1. MODA I SPORT
VOJVOĐANSKIH DAMA
NA KRAJU XIX I POČETKOM XX
VEKA
LIDIJA STANKOVIĆ

2.  Aspekt ženskog odevanja u Vojvodini,
vezanog za početak organizovanih
rekreativnih i sportskih aktivnosti –
sportska moda , krajem XIX i na početku
XX veka, sporadično je obrađivan. Ova
prezentacija je pokušaj da se, na osnovu
starih fotografija, dostupnih u elektronskim
izvorima, to učini na integralniji, ali
popularan i edukativan način.
Autor

3.  Kraj XIX i početak XX veka, tačnije period
između 1890. i početka Prvog svetskog
rata 1914. godine, je vreme poznato kao
lepa epoha - Belle Epoque , a u
zemljama Srednje Evrope i ovim
prostorima i kao Secesija .
 Ženska moda, u ovom periodu, postala je
manje ekstravagantna i jednostavnija,
praktičnija i funkcionalnija. Haljine nisu
više tako široke kao do tada. Sveukupna
silueta postaje izdužena i vitka.
 Korseti su još uvek koriste, ali su postali
nešto duži, do bokova.

5.  Suknje su duge, uzane na
kukovima, a naniže se
proširuju zvonasto ili u
obliku slova – A .
 Gornji deo odeće ima visok
okovratnik, a rukavi oko
1895., ponovo u ovom veku,
postaju pufnasti i jako široki
- ,,ovčiji but’’ , zatim
menjaju veličinu i oblike, da
bi se krajem veka generalno
suzili. Moderna novosadska
dama u svečanoj haljini.
Muzej grada Novog Sada

6.  Na prelazu vekova
dominira ženska figura
čvrsto utegnuta u korset,
sa akcentom na izuzetno
uzan struk (,,osin struk’’),
grudi i bokove, što joj daje
S-siluetu , u skladu sa
florealnom secesijskom
talasastom linijom.
 Novosađanka Zora
Vučetić, na fotografiji
dvorskog fotografa Milana
Jovanovića. Muzej Vojvodine

7.  Krajem prve decenije XX
veka, korset postepeno
izlazi iz upotrebe, silueta
postaje ravna i uzana.
Visoki okovratnik zamenjuju
manji okrugli i četvrtasti
otvori sa malom kragnom, a
zatim i V-izrez. Struk se
podiže, a dužina suknji
počinje da se skraćuje.
 Draga Spasić, glumica i
operska pevačica SNP Novi
Sad, oko 1909. Preuzeto odavde

8.  U svakodnevnom odevanju su sve
prisutnije dvodelne kombinacije bluzasuknja i dvodelni kostimi.
 Šeširi i suncobrani su nezaobilazni delovi
odeće, a tu su, u zavisnosti od prilike, i
rukavice, lepeze i torbice.
 Materijali su lakši, a boje pastelne.

9.  Krajem XIX veka vojvođanske dame
počinju da provode sve više vremena
izvan svojih domova, što pruža priliku da
se prikaže najnovija moda, koju one sve
više koriste.
 Pored ,,špacirunga’’ na gradskim
promenadama, odlaze u šetnje u okolna
izletišta.

10. 
Novosadski divan Muzej Vojvodine

11.  Iz kićanoga Srema

12.  Na severu Bačke: Promenada na Paliću.
Preuzeto odavde

13.  U tem Somboru Preuzeto odavde

14.  Kao jedna: Bečkerečke (zrenjaninske)
dame Preuzeto odavde

15.  Vrščanke Preuzeto odavde

16.  U okolini Bele Crkve
Preuzeto odavde

17.  U toku sa evropskim trendovima, i
vojvođanske dame krajem XIX veka počinju
da se interesuju za rekreativne i
sportske aktivnosti , posebno za
biciklizam, ali i za tenis, gimnastiku,
plivanje, jahanje, mačevanje, klizanje...
 Ove aktivnosti su najpre obavljane u
svakodnevnoj kompletnoj odeći, uključujući
korsete i šešire. Vremenom, i u zavisnosti
od sporta, delovi odeće su prilagođavani,
da bi Vojvođanke sve više prihvatale
namensku sportsku odeću. Tako nastaje
ženska sportska moda u Vojvodini.

18.  Prvi bicikli , koji su ovako izgledali, stižu u
naše krajeve u osamdesetim godinama
XIX veka.
 Drugi s desna je Lajoš Vermeš subotički
baron i svestrani sportista
Preuzeto odavde

19.  Devedesetih godina XIX veka
pojavili su
se bicikli sa jednakim točkovima, koji su
bili mnogo pogodniji za žene, te su ih one
ubrzo prihvatile.
Subotičanke iz čuvene porodice Vojnić
Gradski muzej Subotica

20.  U Velikom Bečkereku (Zrenjaninu) je već
krajem 19. veka osnovan dam ski
biciklistički klub . Preuzeto odavde

21. Bečkerečke biciklistkinje poziraju i na
velodromu Preuzeto odavde

22.  Tenis
stiže u naše krajeve samo godinu
dana posle organizovanja prvog turnira na
Vimbldonu i tri godine od osnivanja prvog
teniskog kluba u Engleskoj.
 Na Paliću je 1878. godine osnovan prvi
teniski klub na našim prostorima,
sadašnji TK Palić, koji spada među
najstarije aktivne klubove u Evropi. Ubrzo
je na Paliću bilo desetak teniskih terena.
Viđenije Subotičanke su odmah zavolele
tenis.

23.  Teniserke na Paliću, 1888.
Preuzeto odavde

24.  U istorijatu TK Palić ostalo je zabeleženo
da su, na prvenstvu na Paliću održanom
26. avgusta 1897. godine, nastupale i
žene u predivnim dugim haljinama , a
igrale su tako što su jednom rukom držale
haljinu, drugom reket. Bilo je obavezno
nošenje midera, bele bluze, širokih
c većem ukrašenih slamnatih šešira,
a u zavisnosti od vremena i belih
rukavica, lepeza i suncobrana.

25.  U žaru igre, na Paliću 1903. godine.
Preuzeto odavde

26.  Karolina Mesinger je u Velikom Bečkereku
(Zrenjaninu) osnovala 1903. godine
,,Institut za obrazovanje devojaka ’’
internatskog tipa u kojem je, pored
vrhunskog obrazovanja, izuzetna pažnja
poklanjana sportskim aktivnostima. Institut
je imao sopstveni teniski teren na kojem
su polaznice trenirale i takmičile se.

27.  Teniserke ,,Instituta za obrazovanje
devojaka’’, oko 1910. sportski odevene u
besprekorne bele bluze dugih rukava i
crne suknje do ispod kolena, sa dugim
čarapama.
Preuzeto odavde

28.  Gimnastika
se uvodi u školske programe
u drugoj polovini XIX veka i osnivaju prva
gimnastička društva.
 Krajem veka i žene su počele da se bave
ovim sportom.
 Karolina Mesinger osnivač ,,Instituta za
obrazovanje devojaka’’ bila je prva
nastavnica gimnastike na ovim prostorima
i šire. Gimnastičarke su vežbale u
moderno opremljenoj fiskulturnoj sali, u to
vreme prvoj i jedinoj u Vojvodini.

29.  Gimnastičarke Instituta, odevene u
morn arsk e bluz e , vrećaste ,,blumers’’
pantalon e do kolena i duge čarape, na
času švedske gimnastike, oko 1910.
Preuzeto odavde

30.  Za jahanje
dame su
oblačile dvodelne jahaće
kostime koji su potencirali
uzani struk, sa obaveznim
šeširom, kao što je to činila
i Lenka Dunđerska (na
fotografiji Ede Elingera).
Lenka, koja je prerano
umrla 1895., školovala se
u Beču i Budimpešti,
govorila je nekoliko jezika,
svirala klavir i neobično
volela konje i jahanje.
Preuzeto odavde

31.  Mačevanje
u Vojvodini ima dugu
tradiciju. Polovinom XIX veka u svim
većim gradovima, pored privatnih učitelja,
postojala su brojna udruženja, društva,
sekcije i klubovi gde se vežbalo
mačevanje.
 Žene su se ogledale i u ovom sportu.

32.  Subotički baron Lajoš Vermeš podučava
veštini mačevanja floretom damu u
kompletnoj mačevalačkoj odeći sa
zaštitnim plastronom i rukavicom.
Preuzeto odavde

33.  Prva organizovana
plivanja vezuju se za
kupališta, odnosno škole plivanja
(,,švimšule’’), koja se od polovine XIX veka
otvaraju u vojvođanskim gradovima Novom
Sadu, Zrenjaninu, Paliću, Pančevu,
Somboru...
 Na kupalištima su (sve do dvadestih
godina XX veka) bili odvojeni muški i
ženski delovi.
 Žene su se, do kraja XIX veka, kupale u
dugim haljinama, nalik onima koje su nosile
svakodnevno, uključujući čarape i šešire.

34.  Kupačice u Zrenjaninu
Preuzeto odavde

35.  Početkom XX veka ženski kupaći kostim
se menja tako što se, najpre, skraćuje
dužina haljina do kolena, a ispod njih se
često nose takozvane ,,turske” ili
,,blumers’’ pantalone duge do gležnjeva .
Do kraja prve decenije XX veka, dužina
haljine-tunike i nogavica će se skraćivati
do kolena da bi, krajem druge i početkom
treće decenije, ženski kupaći kostim
počeo po izgledu da potseća na muški i
da znatnije obnažuje ruke i noge.

36.  Kupalište u Zrenjaninu 1904.
Preuzeto odavde

37.  Bečkerečke (zrenjaninske) dame u
najmodernijim kupaćim kostimima, 1910.
Preuzeto odavde

38.  Ulaz u novosadski ,,štrand’’ 1 913.godine
Preuzeto odavde

39.  Novosadski ,,štrand’’ Preuzeto odavde

40.  Na kupalištima su
postojala stroga pravila
pristojnosti. Tako je zabeleženo da je,
dvadestih godina XX veka, na Štrandu u
Novom Sadu, ,,u strogoći najviše
zastranjivao upravnik
policije Đorđević ne prezajući da
vlastitoručno odmerava dužinu sukanja na
ženskim kupaćim kostimima i proganjajući
muške koji bi se, spuštajući bretele trikoa,
nedolično razgolitili, dok je mladoj dami,
koja se, nešto podalje, usudila da gole
grudi izloži suncu, zanavek zabranio
ulazak na Štrand’’. Preuzeto odavde

41.  Ako mislite da je to bio ovdašnji izum i da je
na slici dotični, silno se varate. Slika je sa
druge strane sveta i prikazuje njegovog
vašingtonskog kolegu kako proverava da li
je dužina od kolena do kostima u
granicama tamo dozvoljenih 6 inča (15cm).
Preuzeto odavde

42. Ove ,,novosadske sokolice’’ sa Štranda
zasigurno ne bi prošle američke propise...
Preuzeto odavde

43.  ... kao ni graciozna lepotica sa
suncobranom na Paliću! Preuzeto odavde

44.  Moderne dame na Paliću 1922. godine
uživaju u sunčanju u neobičnim, pletenim
stolicama, karakterističnim za vetrovite
engleske plaže. Preuzeto odavde

45.  Interesovanje za kupanje i plivanje, ali i
prikazivanje, bivalo je sve veće, pa je
kabinu za novosadski Štrand trebalo na
vreme obezbediti, kao što je to učinila ova
ljupka dama. Preuzeto odavde

46.  Zimi su dame volele da se
bave klizanjem u pratnji
kavaljera, koristeći za to
svaku mogućnost. Tako je
jezero u Dunavskom parku
u Novom Sadu, zimi
postajalo veoma posećeno
mondensko klizalište. U
ovom gradu je 1893.
osnovano prvo klizačko –
tociljarsko društvo.

47.  Da je klizanje bilo popularno i kako su tom
prilikom bile odevene pančevačke dame,
krajem XIX veka, svedoči i detalj u prvom
planu razglednice iz 1899. g. Preuzeto odavde

48.  Elegantne dame i gospoda iz
Velikog
Bečkereka na klizanju, oko 1910. Preuzeto
odavde

49.  Bili su to počeci organizovanog bavljenja
rekreacijom i sportom u Vojvodini, u
kojima su žene aktivno učestvovale,
koristeći sport i rekreaciju kao novu
mogućnost za svoju emancipaciju!
 Bez obzira na nove izazove i ograničenja,
žene se i u tim uslovima (kao što to,
uostalom, uvek čine) nisu odricale mode,
želeći da izgledaju dopadljivo i u toku sa
evropskim modnim trendovima.