Književnost i jezik

1. П ет ар П еш ут
Б ОЛ И З Н А Д СУ ЗА М А ЈК Е ЈУ ГОВИ Ћ А
(поводом ј едног тумачења песме СМ РТ М А ЈК Е ЈУ ГОВ ИЋА )
Н аставни програм за основне ш к оле СР Србиј е п освећуј е
п р и л и ч н о п аж њ е и з у ч ав а њ у н ар од н е к њ и ж ев н о ст и , п а се о сет и л а
потреба да се, ван читаначк их тек стова, из народне к њ иж евности
приреде и посебни избори тек стова било у ок виру к ола шк олск е
лек тире за пој едине разреде, било к ао посебни приручници. Так о
се у ок виру ш к олск е лек тире у издању сарај евск е „ Свј етлости"
пој авила к њига НА РОДН Е ПЈЕСМ Е и у њој ј една вариј анта
песме о М ај ци Југовића (Изгибао Југовића). У овој песми, за
разлик у од познате песме СМ РТ М А ЈК Е ЈУ ГОВИЋА к ој у ј е
Вук забележ ио у Х рватск ој , теж иште ј е на наглаш еном родољу-
бивом осећању Мај к е Југовића ( . . . Ја их млада ни родила
нисам / да ми леж е на меку душеку, / већ да бране земљу од
душмана . . .), док ј е у познатој Вук овој песми СМРТ М АЈК Е
ЈУ ГОВИЋА основна мисао изузетан, дубок бол или нагомила-
вање болова у срцу, без одуш ке, к ој и доводе до смрти, дак ле,
ј едно филигранск и уобличено психолошк о запаж ање народног
песник а о болу без плача, о болу нај ј ачег интензитета, с к ата-
строфалним последицама. М еђутим, догађа се да се основне за-
мисли обеј у песама имај у на уму к ада ј е реч о ј едној песми, а
так во тумачење ниј е допустиво. „ Свак а песма, свак а вариј анта
ј е песма за себе, ј една засебна целина"
(Б . Поповић) и само так о
ј е треба и тумачити .
Повод за писање ових редова ј е приручник за основне
ш к оле Ву к аш ин а Станисављевића Н А Ш А Н А РОДН А К Њ И -
Ж ЕВНОСТ, односно његов к оментар уз песму СМРТ МАЈК Е
ЈУ ГОВИЋА. Он сувише инсистира на патриотским осећањима
Мај к е Југовића, а о томе нема непосредниј ег трага у песми ак о
се н е мисли на почетак п есме где народни песник смрћу Ју говића
н аговеш тава теж ину к осовск ог пораза, што ј е, свак ак о, било у
задњем плану песник а. Так о ј е исфорсирана мисао да „родољу-
бива мати ж ели да види свој е синове у борби са душманима, да
види к ак о се боре"
(стр. 130). Станисављевић прилично слободно
пок уш ава да обј асни заш то ј е песник наш ао онак во реш ење у
првој слици песме. „ А к о он (мај чин бол — прим. П .П .), природно,
н адј ачава све, и ак о би се израж авао гласним плачем, онда би
требало мај чин к рик да буде снаж ниј и од ж ивотињск их , а то ј е
н емогуће и неуверљиво"
(131). Н ародни п есник , сигурно, ниј е

2. Б ол и зн ад су з а М ај к е Ју говић а 2 7 9
ни помшпљао да „ тонск им ефек том" изрази ј ачи мајчин бол.
Од самога почетк а песме па до њенога к рај а другу замисао ј е он
реализовао. Чини нам се да к оментатор песме ниј е довољно уочио
да ј е од прве до четврте слик е нагомилавање и пој ачавање бола
саздано на к онтрастима присећања мај к е на срећне дане и на
уж асну стварност. Станисављевић ово запаж а тек у четвртој
слици и то делимично. И стина, ј ош док говори о првој слици, он
к онстатуЈе: „ Мајчин ј е бол толик и, да ј е ск амени. Њ ој се глас
одузме од бола"
, али одмах даље наставља: „ Сем тога, она ј е и
мати к ој а ј е родила синове да гину у борби за одбрану слободе (!),
па и због тога не сме да плаче (!), мада сузе к ој е би пу стила у
ж алости за толик ом свој ом децом не би морало да значи да она
ниј е и родољуб (!?)
" . Овде има и противречности. Прво се к он-
статуј е да се мај к а ск аменила од бола и да ј ој се глас одузео од
бола, а мало ниж е — да се и свесно уздрж ава да не плаче. Н и ово
дру го тврђење се не мож е прихватити.
Очигледно ј е да ј е у подсвести Станисављевића присутна
она друга песма о М ај ци Југовића (И ЗГИ БА О ЈУ ГОВИЋА ), или
м у се н ам ет н у о оп ш т и у т и сак о п есм ам а к осов ск ог ц и к л у са :
решеност свих, од цара до слуге, да не изостану из бој а, односно
теж ина к осовск ог пораза у песми СМРТ МАЈК Е ЈУ ГОВИТ1А,
ш то ниј е у првом плану песник а. Стога ј е неопх одно да се за-
држ имо нек олик а тренутк а над песмом С ТРТ
" "
ЈК В Ј О-
ВИЋА . Делимично ћемо се к ористити успелом анализом ове пе-
сме к ој у ј е извршио Светомир Ристић. Дак ле, задрж аћемо се на
оном особеном болу к ој и ј е М ај к а Југовића до извесне границе
подносила, чиме се народни песник представио к ао дубок и по-
знавалац људск е п сихе. У песми постој и ј едан израз од к ој ег,
знатним делом, зависи дубље емоционално дож ивљавање песме,
тј . бола мај чина. А ли, да бисмо дошли до њега, освеж имо сећање
на оне ванредно снаж не поетск е слик е нагомилавања болова,
дате у к онтрастима и градациј и, од су срета са мртвим синовима
и муж ем на К осову до ок ретања рук е Дамј анове у к рилу и тих ог
у гасну ћа њен ог ж ивота.
Прва слик а — М ај к а Ју говић а н ад мртви м син овима и му -
ж ем на К осову . То ј е стварност . Њ у потврђуј е продоран, туж ан
њисак к оња, завиј ање паса, пи ск а сок олова, дак ле, преж ивелих
бића к ој а су припадала њеним синовима и му ж у, к ој а су била
њих ови верни пратиоци, а то све мај к у подсећа на време к ада се
ж ивело срећним породичним ж ивотом у пуној к ући.
Друга слик а — сусрет М ај к е Југовића са снах ама и унуча-
дима. Снах е су у неизвесности ш та се догодило с њих овим муж е-
вима, стрепе од нај горег и иду у сретање .свекрви. К оњи, пси и
сок олови без свој их господара, без и ј едне речи обј ашњења,
ј асно им стављај у до знања шта се догодило. При сусрету, узбу-
ђене ж ивотиње се понаш ај у к ао у првој слици, само што се сада,
уз њисак к оња, завиј ање паса и писк у сок олова ак устичк и
у ти сак пој ачава продорним лелек ом удовица и спонтаним плачем

3. 2 8 0 К њ и ж евн ост и ј ези к
неј ак е деце. Деца ниеу свесна ш та се све догодило, али збуњена
необичним призором и плачем мај к и — плачу и сама. Ово ј е
ј едно лепо псих олошк о запаж ање народног песник а. И овде удо-
вице и њих ова сирочад ож ивљавај у сећања на срећне дане и по-
ј ачавај у бол у мај чином срцу.
Трећа слик а — поноћни њисак к оња Дамј анова. Туга се
уселила у дом Југовића. Прва ноћ после повратк а с к осовск ог
разбој ишта испуњена ј е у к ући гробном тишином. Сви су , будни,
са свој им туж ним мислима. Одј едном, неуобичај ен, продоран,
туж ан поноћни њисак к оња Дамј анова, питање М ај к е Југовића
и одговора ж ене Дамј анове — ј ош ј едно подсећање мај к е на
срећна друмовања њеног сина, на пуну к ућу у к ој ој ј е нек ад
ж ивот ц аровао, ј ош ј една к ап у већ препуној чаш и .
Н ај зад, четврта слик а — страш но сазн ање да делове тела
њене деце разносе гавранови, сазнање да им неће знати гроба ни
мрамора. Псих олош к и ј е изврсно мотивисано заш то мај к а пита
снах у чиј а ј е рук а. Т ачно ј е запаж ање Светомира Ристића к ада
к аж е: „ Мај к а не мож е познати рук у с бурмом, ј ер њена осећања
нису била толик о везана за ту рук у одраслога Дамј ана, али ј у ј е
познала она личност чиј а су осећања била управљена на так ву
рук у
" . Дак ле, и овде ј едно сећање мај к е, и овде снаж но повређи-
вање рана. К улминациј а у градациј и бола — запаж ање С. Ри-
стића — саздана ј е на к онтрасту мала рук а, к ој а ј е расла у мај -
чином к рилу, и рук а одрасла човек а, „ ознак а пунога ж ивота"
,
к ој а ј е прип адала вољеној ж ени. Оно мај чино нарицање: „ М ој а
рук о, зелена ј абук о . . наговештава к атастрофу . У ређању уда-
раца к ој е п односи мај к а, овај последњи ј е нај ј ачи . Н ародни пес-
ник ј е добро знао да у мај чином сећању пород њен нај итензив-
ниј е ж иви у оним тренуцима к ада ј е иск ључиво на њу упућен,
к ада ј едно дру гом нај тешњ е п рип адај у , у тренуцима дој ења де-
тета или у спављивања песмом, у оним, само мај к ама свој ственим,
загледањима дечј е ручице, прамена к осе или насмеј аног ок а, у
оним к улама к ој е све мај к е света зидај у к ада замишљај у будућ-
ност свој е деце. Сећање на т о време и слик а сурове ствар-
н о ст и —
у ст р г н у т а си н ов љ е в а р у к а н а к р и л у
— к он ач н о и з аз и в а
смрт. Н ародни песник ј е знао, к ао и Гундулићев Љу бдраг, да
„ спомењиват невољному му чно ј е предње честитости" и на тој
и ст и н и љ у д ск о г ем оц и он а л н о г ж и в от а с а оп ш т и о н а м у м и р ањ е
М ај к е Ју говића.
Досада нисмо помињали да народни песник , после свак е од
првих триј у слик а, к онстатуј е: „ И ту мај к а тврда срца била / да
од срца сузе не пустила" . Ипак , песник ј е ј едним изразом, ј ед-
ном ј едином речју открио шта се у скамењеном мајчином срцу
догађало од прве слике. К ада мајка окреће руку Дамј анову,
песник каж е да ј е руци т и ј о беседила. Овим се непосредниј е
наговештава гашење мај чиног ж ивота. А оно ј е почело ј ош од
прве слик е, што посебно треба имати на уму прилик ом читања
и анализовања песме. Песник у ниј е било ни на к рај памети да

4. Б ол и зн ад су за М ај к е Ју гови ћ а 2 8 1
ј ој дозволи да плачем растерети срце. (И данас се на пок ај ањима
мож е чути к ак о нек а стариј а ж ена, к ада друге ж ене настој е да
ож алошћену одврате од плача, к аж е: „ Пустите ј е нек а се исплаче,
биће ј ој срцу лак ше"
). Знао ј е и наш народни песник да би пла-
чем интензитет бола опао, да, к ак о к аж е Јаш а Продановић,
„ к рици и ј ауци олак ш авај у телесне и душ евне мук е"
, да су они
„ вентил сигурности за организам"
, а он ј е хтео да нам изнесе
нај опасниј и, „ бол изнад суза"
, „ бол без плача"
, к ак о га назива
Светомир Ри стић .
Н а к рај у , мак ар само због ове песме (а сличних има виш е),
ставимо под упитник тврдњу Богдана Поповића да су „ психо-
л ош к е к ар а к т ер и ст и к е к о д н а р од н о г п есн и к а п р и м и т и в н е , в р л о
оск удне, нај чешће одсутне" .