Миа Вишњић

1. 1
Нервни систем
Нервни систем омогућава везу организма са спољашњом средином и оријентацију у
њој. Својим функционисањем он усклађује рад организма као ћелије. Захваљујући
посебним одликама овог система човек је способан да говори, мисли, учи, памти, воли,
ужива у музици...
Нервна ћелија
Јединица грађе нервног система је нервна ћелија или неурон. Састоји се од тела
ћелије и наставака. Тело ћелије и наставке обавија ћелијска мембрана. У телу ћелије
налази се цитоплазма са крупним једром. Нервна ћелија има две врсте наставака:
дендрити (многобројни кратки наставци), неурит или аксон (по један наставак ( ређе 2
наставка). Аксон може бити дуг неколико центиметара до 1 метар. Завршни део аксона се
грана у кратке наставке који се називају нервни завршеци. Аксион је обавијен јаким
омотачем беле боје. Он има улогу изолатора и омогућава провођење надражаја великом
брзином. Неурони се не деле већ изумиру, те се њихов број стално смањује. Изумрле
нервне ћелије се замењују везивним ткивом. Нервне ћелије граде нервно ткиво. Од њега су
изграђени мозак и кичмена мождина.

2. 2
Физилошке особине нервне ћелије
Надражљивост и проводљивост надражаја су основне физиолошке особине нервне
ћелије. Захваљујући тим особинама нервно ткиво обавља своју улогу у организму.
Промене у спољашњој средини су дражи које делују на организам. Надражљивост је
особина нервне ћелије да надражаје одговара на дејство дражи. Најмања јачина дражи која
може да изазове надражај назива се праг дражи. Настали надражај са сложеним
биохемијски и биолектричним процесима проводи у виду импулса до одређених органа.
Провођење импулса је физиолошки процес током ког се користи кисеоник и особађа
топлота.
Нерви и ганглије
Неурит преноси надражај само у једном смеру. То може да буде са периферије тела
и из унутрашњих органа према нервном центру, или из нервног центра ка ефектору,
односно органу који реагује. Више неурита заједно, обавијених танком опном, чине један
нерв. Према врсти надражаја које преносе, нерви могу бити: осећајни или сензитивни,

3. 3
покретачки или моторни и мешовити. Нервни систем чине централни нервни систем,
периферни нервни систем и аутономни нервни систем .
Централни нервни систем
У састав централног нервног система улазе два посебна органа који су и анатомски
и функционално блиско повезани. То су кичмена мождина и мозак. Оба ова органа су
обавијена опнама: тврдом, паучинастом и меком.
Кичмена мождина се налази у кичменом каналу који граде лукови кичмених
пршљенова. Пружа се од отвора на потиљачној кости лобање до другог слабинског
пршљења. Дужина је око 45cm, а пречник у просеку око 1cm. Спољашња, тврда опна
чврсто приања уз унутрашњу површину кичменог канала. Уз њу је непосредно припијена
средња, танка- паучинаста опн. Трећа, мека опна непосредно облаже саму мождину.
Између паучинасте и меке опне циркулише мождано – мождинска течност која се назива
ликвор. Тврда опна и ликвор штите кичмену мождину од потреса, повреда и
ммикрорганизама. На попречном просеку кичмене мождине може се уочити да се у њеној
унутрашњости налази сива маса у облику лептира са раширеним крилима. Бела маса се
налази око сиве масе. Продужеци сиве масе према трбушној страни тела називају се
предњи рогови, а према леђној страни – задњи рогови. У средишту кичмене мождине
налази се узан, централни канал. Нерви који полазе из кичмене мождине повезују мозак са
свим деловима тела.
Рефлекс и рефлексни лук
Ако се човек случајно убоде или опече, тргнуће руку или други повређени део тела
пре него што постане свестан онога што се догодило. Овакви покрети су чести у
свакодневном животу. Дешавају се без учешћа, воље и називају се рефлексни или
аутоматски покрети, или само рефлекси. Настају као реакција организама на дејство
дражи. Пут који надражај пређе од места дејства дражи преко осећајних нерава до сиве
масе кичмене мождине и од кичмене мождине преко покретачких нерава до мишића који
реагује назива се рефлексни лук. Делови рефлексног лука су: рецептор, односно
пријемник дражи, сензитивни нерв, центар рефлексне радње у кичменој мождини и
ефектор, однсно орган који врши радњу. Центри рефлексних лукова се налазе у сивој маси
кичмене мождине.
Рефлексни покрети имају значајну улогу у животу. Многи животни процеси у телу,
као што су дисање, рад срца, лучење жлезда, кашљање, кијање, гутање,итд., одвијају се
рефлексно, без учешћа воље и без контроле коре великог мозга.то су урођени или
безусловни рефлекси. Њихова улога је одржавање основних животних функција и одбрана
организма. Све научне радње и покрети означени су као условни рефлекси.

4. 4
Синапсе
- Информације у виду акцционог потенцијала се преноси са једне на другу нервну
ћелију, или на мишићну преко синапсе
- Синапсе могу бити према положају:
- Централне у централном нервном систему
- Периферне на периферији организма
- Према начину преношења могу бити:
- Електричне (дендро-дендритске и између срчаног и глатког мишића) и хемијске
(нервно-мишићна синапса на периферији и аксодендритска у централном
нервном систему)
Синапса је место комуникације између 2 неурона. То је место на ком се сигнал преноси са
једног неурона на други. На синапси постоји место слања сигнала и место н ком се сигнал
препознаје.