Zanimljiva biografija Stevana Sremca.

1. Завод за унапређивање образовања и
васпитања
Аутори: • Дејан Девић, Наташа Стојановић
ОШ “Иван Горан Ковачић” , Нишка Бања
• Маријан Мишић, ОШ “Иво Андрић” , Ниш
Наставни предмет: • српски језик
Тема: • Стеван Сремац (пројекат)
Узраст: • седми разред
Кликните
овде за унос
приказа
часа у Word
документу!

2. …Што да измишљам теме
кад их сам живот у изобиљу
нуди, и људе кад их
посведневно посматрам по
улицама и каванама…

3. ( Зашто прочитати обимни
роман Поп Ћира и поп Спира?)
Први час

4. Стеван Сремац

5. Стеван Сремац и Ниш

6. Сента
Београд
Соко Бања
Ниш

7. • Отац Аврам био је кројач, а мати
Екатерина (Катица) домаћица. Имао
је два брата: Јована, дворског
лимара, и Андрију, кројача у
Америци.
• Родна кућа Стевана Сремца
• Рођен 23.11.1855.
• Основну школу завршио је у
Сенти у дванаестој години (
1868), а онда прешао у Београд
код ујака Јована Ђорђевића, јер
су му родитељи рано умрли.
• Породица Сремац (око 1858) мајка
Катица и отац Аврам са синовима: с
Сремац као десетогодишњак лева на десно: Андрија, Јован и
са теткама Мартом и Софијом Стеван.
Ђорђевић

8. (1826 -
1900) био је истакнути
национални и грађански
интелектуалац. Био је
књижевник, отац српског
позоришта, оснивач
Народног позоришта у
Београду (1868) и Српског
народног позоришта у
Новом Саду (1861),
професор Велике школе,
историчар, политичар.

9. • Завршио Прву гимназију (1868- 1874)
• Професори су му били: Стојан Новаковић,
Светислав Вуловић,Милош С. Милојевић…
• Блиски школски другови , између осталих,
Љубомир Недић и Стеван Мокрањац.
• По завршетку гимназије 1874, уписао је студије на
Великој школи (претечи београдског
Универзитета) на историјско-филолошком
одсеку које је завршио у јесен 1878.
• У току студија његови професори били су
Прва гимназија ( Капетан- истакнути српски писци и историчари:
Мишино здање подигнуто • Ђуро Даничић предавао му је филологију,
1863. У згради је била Прва • Стојан Новаковић историју српске књижевности,
гимназија и Велика школа) • Панта Срећковић српску историју…
• Када су избили српско-турски ратови (1876-1878)
за коначно ослобођење југоистока Краљевине
Србије,Сремац ,не свршивши Велику школу
,одлази као добровољац у ђачку добровољачку
батерију .
• Све испите положио је када се вратио у Београд.
• Стеван Сремац поднео је молбу Министарству
просвете и црквених послова августа 1878. године
Ђуро Даничић (1825 – 1882), за службу у просветној струци у
члан Српског ученог друштва, новоослобођеним крајевима Србије.
филолог

10. •У Београду је све до своје
смрти 1906, био професор
Треће Београдске гимназије и
члан Управног одбора
Народног позоришта-
књижевни одсек.
Зграда Треће београдске гимназије
•Уметнички одбор Народног
позоришта у Београду ( с лева
на десно седе: М. Глишић,
А.И. Сумбатов, Б. Нушић, Професори београдске гимназије ( први ред,
Стеван Сремац. Стоје: други с десна у лево седи Стеван Сремац)
Д.Брзак и Ј. Веселиновић

11. • Изабран је за правог
(редовног) члана
Српске краљевске
Сремчев пријатељ Б. Нушић
академије наука
(1869 – 1938), академик,
књижевник 3.2.1906.
Сремчево одличје – орден Светог
Саве III реда за национални и
С.Сремац са уредницима
мостарске Зоре( с лева на просветни рад
десно седе: С.Сремац и А.
Шантић – стоје: Атанасија
Шола и С. Ћоровић

13. “…Сремац је пуних једанаест најлепших година провео у Нишу”
Живан Живановић
“ Једанаест најбољих година свога живота он је провео у Нишу”
Јован Скерлић
“Ниш је, дакле, Сремчев други завичај. И ко хоће да генетички
упозна књижевну еволуцију Сремчеву, не може је познати без
разумевања његова дугогодишњег живљења у убавоме граду
на Нишави, а за најлепшега младалачког доба…”
Живан Живановић
“ Сремац је Ниш јако и искрено волео, и та његова љубав има
дубока корена у његовој интимној природи.”
Јован Скерлић
“Сремац је јако волео свој Ниш… он и Ниш су нераздвојно везани
у свачијем сећању.”
Павле Поповић

14. Народно
позориште

15. • Млади предавач Стеван Сремац,
са 24. године ступио је у нишку
гимназију која је имала свега три
разреда.
• Прво је добио да предаје у
школској 1879/1880. географију,
цртање и краснопис.
• У следећој години предаје српски
језик, историју Срба, цртање и
краснопис и литерарне облике
(књижевност), затим српску
граматику и немачки језик. Уједно
је водио школску библиотеку.
• Сремац је био изузетно образован;
поред тога знао је неколико Зелена гимназија у којој је
страних језика: немачки, Сремац предавао
мађарски, руски,и француски,
тако да је могао да чита стране
писце у оригиналу.

16. • Млад и леп, Сремац је пазио на своје одевање. Волео је
чистоћу. Један нишки ђак указује чак на ту особину као
на једну од оних којима се Сремац издвајао.
• “Са својим правилним, брижљиво изведеним раздељком у
коси, која је била слободна од сваке слепљености и
зализаности; са својим кратким пуним брковима који су
увек били у реду, са примерном чистоћом лица, руку и
одела, које је уз то било пуно склада и укуса, Сремац је
знатно ударао од средине у којој је живео, чак и од
већине својих колега.”
• Сремчева брижљивост у одевању помало га је чинила
кицошем.
• У њега је “…готово сваки други дан била друга кравата,
ваљда у складу са оделом и везана са много укуса”.
• Не само на кравату, Сремац је пазио на све: одело,
рубље, ципеле. Све је увек било доброг кроја и доброг
квалитета, а чисто, укусно , допадљиво.

17. • Поред знања језика и начитаности, Сремац је
имао и понашање културног човека. Оно што је
привлачило код њега била је његова
природност, отвореност, простосрдачност.
• По своме карактеру Сремац је био
скроман, стидљив, повучен. Усто, он је
несебичан, искрен, дружељубив, мека срца.
• Своју зараду коју је имао у позоришту од
преписивања улога, уступао је, већим
делом, сиромашном другу, а себи је
задржавао колико му је најпотребније било.
• Понекад је био ћудљив:
• Није волео нова познанства. Имао је обичај да
напусти друштво чим се појави неко непознат.
( Каже Владислав Рибникар)
• Сремчев пријатељ, песник А.Г.Матош прича да
је Сремац имао обичај да прође поред
пријатеља као поред турског гробља, надувен и
намрштен , у кавани им окрене леђа и нико не
зна шта му је.
• Велика друштва уопште није волео. Сам је о
томе говорио:
• “ Чим је више од тројице, ја се збуним, не могу Панорама старог Ниша 1879.
да поднесем бесмислене испаде у
разговору, па се склањам.”

18. • Сремац је био изврстан наставник. Он је у
организацију својих часова уносио
озбиљност и одмереност у односу. С њим
се при раду није било шалити. Он није трпео
неред и раскалашно понашање.
• Сремац није био строг наставник, али је
имао истински ауторитет. Његови часови су
били весели, у атмосфери природне
неусиљености, без напрегнутости, али са
увек примереном дисциплином. У
тренуцима кад разредом овлада велика
веселост и дисциплина дође у
опасност, једно његово “пст!” било је увек
довољно да одједанпут завлада потпуна
тишина.
• Сремац никад никога није казнио, ни тужио
и ретко кад је био љут.
• Одлично је припремао своја предавања
, уносио је новине у свом раду.

19. • “ Јер он је сав био смешан; и што год да рече, то је и духовито и шаљиво. И чим би
погледао ма у што, он би избацио по нешто смешно. У свакој ситуацији он је могао
да изнађе и најмање смешну страну њену. У томе је и сам уживао, а тиме је чинио
задовољства и другима, и зато су га сви у друштву волели.”
(Ј. Миодраговић “ Успомена на Стевана Сремца)

21. У Нишу је Сремац прво становао по кафанама, а
касније у приватним кућама.
Живео је углавном у приземним кућама.
Првих година становао је код Катице Голубовић, у кући
која је давно срушена и на чијем је месту
подигнута нова. Сремчев биограф Миле Павловић наводи
Братанац аутора “Калчиних прича” Михајла Голубовића да је Сремац годинама становао у
који је по свом стрицу добио име, каже да је Поштанској улици код газда Живка. Кућа
Сремац једно време становао у њиховој кући у
је срушена након поплаве 1948, ту је
тадашњој Општинској улици, сада Душана
Костића, у којој се налази Народна библиотека сада обданиште. Сада је то улица Наде
“Стеван Сремац” У сећању му је остала и једна Томић.
прича коју је често причала његова бака-мајке:
“ Ех, Стева… Увек си пијан беше. Ете, написаја Ивкову
славу, а откуде име Ивко у Ниш?! Пијан беше па
забравија “Ж” да стави…Тој беше Живко, а не
Ивко!”
Најдуже је становао у малој соби у Карађићевој улици
бр 1. Зграда је порушена и на том месту налази
се блок зграда СУП-а Ниш.
Последњих година свог боравка у Нишу Сремац је
становао код неке Николете у Просветној улици
бр 1 ( данашња Мачванска улица).
Остао је и опис пишчеве собе: “ Његова соба, у кући
која и сада постоји није била већа од два и по са
четири метара и висока једва два. На земљаном
поду прво су биле асурње, рогозе и преко њих
черга. Са доксата те куће, која је била у близини
Живкове , по приповетки Ивкове куће, он је пратио
весело живување и петодневно светковање Ивкове
дружине.”

22. Сремац је најчешће одлазио у кафане
Маргер, Босна, Балкан…
На овом месту била је
чувена кафана

23. • Скоро све кафане су имале посебно припремљене јеловнике. Власници су
шеретски истицали и рекламирали своје понуде: избор пића – пићовник,
предјела – мезовник, дезерти – благовник, а специјалитети кућа су најчешће
били баба Талина пита гологлавник, деда Јевремова вешаљка (сушеница
меса), бели бубрези сас лук, патка у сафту, домаћа кобасица а ла Стојко,
чукана шницла (лупана), коленица без чапоњци, око на јајца, шкембе у главу.
Све ово се јело уз тепану, добро умешену погачу.
• Што се пићовника тиче избор је најчешће био: тврд препек, “викај туру”, јака
шљивка “чук ти не треба” и “комовица шумоглавка”. Нјчешће после свега била
је расоница растрезнуша.
• Популарне и честе су биле поруке гостима: Не замињуј (заобилази) кафану!
Паре не жали, душу разгали! Што гутнеш (попијеш) и бутнеш (поједеш ) тој ће
ти остане!

24. • Избегао је кафане у које долазе • Међу посетиоцима кафана,
крупна господа. Седне Сремац занатлијама, кириџијама,
за сто, поручи кафу и онда гледа трговцима, Сремац је упознао и
кроз прозор, а у исто време “ ђувеч-кардаше” Ивка, Калчу,
слуша шта се за оближњим Курјака, Смука и друге. А
столовима говори… Све што је најбољи пријатељ му је био Коле
видео и чуо, он је бележио Рашић.
одмах, чим дође кући.

25. Ђока Јанковић, Микал Николић,
кујунџија, Мане у Зони кујунџија, Калча у
Замфировој Ивковој слави
Живко са женом Диком и породицом

26. Јунаци Ивкове славе ( рад Стевана Никшића Лале)

27. • У оснивању две културне
институције имао је
значајног учешћа:
• нишког позоришта
“Синђелић” (претече
данашњег Нишког
позоришта) 1887.
• Градске читаонице – 1879.
претече Народне
библиотеке “Стеван
Сремац”
• (Његов брат Јован Сремац,
постхумно, 1906. год, нишкој
библиотеци поклонио је
пишчеву богату личну
библиотеку чији се фонд
налази у Народном музеју у
Нишко позориште “Синђелић” Нишу)

28. • Отишао Калча (са женом, ћерком и зетом) да
се види у позоришној “Ивковој слави”. Кад је
улазио у салу, “поздрављали су га са свих
страна”. Калча је био весео и поносан: - Тхи,
мајка му стара, здравување к„ко сас деда-
владику!” (записано је у “Штампи” из 1906).
Калчу је глумио Чича-Илија Станојевић.
• Иде представа, публика све више у смех, па и
на Калчин рачун. Онда ти “Калча направи лом,
изгрди и Чича-Илију и Сремца, и оде псујући”.
Та “представа” баци у засенак глумачку. Још и
обећа: Сремац ће добије тепање, сам да га
довати… Није га тада нашао, нити су се више
срели.
• Срећемо се ми, данас, са Сремцем, Калчом и
Чапом са спомеником код Казанџијског
сокачета. Калча и даље врти ловџијске
лагарије, Чапа одобрава репом, а Сремац
слуша, памти, записује.

29. • Збирка садржи:
• 33 оригинална рукописа Стевана
Сремца
• Збирка Стеван Сремац у Народном
музеју Ниша формирана је откупом • Фотографије и дописне карте
фонда пишчеве заоставштине 1951- • Школске географске карте
52. • Намештај (предмети из Сремчеве
• Од дела материјала из фонда собе)
урађена је стална поставка, спомен- • Лични предмети
соба Стеван Сремац • Рукописи Јована Ђорђевића
• Библиотека Стевана Сремца

30. • 1896. након објављивања рукописа (1895.)
нишко позориште “Синђелић” извело је на • 2006. Поводом 100 година од смрти писца, у
својој позорници Ивкову славу.
организацији општине Медијана и Епархије
• 1906. одмах након смрти Стевана
Сремца, Одбор нишке општине је 18. 8. нишке, одржан парастос у Саборној цркви
ондашњу Просветну улицу (данашња и омаж Сремцу у холу Народног позоришта.
Мачванска) именовао у улицу Стевана • 2006. у организацији општине Медијана
Сремца.
именовани Трг и чесма Стевана Сремца и
• 1906. новембра месеца Сремчев брат
Јован, нишкој библиотеци, по Сремчевом постављена скулптура Сремца и Калче, рад
завештању поклонио је пишчеву личну нишког вајара Ивана Фелкера.
библиотеку: 770 дела и 1294 свеске. • 2007. постављено спомен обележје кафане
• 1939. откривене бисте у холу Народног “Маргер”, чији су чести гости били Сремац и
позоришта, Добрице Милутиновића, дар
Владе Митића и биста Стевана његови јунаци, као и спомен обележје у
Сремца, дар Драгише Цветковића. улици Наде Томић, Сремчевом главном
• 1955. откривен споменик Сремцу испред јунаку у Ивковој слави, Живку Ф.
Народног позоришта, рад Нишког вајара Мијалковићу и његовим кардашима.
Драгана Николића.
• 1952-2007. У овом периоду Народни музеј у
• 1951-1952. Народни музеј у Нишу је откупио
скоро целокупну Сремчеву заоставштину од Нишу је приредио више запажених изложби
његовог пријатеља и биографа Милорада о животу и делу Стевана Сремца, које су
Павловића – Крпе. приказане и у више градова Србије. На
позив Завичајне фондације Стеван Сремац
у Сенти , 2007. године Народни музеј је
урадио репрезентативну сталну поставку о
Сремцу у његовом родном дому.

31. • По Сремчевој молби • У Београду је почео
постављен је за професора интезивно да пише на основу
грађе, скица и планова
Треће београдске гимназије
израђених у Нишу, брижљиво
1892. прибележених у назнакама у
• Одлазак из Ниша свакако је његовим чувеним
мотивисан и његовим бележницама.
замором животом у
провинцији, али и
нестајањем старог Ниша
пред налетом модерних
друштвених токова. Није
више било многих
пријатеља. Осећао се
усамљеним.