Strucno uputstvo-angazovanje zaposlenih u ustanovama obrazovanja.pdf
Uslovne rečenice u nastavi ljiljana petrovački
1. Књижевност иј език, LV/ 1- 2, Београд, 2008. 10 3
Н А С Т А В А
8 И .163 .4 Г 3 67
ЉИЉАНА ПЕТРОВАЧК И (Нови Сад)
ИСКА ЗИВАЊЕ У СЛОВА : У СЛОВНЕ РЕЧЕНИЦЕ
У раду се, на основу доступне лнтературе, сагледавај у основне могућности исказива-
н»а услова у српском ј езику и представља методичка разрада ове ј езичке грађе за потребе
наставе српског ј езикау складу сасавременом наставном методологиј ом.
Кључне речи: услов као граматичка категориј а, семантичко-синтаксичка сагледава-
ња могућности исказивања услова, типови услова, методичка разрадај езичких ј единица са
у с л о в н и м з н ач ењ ем
Услов као логичкаи граматичкакатегориј ауј езику севезуј еуз глагол као хи-
потеза, или претпоставкапод кој омби биломогућереализовањенекеситуациј еко-
јасеглаголом(предикатом) представљаили ствара.Граматичкитој еодредбаусло-
ва вршењарадње, изазивања стањаили збивања. Значи, имау реченици функциј у
прилошке одредбе за услов. Услов се може граматички исказати на више начина,
тј . на вишеј езичких нивоа: ређепредлошко-падежним конструкциј ама и синтаг-
мама, ачешћезависним реченицама. Зависнаусловнареченицасе при том сматра
конституентом више реченице чиј и предикат, тј . ситуациј у условљава (Поповић,
1996:26). Прематоме, условне зависнереченицеимај у прилошку вредност.
Знамо:свезависнереченице,нај општиј еречено,могу иматитри главнеконсти-
туентскевредности у вишим реченицама: 1. именичку (изричне, у ширем смислу и
односне(именичке) зависнереченице),2.придевску (придевскеодносне) и 3.прило-
шку (нај већи број зависних реченица: месне, временске,узрочне,условне намерне,
последичне, допусне, поредбене) (Станој чић, Поповић, 2000: 301). Тој е битно што
2. 104 Љиљана Петровачки
треба имати науму даби се мопло правилно приступити анализи зависносложених
реченица. Веомај едобро што сеу настави, пресагледавањазависних реченица, на-
стој и показати да се сви реченични чланови могу проширивати и развиј ати и да на
тај начин и настају реченични комплекси.Кад су у питању прилошкеодредбе, уче-
ницимај енајлакшеи нај прозирниј едауоче„синтаксичкестепене"
у начину искази-
вањатих реченичних чланова. Пошто су већ овладали системом и схемама разних
типовареченичнихтрансформациј а,сагледавај ућипретходномогућностиизражава-
њаодредбивремена, начина, места, узрока...различитимсинтаксичкимј единицама,
требасеослањати нањихово предзнањеи аналогиј е, кој еселако праве, и приликом
тумачења проблематике о исказивању услова.
Дакле, аналогиј ом, на основу добрих примера у парадигми, ученици могу
самостално да закључеда се и прилошке одредбе за услов(као и остале прило-
шке одредбе) могу исказати у реченици на више нивоа, као:
1. Предлошко-падежнс конст рук циј е
без + генитив (Без т ренирања, нећеш имат и добререзулт ат е. Без муке, нема науке,
Без алат а, нема занат а.)
2 . С и н т а г м е
и м е н и ч к е с и н т а г м е
уз + генитив (УзMnoioрада и т руда,успећу. Уз т воју помоћ, завршићу т ај посао.)
глаголске синтагме( са глаголом у облику глаголског прилога садашњег)
Вредно т ренирај ући, пост ићи ћеш добререзулт ат е.
3. Условне реченнце
Одредбаузрока се нај чешће исказуј еусловним реченицама.
Ако вредно т ренираш, пост ићи ћеш добререзулт ат е.
Условне (кондиционалне) реченице су веома специфичне у систему зави-
сних реченица те сам се управо стога за њих овога пута и определила да бих
зај едно са наставницима, на Семинару, сагледала те њене специфичности. Мо-
жда бисмо условне реченице могли сместити између допусних (концесивних) и
узрочних (каузалних) реченица, као што се можесрести код класичних филоло-
га (нпр. Мусић, 1898, 1- 76). Разлика између ових реченицај е, наравно, у вези у
кој ој се налази радња зависне реченице са радњом главне реченице.
Ако допут уј еш за празнике, срешћемо се.
Иакој едопут овао за празнике, нисмо се срели.
Срешћемо се, пошт ој е допут овао за празнике.
(Нисмо се срелиј ер ниј е допут овао за празнике.)
У условним реченицама везај е вишеузрочна, а у допусним супротна. Дру-
га разлика између условних и допусних реченицај е у томе што ј е у допусним
р ечен и цам а у век п озн ат о вр ш и ли се р ад њ а зави сн е р еч ен и ц е, а у у словн и м т о
ниј е познато. Због узрочне везеу кој ој се налазерадњаглавне и зависнеречени-
це, условне реченице су блиске узрочним реченицама. Разлика између њих ј еу
т ом е ш т о се вр ш ењ е у зр оч не рад њ е у у зрочн и м р ечен и цама т врд и , а у у словн и м
су о н е х и п от ет и ч н е.
3. Исказивање услова: условне реченице 10 5
Требаистаћи дасу радње, стањаили збивањакој имасепостављаили одређу-
ј еуслов хипотетички, паи ситуациј еу условним реченицаманису реалне, већ хи-
потетичке. Прематоме важна карактеристикаусловних зависних реченица, као и
целе зависносложенереченицесаусловном клаузом,ј естедасу модалне. Зависна
условна реченицау сложеној реченици се обично назива протаза или уводница, а
њој управна реченица аподозаили закључница. У условним реченицамај е важан
и облик глагола кој и ј е у њима употребљен као и комбинациј а са глаголским об-
ликом у аподози (да ли ј е временског карактера или модалани). У зависности од
глаголског облика, али и оддругих формално-морфолошких и синтаксичко-семан-
т и чк их ср ед ст ава, зави си значењ е у словн е речен и ц е, п а и ч ит аве зав и сн о слож ен е
реченице са условном клаузом. Зависна условна реченица мора се, дакле, посма-
трати зај едно са главномј ер од типа услова и подврсте условне реченице зависи
несамо избор везника него и облик глаголаи у ј едној и у другој реченици.
Обележј а условних реченица, знамо, су везници: ако, уколико, кад, да, и
...глагол + речца ли .
Да би везник кад могао сигнализирати условно(погодбено) значење, нео-
пходно ј е да оба предиката, и протазни и аподозни, имај у облик потенциј ала:
уколико га немај у , кадј евременски везник. (Ивић, М . 1983: 146)
Ако падне довољно снеш, ићи ћемо на скиј ање.
Ако буде пало довољно снеЈа, uhu ћемо на скиј ање.
Уколико падне довољно снеХа, ићи ћемо на скиј ање.
Падне ли довољно снеш, ићи ћемо на скиј ање.
Кад би пало довољно CHeia, ишли бисмо на скиј ање.
Д ај е пало довољно снеш, ишли бисмо на скиј ање.
Што се тиче распореда условних реченица, уочава се да су оне нај чешће у
препозициј и,ј ер сеу говору жели упозорити на услов кој и ће омогућити оства-
рење садржај а главне реченице. Због тога се препозициј а и сматра нормалном
позициј ом условне реченице. Акој е зависна условна реченица у постпозициј и,
тада се, обично, истичезначење основнереченице: Ићи ћемо на скиј ање ако бу-
де пало довољно cneia.
Понекад сеусловнереченицемогу наћи и у интерпозициј и: Иј а ћу, ако сне1
падне, ићи на скиј ање.
Све што важи за употребу запетеу вези са писањем зависних реченица, ва-
жи и заусловнереченице, без обзира што смо истакли дасепрепозициј асматра
нормалном позициј ом условне реченице. Но, тој е више на стилском плану. На
граматичком плану, препозициј а се сматра инверзиј ом, као и код свих других
зависних реченица, и обележава се запетом.
Условне реченице можемо нај чешће срести у обавештај ним реченицама, али
условљават и се м ог у и р ад ње и у заповед ни м , у звичн им или у п ит н им речени ц ама:
Ако ipMU, немој ст ат и под дрво
Ш т а даурадим, ако недођеш?
4. 106 Љиљана Петровачки
Требало би се осврнути и на терминеусловна и поТодбена реченица и њи-
хову употребу у настави српског ј езика. У раниј им граматикама чешћи ј е био
у употреби термин погодбена реченица. По мом мишљењу ови термини се не
могу изј едначити. Под погодбеном реченицом не може се подразумевати само
зависна условна реченица, већ зај едно и протаза и аподоза заправо означавај у
погодбу и чине погодбену реченицу. Такаво мишљење има свој у потврду и у
релевантној литератури (Ивић, М., 1983: 145).Стогај е, свакако, прецизниј еу си-
стему зависних реченица, у комеј е пој единственом критериј уму издвој ен скуп
прилошких зависних реченица, и кој е се сматрај у конституентом више речени-
це, употребљавати термин условне реченице.
У новиј им уџбеницима, кој и су у употреби у основној и у средњој школи
користи се термин условнереченице. Негде се напоредо, или у загради, дај е и
назив погодбенареченица, или латински, општи лингвистички термин кондици-
онална реченица, али се нигдеразлика између овадватермина не обј ашњава. У
уџбенику за средњу школу, поред сватри термина, у загради, констатуј еседај е
„реч поТодба некад значилаи услов"
(Станој чић, Поповић, 2000: 319), са чиме се
не бисмо могли у потпуности сложити.
Актуелни уџбеници у кој имај есагледано како су обрађенеусловнеречени-
цепредстављени су у Изворима, на крај у рада.
Обрадаусловних реченицау настави српског ј езикапредвиђенај еу седмом
р азр еду о сн овн е ш кол е и у завр ш н ом р азреду ср едњ е ш коле у ок ви ру ш ир е т ем е
о си ст ем у зави сн и х р еч ен и ц а.
Наставни програм за основну школу не прецизира у ком обиму тумачити
пој едину врсту зависних реченица. Кадај е у питању подсистем прилошких ре-
ченица, само се именуј у прилошке реченице кој е треба обрадити и у посебним
одр ед н и ц ам а и ст и ч е се за с ве њ и х с ам о о во :
...Веж бе у исказивању прилошких одредби речј у, прилошком синт аш ом и зависнам
реченицом. Указивање на (конст ит уент ску) функциј у зависних реченица. Уочавање напо-
редних односа међу зависним реченицама...
Значи, наставник немапрецизноозначено, кадај еу питању конкретно обра-
да условних реченица да ли са ученицима обрадити и различите типове услова
и да ли им и класификовати типове условних реченица.
У сагледаним основношколскимуџбеницимаразличитој ерешаваноово пи-
тање. У стариј им уџбеницимаМилиј еНиколића, ученицимасене представљај у
различити типови условних реченица (Николић, 1998: 138- 140). Ни у уџбенику
Д.Летић и М. Ш илићасенеиздвај ај у посебни типови услова, али секонстатуј е,
наоснову примера, „да сеуслов или погодба могу исказати различитим типови-
маусловних реченица"
(Летић,Ш илић, 1988: 84- 85).Милановићу свомуџбени-
ку ученицимасаопштавадасеусловнереченицеделена: „могућеусловнерече-
нице и неостварљивеусловнереченице"
(Милановић, 2005:100). Као методичар,
мислим да ученике основне школе, с обзиром на обимно градиво из граматике,
не би требало оптерећивати и пој единостима о врстамаусловних реченица, већ
би и све врсте прилошких реченицатребало сагледавати свеобухватно у прегле-
5. Исказивање услова: условне реченице 10 7
ду читавог подсистемадаби ученици саразумевањем уочили њихову прилошку
функциј у и конкретно тумачили значења одређених врста текстова на основу
решавања конкретних примера, а неграматизирањем кој еј е само себи сврха.
У средњој школи могу се, наравно, у зависности од типа школе и могућ-
ност и у чен ик а, сагледават и и врсте у слова, па према том е и различ ит и т ип ови
условних реченица, алитакође, важној енагласити њихову конституентску вред-
ност. Очигледно то им се нај боље може графички представити и обј аснити. На
пример, следећи диј аграм, кој и приказуј е синтаксичку структуру реченице „ до-
ћи показуј еи конетитуенску функцију условнереченицеакомена времепозо-
веш. Онај е прилошка одредба зауслов реченице „ доћи
П Р И М Е Р
Ако ме на време иозовеш, доћи ћу за иразникеу Eeoipag.
Диј аграм (синтаксичка структура)
КОМ УНИК АТИВНА ФУ НК ЦИЈА : ОБАВЕШ ТЕЊЕ
ОБАВЕШ ТАЈНА РЕЧЕНИЦА : „доћи" +.
П РИ Л О Ш К А С У БЈЕ К Л Т
ОДРЕДБА ЗА [JA]
У СЛ О В ГЈ1АГ ОЛ „ДОЋИ'
у 1.л.ј ед.
футура
ПРЕДИК А Т П РИ Л О Ш К А
ОДРЕДБА ЗА
В РЕ М Е
И РИ Л О Ш К А
ОДРЕДБА ЗА
M E CT O
У С Л О В Н А
РЕЧЕНИЦА СА
В Е ЗН И К О М
„ АК О
"
ИМ ЕНИЦА ИМЕНИЦА
ЗА + „ ПРА ЗНИК " У + „БЕОГРАД
'
у ак у з . м нож . у ак у з .
Ако ме на време иозовеш, gohu ћу за празникеу Eeoipag.
Даби сагледали специфичности условних реченицаи њихову тесну повеза-
ност са главном реченицом чију радњу условљавају, добро би било да ученици
у раде припремне зад ат к е, сличн е наредном .
6. 108 Љиљана Петровачки
Задатак
Наоснову реченицеАко т оурадиш, наљут ићу се. сачините нове, варирај у-
ћи везнике и типове услова. (Тој е могућеј ер се ослањамо на предзнање учени-
ка, кој е се на овај начин може и активирати).
Приликом коментарисања њихових примера, ученикетреба водити тако да
уоче кој и су услови реални, кој и потенциј ални, а кој и, пак, иреални. На основу
тих критериј ума добро би било када би ученици самостално и груписали при-
м ер е :
Ако т оурадиш, наљут ићу се.
Урадиш пи т о, наљут ићу cel Реални услов, могућ, остварљив
Уколико т оурадиш, наљут ићу се
Ако т о будешурадио, наљут ићу се.
Ако би т оурадио, наљут ила бих се. Потенциј ални, могућ услов
Кад би т оурадио, наљут ила бих се.
Да си шоурадио. наљушила бих се. Иреалии услов, к ој и се не може остварити
Ученици би могли, у зај едничком сагледавању санаставником, дауоченај -
пре да постој е различити типови условних реченица, а затим да истакну и кри-
териј уме од кој их зависи значење конкретне условне реченице. Треба истаћи,
притом, обавезно два критериј ума:
1. остварљивост услова, и
2. време важења услова
Према критериј уму остварљивости услова има више подела условних ре-
ченица и наши познати синтаксичари различито их класификуј у у зависности
да ли се опредељуј у више за трој ну латинску поделу, или сматрај у дај е више у
духу нашег ј езикада издвој ечетири типауслова, каоу класичним грчким грама-
тикама. Михаило Стевановић (1974, 902- 909), чиј е су граматике биле нај дуже
у употреби у универзитетској настави српског ј езика, а на основу кој их су пра-
вљени и школски уџбеници, услове, па и погодбене реченице дели на реалне,
потенциј алнеи иреалне, с обзиромдали сеу њимаизноси реалан услов, могући
или иреални. Оваква класификациј ај е и у актуелном уџбенику из граматике за
средњу школу (Станој чић, Поповић, 2000: 319- 323).
Према времену важења, услови могу бити: 1. будући, 2. садашњи, 3. про-
шли и 4. свевременски услов.
7. Исказивањеуслова: условне реченице 109
Ученициматребанапримерима показати дасеу реалним условним речени-
цамаможеј авити будући услов (презент, или футур 2),Акоме позовеш на време,
доћи ћу за празникеу Eeoipag. Уколико ме будеш позвала на време, доћи ћу за
празнике у Eeoipag. садашњи услов (може се исказати презентом и перфектом
резултативног значења) Акој еу Eeoipagy, видећемо се. Уколикој е дошао у Бео-
ipag, видећемо се. и свевременски услов (квалификативни презент) Ако се цвеће
н е зал и ва , о н о се су ш и.
У потенциј алним реченицамај авља се будући услов К ад би ме позвала на
време, дошао бих за празнике...Даме позовеш на време..., ау иреалним речени-
цама среће се садашњи иреални услов(означен презентом) и прошли иреални
услов (означен перфектом)Да сам на т вом мест у,урадио бих т о друкчиј е. (Али
нисам!)Да меј епозвала на време, дошао бих. (Али ниј е!) Иреалнеусловнерече-
нице са везником да често означавај у недостатак услова кој и ј е потребан да би
се извршило оно што се казуј е вишом реченицом, односно да услов ниј е посто-
ј ао, тј . дај е иреалан.
Следећа табела, кој ај е сачињена по моделу у Грамат ици српско
'
1ј езика за
средњу школу (Станој чић, Поповић, 2000, 321), то прегледно илуструј е:
Т абел а
Користећи се овом табелом, асвакако и уџбеником, ученици нај боље могу
да примене свој е знањеи покажу колико разумеју типове услова и могућности
њиховог и ск ази вањ а ако сам ост ално саст аве нек олико речен иц а п о сопст веном
процењивању. Тако се остваруј е и виши степен учења и сазнавања: повезивање
зн ањ а и ст вар ал ач к а п ри м ен а.
Милка Ивић ( 1983, 143- 151) и Павица Мразовић ( 1990, 528- 534) издвај ај у
као посебан тип и мотивационереченице. Овереченицеимај у више мотивацио-
н о зн ач ењ е, а м ањ е у сл овн о .
8. 110 Љиљана Петровачки
Битној еистаћи дасемотивационеречениценемогу уводити везником>>/со-
лико. Условј еу овим реченицамареалан, познат говорнику и наоснову тога сеу
главној реченици ј авља нека врста подстицања, мотивисања говорника.
Ако већ знаш, зашт о не поправиш оцену? Ако си оздравила, мож еш ићи
са мном у позоришт е. Ако ћеш већ ићи код ње, залиј т е обавезно цвеће. Ако већ
имаш књт у, прочит ај ј е!
Док условнереченицеисказују будућу радњу футуром 2, мотивационеј еиз-
ражавај у футуром 1. У оваквим реченицама се честој авља реч већ, у функциј и
реченичног прилогаекспресивног карактеракој им се наглашавачињенично ста-
ње (Ивић М 1983: 152). Ови подаци, међутим, могу више да послуже наставни-
мда проценити у кој им облицимадиференцираног радасаучени-
штава, лингвистичке секциј е, припрема затакмичења из српског
ј езика и ј езичке културе и др.) могу да их покажу и анализирај у са ученицима,
све наравно у складу сањиховим могућностима, потребама и интересовањима.
Задаци
1. ...Свеј еусловљено, оГраничено, т есно и оскудно...
(Иво Андрић: „К њига
"
)
Заиста свеј е некако условљено...Услове под кој им се можедобити виза за
путовање, знамо. Ако ж елимо Ш ет енску визу, т реба да прикупимо мношШво
пот врда иразних докуменат а.Условзапутовањеј енаравно и новац, али и здра-
вље. Уколико ж елим да пут уј ем у Париз, морам ушт едет и довољно новца. Ако
будем оздравила, кренућу на пут . За добре спортске резултате,ј едан од услова
ј е вредно тренирање. Уколико будеш свакодневно т ренирао, пост ићи ћеш добре
резулт ат е. За одличну оцену, услов су учење и знање: Ако будемоучили довољ-
но, полож ићемо т ест .
Састави сам неколико сложених реченицау кој имаћеш указати наразличи-
таусловљавања кој а често доживљаваш.
2. Сагледај те следећу реченицу !
Ако ст е прехлађени, нај вероват ниј е ћет езаразит и свој е нај ближ е, посеб-
но ако не перет еруке после кашљања и киј ања или ако киј ат е и кашљет е около
без ст ављања руке науст а.
а) Колико има предикатских реченицау овој комуникативној реченици?
б) Колико има независних предикатских реченица?
в) Издвој ите зависне реченице, нумеришите их и одредите кој ој врсти при-
падај у.
9. Исказивање услова: условне реченице 111
г) Назначите однос и међу зависним реченицама.
д) Од колико се предикатских реченица састој и следећа комуникативна?
Без ст ављањаруке науст а при кашљању и киј ању, шире се заразе.
ђ)Трансформиши претходну реченицу тако да глаголске именице замениш
личним глагоским облицима у активу и пасиву.
3. Зависносложену реченицу Ако сеопет спуст ималла, авион неће полет е-
т и. трансформиши у другетиповеусловних конструкциј апроменом формалних
морфолошких и синтаксичко-семантичких средстава(првенствено везникаи гла-
голских облика) и коментариши разлике у значењу. (Погледај табелу на крај у
109. стране!)
Текстови за вежбу
1. ...Мислиој екаква би т о срећа била, и како би одмах с ње1а пао т ај болни
т ерет , кадсенебиморао одлучиват иикадбимо1аодамирно ислободно преше-
да сва т ри ормана и даразшеда све књт е илист а по њима. Ш т ај еј една књига,
па и нај лепша, кад човек зна да пост ој е т олике ст от ине ихиљадеgpylux књт а?
Бар т ри-чет ири кад биMoiao да добиј е па да не ст репи , док чит ај едну од њих,
да ће за кој и сат доћидо крај а ида неће имат и шт а да чит а...
(И. А ндрић: К њиш)
2. Ако би му наврат ио ради преноћишт а какав пут ник висока раст а, он
би ia смест ио у крат ку пост ељу и одсекао од ње!а т олико да мож е ст ат и у
пост ељу; ако би намерник био мало! раст а, одвео би ia у душчку пост ељу и
ист езаодок неби испуст иодушу. (Старогрчки мит оПрокрусту и његовој посте-
љи. Прокрустовом постељом се назива некаприсилна меракој ој се нешто мора
прилагодити, извртањечињеницадаби одговаралесхемама, мучнаситуациј а са
тешким ограничењима.)
3. Као из педагошког приручника:
Уколико ученици акт ивно учест вуј у у процесу учења и ако им ј е оно иза-
зовно, они испољавај у радозналост , задовољст во и пој ачану способност разми-
шљ а њ а и р азу м ева њ а .
10. 112 Љиљана Петровачки
Ако се оршнизуј е смислени guj cuioi, лакше се ост варуј е спонт аност у пр о-
ц есу у чењ а .
Придај емоли нај већу паж њу дословним информациј ама, вишеструко Грешимо.
Учењечињеница напамет мож ет екмалода корист иакознањет реба при-
менит и и ако т ребарешават и одређене проблеме.
4. Народне пословице:
Да нема вет ра, пауци би небо премреж или.
Ако ко gpyiu скочиу воду, хоћешли и т и скочит и?
Ако не м ож ем о како хоћем о, а ми ћем о како м ож емо.
Без здравља нема бо1ат ст ва.
Без збора нема goioeopa.
5. Разликуј допусне и условне реченице!
Ако ст енепарни,ј ошувек ниј екасно. Оддвој е непарних , мож е се саст ави-
т и сј ај ан пар.(Д . Радовић, Eeoipageдоброј ут ро, четвртак, 25.12.75)
Акој ерак, ниј елав! (И.Секулић, Госпа Нола)
Истраживачки задаци за ученике у лингвистичкој секциј и,
и л и за студ ен т е
1. Пронаћи условнереченицеу првој глави романаПроклет а авлиј а од Иве
А ндрића.
Нпр.
1. Ако ia овако ост авимо, зашзиће и сам у прест уп. (Односи се на младог
Карађоза)
2. Јели прешао пра! ове Авлиј е, ниј е он невин.
3. Д а сирекао ga си крив,ј ош сам Moiao ga т е пуст им,ј ер кривих oege има
m h o w .
4. Kag би сви криви доспели овамо, ова би Авлиј а морала бит и од мора до
м ор а .
2. Сагледати стилску улогу условних реченицау песми Акој едног од нај по-
знатиј их енглеских писаца Р. К иплинга(код нас познатиј ег као аутора Књт е о
џут ли) .
Многи ову песму сврставају међу нај лепше песмесвих времена:
11. Исказивањеуслова: условне реченице 113
А К О
Ако мож еш да видиш
Уништ ено дело ceoia ж ивот а
И без иј еднеречи да ia поново
'
храдиш,
Или да без уздаха или прот ест а,
Поднесеш 1убишак oHOia шт о си gyio т екао;
Ако мож еш да будеш заљубљен, али не илуд одљубави,
Ако мож еш да будешј ак, а да ипак ост анеш неж ан,
Да немрзиш оне кој и т ебе мрзе
А ga се ипак бориш и браниш;
Ако мож еш ga слушаш како т вој еречи
Изврћу неваљалци, gaраздраж е шупаке,
И да чуј еш како лудауст а о т ебилаж у,
А да не каж еш ниј едну лаж ;
Ако мож еш да сачуваш дост ој анст во и славу,
Ако мож еш да будеш скроман
Иако cu савет одавац краљева;
Ако мож еш да волиш свој е приј ат еље као браћу
А да т и ниј едан не буде све и свј а;
Ако знаш да размишљаш, да посмат раш иупознај еш
А да никад не пост анеш скепт ик или рушилац;
Ако знаш да сањариш, а да т и сан не буде iocuogap,
Да машт аш, а ga не будеш само машт ар,
Ако мож еш да будеш чврст , али никад диваљ;
Ако мож еш да будеш добар,
Ако мож еш да будеш пам ет ан,
А да ниси чист унац и сит ничар,
Акомож еш да задобиј еш победу после пораза,
А да т едве варке подј еднако примиш,
Ако мож еш да сачуваш храброст и
"
шаву,
Кадј е сви ост али из1убе,
Taga ће cpeha и победа
Бит и заувек т вој и послушни робови,
И оно шт о више вреди Heio слава;
Бићеш Човек Сине Мој !
Под кој им условима можеш постати човек? Замисли причу или ситуациј у
у п о зад и н и п е с м е .
4. Сачини синтаксичко-семантичку анализу песмеВаскаПопе Очиј у т вој их
да ниј е и покажи како ј е ритам песме остварен углавном синтаксичким сред-
ствима. Обрати пажњу на понављање истих синтаксичких ј единица, посебно
условних реченица и исти распоред реченичних члановау одређеним стиховима
терцина. Покажи како се ј езичкеј единице у паралелном односу и семантички
зближавај у.
Очиј у т вој их да ниј е
Н е б и бил о неба
У нашем малом ст ану.
12. 114 Љиљана Петровачки
Смеха т воЈа да нема
Зидови не би никад
Из очиј у нест ај али.
Славуј а т вој их да ниј е
Врбе не би никад
Неж не преко Upaia Upeuuie.
Руку т вој их да ниј е
Сунце не би никад
У сну нашем преноћило.
И ЗВ О РИ
Летиђ, Добрила и Ш илић, М илан 1997: Српскиј език и култ ура израж а-
вања за VII разред основне школе. Завод за уџбенике и наставна средства. Бео-
г рад .
Летић, Добрила и Ш илић, М илан 1997: Радна свеска за српскиј език за
VII разред основне школе. Завод зауџбенике и наставна средства. Београд.
М илановић, Александар 2005: Српскиј език за седмиразред основне шко-
ле. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.
М илановић, Александар 2005: Радна свеска за српски ј език и књиж ев-
ност за седми разред основне школе. Завод за уџбенике и наставна средства.
Београд.
Ник олић, М илиј а 1998: Српскиј език и култ ура израж авања за VII разред
основне школе. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.
Станој чић, Ж ивој ин и Поповић, Љубомир 2000:Грамат ика српскоГј ези-
ка за средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
Л И Т Е РА Т У РА
Ивић, М илк а 1983: „ О српскохрватским погодбеним реченицама"
,Jl unieu-
ст ички oinegu, Просвета. Београд, 143- 151
ПавлеИлић 2006: Српскиј език и књиж евност у наст авној т еориј и и прак-
си, Нови Сад, Змај ,
13. Исказивање услова: условне реченице 115
К атичић, Радослав 1984- 1985: „Врсте погодбених реченица у стандард-
ном ј езику српском или хрватском"
, Зборник Мат ице српске за филолошј у и
лишвист ику, Нови Сад, 27- 28, 339- 342
Клај и,Иван 2005:„Условне(погодбене,кондиционалне)реченице"
,Грама-
т ика српскоГј езика, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 251- 253.
К равар, М ирослав 1985: „Модална типологиј а хипотетичкога периода у
хрватско-српскомј езику
"
, Научни саст анак славист а у Вуковедне, Београд, 14,
стр.11- 19
Миновић, Миливој е 1987:„Погодбенереченице"
, Синт акса српскохрват -
ско1-хрват скосрпско1ј езика за више школе, Свј етлост, Сарај ево, 104- 105.
М разовић, Павица и Вук адиновић, Зора 1990: „ Погодбене (кондиционал-
не) реченице"
,Грамат ика српскохрват скоГј езика за ст ранце, Добра вест, Нови
Сад, 528- 534.
Мусић, Аугуст 1898: „Реченице са коњукциј ом 'ако, нека, ли'
у хрватском
ј езику
"
, РадЈушсловенскеакадемиј езнаност и иумет ност и, Загреб, 1- 77.
Ник олић, М илиј а 1992: Мет одика наст аве српскоI ј езика и књиж евно-
ст и, Београд, Завод зауџбенике и наставна средства,
Петровачк и, ЈБиљаиа 2000: Синт аксау наст ави српскоГј езика и књиж ев-
ност и, Нови Сад, Змај .
Поповић, ЈБубомир 1996: „Интегрални приступ комуникативним речени-
цама"
, Књиж евност иј език, 1- 2, Београд, 1—41.
Станој чић, Живој ин и Поповић, Љубомир 2000: „Условне реченице"
,
Грамат ика српскоГј езика за средњешколе, Београд, Завод зауџбеникеи настав-
на средства, 319- 323.
Стевановић, М ихаило 1979: „Погодбене (кондиционалне) реченице"
, Са-
времени српскохрват скиј език, I Синт акса, Београд, Научна књига, 902- 909.