Шкундрић Филип

1. 1
Биом језера
Језеро је водом испуњена природна депресија на копну, која нема непосредне везе с морем.
Већина језера су слатководна и смештена су на северној полулопти на вишим ширинама.
Вештачка су језера акумулациони базени хидроцентрала, рибњаци и др. Делови мора одељени
од копна пешчаним прудовима нису језера. Велика језера понекад се називају "унутрашњим
морима" (Каспијско и Црно море) а мала се мора понекад називају језерима.
Термин језеро такође се користи за описивање природних обележја попут језера Еире које је
већину времена суво али се напуни током сезонских услова обилних киша. Многа су језера
вештачка па се стварају за хидроелектрично снабдевање струјом, рекреацију (пливање,
даскање на ветру, ...), снабдевање водом, итд.
Финска је позната као Земља хиљаду језера, а Миннесота као Земља десет хиљада језера.
Велика језера Северне Америке пореклом су из леденог доба. Преко 60% светских језера
налази се у Канади претежно зато јер земљом доминира неуланчани систем отицања.
По постанку језера се деле на: тектонска у тектонским депресијама (Мртво море,
источноафричка језера, Бајкалско; Охридско и др.); вулканска у кратерима вулкана
(Трасимено у Италији); глацијална (ледничка) у депресијама заграћеним моренама (Ладога,
Оњега, Лаго Мађоре, Лаго ди Комо, Бледско језеро и др.); кршка у кршу (Плитвичка језера) и
реликтна језера, која су преостала од некадашњих већих језера или мора и мртви речни
рукавци. Језера су важна за привреду и саобраћај (Језера у Северној Америци, Каспијско
језеро); добијају се соли (Мртво море); нека су богата рибом, служе за снабдевање водом
(Вранско језеро на Цресу) и регулисање водостаја на рекама.
Настанак језера
Језера могу бити наталожена седиментом па језера постепено постају влажним земљиштем
попут мочваре или баре. Између низијских и горских језера постоји важна разлика. Низијска
су језера мирна, мање скалната / више седиментна, имају благо нагнуто дно те уопштено
садрже више биљног живота. Велике водене биљке (посебно трстика) значајно убрзавају тај
процес затварања јер задржавају седимент. Муљевита језера и језера с много биљоједних риба
теже полаганом нестајању. "Нестајуће'' језеро (једва приметно на човековој временској скали)
типично има водену ивицу са екстензивним биљним покривачима. Они постају ново станиште
за остале биљке (попут маха тресетара када су услови у реду) и животиње од којих су многе
врло ретке. Постепено се језеро затвара па може настати млади тресет који ствара бару. У
низијским речним долинама (где река може стварати меандре), присуство тресета се
објашњава затварањем бивших мртваја. У врло касним стадијумима сукцесије расте више
стабала коначно претварајући влажно земљиште у шуму.

2. 2
Нека језера могу нестати у одређеном делу године. Таква језера се називају интермитентним
језерима и типична су за кршки терен. Изврстан пример таквих језера је језеро Церкница у
Словенији.
Порекло природних језера
Многа су језера млада због ерозијских последица који теже одношењу једне од страна базена у
којему се језеро налази. Постоје бројни природни процеси који обликују језера. Недавно
тектонско издизање планинског ланца може створити депресије зделастог облика које могу да
акумулирају воду и створити језера. Напредовање и повлачење глечера може гребањем
направити депресије у површини где ће се онда акумулирају језера. Таква језера уобичајена су
у Скандинавији, Сибиру и Канади.
Језера такође могу настати клизањем земљишта или глацијалним препрекама. Пример потоњег
појавио се током задњег леденог доба у држави Вашингтон када је настало огромно језеро иза
глацијалног тока. Када се лед повукао, последица је била огромна поплава која је створила
споменик Суви слапови у језерима Сун у држави Вашингтон.
Слана језера могу настати где нема природног отицања или где вода брзо испарава па
површинско отицање нивоа подземне воде има виши од нормалног садржаја соли. Примери
сланих језера укључују Велико слано језеро, Каспијско језеро и Мртво море.
Мала потковичаста језера названа мртваје могу настати у речним долинама као последица
меандрирања, тј. вијугања. Реке које споро теку стварају завојит облик па се спољна страна
завоја откида много брже од унутрашње стране. Као последица тога настаје потковичасти
завој па река сече кроз узан врат. Та рупа сада обликује главни пролаз за реку, а крајеви завоја
постају запушени муљем.
Језеро Восток је језеро на Антарктику које се налази под ледом и вероватно је највеће на свету.
Притисак који ствара лед и унутрашњи хемијски састав значи да се језеро може пробушити
што би резултирало пукотином и прскањем.
Нека језера попут Бајкалског и језера Тангањике вулканског су порекла и леже на геолошким
раседну линијама. Кратерско језеро у Орегону налази се унутар калдере угашеног вулкана.
Каспијско језеро

3. 3
Вештачка језера
Резервоар (француски: reservoir) је вештачко језеро створено потапањем подручја иза бране.
Нека од највећих светских језера чине резервоари. Вештачка језера такође могу бити намерно
направљена ископавањем или потапањем отворених рудника.
За градњу брана геодети морају пронаћи речне долине које су дубоке и уске; бочне стране
долине тада могу имати улогу природних зидова. Најбоље место за градњу бране мора се
одредити. Ако је потребно, људи и / или историјска налазишта морају бити премештена, нпр.
Храмови Абу Симбел који су пресељени пре градње Асуанске бране која је створила Насерово
језеро.
Језеро Волта у западној Африци покрива око 8,500 км². Језеро Мид највеће је северноамеричко
вештачко језеро које је створено Хуверовом браном, а грађено је од 1931. до 1935. године под
председником Френклином Д. Рузвелтом. Лока је највеће северноевропска вештачко језеро
величине 417 км2 .
Значајна језера
Највеће језеро на свету је Каспијско језеро са површином од 394,299 км² што је веће од
подручја које заједно покривају следећих шест највећих језера. Највеће слатководно језеро и
друго највеће језеро укупно је језеро Супериор са површином од 82,414 км². Најдубље језеро је

4. 4
Бајкалско језеро у Сибиру дубине 1,741 м. Највише пловно језеро је језеро Титикака
надморске висине 3821 м. Уједно је и друго језеро по величини у Јужној Америци. Најниже
светско језеро је Мртво море, 396 метара испод нивоа мора. То је језеро са највећом
концентрацијом соли. Највеће острво на слатководном језеру је острво Манитоулин на језеру
Хјурон површине 2,766 квадратних км. Највеће језеро смештено на острву је језеро Нетилинг
на Бафиновом острву. Језеро Тоба на острву Суматри смештено је у вероватно највећој
пробуђеној калдери на Земљи. Највеће слатководно језеро у Европи је Ладога иза које се
налази Оњега, обе смештене у Русији. Језеро Викториа највеће је у Африци. Део је Великих
језера Африке. Језеро Супериор је највеће језеро у Северној Америци. Део је Великих језера.
Језеро Маракаибо је највеће језеро у Јужној Америци. Језеро Титикака је највеће слатководно
језеро.
Флора и фауна језера
Организми обалске зоне
То су биљке које живе у две животне средине, и то воденој и ваздушној. На влажним местима
у плиткој води живе: трска и рогоз. Пливајуће биљке су: бели и жути локвањ. Потопљене
биљке су: мрест и орашак. Најбројнији оргнизми су планктони.
Животиње језера
У појасу трске и рогоза живе дивље гуске и дивље патке. У плићацима живе чапље и роде.
Инсекти су: вилин коњиц и водени цвет. Дно језера насељавају ракови, пужеви, црви, инсекти
и њихове ларве. То су бентоски организми, организми који се активно крећу у води, то су
рибе, водене корњаче и водене змије.
Вилин коњиц (Odonata)

5. 5
Као добри летачи вилини коњици су брзи колонизатори нових водених површина и присутни
су готово свуда где постоје, макар и привремено, стајаће воде. Развој и циклус вилиних
коњица је сличан као код водених цветова. Разлика је у томе што су ларве вилиних коњица
грабљиве (лове друге бескичмењаке и ларве риба и водоземаца) и што у води, у стадијуму
ларве, могу да проведу и до неколико година. Одрасли вилини коњици воде активан живот
који, у зависности од врсте, траје од неколико недеља до неколико месеци.

6. 5
Као добри летачи вилини коњици су брзи колонизатори нових водених површина и присутни
су готово свуда где постоје, макар и привремено, стајаће воде. Развој и циклус вилиних
коњица је сличан као код водених цветова. Разлика је у томе што су ларве вилиних коњица
грабљиве (лове друге бескичмењаке и ларве риба и водоземаца) и што у води, у стадијуму
ларве, могу да проведу и до неколико година. Одрасли вилини коњици воде активан живот
који, у зависности од врсте, траје од неколико недеља до неколико месеци.