Prvi svetski rat

1. Uvod
• Prvi svetski rat
• Uzroci
• Obava rata
• Sarajevski atentat
• Planovi
• Nesporazumi između Centralnih sila
• Kraj rata
• Ratni zarobljenici
• Povlačenje srpske vojske na Krf
• Srpski vojnik izviđač
• Pesma ,,Tamo daleko“
• Film ,,Jugoslavija 1914-1918’’

2. Prvi svetski rat
Prvi svetski rat je trajao od 1914. do
1918. godine. U njemu je učestvovala
većina velikih svetskih sila, grupisanih u
dva sukobljena saveza: Saveznika
(okupljenih oko Trojne Antante) i
Centralnih sila.

3. Srbija u Prvom svetskom
ratu
Kraljevina Srbija ratovala je protiv Austrougarske i drugih
Centralnih sila od 28. jula 1914. kada joj je austrougarska vlada
objavila rat pa sve do kapitulacije Austrougarske 3. novembra
1918. godine. Prve godine rata Srbija je potukla austrougarsku
Balkansku vojsku. Naredne godine njena vojska suočila se sa
Trojnom invazijom. Ne želeći da se preda srpska vojska se
povukla preko Albanije.

4. Евакуисана је на Крф где се одморила,
наоружала и реорганизовала. Одатле је
пребачена на Солунски фронт где је већ 1916.
године забележила успехе. После дугог затишја
борбе за пробијање фронта почеле су септембра
1918. године. Српске и друге савезничке снаге
пробиле су фронт и убрзо је Бугарска принуђена
на предају. Српска војска незадрживо је
напредовала и 1. новембра 1918. ослобођен је
Београд. Захваљујући српским војним победама
и дипломатији створена је Краљевина Срба,
Хрвата и Словенаца.

5. Uzroci
Neposredan povod za izbijanje Prvog svetskog rata je
Sarajevski atentat, a uzrok nerešena kriza u julu
1914. godine između Austrougarske i Srbije.
Međutim, uzroci rata leže u višedeceniskoj složenoj
vojno-političkoj situaciji, rivalitetima i priprema za
rat između velikih sila u Evropi, kome je trebao
razlog da se za samo par meseci iz blagostanja pređe
u stanje sveopšteg ratovanja.

6. Sarajevski atentat
Gavrilo Princip je 28. juna 1914.
godine u Sarajevu izvršio atentat
na austrougarskog
prestolonaslednika Franca
Ferdinanda. Princip je bio član
Mlade Bosne, organizacije čiji su
iredentistički ciljevi bili
ujedinjenje Južnih Slovena i
oslobođenje od austrougarske
vlasti. Ovaj atentat je bio jedan od
događaja koji su prouzrokovali
krizu, koja je potom dovela do
izbijanja Prvog svetskog rata.

7. Objava rata
Vlada Austrougarske iskoristila je ubistvo
nadvojvode Franca Ferdinanda kao povod
za rešavanje srpskog pitanja u čemu je
imala podršku Nemačke. Dana 23. jula
1914. Srbiji je upućen ultimatum koji je
sadržao deset zahteva, od kojih su neki
bili neprihvatljivi za suverenu državu.
Odgovor Srbije na ultimatum je imao
rezervisan ton ali je zahtev pod brojem
šest bio odbijen. Kao odgovor na to
Austrougarska je objavila rat Srbiji 28.
jula 1914. na šta je Rusija reagovala
objavivši delimičnu mobilizaciju snaga
na granici sa Austrijom.

8. Planovi
Nemački plan
Šlifenov plan je predviđao opasnost vođenja rata
na dva fronta. Plan je predviđao brzu
mobilizaciju i iznenadni snažan zaobilazni
manevar kroz Belgiju i Luksemburg, kako bi se
Francuska porazila pre nego što ona sprovede
mobilizaciju. Posle pobede nad Francuskom,
nemačka armija bi železnicom bila prebačena na
istok gde bi uništila rusku armiju, kojoj bi trebalo
znatno više vremena da mobiliše svoje trupe i
prebaci ih do granice.

9. Francuski plan
Француски план XVII је предвиђао брз продор у
Рурску област, која је представљала срце
немачке индустрије, што је у теорији требало да
онеспособи Немачку за даље вођење рата.
Ruski plan
Ruski plan XIX predviđao je mobilizaciju ruskih snaga,
i njihovo raspoređivanje duž granice sa
Austrougarskom i Nemačkom.
Sva tri plana oslanjala su se na brzinu kao na jedan
od odlučujućih faktora za pobedu. Pripremljeni su
precizni vremenski rasporedi, a jednom započeta
mobilizacija, bilo bi veoma teško zaustavljena

10. Nesporazum između Centralnih
sila
Strategija Centralnih sila patila je zbog loše
komunikacije. Nemačka je obećala podršku
austrougarskoj invaziji Srbije, ali je ova podrška
pogrešno protumačena. Austrougarska je smatrala da će
Nemačka zaštiti njen severni bok od Rusije. Međutim,
Nemačka je poremetila Austrougarske planove zbog
čega je ona morala većinu svojih trupa da pošalje na
front prema Rusiji dok Nemačka ne porazi Francusku.

11. Kraj rata
Slom Centralnih sila usledio je veoma
brzo. Bugarska je prva potpisala
primirje 29. septembra 1918. u
Solunu. 30.oktobra 1918. Otomanska
imperija kapitulirala je u
MudrosuPrimirje sa Austrougarskom
potpisano je 3. novembra u vili Đusti
blizu Padove. Austrija i Mađarska
sklopile su poseban sporazum o
primirju nakon zbacivanja
Habzburške monarhije. U Nemačkoj
je izbila revolucija i 9. novembra je
proglašena republika. Kajzer je
pobegao u Holandiju. 11. novembra,
u železničkom vagonu u Kompjenju
potpisano je primirje sa Nemačkom.

12. Posledice
Nijedan rat pre toga nije tako dramatično promenio
mapu Evrope; nestala su četiri carstva: Nemačko,
Austro-ugarsko, Otomansko i Rusko carstvo. Četiri
dinastije: Hoencolerni, Habzburzi, Romanovi i
Osmanlije, sa svojom aristokratijom su takođe pale
nakon rata. Belgija i Srbija su bile teško razrušene.
Francuska je imala 1,4 miliona mrtvih vojnika a deo
teritorije je bio u potpunosti uništen (Crvena zona).
Nemačka i Rusija su takođe pretrpele velike gubitke.

13. Posledice na Srbiju
Srbija je, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919.,
izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28% od celokupnog broja
stanovnika koje je imala po popisu iz 1914. god. Od ovog broja
poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.
Prilikom prelaska preko Albanije umrlo je 77.455 vojnika, u
borbama na Solunskom frontu 1916-18. godine 36.477,
pobijeno ili umrlo u zarobljeništvu 81.214, a 34. 781 vojnika
umrlo od rana ili bolesti na teritoriji Srbije 1915. godine.

14. Novonastale države
Najveće promene doživela je mapa istočne i centralne
Evrope. Neke manje nacije koje su vekovima bile gušene
od strane Rusije, Nemačke i Austrije tj. Austrougarske
dobile su nove države. Poljska je ponovo uspostavljena
kao nezavisna država, nakon više od jednog veka, a
novonastale Kraljevina SHS i Čehoslovačka bile su u
potpunosti nove države. Srbija, iako jedna od sila
pobednica, počela je da gradi svoj identitet u
novonastaloj kraljevini južnih slovena, najpre Kraljevini
SHS a potom Kraljevini Jugoslaviji. Rusija je postala deo
Sovjetskog Saveza i izgubila je Finsku, Estoniju, Litvaniju i
Letoniju, koje su postale nezavisne države. Osmansko
carstvo je uskoro zamenila Turska i nekoliko drugih
država na Bliskom istoku.

15. Ratni zarobljenici
Oko 8 miliona ljudi se predalo i bilo je držano u
zatvoreničkim logorima tokom rata. Sve države
su se obavezale da slede o Hašku konvenciju o
poštenom tretmanu ratnih zarobljenika.
Generalno, stopa preživelih zarobljenika u ratu je
bila mnogo veća nego onih koji su bili na
frontovima. Individualna predavanja bila su
retka. Velike jedinice su se predavale u masi. U
bitki kod Tanenberga 92.000 ruskih vojnika je
bilo zarobljeno. Kada se opkoljeni garnizon kod
Kaunasa predao u 1915. godini, 20.000 Rusa su
postali zarobljenici. Više od polovine ruskih
gubitaka bili su zarobljenici kod Austrije 32%,
Italije 26%, Francuske 12%, Nemačke 9%;
Britanije 7%. Broj zarobljenika savezničkih vojski
je iznosio oko 1,4 miliona (ne računajući Rusiju,
koja je imala od 2,5 do 3,5 miliona zarobljenika.)
Kod Centralnih sila oko 3,3 miliona ljudi bilo je
zarobljeno.

16. Povlačenje srpske vojske na Krf
Povlačenje srpske vojske
na Krf ili Albanska golgota
je naziv za povlačenje
srpske vojske preko
Albanije i Crne Gore
tokom Prvoga svetskog
Proavtlaa.čenje srpske vojske i izbeglica preko
vrleti Albanije pokrivenih snegom započelo je
zimi 1915. godine. Tokom ovog povlačenja,
usled hladnoće, gladi, bolesti i borbi s
Albancima stradalo je više od 240.000 ljudi.

17. Srpski vojnik izviđač
Ime mu je Dragutin Matić. Rođen je 10. januara
1888. kao najmlađe čedo oca Peše i majke Nevene.
U porodici je bilo petoro dece. Rano je ostao bez
oca, pa ga je negovao i podizao najstariji brat
Đorđe (Đore). Zbog toga su ga u selu zvali
„Dragutin Đorin". Izbijanjem Prvog svetskog rata
1914. Dragutin Matić po treći put odlazi na front.
Zbog pokazane hrabrosti i odvažnosti, tokom
Cerske i Kolubarske bitke, vojne vlasti su mu
poverile zadatak izviđača.

18. „Tamo daleko” - himna ratnika bez
zemlje
Đorđe Marinković, vojnik i umetnik iz sela kraj
Kladova, pravi je kompozitor pesme „Tamo daleko“.
Pesma malog naroda ostala je popularna u Evropi i
posle Drugog svetskog rata. SETNU himnu srpskih
ratnika bez zemlje „Tamo daleko“ pevali su od 1917.
svi saveznički vojnici na solunskom frontu na svojim
jezicima, ali sa obaveznim stihom „Živela Srbija“.

19. Jugoslavija 1914-1918

20. Radio:
Igor Lepojević Vlll-1