Prezentacija potencijala Srbije i uloge Oebsa

1. F I A T L V X… (neka bude svetlost)

26. I BI SVETLOST…

37. 0.05 617 0.06 9438 0.02 Termoelektrane-Toplane 0.96 11214 0.87 10118 0.93 Hidroelektrane 1.74 20249 1.74 20241 1.61 Termoelektrane 2.76 32080 2.67 31040 2.57 PROIZVODNjA ELEKTRIČNE ENERGIJE** 6 7.20 - 6.82 - 7.50 Obnovljivi izvori (Hidropotencijal+ ostalo) 14.94 - 13.91 - 13.54 Gas 29.51 - 28.07 - 27.01 Nafta 48.90 - 51.08 - 50.63 Ugalj - - UČEŠĆE U UKUPNOJ BRUTO POTROŠNjI (%) 5 39.88 - 37.22 - 36.96 UVOZNA ZAVISNOST (%) 4 0.96 11214 0.87 10118 0.93 Obnovljivi izvori (Hidropotencijal+ ostalo) -0.07 -840 0.02 180 0.17 Električna energija 2.00 2511 1.77 2226 1.69 Gas 3.95 3954 3.58 3579 3.36 Nafta 6.55 - 6.51 - 6.30 Ugalj 13.40 - 12.75 - 12.44 BRUTO POTROŠNjA PRIMARNE ENERGIJE (PE) 3 -0.07 -840 0.02 180 0.17 Električna energija 1.76 2209 1.50 1884 1.42 Gas -0.10 45 -0.10 -101 0.13 Naftni derivati 3.00 3332 3.00 2998 2.56 Sirova nafta 3.29 3287 2.90 2897 2.69 Nafta 0.37 - 0.33 - 0.32 Ugalj 5.34 - 4.75 - 4.60 NETO UVOZ ENERGENATA 2 0.00 0 0.00 0 0.00 Ostalo (Biomasa, Geotermalna, Sunčeva energija, Vetar) 0.96 11214 0.87 10118 0.93 Hidropotencijal 0.24 302 0.27 341 0.27 Gas 0.68 668 0.68 682 0.67 Nafta 6.18 - 6.18 - 5.98 Ugalj 8.07 - 8.01 - 7.84 PROIZVODNjA PRIMARNE ENERGIJE 1 M t.en. Fizičke jedinice M t.en. Fizičke jedinice M t.en. ZBIRNI ENERGETSKI BILANS SRBIJE (ABSTRAKT) 2004. 2003. 2002.

38. Proizvodnja električne energije Termo elektrane 60% ugalj – 90% nafta - 9% gas - 1% Hidroelektrane 35% Kogeneracija, toplane, obnovljivi izvori 5% Ukupna proizvodnja 2005 – 36,5 GWh

39. UČEŠĆE U UKUPNOJ BRUTO POTROŠNjI (%) Ugalj 48.90 Nafta 29.51 Gas 14.94 Obnovljivi izvori (Hidropotencijal+ ostalo) 7.20

40. Ukupna zavisnost Srbije od uvoza energenata je preko 40%

42. POTENCIJALI SRBIJE U OBNOVLJIBIM IZVORIMA ENERGIJE Sunčevo zračenje 1500 sati osunčanosti-g. Kada bi samo 300.000 domaćinstava u Srbiji imalo bar 5 m2 solarnih kolektora za grejanje sanitarne potrošne vode ili vazduha uštedelo bi se 1.500 GWh godišnje , što odgovara instalisanom proizvodnom kapacitetu od oko 400 MW . Takva investicija bi se isplatila za dve godine bez ikakve potrošnje energenata . Nivo potrebnih ulaganja u solarne instalacije za domaćinstva za grejanje sanitarne vode se kreće od 15 - 25 EUR/m2

44. Investicije i direktni ekonomski efekti gradnje malih hidroelektrana Energetski značaj procene registrovanog hidropotencijala vodotokova na teritoriji Srbije ukazuje da je moguće izgraditi 867 malih hidroelektrana ukupne instalisane sna ge 453 MW i godišnje proizvodnje od 1.600 GWh . Za ovaj obim proizvodnje električne energije u termoelektranama bi trebalo da se utroši 2,3 miliona tona lignita ili 400.000 m3 prirodnog gasa iz uvoza. Male hidroelektrane bi ovako gledano uštedele godišnje oko 52 miliona USD. POTENCIJALI SRBIJE U OBNOVLJIBIM IZVORIMA ENERGIJE

45. Izdašnost 62 veštačka geotermalna izvora, tj. geotermalne bušotine, na području Vojvodine je oko 550 l/s, a toplotna snaga oko 50 MW , a na ostalom delu Srbije iz 48 bušotina 108 MW . POTENCIJALI SRBIJE U OBNOVLJIBIM IZVORIMA ENERGIJE Sa relativno malim investicionim ulaganjima, u odnosu na ulaganja u klasične ekološki nepovoljne uvozne i domaće energente (nafta, gas, ugalj), čija eksploatacija i korišćenje stvara ogromne skrivene troškove, geotermalna energija može za desetak godina, tj. do 2015-te godine da pokrije 10% toplotne potrošnje .

46. Ukupni energetski potencijal ostataka biomase procenjen je na 115.000 TJ/god . od čega 50.000 TJ/god. je potencijal šumske mase koja preostane posle eksploatacije šuma, a oko 65.000 TJ/god , odnosno ekvivalentno 16 miliona tona lignita iz kolubarskog basena. POTENCIJALI SRBIJE U OBNOVLJIBIM IZVORIMA ENERGIJE

47. 1. Ustanoviti čvrstu komunikaciju sa odgovarajućim vladinim i drugim organima i institucijama sa ciljem učestvovanja u razvoju energetske strategije. Zajedničke radne grupe ili odbore treba uspostaviti na operativnom nivou radi lakše međusektorske saradnje. U tom smislu Misija trenutno ulaže napore da pomogne izradu podzakonskih akata iz oblasti upravljanja obnovljivim izvorima energije koji bi imali za cilj stimulaciju ove oblasti energetike 2. Omogućiti pristup informacijama i obrazovanje iz oblasti obnovljivih izvora energije energije, svim zainteresovanim stranama (različitim nivoima upravljanja i donosiocima odluka, stručnim institucijama, NVO, zainteresovanim grupama i organizacijama) kroz osnivanje Edukacionog centra za obnovljive energetske izvore. 3. Razvijati i realizovati projekte na lokalnom nivou u funkciji edukacije zainteresovanih u procesu planiranja i donošenja odluka, učešća lokalnog profitnog sektora i lokalnog zajednice, u najširem smislu.

48. 4 . Pokrenuti inicijativu za osnivanje Nacionalne mreže za upravljanje obnovljivim izvorima energije koja će raditi na promociji upotrebe obnovljivih izvora i na programima za štednju i efikasno korišćenje energije. Mreža bi takođe trebalo da da podršku u obezbeđivanju pristupa finansijskim izvorima za male i srednje proizvodjače energije. 5. Uvesti ekološku/energetsku/ekonomsku tematiku, u najširem smislu, u školski sistem . 6. Mobilisati finansijske institucije kako bi podstakle investiranje u ovaj sektor. 7. Raditi na unapređenju mera koje će dati podršku kroz fiskalnu i finansijsku politiku (niži porezi, niže kamatne stope, subvencije za cenu energije iz obnovljivih izvora). 8. Podržati istraživanja i razvoj tehnologije.

49. H V A L A N A P A Ž NJ I!