3. На Криту је настала
најстарија држава у
Европи.
Врхунац је био у време
краља Миноса, са
престоницом у Кнососу.
Митови о Минотауру и
Тезеју, легендарни
градитељи лавиринта
Дедал и Икар.
На слици палата у
Кнососу.
4. Прва грчка култура,
настала под утицајем
критске, била је
Микенска култура и
створили су је Ахајци.
Име је добила по полису
Микени на Пелопонезу.
На слици “Лавља врата”.
5. Ахајци су створили
прво грчко
писмо:линеарно
писмо Б, настало
под утицајем
линеарног писма А,
са Крита.
То писмо је
заборављено, па су
Грци преузели
алфабет од
Феничана.
6. У 12. веку п.н.е,
Микенску културу су
уништили Дорци.
У 12.веку п.н.е. је вођен
Тројански рат, који
описује Хомер у епу
“Илијада”(град Троја-
Илион). На слици
Тројански коњ.
Лутања Одисеја у
“Одисеји).
7. Грци стварају колоније-
насеобине, на обалама
Средоземног, Јонског,
Јадранског и Црног мора,
преко којих тргују и шире
културу на суседне народе.
Узроци стварања колонија:
пренасељеност,потрага за
плодном земљом,
политичке борбе,
авантуризам...
На југу Италије са острвом
Сицилијом, “Велика
Грчка”.
8. Грчки полиси
Спарта Атина
Географски
положај
полуострво
Пелопонез,
Лаконија
полуострво
Атика
племе Дорци Јонци
Друштвено
уређење
Спартијати,п
еријеци,
хелоти
Аристократе,
демос, робови
Државно
уређење
Аристократско 2
краља, веће
стараца (герузија)
и народна
скупштина
Аристократско,
касније
демократско,краљ,9
архоната, ареопаг,
народна скупштина
савез Пелопонески
савез
Атински поморски
савез
војска Копнена,
пешадија
Флота-тријере
Водећи грчки
полис
После
Пелопонеског
рата
После Грчко-
персијских ратова
Спартанско
васпитање
Атинска
демократија
Стари Грци се никада нису
ујединили због рељефа и
честих међусобних ратова.
Заједничко им је било:језик,
вера, култура, писмо,
обичаји, прошлост и
Олимпијске игре.
ПОЛИС је град-држава , са
акропољом(брежуљак са
храмом, посвећеном богу
или богињи, заштитници
града), и села у околини.
Најпознатији полиси:
АТИНА, створили је Јонци,
СПАРТА, створили је Дорци
и МИКЕНА, створили је
Ахајци.
9. Аристократија значи владавина
најбољих, најугледнијих и
најбогатијих људи.
Било је у Спарти и у најстарије
доба Атине.
Влада мали број људи.
У Спарти сва власт припада већу
стараца-герузији, коју чине 30
Спартијата старијих од 60
година и они доносе све одлуке.
Демос, народ, у почетку није
имао иста права као
аристократија. Реформама
(променама) законодаваца
Солона и Клистена,
изједначили су се у правима.
У 5. веку п.н.е. У време
државника Периклеа, било је
“златно доба Атине”,
најмоћнији грчки полис.
Демократија значи владавина
народа, који бира посланике у
народној скупштини и они
доносе законе, који требају
народу.
Аристократија значи владавина
најбољих, најугледнијих и
најбогатијих људи.
Било је у Спарти и у најстарије
доба Атине.
Влада мали број људи.
У Спарти сва власт припада већу
стараца-герузији, коју чине 30
Спартијата старијих од 60
година и они доносе све одлуке.
10. Узрок рата: жеља Персије да освоји
грчке земље.
Повод:побуна грчких колонија у
Малој Азији ( Јонски устанак), које су
биле под персијском влашћу, у чему
их помагала Атина.
490.п.н.е. битка на Маатонском пољу,
победа Атине, заслуга Милтијада, над
царем Даријем I.
480.п.н.е.битка у Термопилском
кланцу, јуначка погибија спартанског
краља Леониде и 300 Спартанаца,
против Ксеркса.
480.п.н.е. поморска битка код
Саламине, победа атинске флоте
под командим Темистокла, над
персијском.
449.п.н.е.крај рата, победа Грка,
највећа заслуга Атине, преузима
водећу улогу у грчком свету.
Описује их Херодот.
Грчко-
персијски
ратови
16. Узрок рата: Атина после Грчко-персијских ратова има
превласт над грчким градовима, ствара Атински поморски
савез.Спарта жели да јој преотме вођство и ствара
Пелопонески савез.
Повод:Пљачкашки упад Спарте у Атину.
Спарта има најбољу копнену војску-хоплите, Атина има
најбољу флоту-тријере.Избија епидемија куге, умире
Перикле.
Кључни догађај:Сицилијанска експедиција, Атина поражена
при нападу на Сиракузу, на Сицилији, која је савезник
Спарте.
Победа Спарте и Пелопонеског савеза, Спарта преузима
вођство у грчком свету.
Последица: међусобни ратови ослабили Грке и олакшали
Македонији и краљу Филипу II освајање.
Рат описује историчар Тукидид.
17.
18. Зевс Врховни бог, бог муње и
грома, господар неба
Хера Богиња неба, заштитница
жена, брака, мајчинства
Посејдон Бог мора
Хад Бог подземног света,
мртвих
Деметра Богиња плодности и
земљорадње
Атина Богиња мудрости,
заштитница града Атине
Арес Бог рата
Афродита Богиња љубави и лепоте
Аполон Бог светлости,
прорицања, заштитник
уметности
Артемида Богиња лова и месеца
Дионис Бог вина и весеља
Хефест Бог ватре и заштитник
ковачког заната
Хероји:Херакле, Ахил, Енеја.
Музе:заштитнице уметности,
било их 9 (Клио заштитница
историје).
Нимфе: духови природе,
повезани са плодношћу.
Сирене: полу жене полу птице.
Кентаури: полу људи, полу
коњи.
Киклопи: џинови са једним
оком.
Пророчиште у Делфима,
посвећено Аполону и
пророчица Питија.
19. Спортске свечаности у част
бога Зевса, одржаване у
Олимпији на Пелопонезу,
сваке четврте године, од
776.п.н.е.
Грци по њима рачунали
време.Забрањени ратови.
Такмичили се у трчању,
песничењу, скоку у даљ,
бацању копља, диска,
рвању и трке коња.
Победник добија маслинов
венац и вечну славу у
грчком свету.
20. Најпознатији храм у
дорском стилу је
Партенон, храм богиње
Атине на атинском
Акропољу.
У јонском стилу је
Ерехтејон, на атинском
Акропољу и Артемидин
храм у Ефесу.
У коринтском стилу,
Зевсов храм у Атини.
21.
22. Фидија извајао статуу
Зевса у Олимпији и
Атину Партенос.
Мирон-бацача диска.
Поликлет- кипови
атлета са
Олимпијских игара,
копљоноша, Милоска
Венера.
Сликарство очувано
на вазама.Атина
Партенос
Бацач
диска Копљоноша
23. Епови говоре о подвизима богова и хероја, ХОМЕР: Илијада и
Одисеја. Лирске песме говоре о осећањима.
Филозофија објашљава настанак света, људи, другачије од
митологије.Филозофи:СОКРАТ, ПЛАТОН и АРИСТОТЕЛ.
Драме су настале у част бога Диониса, приказиване су у
амфитеатрима ( полукружна грађевина, слична фудбалском
стадиону, под отвореним небом).Трагедије, имају тужан крај,
писци: ЕСХИЛ, СОФОКЛЕ и ЕВРИПИД.Комедије имају срећан
крај: АРИСТОФАН.
Математичар: ПИТАГОРА.Медицина: ХИПОКРАТ са Коса.
Историчари:ХЕРОДОТ(Историја грчко-персијских ратова) ,
ТУКИДИД (Историја пелопонеског рата), КСЕНОФОНТ.
Беседништво: ДЕМОСТЕН.Астрономија: Талес из Милета.