Književnost i jezik

1. i; il ii :i ;( u u o ( t ii
J& IIK
Н ада Милошевић-Ђорђевић
Српске иародие тужбалице у срсдњовековним
списима о К нсзу Лазару и Косовској бици
Љиљана Јухас-Георгијевска
Житиј с краљице Јелсне од
Л рхиј епископа Дапила II
Јелица Јокановић М ихајлов
Интонационо и правописно
р аш чл а п>а ваљ с ис к аз а
Мирољуб Вучковић
Проучавање трагедиј е у средњој школи
Расправе и члапци - Настава - Прилози
- Прик ази и белешке - I n memor iam
- Библиографиј а - Хроиика - Тестови
3- 4
1994.
Б Е О Г РА Д

2. К Њ И Ж Е В Н О С Т И ЈЕ З И К
Ч А СГОП И С Д РУ ПП ВА З А С РП С К И ЈЕЗ И К И К ЊИ Ж Е В Н О С Ј
'
СРБ И ЈЕ
И Д РУ ШТ ВА 3 А СРПСК И ЈЕЗИ К И К ЊИ Ж ЕВНОСТ Ц РН Е ГОРЕ
Лрушт пи 41 срПски јемш и кш ж епшк м оа нншли cv ]Ч] 0. 7oi)iinc
Алексиш)ир nc.v th, Пинле ПоГимик n Јовин Скерлик 11-еГот ш ра-
i)om, кој и јс ПрскиОип само ,iu ирсмс рат ори (1914- 1919. и 19-41- 1946)
p vKonoon.ui су ripci)cci)iiunii Joatin Скерлн/t, Павлс ПоПоаи/:. Алск -
сииОир Пслч/i. Михиило CiTicnuiiotin.h. JlpaIojby6 Пивлоки/о Rumu-
т риј с Иучспов. Tiop/)C fi iijtth, Словодии MupKOUiili, Живој ии Ст а-
iioj 'iuh, Jontiii Лсрсмић. Пст ар Псмут , Iiuco Милиичсвић, Љувомир
ПоПопи/и Јоваи Лсрспмh и Душан ИвиииН, ЧасоПис Друмм ви
„ Ки.иж свност и јс.шк v мколи
"
покрснум јс 1953, а први број
im uuao јс 1954. ТоЛиис. (М 1956. Годиис itocii данат њи пам т .
Уређивачки одбор
•др ЖМВЛМ ЖИВКОВИЋ. сскречар (Београд).
мр Лј ИЛјЛМА БЛЈИТј (Пеоград).
др ДРЛГЛМЛ МРШЕВИЋ-РЛДОВМЋ (Београд).
др БРЛ МИМИР OC
'
l
'
OJMTi (Подгорица).
др ДЛМЈЛМ ПЕТРОВИ
'
1
'
i (Приштнна).
др ПГГГЛР ПИЈЛМОВИТ1 (Београд).
др .ГБИЉЛМА СУ БОТИЋ (Мови С'ад)
Глашш и одговорип уредиик
др ЗЛЛТЛ БОЈОВИТ,
Чиеопис нчлачи четири пута го дипш.е
Мсна ове слсске ј с 10 дииара
Годишп.а претплата 20 динара, а ча ииострапство 20 USD
Претилату слатп на тску1>и рачун Друштва ча сриски језик п ки.нжевност'
СрПијс 40806-678-2-10841.
Рукопнсе откуцнпе с ирорсдом иа машини (до 30 редова на страннци) слати
Урсдииштву: Кнеч Михаилова ул. бр. 35, Београд. телефои 630-081).
Рукоииси се не вра1шју.
Тираж: 10(Х)
Штамна: ЧИП штампа. Београд. Студентскн трг 15. тел. 186-725, факс 625-У54
Y U ISSN 04 56- П68 У U D K 88 6.1/ 6+ 8 0 8. 1/ 2 :3 7

3. К Њ И Ж Е В Н О С Т И Ј Е З И К
Година XLI Београд 1994. Број 3-4
Р А С П Р А В Е И Ч Л А Н Ц И
НА ДА МИЛОШЕВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ (Београд)
СРПСК Е Н А РОД НЕ Т У Ж БА ЛИ Ц Е У СРЕД ЊОВЕК О ВН ИМ
СП ИСИМ А О К НЕЗУ ЛА ЗА РУ И К ОСОВСКОЈ Б И Ц И
Трагања за старином српске народне поезиј е и љених врста спадају
у оне истраживачке изазове којима је ретко ко од научника одолео. Иза-
зов је утолико већи што ј е српска народна поезија стала у ред најпоз-
натијих и најбоље обликованих у свеопштој историј и фолклора, што
су помени о њеном постојању спорадични и често несигурни, и што су
се и лирске и епске песме у пуном сјају својих записа пој авиле тек у
петнаестом веку, да би крај седамнаестог, и осамнаести век обележили
и рукописни зборници народне поезиј е, а Вукове збирке деветнаестог
столећа представиле је као врхунску уметност речи.
И овај рад је покушај одговора на поменути изазов.
У њему се нећемо бавити трагањем за раним записима народне
поезије који леже можда још увек запретени у неоткривеним писаним
средњовековним споменицима, књижевним и историографск им, стра-
ним и домаћим. Покушаћемо са новим ишчитавањем одређене групе
старих, објављених текстова, заправо једног свима њима заједничког те-
матског сегмента који се пој ављује у онолико вариј аната колико има
т ек ст ова н аписаних у н евелик ом врем енск ом р асп ону н еп оср едн о п осл е
стварног историјског догађаја. Елементе српског фолклора тражићемо
у овим одломцима разлиставањем неколиких слој ева текста, и то путем:
- сагл ед ав ањ а ср п ск е н ар одн е к улт ур е у о к в ир и м а св еу к у п н е
људске цивилизациј е, која би компаративном методологи-
јом заузела место које јој припада, и самим тим у једној
духовној вертикали, и издвајања врста усмене уметности
речи које сеу њој стварају;
- уочавања мотива и тема које су познате као фолклорне у
интернационалном усменом фонду, а примерене одређе-

4. 2 Кн.нжевност ијезнк
н и м вр ст ам а, у свет ск о м , и н до евр о п ск о м , п р асл о в ен ск ом
и л и сл о вен ск о м к о нт е к ст у :
- образаца помоћу којих су ти мотиви и теме обликовани, и
најзад,
- језичко-стилск их формула којима су се исказивали.
У овом случају то ниј е било тешко јер се ради о стварном исто-
ријском догађају, чији ј е датум одиграваља познат, те временско зби-
вање обреда којим је пропраћен не представља проблем, да би управо
конкретан обред - из мртвачког култа, снадао у оне религијске обичаје
и прописе за које се, да наведемо Веселина Чајкановића, може „већ на
први поглед констатовати да припадају врло дубокој старини".1 То се
исто односи на вербални план обреда који се заснива на прастаром ве-
ровању у магичну моћ речи чије нарицање има за цил>да обезбеди по-
којнику вечни ж ивот оноземаљски, али и спомен на овоме свету. Према
томе, у увек замршеним односима између српске средњовековне
књижевности и народне поезиј е, овај пут чврсто стој и закључак да ј е
у писаној књижевности опис обредне свечаности преузет из усмене ду-
ховне и материјалне културе.
Тема плача спада међу најстариј е теме усмене поезиј е. Присутна
је и очувана на огромном простору и на готово свим језицима у дугом
временском распону од пре 2 000 година пре н. е. до данашњих дана.
Налази се у Гилгамешу, и санскритској Махабхарат и и Рамај ани, у Или-
јади и Одисеји, Еди и Беовулфу, у нашој усменој поезији.2
Ова временска и територијална свеприсутност тужбалице утицала
је на многе изучаваоце народне књижевности да је сматрају и извором
јуначког епа, његовим ритуалним реликтом. В. Чајкановић наглашава
да је по својој садржини тужбалица похвала покојнику, да у њој има
наративних елемената који ће помоћи да се из ње развиј е песма у славу
предака,3 а С. М. Баура истиче посебну блискост тужбалице са пане-
гириком да би у првој подвукао топлину интимне једноставности која
се у кругу појединих народа развија у драматичну објективност херои-
ке.4
Посебно је, притом, карактеристично да ј е свугде и у сва времена
тужбалица обликована на исти начин, са готово истоветном формулном
1 ВеселинЧајкановић,CuiapaсрчскарелиГијаимишолоГчја,Сабраиаделаизсрпске
религије имитологије, књ.5, Београд 1994, стр.27.
2 В. Војислав Ђурић, Тужбалица у свет ској књижевност и, Београд 1940; П. А.
Гринцер, Сист емат ическое развертм вание т еми в санскрит ском зпосе, Памлтники
книж ного зпоса, Москва 1978,crp. 16-49.
3 В. Чајкановић,нав.дело,стр. 111.
4 С. M.'Bovvra, Heroic Poetry, London 1952,стр. 10.

5. Српске народнетужбалице. 3
основом и мисаоним обрасцима, к ао и општом семантиком, што такође
г о во р и у н р и л о г љен е в ел и к е ст ар и н е.
Свака тужбалица има три главнајунака: саму тужилицу, покојника
и ви н о вни к а њ ег ов е смр т и .
Туж илица обично почише нарицање ж албом на судбину кој а из-
ненада задеси њу или друге покојнику блиске људе. (Говори о својим
осећаљима или о осећањима других).
Обраћа се покојнику с извесним прекором што је занемео, urro
ј е не гледа.
Похвала покојника непосредно проистиче из тог обраћања, из
личног осећања тужилице или колективног осећања према мртвоме, а
самим тим је и дубоко емотивна. Конципирана је најчешће у виду ан-
титезе, поређељем сјајних моралних и физичких к валитета ј унак а за
њ е г о в а ж и в о т а с а њ е г о в и м с а д а ш њ и м с т а њ е м .
Осуда виновник а убиства може, али не мора, да буде последњи
део песме. К арактеристични су, међутим, туговање целе природе и ма-
совни плач, општа обузетост осећањем бола. Њен оквирни амбиј ент
чини драмска обредна радња, тј. опис радље.
Лексичка разноврсност тужбалице је ограничена.
Тужење поводом преноса Лазаревог тела у Раваницу пој ављује се
у четири5 средњовековна списа којима се бавимо. У три списа јављају
сепанегирици.6Начин на који су конциповани одговара поетици народ-
н е к њ и ж евн о ст и , ус м ен ом п о ет ск о м си ст ем у и т о н а сви м н и во и м а .
Очигледно ј е да ј е из усменог система и преузет.
Трагајући за елементима народне поезиј е у средњовековној
књижевности, већ ј е Драгутин К остић посебну пажљу обратио на сег-
менте списа о кнезу Лазару кој и се баве догађајима после битке, наиме
после Лазареве погибије.7Његов основни циљ био је да докаже посто-
јање десетерачких стихова у овим средњовековним списима насталим
непосредно после К осовске битке, а самим тим да укаже и на старину
десетерачке народне поезије.
5 Наводимо их према хронологији и насловима које је дао ЂорђеТрифуновић у
књизи Српски средњовековни списи о кнезуЛазару и косовском боју, К рушевац 1968. А то
су: Слово о кнезу Лазару Пат ријархаДанила III (крај 1392, почетак 1393); Слово о кнезу
Лазару непознат оГ Раваничанина (1392-1398); Похвала кнезу Лазару монахињеЈефимиј е
(1402),Вршемислни кнезу Лазару А ндонијаРафаила Епакт ит а (1419-1420).
6 СлужбакнезуЛазарунепознат оГписца(после1402);ПохвалнословокнезуЛазару
непознат ог писца (1403-1404);Нат писнамраморном ст убу на Косову (1404).
7
Драг. Костић, Ст арост народног епског песништ ванашеГ, Јужнословенски фи-
лолог, кн>. XII, Београд, 1933, стр. 21-41. В. и Светозара Матића (Hoeu огледи о нашем
народном епу, Нови Сад 1972, стр. 163-194), кој и у средњовековним списима види остатке
у см е но г , дво р ск о г п ева ња .

6. 4 К њижевност иј език
У Слоиу и К незу Лчзчру од П ашриј архаД анила нашао ј е наралеле
стиховима из народне поезије.
1.У молби којом се Стефан и Вук Лазаревић обраћају мајци Милици
уз упозорење да је дошло време да се пренесе тело Лазарево у Раваницу:
О мати, ис л-kno ecrt ни строино
И ot i>Бога и от!ј члов-кга >зазорно,
Костић је уочио изразиту сличност са стиховима из Вукове збирке:
Од Богај е велика грехота,
А од људи зазор и срамота.
2. У тужењу књегиње Милице када дочекуј е тело Лазарево.
У Слову о К незу Лазару od нспознат оГ Раваничашша народне
ст и х о ве н ал аз и н а т р и м ест а :
- у тужбалици књегиње Милице када дочекује тело кнеза
Лазара,
- у плачу самог Раваничанина надЛазаром, и
- у тужењу Лазаревих синова.
Не поричући сличност ових плачева са плачем Богороматере над
Христом (код Непознатог Раваничанина) и са псалмимаДавидовим (код
Јефимије), на шта су и други указивали, Драгутин Костић прати текст
М иличиног тужења над К незом и запажа да се он незнатно разликуј е
од списа до списа. То га наводи на зак ључак да су писци савременици
„запамтили Миличин имнровизован плач само као факт, а сами су га
после репродуковали, сваки на свој начин, чувајући само основни мотив
и тон његов".8 Доказе да се ради о народној тужбалици не тражи,
очигледно сматрајући да се они подразумевају, те се само спорадично
задржава на понекој мотивској асоцијацији на епику Вукове збирке, да
би своје откриће подредио метричкој анализи „стихова" које опширно
н ав оди , и у ш ест дот ада п о зн ат и х к осо вск их сп и са пр он ал ази о десет ер
-
це. Посебно се задрж авајући на анализи Миличине туж балице, он се
усредсређује на трагање за декасилабичким стихом, признаједа над њим
врши мало „насиље"
; а притом губи из вида „дужи тужбалички стих
наше народне поезије"9, који му списи обилато пружају.
Управо због тога што Костић свом открићу тужбалица у списима о
кнезу Лазару није,рекло би се, придао довољан значај,што им нијепришао
са становишта жанра, што њихово усмено порекло није анализирао из тог
угла, што је, најзад од времена када се њима бавио прошло више од пола
века, те се број пронађених и објављених косовских списа повећао, а извр-
8 Драг. Костић,нав. дело,стр.32.
9 В.СветозарПетровић,Облик itсмасао,Матицасрпска,НовиСад1986,стр.364-382,
и 383 -430.

7. Српске народнетужбалице. 5
шене су и нове редакције и дати преводи, дајемо себи право да пот-
врдимо онај део Косгићевих тумачења који се не односи на стих и ме-
трику, већ на претпоставку да је „у покосовско, те према томе и у ко-
совско па и прекосовско време, утицај живе народне поезије, несумњиво
епске...на уметничку...био веома јак".10Његове претпоставке пропшру-
јемо,и образлажемодругачијом анализом бројнијих текстова,непосредним
и посредним књижевно-историјским и теоријским посгупцима.
Плачеви књегиње Милице у потпуности се уклапају у горе наве-
дену свеопшту схему усмене тужбалице. Без обзира на њихову типо-
лошку сличност са библијским плачевима, може се тврдити да су ин-
спирисани стварним, уобичајеним извођењем тужбалице као постојеће
усмене врсте, у оно време већ веома високих уметничк их квалитета.
У Даниловом Слову посебно је развијен први део - самосажаљење
тужилице, књегиње Милице, њена уж аснутост изненадном несрећом ко-
ј а ју је снашла, њено осећање потребе да је подели са другима:
А вај мени шта ми би! Изненада љуто оружје прође душу моју! Чујте како
уздишем,какотужим,инемамиутешитеља!11
Следи брига занесрећну судбину подручника:
Девојкеимомцимојиусужањствопођоше.12
Затим преовлађује осећање бескрајне усамљености, са горчином што се
радују непријатељи:
Обездети ме мач као смрт у дому, и сви непријатељи моји, чувши зла мој а,
узрадоваше се. Све ово примих ненадежно. Н адах ли се да ћу ово постати и лишити
се супруж анстваи слатког ми и љубазног господина кнеза,са светлим и изабраним, и
веомамужаственимихрабриморужницима?13
Обраћање природи за саосећање, као формула у тужбалици, претходи
з ах т еву за о п п ггу ж ал о ст :
10Драг.Костић, нав. дело стр. 36. Утицај народне поезије oceha се и у тужбалици
РоксаненадА лександром,сакој ом Миличинаимаилексичких иформулних поклапања.В.
Српска Александрида, св. II, САНУ, Одељење језика и књижевности, К ритичка издања
српских писаца,Н,ПриредилеРадмилаМаринковић и ВераЈерковић, Београд 1985,стр.612
- 6 13 .
11ПреводРадмилеМаринковић,Из нашекњнжевност и феудалног доба, Свјетлост,
Сарајево 1959, стр. 154.Вид.В.Ћоровић, Силуан иД анило II, Глас СК А ,CXXXV I, 1929,стр.
96:оувБ1мн-к чтомибЕ>1с(т1»).ВБнезап^ лго тоеор^ жТепроидед(оу)ш#мого ...оуслБ1шитех же
iaKo ВБЗдмхага ико скрвблго , и н-кс(тв) х т-кшаго шаго ме.
12Ист о,В.Ћоровић,нав.дело,стр.96-97:д(-к)вв1моеиго ношемоеид-кхх вБзапл-кнк-
H
'
ie .
13Ист о,В.Ћоровић,нав.дело,стр.97:обчедимемБЧБгакожеcbMpbTt Bbдомх ,ивбси
вразБ! мои х слБ1шавш е злаа м оа и ввзр адоваше се сицеваа прТех в ненадеж дно ci
'
a ж е л и азв
причаих(Б) под(б) стати и лишитисе^ спр^ жстваислаткаагомиилго бБзнаго г(о)с(поди)на
КнезаCk СВ-ктЛБ1ИМИИИЗБбраШШ ИМИИДоблкМ)( ЖБСТБВНБШМИ, ИХрабрБ1МИOp)( ЖНИКБ1.

8. 6 К и,ижевност ијезик
Успланите са мном поља и удоља, а ви, кој и са овима у путеној и крвној
заједници бисте, ридајте са мном. *Ридајте са мном самном и тужите и матере
прељубазнедеце,женедобропобеднихмужева,рођациљубазнихсвојих*.14
Плач књегиње Милице у Слову о кнезу ЈЈчзару пепознат оГ Рава-
ничанина почиње такође формулом изражавања бола. К ао и у народним
тужбалицама, прелази се затим на „прекор
"
умрлом, на непосредно об-
раћање низом питања, која представљају посредну похвалу ЈТазару, уз
сажета поређења садашњег стања са некадашњим. При томе ј е поента
на нестанку сј ајних моралних и физичких атрибута његове личности:
А вај мени, светлосги моја,
како зађе од очију мој их!
К ако почне лепота мој а!
К ако увену, слатки мој цвете!
К ако муком пролазиш покрај нас!
Где слаткоплагољивијезик?
Гдемедоточиваусга?
О горе, и хуми, и дрвадубравна.
З аплачите самном данас!
Од сада точите, очи моје,
сузапотокеокрвављене!15
Поређење са народним тужбалицама пружа плодотворне резулта-
те не само у иогледу мисаоне схеме и формалне структуре, него и у
лексичком фонду, заступљенесу све„семантичкезоне"16усменетужба-
лице. И то од почетк а тужења на изненадну несрећу:
Што ме ово јадно чудо нађе,
овојадночудо изненада...,17
па све до емотивног обликовања реторских питања, сага едавања објек-
тивног нестајања вредног бића и субјективног лишавања вољеног, њего-
вог уласка у свет мрака, у свет ћутања:
14Ист о: сввБсплачите ми поли и к ДолТа иже сихб плкгемБ и крБвемв сБдабшници
бБ1сте СБрБ1даите ми* и сБсктх ите и м(а)тери пр-клго бБзнТи д-кти женБ| добропоб-кднБШХ
мх жб срБдоболи лго 6бзнб1х(б) своих(б), таж(е).* Текст између звездица је са 101. ст ране
Ћоровића, а преводје Ђ.Сп.Радојичића (Антологија старе српске књижевности, Београд
1960,стр. 112).
15Превод:Ђ.Сп.Радојичић,Ант олошја...,стр. 127.В.ЂорђеТрифуновић,Примери
из старе српске књижевности, Београд 1975, стр. 82: оувБ1мн-k св-кте мои, како заиде штб
оч
'
1
'
вд моеш како почрг н-к доброта мои како веноу сладкБШ мои цв-кте. како млт>че
м им охо диш и нз сб. г де сладк о гл аго л и вБ! к зб!к б. где м едо т о чи в Б1к оу ст нБ1. ш го р Б! и х лђ м и
и др
-ква цц бравнаа, ВБСплачите ст>mhoio дбнсб. чјтб нБШиточита очи мои слт.збб поток бт
«ж р т>вавл к НБ| .
16В. О.О. Микитенко, Cep6cbO< голосшнп, Поет ншт т а ст орико-ГеоГрафчнип
аналз К ијв 1992, стр. 81 и даље.
17Вук Сгеф.Караџић,Живот иобичајинародасрпскога, СКЗ,Београд1957,стр.159.

9. Српске народне тужбалице. 7
Мојесуицеогреј ано
а сад мије потамњело,
мој цвијету из ливаде.
Мојецвећеувепуло.18
К амо твој и разговори?
А к амо ти глас од главе?
Твојегрлоноумрло,"
и најзад,до учешћа природе у болу:
Мј есец стаде за горама
иДапицанаистоку.20
Посебно је значајна за овакве паралеле оквирна слика, амбијент
који и код Данила, а нарочито код непознатог Равничанина има толику
етнолошку, фактографску вредност да се на основу ње може истражити
целокупан обред тужења у оно време, али и процес спевавања, учешћа
п р и сут н и х , т е с е о ви одл ом ц и м ог у см ат р ат и и п р ви м о п ш и р н и м п р и -
казом тужења, више од два века раније него што ће тужење описати
страни путописци по нашим земљама, Бузбек и Герлах, а скоро цело
столеће пре него што ће Шишгорић проговорити о уметничкој лепоти
нарицаљкн. Обред који су забележили српски средњовековни писци, сво-
јим готово потпуним поклапањем са прастарим описима забележеним
у историји светског фолклора, почев од тога да је „нарицање праћено
и спољним изливима бола, чупањем косе, гребањем лица, бусањем у
груди..."
,21па до саме садржине тужбалице, убедљив су доказ не само
старине постојаља тужења у српск им земљама, него и естетске вред-
ности њене поетске импровизације.
А мати њихова (Огеванова и Вукова, књегиња Милица) како виде ово, паде
као уполамртва надсвето оно тело,имного часака изваи умаби.Потом као од неког
дубоког сна тргнувши се и раздеравши лице и власи свој е трзајући говораше...Ово
гледаше цео народ, бијући прсасвој аи плач к аплачу прилажући ридаху... А ово гледах
јакаобива.22
Н епознати Раваничанин, писац Слова о к незу Лазару, много је још
ближ и фолклорној тужбалици од Данила, што се ј асно види из његовог
сопственог плача упућеног Лазару:
Овога ради ија садаусрдно и са брижљивошћу често о том (К незу Лазару) у
свој им речима (говорима) размишљам. И као што неко венац плете златом, затим
18Миодраг Матицки,Дворисамот вори, Тужбалице, 1979,стр. 120и30.
19НовицаШаулић, Српскенароднет ужбалице, Београд 1929,стр. 17.
20Вук Стеф.Караџић,Живот иобичаји..., 187.
21В. Чајкановић,нав. дело, стр. 111.
22Превод:Ђ. Сп.Радојичић,Ант олоГија...,стр. 126.

10. 8 К њижевност ијезик
бисер приложи и многоцеио ка.мење, најсветлиј у твори диј адему, тако и ја похвале
iberoBe венац блаженој тога глави речју изаткивам говорећи:
Где слатка његових очију тихост?
Где светли иауснамаосмејак?
Где љубазнадесница,
кој а свимаобилно пружа?
А вај, изненадне промене!
К ако поцрне лепота!
К ако се покраде скровиште!
К ако одједном откинут би цвет !
Ваистииу сасуши се биљка
и ц ве т о т п ад е ,
о слаби ист оч ни к ,
сасу ш и се р е к а,
зат им у к р в
претворисевода.23
Иако сасвим стилизован, и плач А ндониј а Рафаела Епактита, сав
у реторским питањима постављеним анафорски, има лексичких фор-
мула сличних народној поезији. Да ук ажемо само на ј едну: о светлилу
нашему зашадшу, која је заиста идентична са усменим стихом - сунце
моје на заходу.
Изванредна Јефимијина похвала, пак , у мисаоној структури обра-
ћаља умрлом, крије дубоку типолошку сличност са народним тужбали-
ц а м а :
У рајуј емјесто тебе, мудраглаво!
А диван ћеш пролазити дивнадико!
Н аше старе прегледати, мој угледу!
Браћусрбљенаодити,СрпскаГлаво!24
Као у народној тужбалици,Јефимијатражи одЛазарада одсвојих „сабе-
седник а, светих мученика" тражи помоћ.
Сабери збор својих сабеседник а, светих мученик а, и са свима помоли се Богу
који теје прославио, извести Ђорђа, покрени Димитрија, убеди Теодора, узми Мер-
куриј аи Прокопиј аи четрдесет мученикасевастиских неостави,ау њиховом мучењу
војују чедатвој авазљубљена, кнез Огефан и Вук, моли да им се подаод Бога помоћ.
Дођинапомоћпашу,гдедаси.25
У народној поезији о К осовском боју није се задржала Миличина
тужбалица. То, међутим, не значи да у оно време није чинила саставни
23Ист о,стр. 125-126.В.Ђ.Трифуновић,Примери...,стр.79-80:гдеслаткааегб очесБ
тихостб. где свктлок оустнама чисклаблкнТе. где лшб1>знаа десница, и Bi.ct Ms. шбилнк про-
ствфаема. оувк напраснааго пр
-км^нкнЈа. како почрт>н-к доброта како окраде се скровифе.
К ако в"внезаапоу«трт,ванБ 6bicTb цв-ктБ. Вг истинх исгвше трава и цвктв штпаде, оск^ де
иеточним ,, ист»ше р
-кка, naKbi вг Kp bBb пр
-клож и се вода.
24 Сабрана дела Вука Ст еф. КараџиКа, 1864-1964, књ. седамнаеста, Просвета, Ет -
нографски списи, стр.278.
25Превод:ЂорђеСп.Радојичић,Ант ологија...,стр.98.

11. Српске пародне тужбалице... 9
део епа. Песма о обретенију главе кнеза Лазара задржала је ј едну фор-
мулу из усмене схеме туж балице: слику о орловима и гаврановима који
на пољу кљују мртву главу. Она је ту само као неостварена бојазан и
подстицај да се тело сахрани. Цела песма је, иначе, уопштено инспири-
сана средњовековним списима о преносу моштију Лазаревих.
Усмени утицаји на списе о кнезу Лазару и Косовској бици доказују
да је туж балица морала чинити део првобитне народне песме о К осов-
ском боју. Поменула бих могућност и да је управо из ње израсла чигава
епопеј а.
N ada M il oševi ć- Đ o rđev i e
Т Н Е L A M EN T S I N SEV ERA L SE RB IA N M E D I EV A L VVRI H IN G S
( S u ra m a r y )
The articleis an atteinpt to explain why the lamentsborn from Uie Pri ncess Militza's gri ef for the
dead Pri nce Lazar, improvised during the translation of his relics from Kosovo to Ravanitza and noted
down in severa! medieval writtings (1392-1420) - are of oral provenience. The proofs are based on
comparative history and theory of folklore.

13. ЉИЉАНА ЈУ ХА С-ГЕОРГИЕВСК А (Београд)
Ж ИТ ИЈЕ К РА ЉИЦ Е JEJI EH E ОД А РХ И Е П ИСКОП А Д А Н ИЛА II
Архиепископ Данило II један је од најпознатиј их и најплоднијих
стваралаца у српској књижевности средњег века. Својим делом кој е је
двојако усмерено, ка прозном изразу (житија) и поетском (црквена пое-
зија), обележио је прве деценије XIV века.
Ж ишиј е краљице Јелене Данило је написао 1317. године, за њену
канонизацију; оно је претходница корпуса житија која ће саставити овај
писац. Надарен и образован, он ћедопринети развоју овог жанра. Поред
Јелениног, сачинио ј ејош два владарска житија: краља Драгутина и кра-
љаМилутинаи дваархиепископска: Арсенијаи ЈевстатијаI.1Иако прво
по редоследу настанка, Жит ије краљице Јелене садржи битна обележја
пишчевог приступа теми, стварању и жанру; одликује се значајним тек-
стуалним потенцијалом и добром композициј ом. Н ајцеловитије је у кру-
гу владарских Данилових житија, премда ни у њему сви догађаји из ж и-
вота јунакиње нису шире и опширниј е захваћени; актуализирани су од-
ређени (привилеговани и хијерархизовани) фрагменти из њеног живота
и извршено заокруживање јунакињиног морално-духовног портрета.
Прва и основна посебност житија је у томе што ј е то прво дело по-
свећено жени у српској литератури. Женски ликови у претходној књи-
жевној традицији малобројни су, мада има примера да им се даје значај-
на улога у јунаковом животу - на пример у Теодосијевом Ж ит ију Пет ра
КоришкоГ.2
' ДаниловоауторствокадајеупитањуЖишијеархиеиискоиаЈоаникијанијеизвесно.
2 У житијимапретходног раздобљанајчешћесесусрећелик Ане,Неман>инесупруге.
У делу Жит ијесвет ог Симеона од СтефанаПрвовенчаног посгој и и лик властелинкекоја
ј еглавни сведок у Немањиној истрази противјеретик а. У Доментијановом Жит ију свет ог
Саве сусреће се и лик царице Ирине, жене Јована Ватаца. У нешто скромниј им размерама
остварује гаиТеодосијеу свом ж итију посвећеном Светом Сави.Н ај занимљивијеу погледу
женск их ликова и н.ихове улоге у ж ивоту главног јунака ј е Теодосиј ево Житшје Пет ра
К оршикоГ(Петровамај ка и сесгра).

14. 12 Књижевност и језик
У Жипшју краљицеЈсленс пнсац нескрнвено испољава снажно по-
игговање и љубав према краљици, коју је лично познавао; био ј е сведок
многих догађаја, присуствовао њеним последњим тренуцима и преносу
тела. Дело се к арактерише велик им сгепеном аутентичности; на плану
форме видно је присуство мањих литерарних жанрова (молитва, плач,
похвала, поука, писмо); уочљива је и тежња ка сложенијим књижевним
ефектима у грађењу уметничке визије.
2 .
Личност краљице Јелене није у довољној мери позната. Сам писац
каже да је она „фрушког"
, тј. француског порекла. Према историјским
изворима, Јелена потиче из породице А нжујаца који су владали Јужном
Италиј ом; за српског краља Уроша I удала се око 1250. године. Након
његове абдикације и смрти, од свога сина Драгутина, новог српског кра-
ља, добила је на управу Зету, Требиње и крај еве око Плава и Горњег
Ибра; располагала је свим приходима од царине, водила бригу о снаб-
девању приморских градова, склапала самосталне уговоре са Дубров-
ником о пријатељству и трговини, итд. Имала је, дакле, све владарске
прерогативе. Ни смена на српском ирестолу 1282, када ј е Драгутин аб-
дицирао у корист Милутина, није утицала на њен положај. Тек после
готово три деценије управљања, Јелена је Зету препустила Милутино-
вом сину Стефану (Дечанском). Нису познате околности под којима се
тај догађај збио; она се замонашила у Скадру, а последње своје дане
провела је у двору у Брњацима (у горњем току Ибра), где је и преми-
нула. Сахрањена је у својој задужбини Градац; погребним свечаностима
присуствовао је њен син Милутин.
Удајом за краља Уроша, Јелена је прешла у православље. Њена
гробна црква Градац православна је. Извори, међутим, показују да ј е
и послеудаје остала одана католичанству; штитилаје католике у српској
држави и подизала католичке манастире у Приморј у. Учвршћивање
фрањеваца у Зети повезано је, такође, са њеном активношћу.3
3 Подаци о краљици Јелени дају се према Исшорији сриског народа, прва кљига,
СКЗ, Београд, 1981, стр. 347-348,354,356,398,402,404-405,420-424,439,447,449,462,465-466
и 482. и Ист ориј и Црне Горе, књигаII,Т итоград, 1970, стр. 51-55 и 57-62.
Н ову хипотезу о Јеленином пореклу дао је, npe десетак година, Гордон М ак Данијел; он је
доводиу везу сафранцуским имађарским племством у Славониј ии Срему; видиG.McDaniel,
„ On Hungarian-Serbian Rclations intheTliirteenlh СеШигу: JohnAngelosand QueenJelena"
, Ungarn-
Jahrbuch, 12 (1982- 1983), str. 43-50.

15. Житије краљицеЈеленеодАрхиеписконаДанилаII 13
3 .
Данило веома пажљиво ириступа и са израженим осећањем за бит-
не вредности бира детаље за изграђивање Јелениног животописа.
Већ сам увод, брижљиво изграђен и текстуално и семантички обо-
гаћен, открива пишчево старање о основној идеји и општој атмосфери
дела.4 Он је доста дуг и садржајан; почетном реченицом сугерише се
битан мисаони аспект житија: „божаствени пут је жесток и опггар, и
има тесне и пуне страдања путеве"
; утврђује се да они који желе неи-
зречене и непост иж име дарове у небеском пребивању, морају прво оста-
вити овај свет и оно што је у њему и преочишћеном душом се боголепно
подвизават и ка вишњем животу; ради се, дакле, о потреби одридања.
У истом контексту Данило помиње умну лест вицу, којом се узлази на
висину врлине; лице постаје улепшано, светлиј е од сунца и чистије од
снега. Ова симболичк а слика настала ј е под утицај ем Јована Лествични-
к а, али и друге монашк е литературе; одређена сродност намеће се и са
прологом Савиног ХиландарскоГт ипика.5 Потом следи похвала Богу;
то је већ готово опште место (конвенција) у уводима српских житија.
Данило ипак, фразеолошки и квангитативно, надилази своје претход-
нике; овде постој и чак пет квалификатива, кој и оснажују представу: „ј е-
дини Бог богова и Господ над господарима, створитељ свега видљивога
и невидљивога створења, неприступна светлост и живот свега, који је
утврдио небеса мудрошћу и основао земљу на ничем".6 Похвала Богу
наставља се изношењем његовог нај већег милосрђа које проистиче из
човекољубља: долази у свет ради људског спасења; споменута тврдња
се одмах илуструје библијским примерима.7
У увод ј е уграђено и лично иск азивање писца, кој и говори и о
сопственом осећању грешности, изнова обимније но хот о је уобичајено.
Тиме указује на сопствену припадност томе свету и идентификацију са
4 Изрецепцијскихразлога,дело интерпретирамослужећисепреводомЛазараМир-
ковића. К ористимо издање: А рхиепископ Данило: Живот и краљева и архиепископа
српских. Превео др Лазар Мирковић. Предго вор написао др Н икола Радој чић. СК З, Бео-
град, 1935; Јелениио житиј еје на стр. 43-76 (наводећи текст из оквираовог издања надал>е
користимо скраћеницу ЖКЈ).
5 Јован Лествичник у свом познатом делу Лест вица излаже правила за духовно
усавршавање; постој и тридесет ступњевау подвигу, који узводе кадуховном савршенству -
Свети Јован Лествичник, Лест вица. Са грчког превео Димитрије Богдановић. Београд,
1963.
За Хиландарски т ипик види: Свети Сава, Сабрани списи. Приредио проф. др Димитрије
Богдановић. П росвета - СК З, Београд, 1986; типик је настр. 43-45 а аналогно месго на стр.
43 .
6 ЖКЈ.стр.43.
7 ЖКЈ,стр.44.

16. 14 К њижевност и језик
јунаком. Непосредно се обраћајући читаоцима/слут аоцима. Данило сли-
ковито наглашава идеју о пролазности света: „Шта ја кажем овај свет,
љубимци мој и, у коме су ж алост и узбуна, туга и метеж , и то прелази
као сенка, и вене као цвет?"8 Цитира речи пророка, заправо Давидов
псалам 102,15 (=„Човек је као трава, и дани његови су као цвет пољски
"
)
и место из књиге Постања - 18,27 („Ја сам земља и пепео"
). Тиме се
постиже одређена едукативна функција и рецептор уводи у свет дела.
Размишљања о пролазности, Страшном суду, смислу живота, биће у сре-
дишту пишчевог интересовања у највећем делу житија.
У уводу Данило издвај аи одређене категориј е светитеља (мучени-
ци, пророци, угодници), да би се нарочито задржао на последњој, ј ер
му то намеће природа његове јунакиње.9Јелена је блажена и то писац
н агл аш ава у н асл ову , али и г от о во н епр ек и дн о к р о з дел о , уз п ом ен њ е-
н о г и м е н а .
Уводје умногоме нуклеус дела;у њему су садржани не само идејни,
већ и стилско-формални елеменги који су касније шире и подробније
р еал изо ван и .
4.
Ауторским исказом („после овога почињемо у Господу житије бла-
жене и христољубиве Јелене..."
) Данило обавештава да ј е завршио са
уводом и да прелази на животонис краљице Јелене.10 Ово је почетак
другог поглавља; оно захвата веома значајан простор и к арактерише
се композиционом разуђеношћу.11Писац образлаже циљжитија, онако
како га схвата: „а ми, исповедајући њихова похвална житија, молимо се
Богу, дауспомену њихову покажесвстлијом у вашедане".12Нешто ка-
сније говори о конкретним стваралачким побудама; каже да ће писати
о Јеленином уздрж авању и подвигу.
Данило апострофира ист инит ост („о овоме...по истини"
) као од-
лику свога приповедања. Исказ да ће истинито говорити допуњава оз-
начавањем извора (то су, пре свега, сведоци Јелениног живота, за пе-
8 ЖКЈ,стр.45.
9 ОугодиицимаДанилокаже:„А другимест опроливан.акрвиимука.топлимсузама
и многим врлинамараспешетело своје, чимејемогућеТебиугодити.Таквисепрославише
и на висинама се прослављају анђелским хвалама и опевају се са похвалом. А и ми грешни
требадаих сматрамо блаженима, каоТвојеистинитеугоднике."; ЖКЈ,стр.45.
10ЖКЈ,стр.45.
11Друго поглављејенастр.45-57.
12ЖКЈ, сгр. 45-46.

17. ЖитијекраљицеЈеленеодАрхиепископаДанилаII 15
риод пре љега). У то укључује и сопствена сазнања („ а колико и ја
очима мојима видех"
)-
У дал,ем току приповедања појављује се неколико оптих житијних
места: порекло (од племена фрушкога, тј . францускога; кћи славних ро-
дитеља, који су били у великом богатству и слави), младост (доста по-
вршно, с очигледним померањем тежишта ка Божј ој наклоности према
њој у том раздобљу: „Њу снабде добри и најмилосрднији Бог од њезине
младости, унапред знајући све будуће"
), удаја (родитељи је дали краљу
Урошу), бранни живот (са Урошем живела славно и дивно; имали су
деце).
Значајан преображај у приповедању наступа од момента када се
говори о важним променама на српском престолу: Јеленин син Драгутин
одузео је оцу престо, после чега је овај умро. Данило почиње знатно
конкретније да осмишљава Јеленин лик ; задржава се на чињеници да
је она након мужевљеве смрти примила од Драгутина „дост ојни део
државс земаља многих и красних". Међутим, не коментарише Драгу-
тинов гест нити говори о томе како је управљала облашћу коју је до-
била; прибегава заокрету и приповеда о њеним побожним размишља-
њима, о сећању на „младосне грехове"
, о великом покајању, умртвљи-
вању телесних мисли, итд. Остаје, дакле, доследан својој изјави (почетак
поглавл>а) да ће говорити о Јеленином уздржавању и подвигу.
Овакав смер приповедања и обликовања књижевног житијног ју-
нак а функционално допуњава увођењем молитве. То је молитва Госпо-
ду , веом а ду г а; она садр ж и р азм иш љ ањ а о п р ол азн ост и ж ивот а, у ду ху
погребне стихире: „А ко се трудимо да сабирамо земаљско благо, која
нам је корист од тога? Све то слично сенци пролази, и као снови онога
који устаје ишчезава".13По познатим речима из Јеванђеља по Мат еју
(16,26) јунакиња се пита шта ће бити ако сеи читав свет стекне, а душа
своја оштети.
Молитвајепрви и својеврсни Јеленин духовни микро-портрет; њо-
ме се сугерише утисак о дубини њене религиозности,односно мисаоно-
сти. Затим долази портрет који даје Данило; ту се, заправо, довршава
оно што је започето молитвом. Примењен је двост руки обликовни по-
ступак : самокарактеризација и карактеризација од стране писца. Детер-
минишући Јеленине особине, писац не прибегава само уобичајеним фра-
зама, већ уводи и сасвим конкретне појединости (опггра речју, а блага
по природи, познавала све књиге, била готова да одговори сваком ко
је пита, итд.).14 Очевидно је акумулирање позитивних момената.
13Исто,стр.47.
14ЖКЈ,стр.48.

18. 16 К њижевпост и језик
5 .
У даљем тексту остварују се три тематск а круга: Гшк ајање, пост
и м и л о с т и њ а .
Увод у прву тему је импресиван. Започиње представом Страшног
суда, који је у Јелениној свести: „сећајући се у своме уму онога грознога
и страшнога дана, када ће праведни и нелицемерни судија заповедити
анђелима својима да разлуче грешнике од праведника, разлучујући
грешнике, једие у крајњу таму, сиремљену ђаволу и његовим анђелима,
а друге у огањ вечни, трећи ће бити иослани међу црве који не спавају,
ачетврти бићепредани грози".15Јунакињинамолитванакон овогаувод
је у приповедање о њеном покајању, које проистиче из сазнања о ко-
начном исходу. К арак геристично ј е да Јелена себе подстиче на оплак и-
вање душе и да очекује опроштај од Бога; у свести има примере Мариј е
Египћанке, апостолаПетраицараЈезикије.16Данилојемотив Јеленине
болести искористио да емотивно оснаж и њен исказ. Болест кој а је из-
ненада снашла, она повезуј е са смрћу. Њена ј е молитва Богу испуњена
сликовитим и емоционалним к азивањем - она види да је приспео конац
њеној души, даје чека други век; садаје као неплодна смоква, посечена
л^утом и страшном смрћу.
У разради друге теме (,пост ), Данило библијским примерима по-
стиже шири и комплекснији семантизам.17 Истиче се, на једној страни,
строгост Јелениног поста али, истовремено, и чињеница да она гладне
не оставља без хране. Додатни слој иредстављају асоцијације. Спомиње
се Мојсије који је као уздарје за пост добио таблице закона, Тесвићанин
Илија,којијеузет огњенимколимананебеса,тримладићау пећи,итд.18
Говорећи потом о милост ињи, писац наводи низ конкретних при-
мера за Јеленина дела.
6.
Данило убрзо мења начин приказивања; уводи документарни слој ,
којим на свој еврстан начин упот пуњава Јеленин духовни портрет. У
питању је Јеленинапрепискаса чувеним духовним оцима.19Стварајући
утисак о мноштву писама којеје она упутила и накојеје добила одговор,
15Исто,стр.48.
16Исто, стр.48-49.
17Он заправо сачињавапоуку, којом указујеназначај постаиуздарјекојесесањим
добија - упореди: ЖК Ј, стр.49.
18ЖКЈ,стр.49-50.
19Помињу седуховни оциуЈерусалиму, наСинају,Раиту иСветој Гори(Атонској);
ЖК Ј,сгр.51.

19. ЖитијекраљицеЈеленеодАрхиепископаДанилаII 17
издвај а једно. Оно рефлектује Јеленину ученост и њен нарочити сен-
зибилитет. Из контекста писма нарочито ј е упечатљива симболичко-ме-
тафоричк а слик а: „Попгго ј е наш ум обузет метежом животних похота,
к ао што се лађа на морској пучини љуља од морских таласа, тако и ја
грешна љуто тонем у гресима мојима."20
Одговор светих отаца заправо је свој еврсна оцена Јелене; инди-
ректно открива и подручја њеног духовног интересовања. Свети оци
карактеришу њене речи као „кротке и богоразумне"
, дају ј ој поуку; го-
воре о Виилвем Јерусалиму, тј. рају. Добар део ј есу библијски цитати.
Најимпресивнија реченица, којом се поентира читав овај текст јесте:
„ Не постизава се царство небесно ни речима, ни лепотом, ни родом,
ни јачином, ни годинама, но силом вере."21
Осећајући да се губи основна нит, Данило наглашава како не пре-
стаје да говори богоугоднадела ове блажене, њена страдања и трпљења,
молбе и молитве и ноћна стајања; подсећањем на проблем, подстиче
овај приповедни ток .
Потом се говори о даровима манастирима, подсећа на милостињу
и бригу за удовице и сироте, ниште. Издвојенаје Јеленина посебна бри-
га, тј. врлина - старање о сиротим девојкама.22
Дуга Јеленина молитва увод је у нову тему, за писца нарочито
важну. Да ј е тако, пок азује пишчев ауторски коментар: „О љубави ср-
дачна, о болезни материнска, види како се моли за синове своје, управ-
љајући каГосподу молбу зањиховасагрешења."23Затим прибегава би-
блиј ском поређењу - Јелену упоређује са праведним Јовом, кој и узноси
жртву за свој е синове. Средишње место је Јеленина поук а синовима;
она је свечана, језгровита; показује се одређено сазревање личности.
Поучавајући свој е синове, Јелена их подсећа да су пород и васпитање
хришћанске вере и народа светог и благоверног ; предочава им Страшни
суди позиваих дасебрину о ономештојеодкористи зањиховедуше.24
Завршетак поуке је нарочито снажан; приповедач прибегава ефек тном
20ЖКЈ,стр.51.
21Исто,стр.52.
22Онаје, по Даниловом сведочењу, наређивала да се у читавој области пронађу и
доведу кћерисиротих родитеља;њихј ехранилаусвомедому,обучавалаихјесваком добром
реду и ручном раду;кадаби одраслеудавалаих је,обдарујући их сваким богатством.У месго
њих узималаби друге; ЖК Ј,стр. 54.
23ЖКЈ,стр.55.
24Јеленасиновимапредочава, каоузорни пример,њиховепрародитеље;овојеместо
шире развијено.
Н а значај читавог сегмента о Јелениној бризи за синове за целокупну идеј ну
структуру дела указује Радмила Маринковић, у својој студији: Владарске биографиј е из
врем еиа Немањића, П рилози закњижевност,језик, историју и фолклор, 1978, књ.X LIV, св.
1-2, стр. 3-20.

20. 18 К њижевиосг и језик
поентирању: „Брат који се дели од брата љубављу, такав јс сличан птици
кој а је излетела из свога гнезда и која лети на друга места, коју лако
може уловити сваки птичар и ловац. А брат кога брат помаже ј есте
као тврд и висок град."25
Поново се говори о добрим делима, милостињама, да би се ово
дуго поглавље завршило Јелениним плачем, где она јадикуј е над свој ом
душом. Најупечатљивије речи из овога плача, поента читавог овог ми-
кро-пасажа, јесу: „Јер ево сунце излази на тврди своје, хотећи осветлити
сву васељену, а ја грешна не чекам да те видим где залазиш, јер боље
би ми било да се нисам ни родила."26
7.
Tpehe поглавље посвећено је иодизању Јеленине задужбине, ма-
настира Градац на Ибру. Приповедање постаје убрзаниј е и оснажено
новим информацијским моментима; преиначава се и дограђује функција
лик а. Опис ј е знатно шири од прстходних описа изградње манастира.
Поред већ устаљених места (жсља, молитва, старање, довршавање,
опремање), овде има и значајних и занимљивих детаља: Јелена бира
нај боље уметнике; нештедимице дај е много и небројено злато свим рад-
ницима, дај е им храну у погодно време.
Истакнута ј е, на једној страни, акција, а на другој изузетно распо-
ложење. Ово је поглавље посебно важно ј ер се приповедање везује за
сасвим конкретан догађај . Писац шири приповедање, уз осетно успора-
вање ритма. Краљичин лик је реалнији и непосреднији; иретходни текст
пружио је одређени каталог њених врлина и особина. Исто тако, осим
у случају са сиротим девојкама, немамо ни један други пример где до-
гађај и долазе у први план. Показује се да је контрастивно стилско-при-
поведно опредељење Данилово врло стрик тно.
Опис изградње Градца може се раслојити на више целина, према
фазама у конкретном послу. Ипак, Данило не одступа од принципа да
свуда представи Јеленину духовност. К арактеристичан је, у том погледу,
опис крал3ичиног расположења при пога еду на грађевину у настајању:
„И умним очима гледајући колико Дух свети помагаше да се овај храм
брзо сврши, госпођа ова мој а подвизаваше се весељем душе, бринући
се о овом светом храму, ако би га могла брзо свршити у своме живо-
ту."2? Ту је он у најбољим традицијама претходног стваралаштва; на-
25ЖКЈ,crp.56.
26Исто, стр. 57.
27Исто, стр. 59-60.

21. Житије крал.ицеЈелеиеодАрхиепископаДанила II 19
меће се, по себи, паралела са приказом Немањиног расположења током
подизања Студенице, какав постоји у делу Првовенчаног.28
Интересантно је да Јелена и овде интензивно испољава своје осе-
ћање грешности; писац прибегава плачу да би га убрзо, неосетно, прео-
бликовао у молитву. Ова молитва, како је запажено, започиње врло
слично ирмосу треће песме грећег гласа, који је био записиван у црква-
мадаих пггити одуништења.24ОнасингегизујесваЈеленинанастојања,
како ранија, тако и новија.30 Краљица жели да се њена црква присаје-
дини осталим светим саборним и апостолским црк вама посвећеним Бо-
городици, да се онима који обитавају у њеном храму подари добра вера.
Истовремено моли да њеном стаду буду подарени „мир и тишина"
, да
благоверни краљеви српске земље буду утврђени и чувани, да војници
буду заштићени, итд.31Намећесеодређенапаралела са Немањиним го-
вором при абдикацији, у верзији какву је пружио Доментиј ан у свом
Жит ију свет ог СимеонаР-
Моменат довршавања храма изван је уобичајеног стереотипа. По-
ред Јеленине радости, приказани су и конкретни поступци. Своју јуна-
кињу приповедач уноређује са добрим војником који се прославио у по-
беди и угодно послужио цару, па се радује, примивши многе и драгоцене
дарове из његове руке. Иза дела који се односи на законодавну актив-
ност (утврђивање устава, даривање хрисовуље), окупљање братства и
опремање, долази Јеленина поука монасима и управитељима. Она је
такође нов моменат; открива духовни свет краљичин. Структура поуке
ј е занимљива: ту су библијски цитати и реминисценције, али и сасвим
конкретна и ј едноставна упутства и поруке: „Нека не буде да се ви на-
сито јелом храните или опијате, а ништи н страни и маломоћни да гла-
дују, да место смрти од љуте глади скончавају
".33Има и извесних срод-
ности, пре свега у тону, са прологом Х иландарскоГ т ипика светог Саве,
28Упореди:СтефанПрвоиенчани,Жччот свет оГСимеона.У кн.ичи:СтефанПрво-
венчани, Сабрани списи. Приредила мр Љиљана Јухас-Георгиевск а. Просвета-СК З, Бео-
град, 1988; делој енастр. 61-101, поменуто место настр.75.
29ЂорђеТрифуновић, Проза архиеГшскопа Данила II, Књижевна исгорија, IX, 33,
1976. стр. 3-71, на стр.43.
30НаовучињеницууказујеЂ.Трифуновић,унаведеној студији,стр.43.
31ЖКЈ,стр.60.
32Упореди: Доментијан, Живот Свет оГа Симеона. У књизи: Доментијан, Живот
Свет оГа Саве и Живот Свет оГа Симеона. Приредила проф. др Радмила Маринковић.
Просвета-СКЗ,Београд, 1988;делојенастр.235-325,местонакогасепозивамо настр.268.
Немањинеречису у оквиру благословакојидајесвоменаследнику Стефану.
33ЖКЈ,стр.62.

22. 2 0 К љижевност ијезик
који је својеврсна поука монасима; Јелену овим путем Данило увршћуј е
међу нарочито истак нуте ктиторе.
Оиис подизања манастира окончава се Даниловом похвалом к ра-
љици Јелени; у њој се полази од става дај е крал.ичин живог превазишао
човечје умове. У другом делу, уз коришћење реторских питања, прак-
тично ј е пок азано да нема могућности да се достојно изрекне похвала:
„ Н о кој е хвале и благодарења можемо Ти принети од слабога самисла
нашега? Јер Ти си, блажена, анђелским хвалама прослављена. Од кој их
л и ц вет о ва л еп о у к р аш ених и м и р исн их , саст ави вш и в ен ац , да вен ч ам о
свечасну главу Твоју, коју ј е увезала десница Владичња неувелим венцем
рајске лепоте?"34
Аутор користи парадоксалну, али за средњовековно поимање при-
хватљиву слику: „Ти блажена, обукавши се у хаљину изаткану са висина,
коју ћу назвати тихост и незлобивост срца твога..."3-4
При крају похвале, истичући своје недостатке, Данило моли Бога
да просвет и његов ум и ујасни језик, како би самисаоно и разумно окон-
чао житије.
8 .
Четврто поглавље, где је средишњи мотив Јеленино монашење, у
целини представља одређену припрему за наредно, у коме је опис по-
следњих тренутака, преноса тела у Градац и сахране. Почетним иска-
зом: „П осле ових богоугодних дела, к ада ј е прошло неко време, ова
христољубива госпођа Јелена паде у љуту болест и поче боловати на-
прасномболешћу
"36,приповедач интензивираиприказујетежинуњеног
стања; и сама јунакиња то схвата као Божју опомену, осећа страх и
ужас (пада ничице на земљу, лежи као мртва). Започиње плач, свесна
својих греха и последица које је очскују. Моли Господа да прими мо-
нашк и лик . Таква ингенција њен плач преобраћа у молитву. Следи опис
монашења, са неопходним детаљима.37Приказ њеног монашког живота
је кратак и према обрасцима какви постоје у овом жанру. Писац истиче
контраст: изнемогпо тело (у дубокој старости)/ крепак дух; ноге ослаб-
љене/обичај за добра дела њима даје снагу.
34Исто,стр.63.
35Исто,стр.63.
36Исто,стр.64.
37Јеленаје, према Даниловом причаљу, иозвалаједног нарочитог монаха, старца
Јова; из његових руку примилајемонашкиобраз (свету схиму), ито у црквп Светог Н иколе
у Скадру. Њено монашко име билоје такођеЈелена; ЖКЈ, стр. 64.

23. Житије краљицеЈеленеодАрхиепископаДанилаII 2 1
К ао велики подвижници, и Јелена осећа приближавање смрти. Да-
нило прибегава дејству управног говора. Монахиља је сталожена, при-
брана, она радосно очекује крај. К ао и у ранијим ситуацијама, и овде
је један део јунакињиног исказа нарочито ефектно обликован: „Јер ево
мало ћемо поживети у сујети овога света, пошто долази глас у уши
моје, који чуј ем да овако зове говорећи: О душо окајана, о душо гре-
хољубива, ево се сврши живот твој у овом веку и поћи ћеш у други
свет, и међу друге људе. Јер ево остављаш маловремену красоту, где
си чекала да се навекове нахраниш сладосно живећи".38Говор се нео-
сетно преобраћа у молитву упућену Богу.
9.
Пето поглавље драмски ј е најинтензивније; спада међу најлепше
странице овог дела. У њему ј е дат опис последњих Јелениних тренутак а
и преноса њеног тела из двора у Брњацима (где је преминула) у мана-
стир Градац.
Писац не захвата дуже временске одсеке, већ се задржава на не-
к оли к о дан а, н а ч асови м а у ок вир у т их дан а, п а и н а сам и м т р ен уц и м а.
Приповедање започиње исказом да Јелена почиње јаче да болује; она
схвата да долази дан њене смрти. Њен ј е изглед измењен; она је осла-
била у лицу, има уморне очи. Пошто ј е монахе, јереј е и велможе из-
вестила о скором приспећу смрти, упућује гласнике да ову вест пронесу
земљом; њена ј е посланица, за ову прилику састављена, једноставна и
кратк а, али довољно ј асна и ефектна: „Дођите, о љубимци, и видите
престављењемоје,јер идем напут, којим никаднеходих."39Следи при-
зор ужурбаног окупљања свих позваних; овде се чини упоређење са Бо-
родичином смрћу, када су апостоли облацима били узимани по ваздуху,
како би приспели на њен погреб.40Значајно је Данилово сведочење да
Јелени притичу славни, али и ништи, страни, хроми, слепи, сви они ко-
јима је била хранитељка.
Н акон овог рељефног описа, Данило се интензивно ук ључује у
збивање, као учесник . Изнова се пажња усредсређује на Јелену. Чим је
38ЖКЈ,стр.65.
39Исто,стр.67.
40Одговарајућеместоу житију гласи:„И сви којичушетакверечиовесвојегоспође
и добре хранитељке, рећи ћу вазљубљени, слично ј е било ономе к ао у оно време, када је
било престављен.е Богоматере, апостоли облацима по ваздуху узимани иђаху на н>езин
погреб"
; ЖКЈ, стр. 67.
Детаљ везан за Богородицу је према апокрифу; упореди: Пов-ћств о ввздвиженш
Пр
-fecTbie, штампано у студијиЈацимирског:К истории апокрифов и легенд вЈОжнославлн-
скои писвменности ИОРЛС, 14, 1909,2, стр.267-322, настр. 311-315.

24. 22 Књижевпост ијезик
чула за долазак црквених лица, и пре него што их ј е угледала, подигла
се са одра и благодарила Богу што је њу удостојио да у тај дан, последњи
њеног ж ивота, види долазак ове свој е господе; тражи да поју; њено лице
је као лице Божјег анђела, или као сунчана зрака. Затим започињу над-
гробна пенија; Јелена ирима причешће и изговара молитву. То су по-
следње њене речи и нарочито су снажне. Н ајпре захваљује Христу што
њу, грешну, није презрео; ова се констатација односи на читав њен жи-
вот. Моли Бога да милосрдним очима, са престола свој е славе, погледа
на државу њеног отачаства да је утврди свемоћном десницом својом,
да дарује њеном народу да се боји божјег имена. Следи молба за синове
- да их Бог утврди у својој л>убави, па за читав свет - за тихи његов и
безметежни живот. Н ајзад, за оне кој и буду празновали дан њеног пре-
ставл,ења - да буду сачувани.41
У погледу формацијског значаја и карактеристика, ова молитва
кореспондира са Јеленином поуком која се даје у склопу прииоведања
о завршетку изградње манастира Градац. Молитва ј е сасвим експли-
цитна, са тачно утврђеним жел.ама; писац води рачуна о томе да ј е ово
последња Јеленина жеља, уједно и нај важниј а и свеобухватна. Он исказ
сасвим прилагођава тој чињеници.
Данило се задржава и на опису призора благосиљања, док сам по-
следњи тренутак доста једноставно приказује; Јелена се прекрстила и,
обраћајући се Господу, изјавила да у његове руке предаје свој дух.
У истој приповедној секвенци Данило остварује још један призор
- велико ридање и плач за преминулом краљицом. Потом се посвећује
опису преноса њеног тела у Градац. И док је прва сцена свечана, драм-
ска, ова ј е знатно другачија; издвај а се лепотом визуелни контраст из-
међу поворке у црнини и природног снежног амбијенга.42
Завршни део поглавља иосвећен ј е опису Милутиновог доласка у
Градац, где учествуј е у погребној церемонији. Краљ се, нарочито очеки-
ван, пој ављује окружен властелом, у „царској слави
". Овај призор нагло
смењује нови, крајње драматичан. Милутин кида власи са своје главе,
баца се над мајчиним телом, бије се у лице. Плачући обраћа се мајци;
његове су речи крајње емоционалне. Почиње сасвим лично; „О, мати
мој а и госпођо!"
, затим говори о мај чиној жел.и да њега роди, о томе
како га је васпитала (разумним речима). Овим уједно започиње и из-
ношење Јелениних карактеристика. Милутин је назива „крепком и нео-
боримом тврђавом" свога отачаства. Убрзо плач се преобраћа у праву
41ЖКЈ, сгр.68.
42Осим тога, писац указује надинамику кретања поворке: ,ЈИ тако полако идући са
телом блажене и мало местапрешавши,почиваху,појући многохвалне песмебожаствене."
;
ЖК Ј, стр. 69.

25. Житије краљицеЈеленеодАрхиепископаДанилаII 2 3
похвалу; карактеристично је анафорско устројство (сви сегменти по-
чињу придевом блажеи/а). Милутин нарочито истиче Јеленина добра
дела и милостиње. Други део је више поетски интониран и оцртава Је-
ленине заслуге за српску државу. На крају Милутин исказује лични став
- да на основу њених молитава чека да прими опроштај својих грехова
у „страшни и трепетни дан исгшта свих људи" .
Данило описује и утисак похвалног говора; његов ефекат и звучно
дочарава. Сви наиме плачу и ридају и њихови се гласови и јецаји стапају
у грмљавину.43 Очевидна је хиперболизација. Говори се и о подизању
самог места и о покретању камена, што сведочи такође о звучном ефек -
ту, али и указује на одређену необичност. Изнова се намеће упоређење
са прик азом Богородичине смрти али и описом Н емањине смрти код
Првовенчаног.44 Приказ пак боловања и предсмртних тренутака Јеле-
ниних има доста сродности са приказом Немањиног боловања код Све-
тог Саве.45
После слике када Милутин својим рукама приноси тело гробу, на-
ступа стишавање драмске тензије.
10.
Шесто поглавље знатно је смиреније. Ту се говори о Драгутиновом
доласку на мајчин гроб. Писац, то је сасвим очевидно, знатно мање про-
стора посвећује овом догађај у; нема његових посебних коментара нити
пак пој единости.
Драгутинов изостанак са мајчине сахране Данило објашњава чи-
њеницом да су његове земље удаљене. К ако није могао на време при-
спети, послао је представнике, „да виде шта је било и да му све јаве" .
Описан ј е Драгутинов долазак у Градац. К аже се да ј е учинио плач и
ридање и да га ј е у томе следила властела. Ипак, нема проширене ви-
зуализациј е, нити се даје сам плач. Брзо се прелази на дарове и прилоге
које је Драгутин учинио.
Са већом пажњом и одређеном интенциј ом описан је сусрет Дра-
гутина са Милугином у Паунима. Спомињу се многи дани кој е су браћа
провела, слат ка, нај срдачниј а и дивна њихова међусобна љубав. Данило
истиче да су се посрам или сви они к ој и су зло мислили и њима слични.
Тиме се алудира на одређене проблеме у односима са браћом, о којима
43ЖКЈ,стр.70.
44Упореди: Стефан Првовенчани, Сабрани cCuicu, стр. 86(„И наједном би шум, као
дасе подижеместо на ком беј аху
"
).
4SУпореди: Свети Сава, Сабрани списи,стр. 110-115.

26. 2 4 К њижеииост ијезик
међутим у житију није било речи. Завршница овог поглавља је призор
М илутиновог даривања Драгутина и свечаног испраћај а кој и му при-
ређује.
1 1.
Седмо поглавље приказује поход кој и су Јеленином гробу учиниле
њенеснахеСимонидаи Кателина.46Оно имадругачији карактер;у суш-
тини тематизира дворске церемоније. Постоји и занимљив краћи опис
Београда. Донекле се излази из житијне атмосфере; такву интенцију
унеколико имало ј е и претходно, шесто поглавље.
Приповедање започиње иницијативом „благочастиве и христољу-
биве краљице Симониде"
, супруге Милутинове, да посети „вазљубљену
сестру своју
" К ателину. Подстицај налази у сусрету браће који се пре-
тходно догодио. М илутин не само да прихвата и одобрава њену ж ељу,
већ настоји да његова супруга добије достојну пратњу. Призор њеног
поласка веома ј е импресиван; украшени царским оделом, златним по-
ј асевима, бисером и драгим камењем, царским пурпуром, багреницама,
Симонида и чланови њене високе пратње крећу према Београду. Сасвим
у складу са средњовековном поетиком, приповедач занемарује мотив пу-
товања; одмах се усредсређуј е на тренутак приспећа у крајње одредиш-
те. Приказана је и „друга страна"
, која приређуј е величанствен дочек .
Све протиче у „великој радости и весељу
". Ипак, круна читавог овог
приповедања није тај сусрет у славном и сјајном граду званом Београд
српски, већ Симонидин и Кателинин боравак у манастиру Градац, где
се поклањају свекрвином гробу, целивају га са великом љубављу и оми-
вају сузама. Иницијативу за одлазак у Градац Данило приписује Симо-
ниди; она ј е прихваћена од стране К ателине и Драгутина. Слично брату
М илутину, и он припрема пратњу и све што је неопходно. Писац се,
разумљиво, к ао и у претходним призорима, не задр ж ава на свим дет а-
љима. И з описа Симонидиног и К ателининог боравк а у манастиру зна-
чајан је детаљ да су оне дале дарове и прилоге храму и да су гроб по-
к р и л е з л ат н и м п л о ч ам а .
Завршницу представља сцена Симонидиног и К ателининог дола-
ска на Милутинов двор. Краљ је учинио велико славље и обдарио своју
снаху „многим изабраним даровима". То исто чини и са братовљевом
властелом. Сцена се завршава испраћајем који је К ателини приредио
М илутин.
46Симонида је била ћерка византијског цара Андроника II. Кателина (Каталина,
К атарина), ћеркаС.тефанаV, кој и постајемађарски краљ 1270.