicionih misija u inostranstvu gde je razgovarano sa stranim kompanijama koje su zainte- resovane za neki oblik poslovne saradnje sa Srbijom. To je rezultiralo sa tri uzvratne posete kompanija iz Italije i Slovenije i one trenutno razmatraju mogućnost ulaganja u Kulu i Odžake. Za ove dve opštine napravljeni su promotivni materijali, promovisani su putem medija i njihovi potencijali predstavljeni su na sajmovima u Berlinu, Hanoveru i Beču. Na kraju, Kula i Odžaci dobili su vrednu kompjutersku opremu za potrebe biznis zone. Kreirana je i sveobuhvatna baza podataka neophodnih investitorima pri planiranju ulaganja, koju mogu da pronađu na internet sajtu ovog projekta i opštinskim sajtovima. MAJ JUN 31% Da OBEĆANJE SINERGIJE Novi zakon o planiranju i izgradnji, koji bi trebalo da bude usvojen početkom septembra, omogućiće dobijanje građevinske dozvole za 28 dana“ Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i urbanizma 69%Ne
  • 9. 9avgust 2014 | Za privredu će od pregovora o članstvu u EU najkorisnije biti: GRAĐANI PITAJU KADA NALED ANKETA jul 2014. Kada će država prestati da nam traži i naplaćuje dokumenta kojima sama raspolaže? Iako se u pregovore o izme- nama Zakona o radu ušlo sa idejom da se uklone sve prepreke koje stoje na putu smanjivanju nezaposleno- sti u Srbiji, tokom razgovo- ra sindikata i poslodavaca vrlo brzo se diskusija svela na sukob zaposlenih i privrede u odbrani međusobnih prava. Interese naju- groženije kategorije – nezaposlenih kojih ima više od 750.000 u Srbiji, nije imao ko da brani. Kako bi skrenuo pažnju javnosti na ovaj problem, NALED je snimio kratak spot provokativnog naziva „Đavolja posla“ koji ilustruje pro- blematične odredbe zakona koje destimulišu zapošljavanje starijih ali i mladih osoba u potrazi za prvim poslom. Tema i odlične role Dejana Ćirjakovića u ulozi anđela i Nikole Škorića u ulozi đavola (poznatijih kao Boškić i Torbica iz humorističkog serijala „Državni posao“) vrlo brzo su uzburkale javnost. Dok su nezaposleni podržali ideju spota, predstavnici sindikata su išli dotle da su od Vlade tražili da RTS-u zabrani emitovanje! „Đavolja posla“ je peti u nizu promotivnih video spotova snimljenih u okviru antibirokratske kampanje „Pi- tajte kada“, koju NALED sprovodi u partnerstvu sa Radio televizijom Srbije i Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID). Na YouTube stranici NALED-a do sada je imao više od 44.000 pregleda. Spotom za prava nezaposlenih Gigant automobilske industrije uskoro u Vojvodini Na osnovu pozicioniranja proizvođača komponenti i investicionih trendova, u narednih nekoliko godina na prostoru između Beograda, Novog Sada i Šida možemo da očekujemo investiciju jednog giganta iz automobilske industrije – izjavio je krajem juna Branislav Nedimo- vić, član Izvršnog odbora NALED-a i gradonačelnik Sremske Mitrovice, na okruglom stolu o potencijalima automobilske industrije u Vojvodini. Nedimović je predstavnicima vojvođanskih gradova i opština koji su učestvovali na okruglom stolu u Pećincima rekao da za uspešno privlačenje ulaganja nije najvažnija infrastruk- tura već dobra administracija. „U tom smislu lokalnim samoupravama može puno da pomogne prolazak kroz proces certifikacije koji sprovodi NALED. Do sada je 31 lokalna samouprava dobila certifikat, uključujući i Sremsku Mitrovicu koja se ne bi našla na listi najboljih investicionih destinacija Financial Timesa da nije bilo NALED-a“, rekao je Nedimović. Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski složio se da je ključ uspeha u dobroj administraciji, ali i u opremanju industrijskih zona i pri- lagođavanju obrazovnog programa potrebama ulagača. Ivo Somr, direktor češke kompanije Mitas Tyres koja je investirala u Rumi, upozorio je da će smanjenje poreskih kredita i povećanje poreza na dobit imati negativan efekat na nove investicije. Somr je rekao da Mitas ima problem da nađe visokokvalifikovane radnike i dodao da je cena ulaganja tek na petom mestu liste prioriteta investitora. Skup u Pećincima prvi je u nizu sektorskih okruglih stolova koje će organizovati NALED uz podrš- ku Pokrajinskog sekretarijata. www.naled.rs/pitajtekada 4,76% Bolje suzbijanje monopola 19,05% Kvalitetniji rad sudova 23,81% Veća sloboda kretanja robe, radnika i kapitala 4,76% Unapređen sistem javnih nabavki 47,62% Osmišljena preduzetnička i industrijska politika
  • 10. 10 SINERGIJA NET(WORKING) JUL Vulin: Članovi NALED-a najbolja privreda Članovi NALED-a su najbolji deo privrede, redovno izmiruju obaveze prema državi, imaju više od 100.000 zaposlenih i njihov glas mora da se uvaži. Oni su uputili dobre predloge za izmene Zakona o radu, od kojih su gotovo svi uvaženi, a nisu bili u suprotnosti sa interesima radnika. Ovim rečima ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin opisao je doprinos NALED-a unapređenju radnog zakonodavstva. On je prvi ministar nove Vlade koji se sastao sa članovima i partnerima Alijanse na radnom ručku organizo- vanom 9. jula u hotelu Hajat. Na ovom skupu, kojem je prisustvovalo više od 100 zvanica, razgovarano je o planovima Vlade Srbije, novinama u Zakonu o radu, socijalnoj politici i načinima za unapređenje Inspekcije rada. Ministar Vulin je istakao da je želja Vlade bila da izmeni sve odredbe koje će ambijent za poslodavce učiniti boljim, ali vodeći računa o inte- resima radnika. Domaćin skupa, član Upravnog odbora NALED-a i generalni direktor kom- panije Bambi Miroslav Miletić istakao je da će izmene radnog zakonodavstva predstavljati pomak u unapređenju poslovnog ambijenta, a posebno je izrazio očekivanje da će uticati na smanjivanje sive ekonomije. Tim povodom on je ministra Vulina upoznao sa NALED-ovim Savezom za fer konkurenciju, u kojem su okupljene kompanije koje redovno izmiruju sve obaveze prema državi i zaposlenima, posluju legalno i značajno doprinose domaćoj ekono- miji – Coca-Cola, JTI, Philip Morris, Gomex, Bambi, Centro štampa... Miletić je preneo da su te kompanije spremne da pomognu u daljem suzbijanju sive ekonomije i izneo predlog NALED-a da država sastavi i objavi Belu listu odgovornih kompanija. Region gradi svoj pečat kvaliteta Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Ma- kedonija vrlo brzo će se izdvojiti na globalnoj investicionoj mapi kao region pogodan za ulaganje. Važnu ulogu u svemu ovome ima Program certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE), prva regionalna inicijativa za unapređenje i harmonizaciju uslova poslo- vanja koju je 2012. pokrenuo NALED u saradnji sa institucijama iz susednih zemalja i uz podršku nemačke Vlade i GIZ-a. Intere- sovanje lokalnih samouprava ove godine je „eksplodiralo“ – u program se uključilo 60 opština i gradova iz regiona, među kojima je 11 iz Srbije: Novi Sad, Niš, Zrenjanin, Pan- čevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Lebane, Bela Palanka, Novi Bečej, Vrnjačka Banja i Ivanjica. Certifikacija je proces koji od lokalnih samouprava zahteva prolazak kroz niz reformi u ispunjavanju 12 kriterijuma važnih za stvaranje efikasne administracije i povoljnih uslova za razvoj privrede.
  • 11. 11avgust 2014 | Susret lidera i partnera Sredinom jula u Beogradu održao se tradicionalni letnji susret lidera i partnera NALED-a, kojem su prisustvovali članovi Upravnog odbora Alijanse na čelu sa Vladanom Atanasijevićem, predsednik Izvršnog odbora Darko Vukobratović, član Nadzornog odbora Vladimir Milova- nović, predsednik Etičkog komiteta David Lythgoe, direktor IMF-a Daeheang Kim, ambasador Švajcarske Jean Daniel Ruch, čelni ljudi RTS-a, APR-a, RATEL-a, predstavnici USAID-a. Specijalni gost bio je ministar odbrane i doskorašnji član Upravnog odbora NALED-a, Bra- tislav Gašić koji je ovom prilikom preneo zahvalnost Vlade i premijera Vučića za podršku koju NALED pruža u sprovođenju reformi značajnih za ekonomski razvoj Srbije, a posebno za doprinos usvajanju izmena Zakona o radu. Vladan Atanasijević se kratko osvrnuo na dosadašnje rezultate Alijanse i buduće prioritete: “Ove godine NALED dostiže brojku od 200 članova i teritorijalnu pokrivenost od preko 70%, što nam daje snagu da istrajemo u našoj nameri da unapredimo poslovni ambijent, smanjimo birokratiju i podstaknemo Vladu na odgovorno delovanje. Mnogo toga smo uspeli da uradimo – naša rešenja našla su svoje mesto u novom Zakonu o radu, pokrenuli smo pitanje parafiskal- nih nameta u Srbiji i direktno doprineli ukidanju firmarine za preduzet- nike, smanjili smo procedure za trudničko bolovanje za 2/3, a nedavno je zaživela objedinjena uplata poreza i doprinosa na zarade – jedna od prvih preporuka naše Sive knjige. Nastavićemo da radimo na smanjenju sive ekonomije u partnerstvu sa USAID-om i kompanijama iz članstva, unapređenju ključnih zakona za privredu i uvođenju međunarodnih standarda povoljnog poslovnog okruženja u naše opštine i gradove.“ Posle Pirota i Rume, koji su prvi u Srbiji ispunili regionalni standard poslovnog okruženja, na ceremoniji održanoj 4. jula u Skupštini Beograda, uručeni su novi regio- nalni certifikati Leskovcu i Staroj Pazovi, a nacionalni Boljevcu, Knjaževcu, Negotinu i Trsteniku. Ovom prilikom, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički, istakla je da NALED-ov program certifikacije pravi način da se unapredi opštinska administracija i postigne nešto konkretno na lokalu. „To je proces koji nudi model saradnje privrede i lokalne samou- prave i proces koji podstiče konkurentnost, međuopštinsku i međuregionalnu saradnju“ – ocenila je ministarka Udovički.
  • 12. 12 SINERGIJA SERVISNE INFORMACIJE Kupujte po povlašćenim uslovima ili nominujte svoju ponudu za NALED berzu i uživajte u promocijiNALED BERZAwww.naled-serbia.org/berza Letnja avantura u Opatiji Popust: 15% | Super popust za prvih pet članova NALED-a: 20% Važi do 31. avgusta 2014. Grand hotel Četiri Opatijska Cveta, smešten u samom centru Opatije, članovima i partnerima NALED-a nudi popust od 15% na usluge smeštaja u dvokrevetnim sobama na bazi polupansiona. Ponuda uključuje bogati buffet doručak i večeru, tanjir voća, domaće keksiće i praline u sobi na dolasku. Minimalan boravak je 3 noći, a gostima su na raspolaganju i dodatne pogodnosti: popusti na ručak u a la carte restoranu Cantinetta Sv. Jakov i sve spa tretmane za vreme boravka. Hotel ima 248 luksuzno uređenih soba i apartmana, i smešten je na idealnoj poziciji uz samo opatijsko šetalište, Lungo mare. Viktora cara Emina 6, Opatija, Hrvatska, +385 51 278 024, jasmin.hamzagic@milenijhoteli.hr, www.milenijhoteli.hr Istraživanje javnog mnjenja Popust: 15% | Super popust za prvih pet članova NALED-a: 25% Važi do 15. septembra 2014. Kompanija ProPozitiv koja pruža sve vrste usluga u domenu prikupljanja i analize podataka, članovima i partnerima NALED-a nudi popust od 15% za istraživanje javnog mnjenja, i ekskluzivni popust od 25% za prvih pet članova NALED-a. U ponudi kompanije nalaze se različiti metodološki pristupi: od telefonskog anketiranja, preko online istraživanja, anketiranja na izlazu mesta prodaje/pružanja usluge, do istraživanja sa regrutovanom ciljnom grupom na jednom mestu, klasičnih terenskih anketiranja, Mystery Shopper/Call i kvalitativnih istraživanja sa fokus grupama i dubinskim intervjuima. ProPozitiv, Makedonska 11/V, Beograd, 060 50 55 116, office@pro-pozitiv.com, www.pro-pozitiv.com Konferencije u Medija centru Popust: 5% | Super popust za prvih 5 članova NALED-a: 10% Važi do 30. septembra 2014. Medija centar Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kao jedina multimedijalna organizacija koja pruža kompletne usluge na polju medija u regionu Jugoistočne Evrope, nudi članovima i partnerima NALED-a popust od 5% na usluge najma prostora i organizacije konferencija, a prvih pet članova NALED-a koji se jave stiču pravo na specijalan popust od 10%. Osnovni paket ponude obuhvata najam konferencijske sale, prostor za pauzu i koktel, ozvučenje, video bim, kreiranje i slanje saopštenja, video snimak konferencije i postavljanje na sajt Medija centra. Medija centar, Terazije 3/II, Beograd, 011 33 49 541, mladenov@mc.rs, www.mc.rs Usluge održavanja i obezbeđenja prostora Popust: 10% | Super popust za prvih 5 članova NALED-a: 15% Važi do 31. decembra 2014. ISS Interservis, koja već deceniju sa uspehom posluje na tržištu Srbije, nudi članovima i partnerima NALED- a 10% popusta na usluge higijenskog čišćenja, tehničkog održavanja opreme i objekata, fizičkog i tehničkog obezbeđenja. Lokalnim samoupravama iz članstva NALED-a je na raspolaganju i besplatna izrada Elaborata o zatečenom stanju postoje- ćih usluga sa preporukama za njihovu efikasniju i racionalnu primenu (u skladu sa principima USAID-ovog  Plana integriteta). Jove Ilića 31, Beograd, 011 206 55 33, 060 02 06 560, goran@interservis.rs, www.interservis.rs
  • 13. 13avgust 2014 | NALED Berza, Compendium fondova, Stipendije info Baza fondova Compendium Sve o izvorima finansiranja na jednom mestu www.naled-serbia.org/compendium Ambasada Kraljevine Norveške Ambasada Norveške opredelila je 500.000 evra za projekte lokalnih samou- prava i organizacija civilnog društva za otklanjanje posledica poplava u Srbiji. Prioritet će imati projekti u opštinama koje su pretrpele štetu: Čačak, Užice, Požarevac, Loznica, Šabac, Smederevo, Jagodina, Valjevo, Grocka, Obreno- vac, Koceljeva, Krupanj, Lazarevac, Vladimirci, Smederevska Palanka, Mali Zvornik, Ćuprija, Paraćin, Žagubica, Trstenik, Ub, Lajkovac, Bogatić, Surčin, Svilajnac, Bor, Mionica, Ljubovija, Sremska Mitrovica, Kraljevo, Pećinci, Lajkovac, Osečina i Ljig. Ključne aktivnosti za koje se dodeljuju sredstva obuhvataju čišćenje i dezinfekciju javnih površina, procenu štete i planiranje prioritetnih mera, pružanje socijalnih usluga vulnerabilnim grupama koje su pretrpele posledice poplava, saradnju NVO i opština u ponovnom obezbeđiva- nju stambenog pitanja i izvora prihoda za lokalno stanovništvo, rekonstrukciju javne infrastrukture. Rok za prijave: 31. decembar 2014. USAID Srbija USAID Srbija raspisao je godišnji poziv za podnošenje predloga projekata. Sredstva u visini do 500,000 dolara po projektu dostupna su organizacijama civilnog društva i udruženjima, za inicijative koje imaju za cilj napredak u procesu evrointegracija, unapređenje filantropskih aktivnosti za podršku civilnom društvu i jačanje kapaciteta, mreža i inovativnosti u rešavanju socijalnih tema. Rok za prijave: 3. april 2015. Journalismfund.eu Fondacija Journalismfund.eu dodeljuje sredstva za prekogranične projekte istraživačkog novinarstva u EU i EFTA državama. Teme istraživanja treba da budu relevantne za evropsku publiku i da predstave nove informacije o tekućoj situaciji i uporednoj analizi u najmanje dve države. Sredstva se obezbeđu- ju za troškove pripreme istraživanja, uključujući putne troškove, troškove prevoda, pristupa bazama podataka i sl. Rok za prijave: 15. septembar 2014. Stipendije info Stručno usavršavanje u zemlji i inostranstvu - www.naled-serbia.org/training Plaćeno stručno usavršavanje u Indiji Indijski tehnički i ekonomski program saradnje uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Indije, pruža mogućnost plaćenog stručnog usavršavanja u ovoj zemlji u trajanju od dve do 14 nedelja za specijalističke obuke i dve godine za master i postdiplomske studije u oblastima kao što su finansije, ban- karstvo i revizija, ICT, engleski jezik, menadžment, ruralni razvoj i MSP, novinarstvo, zaštita životne sredine i OIE. Zainteresovani kandidati se mogu prijaviti putem Ambasade Indije u Beogradu najkasnije tri meseca pre početka kursa. Ministarstvo spoljnih poslova Indije za učesnike obezbeđuje troškove prevoza, smeštaja i dnevnica za vreme trajanja obuke. Treninzi za javni sektor u Hagu MATRA program Ministarstva spoljnih poslova Holandije, u okviru svog programa Jačanje institucionalnih kapaciteta javnog sektora u do- menu vladavine prava, sprovodi tri treninga na temu decentralizacije, javnih nabavki i efikasnog sudskog sistema. Cilj treninga je da se podigne svest među donosiocima odluka i politika o zakonskim okvirima neophodnim za efikasnost u ovim oblastima, tehnikama EU lobiranja, evrop- skim propisima, najboljim praksama. Svaki trening će obuhvatiti po 25 predstavnika nacionalnih i lokalnih vlasti iz Albanije, Bosne i Hercego- vine, Crne Gore, Makedonije, Srbije i Turske. Treninzi se održavaju od 19. do 29. oktobra 2014. u Hagu, a sve troškove snosi organizator. Rok za prijave: 24. avgust 2014. Trening o proizvodnji povrća u Izraelu Trening za predstavnike državnih institucija, istraživačkih centara, nevladnih organizacija i privrede organizuju Izraelska agencija za među- narodnu razvojnu saradnju i Centar za razvojne studije uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Izraela. Učesnici će imati priliku da tokom posete Izraelu, od 16. novembra do 10. decembra 2014. saznaju o tehnikama i tehnologijama za proizvodnju povrća u kontrolisanim uslovima od stručnjaka u ovoj oblasti. Sve troškove snosi organizator, osim troškova puta i avionskih karata. Rok za prijave: 6. oktobar 2014.
  • 14. 14 SINERGIJA FOTO VESTI Za vreme katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju u maju, krizni štab NALED-a je na dnevnom nivou prikupljao i prenosio preko društvenih mreža i sajta info.poplave.rs informacije sa terena o vrsti i načinima pomoći za 45 poplavljenih područja. Zaposleni u Izvršnoj kancelariji, članovi i prijatelji NALED-a iz zemlje i regiona – svi su se angažovali da pomognu. A pomoć je i dalje potrebna. 1003POMOZIMO OPORAVAK POPLAVLJENIH GRADOVA I OPŠTINA SRBIJE SMS: 1003 // PayPal: floodrelief.gov.rs Pomoć obnavljanju poljoprivrede U najkraćem roku, na inicijativu Organizacije za hranu i poljo- privredu (FAO), NALED je pripremio sveobuhvatnu analizu o hitnim potrebama poljoprivrede u svim ugroženim mestima kako bi pomogao u prikupljanju pomoći za opštine. Krajem jula, EU je dodelila FAO osam miliona evra za obnavljanje poljoprivredne proizvodnje u 24 opštine koje su pretrpele najveću štetu. Beograd, Sombor, Bela Palanka, Nova Varoš, Mokrin-Kikinda, Jagodina, Novi Pazar, Inđija i mnoge druge lokalne samouprave u Srbiji pokazale su istinsku solidarnost sa ugroženima
  • 15. 15avgust 2014 | #poplave2014 #pomoć #helpserbia #floods Energoprojekt – otvorio vrata „Paviljona“ za evakuisane Kancelarija za mlade i opština Inđija donirali su garderobu, hranu, vodu, sredstava za higijenu i bebi opremu Krizni štab Građanskih inicijativa je prikupio velike količine materijalne pomoći za porodice pogođene poplavama i još uvek je aktivan Do 1. jula, na račun Vlade Srbije uplaćeno je oko 3,34 milijarde dinara (28,9 miliona evra) za pomoć poplavljenim područjima Smart Kolektiv je organizovao sakupljanje humanitarne pomoći najugroženijima Coca-Cola, Victoria Group, Tigar Tyres, Asseco SEE, Bambi, CWP, samo su neke od društveno odgovornih kompanija iz NALED-ovog članstva koje su pomogle
  • 16. 16 SINERGIJA Alijansa nudi svaku pomoć u pregovorima s Briselom U SINERGIJI Smanjenje sive ekonomije, podsticanje javno-privatnog partnerstva, fleksibil- nije zapošljavanje, rešavanje problema braunfilda i smanjenje birokratije najvažniji su prioriteti rada NALED-a u 2014/15 – tako su 11. aprila glasali članovi na VIII godišnjoj Skupštini Alijanse. Osim definisanja strateških prioriteta i zajedničke agende za unapređenje poslov- nog ambijenta, godišnji susret članova bio je i prilika da se predstave ključna dostignuća NALED-a, ali i da se razmene mišljenja o ulozi Alijanse u pregovorima o pristupanju Srbije EU. „Namera nam je da postanemo deo procesa pregovora o članstvu i da svojim znanjem, objektivnošću i istrajnošću doprinesemo što bržem i kvalitetnijem čprolasku kroz prego- vore na dobrobit građana i privrede. Želimo i spremni smo da se uključimo u rad tela koja će definisati politike i rokove za primenu EU standarda“, izjavio je Vladan Atanansijević, predsednik Upravnog odbora NALED-a, otvarajući ovogodišnju Skupštinu i zatim naglasio: „Predlažemo da ubuduće usvajanje zakona bude zajednički posao privatnog, javnog i civilnog sektora, da pravila igre na tržištu budu jasna, da svi imaju jednak tretman, da se jednostavnim potezima izvučemo iz lavirinta birokratije, da državu rasteretimo obaveze da misli i odlučuje o svemu i kreiranje budućnosti prepusti lokal- nim samoupravama i njenim građanima koji sami znaju najbolje da izaberu za sebe“. U ime organizacije koja je spremna da državi ponudi konkretna rešenja i pomoć, ali i da javnost u Srbiji i Briselu transparentno informiše koliko je Srbija uspešna u ispunja- vanju evropskih standarda, govorila je i Ana Brnabić, potpredsednica Upravnog odbora NALED-a. Tom prilikom, ona se osvrnula na ishod razgovora visoke delegacije NA- LED-a na sastanku u Briselu sa tadašnjim izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju, predstavnicima generalnog direktorata za proširenje i diplomatskom misijom Srbije pri EU: „Jedna od najboljih definicija NA- LED-a koju sam u poslednje vreme čula je ona koju je u Briselu izrekao Jelko Kacin, a NALED je spreman da znanjem, objektivnošću i istrajnošću doprinese bržem i kvalitetnijem prolasku kroz pregovore, i izražava želju da se uključi u rad tela koja će definisati politike i rokove za primenu EU standarda Dodeljene „strele“ U svečanom delu Skupštine organizovana je i dodela NALED- ove „strele“ koja predstavlja simbol zajedništva i saradnje pri- vrede, opština i institucija na stvaranju boljih uslova za život i rad u Srbiji. Dobitnici ovogodišnje nagrade su zaslužni par- tneri, USAID – Susan Kutor, direktor kancelarije za ekonom- ski razvoj u okviru misije USAID-a u Srbiji i GIZ – Christophe di Marco, menadžer GIZ Otvorenog regionalnog fonda.
  • 17. 17avgust 2014 | Izveštaj sa konferencije:VIII Skupština NALED-a ona glasi da je NALED organizacija koja ‘dr- ži ogledalo’ ispred Vlade Srbije, pomaže joj da se vidi i popravi ono što joj se ne sviđa“. Brnabićeva je istakla da je NALED pred- stavnicima evropskih institucija u Briselu predstavio i izveštaj o ostvarenom napretku Srbije ka EU, kao i to da će pomoći Vladi u ostvarenju zadatka da se za četiri-pet godina zatvore pregovori o pristupanju Srbije EU. U međuvremenu, NALED će nastaviti kvartalno da izveštava direktno Brisel, kao i institucije EU u Srbiji o progresu koji naša zemlja pravi u stvaranju povoljnog poslovnog okruženja u skladu sa evropskim pravima. Predstavljajući ključne rezultate u 2013. godini, izvršna direktorka Violeta Jovanović rekla je da je NALED izrastao u najveću privatno-javnu asocijaciju u zemlji koja broji 190 članova, i vodeći autoritet na polju nezavisnog monitoringa rada Vlade. Ona je zahvalila USAID-u na ukazanom poverenju i direktnom grantu za sprovođenje dvogo- dišnjeg programa za revitalizacjiu braunfilda i smanjenje sive ekonomije. „U domenu regulatorne reforme, postigli smo da 80 % preporuka Sive knjige bude uključeno u ak- cioni plan Vlade za unapređenje poslovnog okruženja i učestvovali smo u izradi rešenja za ključne zakone o radu, naknadama i plani- ranju i izgradnji“ navela je Jovanovićeva. Govoreći o internacionalizaciji aktivnosti, ona je ukazala na formiranje Regionalne mreže institucija – platforme za sprovođenje prekograničnih i međunarodnih projekata za ocenu, unapređenje i harmonizaciju kvaliteta poslovnog okruženja u jugoistočnoj Evropi. Nadovezujući se na izlaganje o rezultatima rada, Bratislav Gašić, bivši potpredsednik UO NALED-a i aktuelni ministar odbrane, posebno je istakao Program certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem (BFC) kao jedan od najznačajnijih projekata za podsticanje razvoja lokalne ekonomije. Na godišnjoj Skupštini govorilo se i o značaju osnivanja Etičkog komiteta NALED-a koji bi u budućnosti trebalo da osigura postupanje novih članova u skladu sa vrednostima, principima poslovne etike i Etičkog kodeksa Alijanse. David Lythgoe, prvi predsednik Komiteta, istakao je da je ovom odlukom NALED etiku posta- vio visoko na lestvici dobrog poslovnog okruženja. U svečanom delu Skupštine, čla- novima se se pridružili partneri iz Vlade, međunarodnih organizaci- ja i diplomatskog kora. „NALED je nezaobilazna organizacija u Srbiji u svim procesima reformi imajući u vidu da objedinjuje različite sek- tore i široke interese. Preporučujem novoj Vladi da u procesu pregovora sa EU koristi stručnost NALED-a, kao i za osmišljavanje i primenu ekonomskih reformi. S druge strane, NALED neka nastavi sa aktivnim pri- stupom u organizovanju ovakvih događaja i preporukama ka Vladi u oblasti regulatorne reforme. Siguran sam da je NALED važan i uticajan faktor koji će olakšati proces pristu- panja Srbije EU“ rekao je ovom prilikom šef Delegacije EU Michael Davenport. „Namera nove Vlade je da se na što efika- sniji način poboljša poslovna klima, ne sa- mo u velikim centrima, već i svim lokalnim samoupravama, posebno u najnerazvijenim krajevima. Ključna je borba za nove investi- cije, nova radna mesta i povećanje BDP-a i zato je potrebna jasna i transparensta akcija svih državnih organa, institucija, kompanija i asocijacija. U ovom poslu neophodna nam je podrška NALED-a“ zaključio je ministar Igor Mirović. NALED-ov Izveštaj o ostvarenom napretku Srbije ka EU U izveštaju koji je predstavljen predstavnicima evropskih institucija u Briselu i izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju, NALED je ukazao na ključne prepreke u uspostavljanju dobrog privrednog ambijenta kao što su: • učestala upotreba hitnih procedura prilikom donošenja zakona – prema Regulatornom indeksu Srbije 70 % zakona važnih za privredu doneto je po hitnom postupku • problem implementacije zakona zbog kašnjenja sa donošenjem podzakonskih akata – po NALED-ovom Barometru institucije u proseku kasne više od 800 dana • nepredvidivost poslovnog okruženja – u proteklih 5 godina 30 relevantnih zakona je menjano 98 puta • fiskalno opterećenje privrede – privreda plaća 247 parafiskalnih nameta za koje ne dobija ništa ili nesrazmerno malo, od čega 72 % naplaćuje Republika • komplikovana procedura izdavanja građevinskih dozvola za koju u Srbiji treba 269 dana Pohvaljeni su pomaci koji su učinjeni sa objedinjenom uplatom poreza i doprinosa na zarade, ujednačavanje prakse Poreske uprave uvođenjem obavezujućeg mišljenja Ministarstva finan- sija i najavljeno usvajanje novog Zakona o radu. Tom prilikom, NALED je u Briselu dostavio i preporuke za pripremu ekonomske agende koju je EK za Srbiju objavila u maju ove godine.
  • 18. 18 SINERGIJA U SINERGIJI Kako je sve počelo Kada je 1946. godine na Univerzitetu u Ciri- hu Vinston Čerčil održao svoj čuveni govor u kome je istakao neophodnost osnivanja Sjedinjenih država Evrope, malo ko je vero- vao da će pola veka kasnije – 1993. ta ideja postati stvarnost, a nakon novih 20 godina, ovaj državni savez, koji pravnici i dalje opisu- ju kao organizaciju sui generis (samosvojnu, ni sa čim sličnu) obuhvata pretežnu većinu evropskih zemalja, ukupno njih 28, od čega 18 ima i zajedničku valutu. Započelo se usvajanjem Osnivačkih ugovo- ra, kojima su formirane Evropske zajednice – prvo Evropska zajednica za ugalj i čelik 1951. godine, a potom i Evropska ekonom- ska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Evroatom)1957. godine. Nadležnosti i aktivnosti ove tri zajednice, a naročito EEZ, bile su usme- rene na ekonomsku integraciju tadašnjih šest država osnivača – Belgije, Holandije, Luksemburga, Italije, Nemačke i Francu- ske. Vremenom su se nadležnosti Evropske ekonomske zajednice povećavale, a organi- zaciji priključivale i druge države. Ključni iskorak učinjen je 1. novembra 1993. kada je stupio na snagu tzv. Mastrihtski ugovor kojim je osnovana Evropska unija sačinjena od 12 država članica, kao organizacija koja je, osim tri navedene zajednice, obuhvatala i nadležnost u oblasti spoljne i bezbedno- sne politike te saradnju u oblasti policije i pravosuđa. Poslednja decenija 20. i početak 21. veka označene su brzim napretkom kako u pogledu povećanja broja članova, tako i u pogledu širenja nadležnosti i jačanja inte- gracije. Svakako najznačajniji iskorak u tom pogledu trebalo je da predstavlja usvajanje Ustava za Evropu, kojim su bile predviđene i funkcije predsedavajućeg Evropskog saveta i ministra spoljnih poslova Unije – kao Evropska unija za početnikeAmerički državni sekretar Henri Kisindžer svojevremeno je postavio pitanje: koga da zovem kad hoću da razgovaram sa Evropom? Ako mislite da odgovor danas glasi: Angelu Merkel – niste u pravu. Ili možda jeste?
  • 19. 19avgust 2014 | Evropska unija odgovor na čuveno Kisindžerovo pitanje „Koga da zovem kada hoću da razgovaram sa Evropom“. Ipak, usled neuspeha na refe- rendumima u Francuskoj i Holandiji ovaj pravni akt nije usvojen, već se pristupilo još jednom setu izmena Osnivačkih ugovora. To možda nije donelo vidljivije izmene pravnog poretka Unije, niti je predstavljalo formalni iskorak od sui generis organizacije ka nekom obliku konfederalizma ili federalizma, ali je ipak predstavljalo značajnu stepenicu u procesu dalje ekonomske, pravne i političke integracije evropskih država. Od Ugovora iz Lisabona (novi reformski ugovor o EU koji je stupio na snagu 1. decembra 2009), Evropska zajednica, kao pravna naslednica Evropske ekonomske zajednice, prestaje da postoji. Postoji samo Evropska unija. Nad- ležnosti u oblasti policijske i pravosudne saradnje su iz relativno labavog režima prenete u oblast u kojima Unija ima podeljenu nad- ležnost sa državama čla- nicama. Samo je saradnja u oblasti spoljne politike i bezbednosti ostala u dome- nu koji je više međudržavni nego naddržavni. Evropska unija ima organe koji su deli- mično uporedivi sa organima nacionalnih država, a delimično sa organima koji postoje u klasičnim međunarodnim zajed- nicama. Prema Ugovoru o Evropskoj uniji, organi Unije su: Evropski parlament, Evropski savet, Savet ministara (ili Savet Evropske unije), Evrop- ska komisija, Sud pravde Evropske unije, Evropska centralna banka i Računo- vodstveni sud. Evropska komisija Za države kao što je Srbija, koje su u procesu pristu- panja Evropskoj uniji, svakako najvidljiviji organ EU jeste Evropska komisija. Evropska komisija je izvršni organ Unije, zapravo – njena Vlada. Kao i u nacionalnim državama, i u Evropskoj uniji Komisija je glavni pred- lagač zakona, dok je za njihovo usvajanje takođe zadužen parlament, ali ne samostal- no – već zajedno sa Savetom ministara. Iza Evropske komisije stoji pozamašan admini- strativni aparat: 23.000 službenika radi u 33 različita odeljenja – generalna direktorata i 11 službi. Za Srbiju je u ovoj fazi ključno delovanje Generalnog direktorata za prošire- nje, i u okviru njega – jedinice C.2 zadužene za Srbiju koju vodi Myriam Ferran. Komisija se sastoji od 28 komesara (iz svake zemlje članice EU dolazi po jedan), uključu- jući predsednika Komisije i potpredsednike. Komesari imaju različita zaduženja i resore Kako definisati EU Evropska unija (EU) je međuvladina i nadnacionalna zajednica dvadeset osam evropskih država. EU je specifična orga- nizacija bez presedana u istoriji, i može se definisati kao – federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zaštiti životne sredine, konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zaštiti potrošača, unutrašnjoj politici i kao međunarodna or- ganizacija u spoljnoj politici. Glavna oblast na kojoj EU počiva je jedinstveno tržište koje se bazira na carinskoj uniji, jedinstve- noj moneti (usvojenoj od strane 18 člani- ca), zajedničkoj poljoprivrednoj politici i zajedničkoj politici u sferi ribarstva. Novi saziv Evropske komisije Žan Klod Junker, doskorašnji premijer Luksemburga, dobio je podršku 422 od 729 poslanika u Evropskom parlamentu i izabran je za novog predsednika Komisije, zamenivši portugalskog političara Žozea Manuela Barozoa na toj poziciji. Mnoge članice Unije su do kraja jula predložile no- voizabranom predsedniku svoje kandidate za komesare. Najatraktivnija mesta su ona koja se tiču ekonomije, trgovine, energe- tike, unutrašnjeg tržišta, konkurencije. Evropski lideri će na samitu 30. avgusta doneti odluku o budućim komesarima. Nova Evropska komisija stupa na dužnost 1. novembra 2014. Osim predsednika Komisije, po posebnom postupku se imenuje i Visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbednost. S obzirom na to da je reč o ublaženoj verziji ministra spoljnih poslova reč je o izuzetno značajnoj političkoj funkciji. To se poseb- no ogleda u činjenica da njen nosilac isto- vremeno zauzima mesto potpredsednika Komisije, a učestvuje i u radu Evropskog saveta, najvišeg političkog tela Unije. Započelo se usvajanjem Osnivačkih ugovora, kojima su formirane Evropske zajednice – prvo Evropska zajednice za ugalj i čelik 1951. godine Žan Klod Junker, novi predsednik Evropske komisije (nešto poput ministara), koje im dodeljuje predsednik Komisije. Za nas su u proteklom periodu posebno bili značajni doskorašnji predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo, potpredsednica Komisije i visoki predstav- nik za spoljnu politku i bezbednost Ketrin Ešton, komesar za proširenje i politiku prema susedima Štefan File. Od usvajanja Ugovora iz Lisabona posebno
  • 20. 20 SINERGIJA se vodi računa da sastav, a naročito izbor predsednika Evropske komisije, bude u skladu sa sastavom Evropskog parlamenta. Naime, kandidata za predsednika Komisije imenuje Evropski savet, a za njegov izbor mora glasati većina članova Evropskog parlamenta. Uloga Evropske komisije jeste da zastupa interese Unije i otuda je jedan od važnih kriterijuma za izbor evropskih komesara njihova posvećenost evropskim vrednostima. Kandidate za komesare pred- lažu države članice i stoga oni moraju imati odgovarajući stručan ali i politički ugled. Od komesara se, međutim, očekuje da tokom svog mandata u trajanju od pet godina ne zastupa interese ni države, ni konkrentne vla- de koja ga je nominovala, već opšte interese Unije. Ostali organi EU Evropski savet, koji se sastaje dva puta go- dišnje, a čine ga šefovi država i vlada država članica, formiran je upravo zbog toga da se donošenje važnih odluka o budućnosti Unije podigne na najviši politički nivo. Trenutni predsednik Evropskog saveta je Herman Van Rompej, nekadašnji premi- jer Belgije. Savet Evropske unije ili Savet ministara je možda telo koje najviše odstupa od redovnog uređenja i podele vlasti u nacional- nim državama. Radi se o U SINERGIJI telu koje je sačinjeno od resornih ministara država članica – dakle, od predstavnika ne samo država, već i aktuelnih vlada u tim državama. Ovo telo zastupa interese država članica. Ono što je zanimljivo jeste činjeni- ca da je tokom istorije evropske integracije ono ujedno bilo i glavno zakonodavno telo Evropske unije – čak i nakon usvajanja Ugovora iz Lisabona, popularnog nazvanog još i „ugovorom parlamenata“. Evropski parlament, naime, ne može samostalno usvajati propise Evropske unije, već to čini zajedno sa Savetom. Savet ima 10 različitih sastava, u zavisnosti od pitanja o kome se raspravlja, a više različitih sastava može zasedati i istovremeno. Odluke se u najvećem broju oblasti donose kvalifikovanom ve- ćinom, a svaka država ima određeni broj glasova u Sa- vetu. Sistem kvalifikovane većine postavljen je tako da obezbedi da odluka o usvajanju nekog pravnog akta bude podržana veći- nom glasova i da je podrži najmanje 15 država članica. U praksi, sistem kvalifikovane većine takođe znači da se lako može desiti da ministar koji nije glasao za usvajanje nekog propisa EU mora taj isti propis da „brani“ u svojoj državi. Evropski parlament, organ EU koji pred- stavlja sve njene građane, dakle, nije jedini zakonodavni organ Unije. On tu ulogu deli sa Savetom ministara. Poslanici Evropskog parlamenta (ima ih 751) biraju se svake pete godine na neposrednim izborima koji se or- ganizuju u državama članicama. Broj posla- nika koje dobija svaka zemlja zavisi od njene populacije, ekonomske i političke snage. Budući da poslanici Evropskog parlamenta ne treba da predstavljaju interese svojih država, već građana koji su ih izabrali, oni se i u Parlamentu ne grupišu po državnoj, već po političkoj pripadnosti (pa tako u okviru jedne partije ima pripadnika različitih zema- lja). Postoji sedam različitih parlamentarnih grupacija i 32 nesvrstana člana. Dve najveće grupacije su Evropska narodnjačka partija – Evropske demokrate i Partija Evropskih socijalista, koje zajedno uvek drže između 50 i 70 % mesta u Parlamentu. Poslednja decenija 20. i početak 21. veka označene su brzim napretkom kako u pogledu povećanja broja članova, tako i u pogledu širenja nadležnosti i jačanja integracije Ekonomija EU u kratkim crtama Sa više od 500 miliona stanovnika, i društvenim bruto proizvodom koji premašuje 13 biliona evra (25.700 evra po glavi stanovnika), ekonomija EU je najveća u svetu. Postoje značajne razlike u standardu među zemljama članicama, od Luksemburga koji sa 83.400 evra ima 15 puta veći BDP po glavi stanovnika do poslednje plasirane Bugarske (BDP 5.500 evra po stanovniku). Nezaposlenost je stabilna i iznosi 10,9%. Najmanja ne- zaposlenost među zemljama članicama je u Austriji (4,8 %), Nemačkoj (5,2 %) i Luksemburgu (6,1 %), a najviša je u Grčkoj (27,4 %) i Španiji (26,7 %).
  • 21. 21avgust 2014 | Kako je Šengen postao čuven Šengenski ugovor je sporazum o slobodnom kretanju između država potpisnica, zajedničkoj imigracionoj politici i centralizovanoj kontroli spoljnih granica, koji danas obuhvata većinu evropskih zemalja, pa i Švajcarsku koja nije i ne želi u EU. Sve je počelo još 1985. u malom me- stu Šengen u Luksemburgu, kada su Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg i Holandija prve potpisale ovaj ugovor. Ugovor je stupio na snagu deset godina kasnije. Srbija nije u Šengenskom sporazumu, ali je krajem 2009. uvrštena na Belu šengensku listu zemalja čiji državljani mogu da putuju u Šengen zonu bez viza. Iako su ga u početku mnogi kritikovali, gotovo svi građani Evropske unije danas su pobornici putovanja „bez granica“. Evropska unija S obzirom da je uloga Evropskog parlamenta u kreiranju evropskog zakonodavstva dugo bila sporedna, izbori za Evropski parlament nisu bili od velikog poli- tičkog značaja. Međutim, kako je vremenom osvajao i dobijao sve više nadležnosti i veći uticaj na kreiranje evropskih politika i izbor predsednika Komisije, to je i značaj izbora koji gra- đani prave na izborima za Evropski parlament postao veći. Martin Šulc je ponovo izabran za predsednika Evropskog parlamenta. Sud pravde Evropske unije je organ koji nekako promiče ispod radara u razgovorima o evropskim integracijama. Zapravo se radi o telu koje ima izuzetno značajnu ulogu ne sa- mo u tumačenju, već i u izgradnji evropskog pravnog sistema. Postupci pred ovim sudom ne podrazumevaju, kao u slučaju Evropskog suda za ljudska prava, da prethod- no moraju biti iscrpljeni pravni lekovi na nivou nacionalne države. Istovre- meno, postoji više različitih vrsta postupaka (za poni- štaj, zbog propuštanja, za naknadu štete, za dobijanje prethodnog mišljenja....) a kao stranke u postupku pred ovim sudom mogu se naći i države članice EU, i drugi organi EU, i privrednici. Tokom istorije Evropske unije, kada je izostajala politička volja Saveta ministara, Sud je svojim Organi EU su: Evropski parlament, Evropski savet, Savet ministara, Evropska komisija, Sud pravde Evropske unije, Evropska centralna banka i Računovodstveni sud tumačenjama i odlukama omogućavao dalju i bržu integraciju. Posebno je značajna njegova nova uloga u tumačenju Evropske povelje o ljudskim pravima i dalja izgradnja odnosa sa Evropskim sudom za ljudska prava (koji kon- troliše primenu Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovih sloboda, usvojene pod okriljem Saveta Evrope). Umesto zaključka Kao što se vidi, odgovor na Kisindžerovo pitanje samo je delimično pružen – kroz uspostavljanje institucije predsedavajućeg Evropskog saveta i Visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost. Ipak, imenovanje na ove funkcije lica čiji poli- tički uticaj nije veliki, u kombinaciji sa sve izraženijim političkim uticajima ekonomski jakih država, naročito Nemačke, nakon svetske ekonomske krize, navode cinike da pruže jednostavan odgovor: „pozovite Angelu Merkel“. Iako je tačno da je uticaj država sa snažnom ekonomijom na najviše političke odluke izuzetno jak, imajući u vidu kompleksan sistem organa EU i njihove nad- ležnosti, ne može se reći da se propisi EU usvajaju pod bilo čijim diktatom. Zakono- davstvo Evropske unije stoga ostaje rezultat pažljivog i razumnog kompromisa. Evropski parlament ima dva sedišta – u Briselu i Strazburu (na slici) pa se jednom mesečno svi parlamentarci i sva dokumentacija seli iz Belgije u Francusku, što je neefikasno ali nema političke volje da se promeni Parlamentarci zaduženi za Srbiju Sve države članice EU održale su izbore za Evropski parlament u svojim zemljama od 22. do 25. maja ove godine. Spisak i kon- takti poslanika Evropskog parla- menta koji su članovi Delegacije za odnose sa Srbijom može se preuzeti sa sajta Parlamenta, na stranici http://www.europarl. europa.eu/delegations/en/d-rs/ home.html. Ovi poslanici će u narednom periodu imati najveći uticaj na proces EU integracija Srbije. Novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju (pozicija koju je do nedavno imao Jelko Kacin) biće izabran 01. novembra 2014.
  • 22. 22 SINERGIJA U SINERGIJI Više razumevanja, manje nerviranja dr Ana Knežević-Bojović, koordinator za regulatornu reformu u NALED-u Bolje razumevanje razgraničenja nadležnosti između EU i država članica doprineće da se evropski propisi ne doživljavaju kao nešto što nameće Brisel Srbija je od marta 2012. godine zvaničan kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji, a trenutno je u toku proces skrininga – analitič- kog pregleda i ocene usklađenosti srpskog sa evropskim zakonodavstvom. Ovo usklađiva- nje, pak, nije nimalo lak zadatak, jer regulator- ni sistem EU broji oko 37.000 pravnih akata, 13.000 sudskih presuda i 52.000 standarda. Uz to, ovaj broj se stalno povećava, jer su zakonodavna i sudska aktivnost u EU veoma intenzivni. Za građane i privrednike, čak i one koji žive i posluju u članicama Unije, puno ra- zumevanje ovog korpusa prava i razgraničava- nje nadležnosti između EU i pojedinih država predstavlja veliki izazov i neretko je pogrešno. I zakonodavci u Evropskoj uniji bili su svesni ovog problema. Zato je prilikom usvajanja Ugovora iz Lisabona načinjen pokušaj da se jasnije razgraniče nadležnosti Unije od nadlež- nosti država članica, u okviru tri osnovna tipa: 1. Isključiva nadležnost EU – u ovoj oblasti samo EU može usvajati pravno obavezujuće akte. Isključiva nadležnost obuhvata carin- sku uniju, određivanje pravila konkurencije, monetarnu politiku za članice evro zone, zajedničku trgovinsku politiku, očuvanje morskih bioloških resursa u okviru zajedničke politike ribarstva, zaključivanje međunarodnih sporazuma (pod određenim uslovima). 2. Podeljena nadležnost – EU i države članice dele nadležnost s tim što je zakono- davna aktivnost država članica ograničene okvirima definisanim od strane EU. Ova nadležnost obuhvata unutrašnje tržište, odre- đene aspekte socijalne politike, ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju, poljoprivre- du i ribarstvo, zaštitu životne sredine, zaštitu potrošača, transport, transevropske mreže, energetiku, područje slobode, bezbednosti Potpisivanje Lisabonskog sporazuma i pravde, istraživanje, tehnološki razvoj i svemir, razvojnu saradnju, humanitarnu pomoć. Takođe, EU donosi mere u oblastima ekonomske politike, zapošljavanja i socijal- ne politike na osnovu kojih države članice moraju uskladiti svoje politike. 3. Nadležnosti država članica – države člani- ce imaju punu nadležnost za donošenje politi-
  • 23. 23avgust 2014 | Nadležnosti Evropske unije ka i zakona, a EU može da sprovodi aktivnosti podrške, koordinira ili dopunjuje aktivnosti država članica. Ova nadležnost uključuje zašti- tu i unapređenje ljudskog zdravlja, industriju, kulturu, turizam, obrazovanje, omladinu, sport i profesionalno usavršavanje, civilnu zaštitu. Ovde Unija može usvajati podsticajne mere ili preporuke, ali njeni akti ne mogu zameniti one koji su u nadležnosti država članica, niti su države članice dužne da harmonizuju svoje zakonodavstvo sa njima. Evropska unija je zadužena i za definisanje i sprovođenje zajedničke spoljne i bezbedno- sne politike, uključujući i postepeno formu- lisanje zajedničke politike odbrane. Ali, EU u ovoj oblasti ne usvaja propise, već donosi odluke kojima definiše stav EU i opšte pravce delovanja. Koje će nadležnosti Evropska unija, potpu- no ili delimično, preuzeti određuje se prime- nom načela supsidijarnosti. Ono se pojed- nostavljeno može objasniti kao procena da li je određene aktivnosti bolje ostvarivati na nivou Unije ili na nivou država članica. Iako je supsidijarnost pravni pojam, zapravo se ra- di o par excellence političkoj odluci. Tokom razvoja Unije ovo načelo su države članice, a naročito nacionalni parlamenti, često kriti- kovali. Zbog toga im je Ugovorom iz Lisabo- na data mogućnost da u toku zakonodavnog postupka usvoje mišljenje o tome da li je neka konkretna zakonodavna aktivnost Uni- je u skladu sa ovim načelom ili ne. Ukoliko dovoljno veliki broj nacionalnih parlamenata zauzme stav da te saglasnosti nema, odnosno ako se za to skupi 19 glasova (svaka članica ima dva glasa) Komisija predloženi zakon preispituje ili povlači iz procedure. Čak i ako Komisija to ne uradi, nacionalni parlamenti mogu blokirati usvajanje zakona, ali je tada za to potrebno 29 glasova. Na ovaj način Ugovorom iz Lisabona je, uz druge izmene u pogledu zakonodavnog postupka (na osno- vu kojih je Parlament postao ravnopravan zakonodavni organ zajedno sa Savetom mi- nistara) barem nominalno ublažen problem tzv. demokratskog deficita Evropske unije i pojačana je uloga nacionalnih zakonodavnih tela u pravnom sistemu EU. Ipak, oni su do sada izuzetno retko koristili ovu priliku. To ide u prilog tvrdnji da pitanje zakonodavne aktivnosti EU nipošto nije samo pravno i da umnogome zavisi i od politike pojedine članice. Ciničniji profesori prava Evropske unije ističu da ono što EU propisuje to EU i finansira, pa je ključ ovakvog ponašanja često u golom ekonomskom pragmatiz- mu. Ipak, smatra se da ubuduće tek treba očekivati ozbiljnije intervencije nacionalnih parlamenata u formulisanju evropskog zakonodavstva. Od kakvog je značaja ova raspodela nadležnosti za Srbiju? Pre svega, za građane i privrednike važno je da znaju u kojim oblastima je uopšte moguće uti- cati na zakonodavnu aktivnost. Što je još važ- nije, neophodno je na vreme razumeti složeni proces kreiranja evropskih politika i evropskog zakonodavstva, i jasno sagledati prostor u kome je moguća intervencija nacionalnog za- konodavca. Naime, uobičajena je predstava – a ovaj stav podjednako dele građani i privreda u članicama EU, kao i u državama kandidatima – da su evropski propisi nešto što „nameće Bri- sel“ i da je sadržina tih propisa nepovoljna za njih. Istina je, ipak, nešto drugačija. Evropsko zaknodavstvo je rezultat temeljnog promišlja- nja, priprema i kompromisa koji su neophodni da bi se isti propisi ili isti standardi mogli dosledno primenjivati u državama sa različitim pravnim, ekonomskim i kulturnim nasleđem. Stoga proces usklađivanja zakonodavstva sa pravom Evropske unije treba razumeti i kao priliku da se domaći pravni sistem unapredi i prilagodi izazovima modernog poslovanja, na zdravim i razumnim temeljima. Proces usklađivanja našeg sa pravom EU treba razumeti i kao priliku da se domaći pravni sistem prilagodi izazovima modernog poslovanja Evropski sud pravde u Luksemburgu
  • 24. U SINERGIJI Srbija ima izvanrednu priliku da koristi proces pristupanja EU kao sredstvo da privuče investicije i izgradi stabilna i predvidljiva pravila za sve investitore, kaže za Sinergiju Michael Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji i dodaje: „Pozdrav- ljam napredak u vezi sa ključnim reformama. Usvajanje Zakona o radu predstavlja veliki pomak što se tiče poslovnog ambijenta, kao i napredak u vezi sa restrukturiranjem i pri- vatizacijom. Svedoci smo i reforme Poreske uprave i njenih procedura koja je nedavno pokrenuta da se sistematski zauzda ogromna siva ekonomija. Iako smo videli pozitivne pomake u mnogim oblastima, Srbija treba i dalje da nastavi sa naporima da stvori stabilniji, predvidljiviji i uređeniji poslovni ambijent“ Koja očekivanja ima EU u pogledu pregovora sa Srbijom? Iznad svega Evropska unija očekuje da Srbi- ja, kao i svaka druga zemlja kandidat, usvoji propise koji čine pravo EU poznato pod nazivom acquis communautaire. Takođe, očekuje se da će Srbija sprovoditi zakone, politike i standarde u skladu sa EU. Unija očekuje i da Srbija nastavi sa naporima da se unapredi regionalna saradnja u skladu sa kriterijumima iz Kopenhagena za članstvo. Evropski savet jasno je rekao da očekuje na- stavak rada na normalizaciji odnosa sa Pri- EU integracije popravljaju POSLOVNI AMBIJENT štinom kroz dijalog i uz posredovanje EU. Srbija aktivno učestvuje u procesu skrininga zakonodavstva u okviru svih 35 pregova- račkih poglavlja, pokazujući posvećenost procesu evropskih integracija. Uopšte ne sumnjam da Srbija ima neophodne kapaci- tete da uspešno okonča pregovore. Prema analizi NALED-a, dve trećine zako- na važnih za privredu donose se po hitnom postupku. Da li EU upozorava vlasti Srbije na taj problem? EU pridaje veliki značaj transparentnosti zako- nodavnog procesa. Poslednjih godina to se u Srbiji poboljšalo. Mi smo, međutim, Mi veoma cenimo konkretne preporuke iz redovnih publikacija NALED-a i različita rangiranja kao odlično sredstvo za praćenje promena kvaliteta poslovnog okruženja u Srbiji tokom godina FOTO:FoNet 24 SINERGIJA
  • 25. Intervju: Michael Davenport, šef Delegacije EU u Srbiji izrazili zabrinutost u vezi sa ovim pitanjem - pre svega u Izveštaju o napretku Srbije za 2013. - o čestom korišćenju hitnih procedura pri donošenju zakona, što ograničava mogućnosti za raspravu o nacrtima zakona. Primer ove prakse je nedavno usvajanje izmena Zakona o radu, ali i zakoni o privatizaciji, stečaju i novi medijski zakoni. Naš stav po ovom pitanju ostaje isti. Nadamo se da ćemo imati prilike da vidimo konstruktivnu debatu i konsultacije sa zainteresovanim stranama prilikom usvajanja preostalih ekonomskih reformskih zakona. Treba takođe odrediti dovoljno vremena za diskusiju o nacrtima zakona u skupštini. Štaviše, inkluzivni zakonodavni proces treba da bude praćen doslednim sprovođenjem usvojenih propisa, uključujući i blagovremeno donošenje i primenu podzakonskih akata. Sprovođenje zakona mora da ide ruku pod ruku sa uređenim procesom ocene efekata propisa i redovnim praćenjem usvojenog zakonodavstva. Da li je skrining za 32. po- glavlje, pogotovo deo koji se odnosi na Državnu revi- zorsku instituciju primer odnosa prema institucijama koje bi trebalo da obezbede odgovorno ponašanje vlasti i poštovanje propisa? Državna revizorska institucija je postepeno jačala svoje kapacitete u poslednjih nekoliko godina i pokazala je znatan stepen nezavi- snosti. Međutim, ona i dalje nema dovoljno resursa za potpunu reviziju i nadamo se da će kapaciteti ove važne institucije i dalje jačati u narednim godinama. Nezavisna i/ili regulatorna tela bi i u budućno- sti trebalo da imaju podršku svih nivoa vlasti i Skupštine i njihova mišljenja i preporuke treba ne samo uzeti u obzir već ih treba i sprovesti. Gde Vi očekujete najdugotrajnije uskla- đivanje, a gde bi pregovori mogli da budu brzo okončani? Svih 35 poglavlja evropskog zakonodavstva su važni da bi se obezbedio napredak u prego- vorima, usvajanju propisa usklađenih sa EU i uspostavljanju pozitivne prakse u njihovom sprovođenju. Iskustvo prethodnih i aktuel- nih proširenja pokazuju da su neka poglavlja naročito teška za zemlje kandidate, kao što su poglavlja 23 i 24 o pravosuđu i osnovnim pra- vima, pravdi, slobodi i bezbednosti. Imajući u vidu izazove koji slede i dugoročni karakter reformi neophodnih u ova dva poglavlja, oni će se razmatrati na početku pregovora kako bi se omogućilo dovoljno vremena da se usvoje propisi i uspostave institucije i dobra praksa u sprovođenju pre okončanja pregovora. Još jed- no poglavlje koje se pokazalo teškim je zaštita životne sredine zbog vremena i resursa koji su potrebni da se dostignu standardi EU. Kod kog poglavlja će Srbija imati najteži po- sao u pregovaranju ako posmatramo samo izgradnju povoljnog poslovnog ambijenta? Srbija ima izvanrednu priliku da koristi proces pristupanja EU kao sredstvo da privuče investicije i izgradi stabilna i predvidljiva pravila za sve investitore. Postoji nekoliko poglavlja koji imaju znatan uticaj na poslovni ambijent. Pomenuću samo nekoliko koja su se pokazala najzah- tevnijim: slobodno kretanje robe i radnika, poglavlje o zaštiti konkurencije koje ima za cilj da obezbedi ista pravila igre za sve u pogledu antimonopolske i politike državne pomoći, poglavlja 23 i 24, ali i poglavlje 32 o finansijskoj kontroli koje treba da omogući primenu vladavine prava koja znatno umanju- je investicioni rizik. Izmenama Zakona o privatizaciji za najmanje pet meseci odloženo je rešava- nje restrukturiranja i privatizacije više od 150 preduzeća. Kakav je utisak ostavilo na Vas ovo odlaganje jedne od najnužnijih reformi? Ohrabruje me činjenica da je debata o re- strukturiranju i privatizaciji ponovo aktuelna kroz javnu raspravu o nacrtima Zakona o privatizaciji i stečaju. Važno je da Vlada u ovim zakonima uspostavi ravnotežu između kvaliteta propisa s jedne strane, i brzine njihovog usva- janja s druge strane, jer svako dalje odlaganje napravilo bi velike troškove po državni budžet. Vlada treba prioritetno da analizira efikasnost svih oblika državne pomoći i preduzme korake da smanji subvencije i državne garancije. Uz to, korporativno upravljanje u velikim gubitaškim državnim preduzećima mora da se unapredi. Ovi zakoni, uz one o radu i planiranju i izgrad- nji, mnogo će doprineti unapređenju poslov- nog ambijenta. Da li smo i pored mnogih slabosti u očima evropskih investitora zemlja sa stabilnim i predvidivim poslovnim ambijentom u koju vredi ulagati? Iako smo videli pozitivne pomake u mnogim oblastima, Srbija treba i dalje da nastavi sa naporima da stvori stabilniji, predvidljiviji i uređeniji poslovni ambijent. Nažalost, Srbija se veoma nisko kotira po indikatorima kon- kurentnosti i poslovnog okruženja u Izveštaju Svetske banke o poslovanju i Globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonom- skog foruma. Zato Vlada treba da se usmeri na ispravljanje propusta u horizontalnom zakonodavstvu koje se primenjuje jednako na sve kompanije i da istovremeno ograničava trošenje sredstava na subvencije i garancije za određene kompanije. U tom pogledu, proces evropskih integracija je od velike koristi jer se očekuje unapređenje poslovnog ambijenta, pre svega kroz sprovo- đenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživa- nju koje je počelo 1. septembra 2013. Ovaj sporazum predviđa postepeno usklađivanje sa praksom EU u oblastima kao što je slobodno kretanje kapitala, javne nabavke, standardiza- cija proizvoda, pravo poslovnog nastanjivanja Programima finansijske pomoći EU podržava reforme u Srbiji sa prosečnim iznosom bespovratnih sredstava od 200 miliona evra godišnje 25avgust 2014 |
  • 26. Intervju: Michael DavenportU SINERGIJI i pružanja usluga. Ove promene politike obez- bediće bezbedniji i predvidljiviji okvir za firme i tako stvoriti novi podsticaj srpskoj ekonomiji da privuče investicije. Investitori iz EU čine većinu svih stranih direktnih investicija koje dolaze u Srbiju, što je slučaj i u drugim zemljama u procesu pristupanja. Možemo očekivati da se proces ekonomske integracije Srbije u EU još više pojača u narednim godinama. Strane direktne investicije koje dolaze iz EU već sada čine više od 75 odsto ukupnih SDI u Srbiju od 2005. do 2013. Takođe, EU je ključni trgovinski partner Srbije, sa oko 63 odsto ukupnog izvoza Srbije i nešto ispod 62 odsto ukupnog uvoza u Srbiju u 2013. Obim trgovine u oba pravca je u porastu. Koje biste skorije reforme poslovnog ambijenta pohvalili, a gde i dalje nema pomaka? Pozdravljam napredak u vezi sa ključnim reformama. Usvajanje Zakona o radu predstavlja veliki pomak što se tiče poslovnog am- bijenta, kao i napredak u vezi sa restrukturiranjem i privatizacijom. Sad očekujemo usvajanje zakona o planiranju i izgradnji koji bi učinio poslovni ambijent mnogo predvidljivijim. Svedoci smo napretka i u drugim oblastima, na primer reforma Poreske uprave i njenih procedura koja je nedavno pokrenuta da se sistematski zauzda ogromna siva ekonomija. U petak, 25. jula 2014. u Obrenovcu je obeležen početak programa Evropske unije za pomoć poplavljenim područjima u vrednosti od 30 miliona evra Pozitivan primer je i reforma sistema javnih nabavki posle usvajanja novog zakona koji je znatno povećao transparentnost tenderskih postupaka, istovremeno omogućavajući lakši pristup tenderima svim zainteresovanim ponuđačima. Sa druge strane, tek treba da vidimo napre- dak u pogledu komplikovanih procedura za dobijanje građevinskih dozvola, zbog čega EU snažno podržava napore da se usvoji novi za- kon u ovoj oblasti. Bilo je određenog napretka u reformi parafiskalnih nameta u 2012. kada je 138 taksi trebalo da bude ukinuto čemu je NALED doprineo. Međutim, od tog trenutka ovaj proces je stao. U nekim oblastima uvede- ne su nove takse ili su stare povećane. Koliko se vlasti Srbije oslanjaju na mišlje- nja poslovnih asocijacija poput NALED-a i koliko bi trebalo to da čine? Naš opšti utisak je da se Vlada sve više oslanja na nalaze i preporuke poslovnih udruženja u Srbiji, kao što su NALED i FIC, koji su često pozivani da učestvuju u izradi novih propisa. Naravno da je važno da Vlada uzme u obzir ove pred- loge. Mi veoma cenimo konkretne preporuke iz redovnih publikacija NALED-a i različita rangiranja poput Regulatornog in- deksa Srbije kao odlično sredstvo za praćenje promena kvaliteta poslovnog okruženja u Srbiji tokom godina. EU je do sada bila najveći donator Srbiji kroz brojne programe. Kako će ta pomoć izgledati u narednom periodu? Da, EU je najveći donator u Srbiji. Do sada je donirano više od 2,5 milijarde evra. Srbija će, u skladu sa finansijskim okvirom EU 2014-2020, i dalje koristiti sredstva u okviru pretpristupnih IPA fondova koji će biti modifikovani u odnosu na prethodni finan- sijski ciklus kako bi bili usklađeni sa novim reformskim zahtevima. Prosečan godišnji iznos sredstava iz IPA fondova će ostati na nivou od oko 200 miliona evra za Srbiju, dok bi deo ove pomoći mogao da bude usmeren kao podrška budžetu ukoliko Srbija ispuni uslove koji se tiču odgovarajućeg upravljanja javnim finansijama. IPA sredstva biće važna za podršku reformama usmerenih ka dugo- ročnom privrednom rastu i konkurentnosti u Srbiji u skladu sa novim pristupom Evropske komisije i čvršće veze između sektorskih politika i ekonomije u svim zemljama koje su obuhvaćene proširenjem. EU je najveći donator u Srbiji u obnovi i rekonstrukciji posle nedavnih katastrofalnih poplava. EU je obezbedila 30 miliona evra iz IPA fondova za hitne projekte do kraja leta za podršku obnovi infrastrukture i kuća kao i po- dršku srpskoj poljoprivredi. EU je bila doma- ćin međunarodne konferencije u Briselu 16. jula na kojoj je za Srbiju obezbeđena dodatna bespovratna pomoć iz IPA fondova i Fonda solidarnosti EU kome Srbija, kao zemlja kan- didat, ima isti pristup kao i država članica. EU je najveći donator u Srbiji – do sada je donirano više od 2,5 milijarde evra 26 SINERGIJA
  • 27. 27avgust 2014 | Koliko znate o EU? 1. Šta je Evropska unija? a) Federacija evropskih država, poput SAD b) Međuvladina i nadnacionalna zajednica 28 evropskih država, kakva nije viđena u istoriji c) Međunarodna organizacija 2. Koje zemlje su osnovale Evropsku ekonomsku zajednicu 1957, preteču EU? a) Belgija, Holandija, Luksemburg, Italija, Nemačka i Francuska b) Velika Britanija, Italija, Nemačka i Francuska c) Velika Britanija, Švajcarska, Italija, Nemačka i Francuska 3. Kojim sporazumom je 1993. osnovana Evropska unija kao zajednica 12 država? a) Rimski b) Šengenski c) Mastrihtski 4. Obeležite jednu ili više zemalja koje nisu članice EU? a) Finska b) Norveška c) Švajcarska 5. Koje godine je pušten Evro u opticaj kao zajednička valuta EU? a) 2000. b) 2002. c) 1999. TEST Rešenja testa potražite na strani 105 6. Koja od navedenih institucija nije organ EU? a) Savet Evrope b) Evropski savet c) Evropska komisija 7. Ko je novoizabrani predsednik Evropske komisije kao izvršne vlasti u EU? a) Žoze Manuel Barozo b) Ketrin Ešton c) Žan Klod Junker 8. Koja partija je odnela najviše glasova na izborima za Evropski parlament u maju ove godine? a) Evropska narodnjačka partija – Evropske demokrate b) Partija Evropskih socijalista c) Alijansa liberala i demokrata za Evropu 9. Koje zemlje su kandidati za EU? a) Hrvatska, Srbija, BIH, Turska i Moldavija b) Makedonija, BIH, Island, Crna Gora c) Albanija, Crna Gora, Island, Makedonija, Srbija, Turska 10. Šta je to acquis communautaire? a) Latinska izreka „Iskustvo poučava“ b) Pravne tekovine EU grupisane u 35 poglavlja koje treba da usvoji zemlja kandidat c) Komunalne usluge vodosnabdevanja
  • 28. 28 SINERGIJA U SINERGIJI Šta je predmet pristupnih pregovora? Pregovora se o uslovima pod kojim država kandidat pristupa EU, a koji se, u osnovi, odnose na usklađivanje domaćeg zakono- davstva sa pravnim tekovinama EU. Rezultat pregovora biće Ugovor o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Uslov za stupanje u članstvo EU je prihvatanje svih prava i obaveza na kojima se zasniva EU, uključujući i institu- cionalni okvir koji je čini. Pravne tekovine EU i drugi izvori prava podeljeni su u 35 pregovaračkih poglavlja. O svakom poglavlju se pregovara posebno. S obzirom da se ne pregovora o suštini pravnih tekovina EU, država kandidat prihvata pravne tekovine EU u obliku u kojem one važe za sve države članice EU u momentu njenog pristupanja i prilagođava se pravnom, ekonomskom i društvenom sistemu EU, a pregovaraju se uslovi i modaliteti pristupanja države kandi- data tom sistemu. Ko su akteri pregovora? Učesnici pregovora o pristupanju su države članice Evropske unije i Srbija. Pregovori se vode u okviru bilateralnih međuvladinih konferencija na kojima učestvuju predstavni- ci država članica EU i predstavnik Evropske komisije, sa jedne strane i predstavnici Srbije, s druge strane. Pregovaračke stavove EU u ime država članica zastupa predsednik Saveta EU, a Srbije – posebna državna delegacija za pregovore koju predvodi šef delegacije na najvišem političkom nivou, uključujući i šefa Pregovaračkog tima i pregovarački tim. Međuvladine konferencije se po pravilu odr- žavaju dva puta u toku predsedavanja jedne države EU, dakle četiri puta godišnje (dva puta na nivou šefova delegacija i dva puta na nivou zamenika šefova delegacija). Ko pregovara ispred Srbije? Da bi pregovori bili uspešni potreban je visok nivo koordinacije svih državnih institucija. Srbija je formirala više tela koja će učestvovati u ovom procesu. Osnovu celog sistema pred- stavlja Koordinaciono telo formirano 2008. godine, koje je sada modifikovano kako bi se odgovorilo izazovima pristupnih pregovora. U okviru ovog koordinacionog mehanizma urađen je Nacionalni program integracije 2008–2012. godine, odgovoreno je na Upit- nik Evropske komisije 2011. godine, a 2013. godine je usvojen prvi Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA). Osnovu cele strukture čini 35 pregovaračkih grupa. To su međuresorna radna tela, u čijem su sastavu predstavnici institucija zaduženih za predlaganje i primenu propisa kojima se domaće zakonodavstvo usklađuje sa propisima EU. Na čelu svake grupe je državni sekretar/pomoćnik ministra iz institucije koja je pretežno nadležna za pravne tekovine u određenom poglavlju. Pregovarački tim i Kancelarija za evropske integracije učestvu- ju u radu svih pregovaračkih grupa u svim fazama procesa. Predsedavajući pregovaračkih grupa se sasta- ju u okviru Saveta koordinacionog tela koji je zadužen za koordinaciju rada svih pregova- račkih grupa. Radom tog Saveta rukovodi član Vlade zadužen za evropske integracije, a Kancelarija za evropske integracije je sekre- tarijat Saveta. Savet obavlja stručne poslove u vezi sa aktu- elnim pitanjima u procesu pristupanja Srbije EU, a smernice za rad dobija od Koordinaci- onog tela. Savet čine: - član Vlade zadužen za poslove evropskih integracija, kao predsednik Saveta - direktor Kancelarije za evropske integracije, - šef Pregovaračkog tima, - predsedavajući pregovaračkih grupa, - državni sekretari iz ministarstava čiji predstavnici ne rukovode pregovaračkim grupama. Koordinaciono telo, na čijem čelu se nalazi predsednik Vlade, rukovodi celokupnim mehanizmom i razmatra najvažnija, a pre svega politička pitanja. Članovi Koordinaci- onog tela su: • prvi potpredsednik Vlade i ministar nadle- žan za spoljne poslove, • potpredsednik Vlade i ministar rada, Mala abeceda pregovora 21. januar 2014: Vicepremijer Dačić i predsednik Evropske komisije na međuvladinoj konferenciji koja je obeležila početak pregovora o pridruživanju
  • 29. 29avgust 2014 | Pregovori sa EU 35 poglavlja – 35 koraka Sve zemlje moraju da ispune političke, ekonomske i pravne zahteve za pridruženje EU, kako je to Evropski savet definisao u Kopenhagenu 1993. Za zemlje Zapadnog Balkana dodat je još jedan uslov – regional- na saradnja i dobri susedski odnosi. U cilju struktuiranja pregovora o članstvu,  pravne tekovine EU (acquis communautaire) koje određena zemlja treba da usvoji podeljene su u 35 poglavlja: 1. Slobodno kretanje robe 2. Slobodno kretanje radnika 3. Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pru- žanja usluga 4. Slobodno kretanje kapitala 5. Javne nabavke 6. Pravo privrednih društava 7. Pravo intelektualne svojine 8. Politika konkurencije 9. Finansijske usluge 10. Informaciono društvo i mediji 11. Poljoprivreda i ruralni razvoj 12. Sigurnost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika 13. Ribarstvo 14. Transportna politika 15. Energetika 16. Oporezivanje 17. Ekonomska i monetarna politika 18. Statistika 19. Socijalna politika i zapošljavanje 20. Preduzetništvo i industrijska politika 21. Trans-evropske mreže 22. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata 23. Pravosuđe i osnovna prava 24. Pravda, sloboda i bezbednost 25. Nauka i istraživanje 26. Obrazovanje i kultura 27. Životna sredina 28. Zaštita potrošača i zaštita zdravlja 29. Carinska unija 30. Spoljni odnosi 31. Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika 32. Finansijska kontrola 33. Finansijske i budžetske odredbe 34. Institucije 35. Ostalo (normalizacija odnosa sa Kosovom) zapošljavanja i socijalne politike, • potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, • ministar zadužen za evropske integracije, • ministar nadležan za poslove finansija, • ministar nadležan za poslove poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i životne sredine. U radu Koordinacionog tela učestvuju i direktor Kancelarije za evropske integracije i šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU. Kancelarija za evropske integracije je sekretarijat Koordinacionog tela. Da bi se pristupni pregovori (koji će trajati više godina) vodili jedinstveno, Vlada je 3. septembra 2013. godine donela odluku o obrazovanju Pregovaračkog tima i imenovala prof. dr Tanju Miščević za šefa Pregovarač- kog tima. Pregovarački tim učestvuje u svim fazama pregovaračkog procesa, zadužen je za komu- nikaciju sa institucijama EU, institucijama država članica EU, a pre svega za koordina- ciju rada institucija Srbije i rada i nastupa 35 pregovaračkih grupa u pregovorima. Tim će raditi do momenta potpisivanja Ugovora o pristupanju Srbije EU. Za sastanke međuvladinih konferencija, u okviru kojih se pregovori formalno vode, Vla- da će formirati posebnu državnu delegaciju, koju će predvoditi član Vlade koji za to bude određen (obično je to ministar za evropske integracije ili ministar spoljnih poslova). Koja je uloga Narodne skupštine RS u pregovorima? Rezolucijom o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Srbi- Vremeplov pregovora – Srbija i EU • 2000: Demokratske promene • Jun 2003: Samit evropskih lidera u Solunu – Srbija identifikovana kao potencijalni kandidat • April 2008: Potpisan je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Prelazni sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Srbije • Decembar 2009: Ukinute vize za putovanje u EU / Srbija zvanično podnosi kandidaturu • Oktobar 2011: Evropska komisija preporučuje da se Srbiji dodeli zvanični status kandidata • Mart 2012: Evropski savet odabrava Srbiji status zvaničnog kandidata • April 2013: Evropska komisija preporučuje da se otvore pregovori o pristupanju Srbije EU / potpisan tzv. Briselski sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine • Septembar 2013: SSP stupa na snagu / počinju skrininzi • Decembar 2013: Evropski savet podržava početak pregovora • Januar 2014: Počinju pregovori o pristupanju je EU, iz decembra 2013. godine, propisa- no je da će Odbor za evropske integracije imati značajnu ulogu u koordinaciji procesa praćenja pristupnih pregovora. U skladu sa tom Rezolucijom, pre nego što utvrdi pre- govaračke pozicije za pojedinačna poglav- lja, Vlada mora da dostavi predlog pozicije Odboru za evropske integracije. Ovlašćeni predstavnik Vlade, predsedavajući pregova- račke grupe i šef pregovaračkog tima imaju obavezu da prisustvuju sednici Odbora na kojoj će to razmatrati. Odbor daje mišljenje i/ili preporuke, koje Vlada mora da razmo- tri prilikom usvajanja pregovaračke pozicije i mora da obavesti Odbor o usvajanju tog dokumenta. Vlada, takođe, podnosi izveštaje Odboru za evropske integracije o rezultatima bilate- ralnog skrininga za svako poglavlje, a član Vlade zadužen za evropske integracije i šef pregovaračkog tima podnose tromesečne izveštaje o aktuelnom stanju u procesu pregovora sa EU. Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o toku pregovora dva puta godišnje, po završetku šestomesečnog ciklusa predsedavanja Savetom EU, koje parlament razmatra na sednici.
  • 30. 30 SINERGIJA U SINERGIJI Svi novi zakoni, preko Kancelarije za evropske integracije, upućuju se u Brisel na ocenu usklađenosti sa pravnim tekovinama EU. Neophodno je strateški promišljati i znati kako će Srbija da izgleda i 10 i 20 godina od sada, pa proceniti koji deo reformi se može finansirati iz budžeta, koji kroz projekte, a koji preko investicija Dobijamo pohvale ali i NOVE PREPORUKE Imajući u vidu da se već više od 10 godina pripremamo za članstvo u Evropskoj uniji, mi smo u tom poslu odmakli više nego naši susedi kada su počinjali pregovore, a koji su sada u EU. Ali, nemojmo zaboraviti da kako politika proširenja napreduje, proces pregovora postaje kompleksniji, a obim onoga što treba usvojiti veći. Takođe, veći je i broj zemalja čla- nica s kojima se razgovara, pa i to podrazumeva specifičnu veštinu pregovaranja i uspostavljanja balansa. Izazovi su veći, ali nisu nesavladivi. Tako trenutnu poziciju Srbije vidi Tanja Miščević, šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. FOTO:ZORANRAŠEVIĆ Završeni su skrininzi za neka od najtežih pregovaračkih poglavlja, a ukupno je za- vršeno nešto manje od polovine skrininga. Kako biste ocenili poziciju Srbije u pogle- du usklađenosti sa propisima EU? Do sada smo potpuno završili skrininge za 14 poglavlja i već od septembra nastavlja- mo kako bi sve, po planu, bilo završeno do marta sledeće godine. Završili smo pregled usklađenosti zakonodavstva za nekoliko naj- značajnijih poglavlja poput: Pravde, slobode i bezbednosti, Pravosuđa i osnovnih prava, Politike konkurencije, Poljoprivrede i rural- nog razvoja, Prava poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga. To su svakako Tanja Miščević, šef tima za pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji
  • 31. 31avgust 2014 | Intervju: Tanja Miščević, šef tima za pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji oblasti za koje ćemo morati mnogo da se potrudimo kako bismo se uskladili sa obi- mnim zakonodavstvom ili dobrim praksama EU. Primera radi, kada su u pitanju javne nabavke, mi smo u velikoj meri usklađeni sa propisima u EU, ali ne treba zaboraviti da je EU živ organizam i da neprestano menja svoje pravo. Koja poglavlja bi mogla da donesu bitnije promene u zakonodavstvu važne za privredu? Nema poglavlja koje neće imati, direktno ili indirektno, efekat na privredu i prome- nu zakonodavstva u ovoj oblasti. Politika konkurencije, poglavlje 8, je jedno od naj- značajnijih poglavlja kako za nas tako i za EU. Ono predstavlja srž pravnih tekovina EU i domen direktne nadležnosti Evrop- ske komisije. To su ujedno i reforme koje će u najvećoj meri doprineti popravljanju tržišnog ambijenta i uspostaviti pravila fer utakmice. Zato uporedo sa uspostav- ljanjem evropskih pravila moramo raditi i na podizanju konkurentnosti domaće privrede, sposobne da izdrži pritisak na jedinstvenom tržištu EU. Kriza suverenog duga u EU je usmerila pa- žnju država članica i na taj aspekt pristupa- nja, zbog čega će EU posebno obratiti pažnju i na makroekonomska kretanja u Srbiji. Zatim, reforme u oblasti administracije i pravosuđa jesu osnov funkcionisanja modernog društva, ali i preduslov dobrog poslovnog ambijenta. To se postiže ne samo donošenjem, već primenom zakona. Upravo rezultati primene biće mera našeg uspeha u pregovorima i zato o njima i govorimo kao o početku korenitih reformi. Analize NALED-a pokazuju da se dve trećine zakona važnih za privredu donosi po hitnom postupku, bez javne rasprave, da se netransparetno uvode novi nameti. Kako EU gleda na to? Kroz Izveštaj Evropske komisije o napretku u procesu evropskih integracija dobijamo pohvale u različitim oblastima, ali one su, kao što znate, uvek praćene i preporukama za dalji napredak što nas motiviše da dalje radimo na sebi. Svi novi zakoni koji se donose, preko Kancelarije za evropske integracije, upu- ćuju se u Brisel na ocenu usklađenosti sa pravnim tekovinama EU. To je već sada naša praksa i na taj način osiguravamo pra- vovremenu usklađenost i efikasnost procesa. A što se tiče javne rasprave, situacija se menja. Kritikovali ste pozive da se revidira rok kojim ne dozvoljavamo prodaju zemljišta strancima. Koliko takvi potezi koji pozivaju na izmenu ranijih dogovora sa EU narušavaju našu poziciju? Da bismo bili kredibil- ni, moramo poštovati dogovore. U vreme neposredno pred pot- pisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživa- nju koji sadrži pomenuti član o prodaji zemljišta strancima, niko nije reagovao – ni privreda, niti stručna i akademska javnost. Ovo je samo jedan od primera zbog čega je jako važno da se svi informišemo o toku pre- govora, o reformama i promenama koje slede i da o tome razgovaramo i dogova- ramo se na vreme. Postavljen je ambiciozan plan da prego- vore završimo do 2018. Šta bi takav brzi završetak konkretno značio u poglavlji- ma 15, 23, 24, 27 i 35, kao nekim koja su najizazovnija za usklađivanje? Da li tako postavljen rok može da predstavlja opterećenje za administraciju i privredu i da propisi koje budemo menjali i usvajali budu teško primenljivi što je jedna od zamerki koju često dobijamo? Poglavlja poput zaštite životne sredine, energetike, poljoprivrede, transporta... zbog obima pravnih tekovina, broja standarda koje treba uspostaviti i reformi koje iziskuju velike finansijske troškove spadaju u najizazovnija, ali istovremeno i potencijalno najznačajnija za razvoj države. Važno je da izračunamo koliko će nas to koštati, ali i da napravimo reali- stičan plan koji ne mora podrazumevati da ćemo sve završiti do članstva Srbije u EU. Neophodno je strateški promišljati i znati kako će Srbije da izgleda i deset i dvadeset godina od sada, pa proceniti koji deo reformi se može finansirati iz budžeta, koji kroz projekte, a koji preko investicija. Reforme u oblasti administracije i pravosuđa jesu osnov funkcionisanja modernog društva, ali i preduslov dobrog poslovnog ambijenta
  • 32. 32 SINERGIJA U SINERGIJI Dalje zaostajanje nije i ne sme biti u interesu nikoga kome je stalo do mladih i sledećih generacija. Opozicija je preslaba, pa tako vladajućoj koaliciji ne može pružiti potreban nadzor i pritisak, što bi po definiciji ubrzalo proces promena i izgradnje institucija. Institucije još uvek nisu dovoljno jake, previše su paralizovane, čekaju „naređenja“ odozgo što samo povećava odgovornost političkog vrha Srbija se polako, korak po korak, u prethodnih osam godina okrenula sebi i svojim izazovima. Decenijama je politički vrh bežao od realnosti i druge optuživao za svoju „nesreću“. Proces vraćanja iz fikcije u sadašnjost tražio je svoje vreme i kadrovske promene, jer bez novih ljudi i drugačijeg pristupa taj proces nije mogao krenuti ni doneti rezultate. Najveći problem bio je nacionalistički diskurs, odsutnost samorefleksije i strah od odgovornosti među političkim elitama, koje su posebno u slučaju Kosova doslovno bežale od istine, pa čak i fi- zički napustile zemlju, na primer, u trenutku kada su paljene strane ambasade u Beogradu. Ti ljudi su bežali i od institucija EU, pa tako dijalog, a ni pravi iskorak nije bio moguć. U to doba tek je poneka javna ličnost jasno govorila istinu na koju ni javnost, ni mediji, a kamoli politički vrh nisu bili spremni. To je kratka rekapitulacija osmogodišnjeg „bavljenja“ našom zemljom Jelka Kacina, biv- šeg izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, koji u razgovoru za magazin Sinergija odgo- vara na pitanje šta mu je u prethodnih osam godina bilo najizazovnije i da li ga je nešto u odnosima sa Srbijom ikada obeshrabrilo. „Obeshrabrenja uvek može biti, ali sam svoju funkciju prihvatio kao pionirski zadatak i na njemu uporno, javno, transparentno i sistematski radio“, kaže Kacin. Kako gledate na to što su se mnogi u Srbiji radovali kada su saznali da više ne- ćete biti izvestilac Evropskog parlamenta za našu zemlju? Svaka zemlja, pa i pojedinci, imaju pravo na svoj pogled i svoje odluke. Ali želim i jasno da kažem da taj negativni imidž koji neki vezuju za mene u Srbiji nije pao s neba, već je pažljivo iskonstruisan i održavan u mediji- ma jer sam smatrao da niko ne treba da ima blanko podršku bez pravih reformi koje vode u članstvo u EU. U Srbiji još uvek ima mnogo Korupcija, posebno sistemska korupcija i ne- gativna kadrovska selekcija kumuju nekompa- tibilnosti Srbije sa pravnim redom EU i bloki- raju delovanje pravne države. U institucijama države još uvek ima mnogo pojedinaca koji bi morali odgovarati za ratne zločine. Nažalost, sa svojih pozicija još uvek prete, ponašaju se kao država u drža- vi i na sve moguće načine brane svoje stečene monopole. Na Politika „lako ćemo“ Mnogo puta sam morao braniti srpske političare pred strogim ocenama političkih grupa u Evropskom parlamentu i mogu svakome u Srbiji pogledati u lice fanova Plavog orkestra i njegove pesme sa poznatim refrenom: „Ako su to bile samo laži, lažimo se bar još malo“. Može i tako, ali sam siguran, da se u tom slučaju toliko puta izrečena ciljna godina ulaska u EU odlaže u sledeću deceniju. Svaki pokušaj zemlje, da svog izvestioca u Evropskom parlamentu vuče za nos ili „šeta“, objektivno ide na štetu procesa približavanja Srbije EU bez kojeg nema ni proširenja. Po meni, dalje zaostajanje nije i ne sme biti u interesu nikoga kome je stalo do mladih i sledećih generacija. Tu je i Evropska komisija, pa i nemačka kancelarka koja ne glumi i govori u lice. Izgleda da istina na nemačkom jeziku znatno manje boli od mnogo blaže poruke na vašem jeziku. I za- dnje poruke vašeg mladog, upravo odlazećeg, ministra finansija su jasne. Šta će biti najteži posao za Srbiju u proce- su pregovaranja? Isticali ste nedavno da je to vladavina prava?