SlideShare uma empresa Scribd logo
1 de 38
ОБЛИЦИ НАСТАЛИ
РАДОМ СПОЉАШЊИХ
СИЛА
Епирогени покрети
океански и морски
басени
Орогени покрети набирање
раседање
РЕЉЕФ ЗЕМЉЕ ЧИНЕ СВЕ
НЕРАВНИНЕ НА ЊЕНОЈ ПОВРШИНИ
ОБЛИЦИ РЕЉЕФА НА ЗЕМЉИНОЈ
ПОВРШИНИ НАСТАЈУ НЕПРЕКИДНИМ
И УЗАЈАМНИМ ДЕЛОВАЊЕМ
УНУТРАШЊИХ И СПОЉАШЊИХ СИЛА
УНУТРАШЊЕ СИЛЕ СУ ЗЕМЉИНА
ТЕЖА (ГРАВИТАЦИЈА) И ТОПЛОТА
ЗЕМЉИНЕ УНУТРАШЊОСТИ
УНУТРАШЊЕ СИЛЕ СТВАРАЈУ
НАЈКРУПНИЈЕ ОБЛИКЕ РЕЉЕФА
ТАКО ФОРМИРАН РЕЉЕФ ДАЉЕ
МЕЊАЈУ СПОЉАШЊЕ СИЛЕ
Спољашње силе
Сунчево загревање, киша, снег, ветар, лед
Спољашње силе
Земљина литосфера грађена је од стена.
Сунчево загревање, киша, снег, ветар, лед
и сваког дана утичу на њихово
преобликовање –Наиме, стене су
подложне трошењу, зависно од врсте
стена, троше се брже или спорије.
СПОЉАШЊЕ( ЕГЗОГЕНЕ )
СИЛЕ
Процеси:
1. ЕРОЗИЈА: разарање
постојећих рељефних облика
– ЕРОЗИВНИ ОБЛИЦИ
2. АКУМУЛАЦИЈА: таложење
разореног материјала –
АКУМУЛАТИВНИ ОБЛИЦИ
 Физичко распадање
 услед деловања
сунчеве топлоте, тј.
инсолације
 утицаја воде и снега
 раста корена биљака
 деловањем ветра
 радом морских
таласа дуж обале
ТРОШЕЊЕ СТЕНА
Сунце дању загрева стену, а ноћу се она хлади па због
тога долази до пуцања и дробљења стена. То се
најчешће догађа у пустињама јер су разлике у
температури веће између дана и ноћи.
У ПОЛАРНИМ ИЛИ ПЛАНИНСКИМ КРАЈЕВИМА
ВОДА (НПР. КИШНИЦА) УЛАЗИ У ПУКОТИНЕ
СТЕНА. КАД СЕ ВОДА ПРЕТВАРА У ЛЕД, ОН СЕ
ШИРИ ТЕ ТАКО ЛОМИ СТЕНЕ.
РАСПАДАЊЕ СТЕНА ПОД УТИЦАЈЕМ
СУНЧЕВЕ ТОПЛОТЕ
Температура стијена зависи од температре
ваздуха
Најнижа температура је у зору,а највиша у подне
(13-14 часова)
У нашем подручју разлика између највише и
најниже температуре у току дана је око 20 °
У Африци, нарочито у пустињама разлике у
дневним температурама могу бити и до 100°
РАСПАДАЊЕ ПОД УТИЦАЈЕМ ЛЕДА
Смрзавањем воде лед повећава волумен око 10%
Површинско распадање услед замрзавања највише је
изражено у подручјима са наглим смењивањем
ниских и средњих температура и са довољном
количином атмосферских талога
УТИЦАЈ КОРЕЊА БИЉАКА
Растом биљака корен се утискује у пукотине стена
РЕЧНА (ФЛУВИЈАЛНА) ЕРОЗИЈА
представља процес изграђивања облика у рељефу
радом речних токова
Текући преко површине (литосфере) у правцу
највећег пада, а под утицајем земљине теже, речни
токови стварају властите облике рељефа
Флувијални облици могу бити :
• ерозивни, ако су створени усецањем речног тока
• акумулативни, ако су изграђени
нагомилавањем (таложењем) еродираног
флувијалног материјала
ЕРОЗИВНИ РЕЧНИ ОБЛИЦИ
Речно корито је жлеб којим река тече
може да буде различитог изгледа у зависности од састава подлоге у
коју је усечено
На већим нагибима речно корито је уже и дубље а на мањим шире,
плиће и вијугаво
 За реку са вијугавим током каже се да меандрира.
Анђеоски водопади на
реци Чурун – 1054м
Водопад Нијагаре – 51 м
На мањим преломима у речном кориту настају брзаци а на већим водопади
Речна долина је елементарни и највећи облик речне
ерозије у рељефу настао усецањем речног корита у
површину литосфере
Елементи долине су:
Дно у коме је усечено речно корито
Стране које се дижу изнад дна у виду одсека или благих
падина
Долине по изгледу могу да буду:
плитке са широким дном и благим странама (равничарски
предели)
дубоке, уске и са стрмим странама (планински предели)
 Дубоке долине са уским долинским дном се
називају клисуре
Грделичка клисура Сићевачка клисура
Кањон Колорада
Kaњон Јерме
Kањон Дрине
Дубоке долине вертикалних страна, код којих је читаво дно сведено само на речно корито називају се
кањони
АКУМУЛАТИВНИ РЕЧНИ ОБЛИЦИ
Речни токови транспортују различит
материјал (блокови, шљунак, песак)
Највећи део тог материјала се таложи и
образују се речни акумулативни облици
Речни акумулативни облици су :
• речна острва
• алувијалне равни
• делте
Речна острва
Алувијалне равни
делте
Делта Нила
Делта Амазона
Површински ерозивни крашки облици
Шкрапе
Вртаче
Увале
Крашка поља
Подземни ерозивни крашки облици
Јаме
Пећине
КРАШКА ЕРОЗИЈА
хемијски процес настајања облика рељефа деловањем воде на лако
растворљиве стене-кречњак, гипс и доломит
Крашки облици се, према месту формирања, деле на:
1. површинске
2.подземне
Шкрапе су уске паралелне бразде између којих су оштри гребени
Када је велика површина захваћена шкрапама такав простор се назива шкрапар или љути крас
(најсуровији и најнепроходнији предели у красу)
Богињави крас
Вртаче су затворена округласта удубљења у кречњаку пречника до 200м и дубине 5-10м
То су најбројнији површинскси облици рељефа у красу
Ако су на некој површини вртаче густо распоређене такав простор се назива богињави крас
Увале су издужена удубљења у кречњаку
Настају спајањем више вртача
Крашка поља су највећи површински крашки облици
имају облик великих котлина стрмих страна и заравњеног дна
Дужина им је до 60км,а ширина 10-15км
Настала су као полигенетски облици у тектонским рововима или угибима и деловањем
крашке ерозије
Некад су била језера,о чему говоре наслаге језерских седимената
Подземни крашки облици
 Јаме су подземни крашки облици у виду вертикалних
канала,који настају проширивањем пукотина у кречњаку
 Ови канали могу бити дубоки до неколико стотина метара
Maмут пећина
Пећине се састоје од махом хоризонталних канала,пролаза и дворана,који су најчешће
испуњени пећинским накитом
Оне настају радом подземне воде,која хемијски и механички
раствара кречњак
Најдужа пећина на свијету је Мамут у САД-у са дужином од 590км
Акумулативни крашки облици
Излучивањем калцијум-карбоната из воде која се креће низ зидове или капље са таваница
пећина настаје пећински накит
Пећинске стубове
са таванице висе сталактити
на подовима настају сталагмити
спајањем формирају пећинске стубове
Пећински накит се може формирати и у облику завеса, драперија
ЛЕДНИЧКА ЕРОЗИЈА И АКУМУЛАЦИЈА – ГЛАЦИЈАЦИЈА
Ледничка ерозија представља процес којим се стварају нови
облици у рељефу кретањем ледника преко Земљине површине
Глацијална ерозија је данас присутна у
• поларним областима
• на високим планинама
 Eрозивни облици:
 Циркови
 валови
 Акумулативни облици - морене
Када се нагомила велика количина леда, она се под
утицајем Земљине теже креће у виду праве ледене
реке
Лед који се креће носи са собом остатке стена, па
својом масом гребе и разара површине преко којих
прелази
 Циркови су пространа удубљења округлог облика
Некадашњи валов
Валови- су ледничка корита кроз које пролази ледник
Други назив за валов је ледничка долина
Ледници разарају подлогу преко које прелазе, а на њих се обрушава
стеновити материјал као последица разарања
Та количина стеновитог материјала се назива моренски материјал
Постоје чеоне, бочне и подинске морене
 АКУМУЛАТИВНИ АБРАЗИОНИ
ОБЛИЦИ
 шљунковито-песковита превлака
или томболо
 Песковите плаже - жала
АБРАЗИЈА
Абразија је процес који се одвија на обалама мора и језера састоји се у мењању обала под утицајем
морских таласа и струја
Абразивни облици могу бити:
• ерозивни и
• акумулативни
ЕРОЗИВНИ
АБРАЗИОНИ
ОБЛИЦИ
• таласна
поткапина
• клиф
Taласна подкапина Kлиф
Превлака или томболо
ЕРОЗИВНИ ОБЛИЦИ
Пустиње (песковите, камените,
шљунковите) АКУМУЛАТИВНИ ОБЛИЦИ
 Дине
ЕОЛСКА ЕРОЗИЈА ( ЕРОЗИЈА ВЕТРА)
Еол је у грчкој митологији био бог и господар ветрова
Еолска ерозија представља процес формирања облика у
рељефу под утицајем ветра
Рад ветра је најизразитији у сувим пустињским и
полупустињским областима без вегетације
Дине пустиње Сахаре могу бити
високи и до 200 м и имати површину
од неколико хиљада квадратних
километара
PustinjeDine
Дине пустиње Сахаре могу бити
високи и до 200 м и имати површину
од неколико хиљада квадратних
километара

Mais conteúdo relacionado

Mais procurados

Jezera srbije
Jezera srbijeJezera srbije
Jezera srbije
djanelej
 
Клима Србије
Клима СрбијеКлима Србије
Клима Србије
tanjamz
 

Mais procurados (20)

Јужна Америка- друштвено-економске одлике
Јужна Америка-  друштвено-економске одликеЈужна Америка-  друштвено-економске одлике
Јужна Америка- друштвено-економске одлике
 
Kretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobineKretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobine
 
Енергетика
ЕнергетикаЕнергетика
Енергетика
 
Litosferne ploce - postanak kontinenata
Litosferne ploce -  postanak kontinenataLitosferne ploce -  postanak kontinenata
Litosferne ploce - postanak kontinenata
 
Naselja u Srbiji
Naselja u SrbijiNaselja u Srbiji
Naselja u Srbiji
 
Reljef
ReljefReljef
Reljef
 
Postanak i unutrasnja gradja zemlje
Postanak i unutrasnja gradja zemljePostanak i unutrasnja gradja zemlje
Postanak i unutrasnja gradja zemlje
 
Podzemna voda Tanja Notaroš Gagić
Podzemna voda Tanja Notaroš GagićPodzemna voda Tanja Notaroš Gagić
Podzemna voda Tanja Notaroš Gagić
 
Jezera srbije
Jezera srbijeJezera srbije
Jezera srbije
 
Izgled, oblik i veze sela sa ruralnim prostorom
Izgled, oblik i veze sela sa ruralnim prostoromIzgled, oblik i veze sela sa ruralnim prostorom
Izgled, oblik i veze sela sa ruralnim prostorom
 
Unutrasnja struktura, funkcije i veze grada sa okolnim prostorom
Unutrasnja struktura, funkcije i veze grada sa okolnim prostoromUnutrasnja struktura, funkcije i veze grada sa okolnim prostorom
Unutrasnja struktura, funkcije i veze grada sa okolnim prostorom
 
Panonska nizija Tanja Gagić
Panonska nizija Tanja GagićPanonska nizija Tanja Gagić
Panonska nizija Tanja Gagić
 
Postanak planina
Postanak planinaPostanak planina
Postanak planina
 
Клима Србије
Клима СрбијеКлима Србије
Клима Србије
 
Južna Azija Tanja Gagić
Južna Azija Tanja GagićJužna Azija Tanja Gagić
Južna Azija Tanja Gagić
 
Орјентација у простору
Орјентација у просторуОрјентација у простору
Орјентација у простору
 
Geografski polozaj drzave
Geografski polozaj drzaveGeografski polozaj drzave
Geografski polozaj drzave
 
Vode na kopnu - podzemne vode
Vode na kopnu - podzemne vodeVode na kopnu - podzemne vode
Vode na kopnu - podzemne vode
 
Становништво Србије- број, природни прираштај и густина насељености
Становништво Србије- број, природни прираштај и густина насељеностиСтановништво Србије- број, природни прираштај и густина насељености
Становништво Србије- број, природни прираштај и густина насељености
 
Становништво Србије- миграције
Становништво Србије- миграцијеСтановништво Србије- миграције
Становништво Србије- миграције
 

Semelhante a Oblici reljefa nastali radom spoljanjih sila

E r o z i j a zemljišta jojić, majkić, vučković
E r o z i j a zemljišta   jojić, majkić, vučkovićE r o z i j a zemljišta   jojić, majkić, vučković
E r o z i j a zemljišta jojić, majkić, vučković
dusanjerkovic
 
Екосистем стајаћих вода
Екосистем стајаћих водаЕкосистем стајаћих вода
Екосистем стајаћих вода
Небојша Антић
 

Semelhante a Oblici reljefa nastali radom spoljanjih sila (20)

Спољашње силе
Спољашње силеСпољашње силе
Спољашње силе
 
Oblikovanje reljefa pod uticajem spoljasnjih sila
Oblikovanje reljefa pod uticajem spoljasnjih silaOblikovanje reljefa pod uticajem spoljasnjih sila
Oblikovanje reljefa pod uticajem spoljasnjih sila
 
Fluvijalna erozija
Fluvijalna erozijaFluvijalna erozija
Fluvijalna erozija
 
E r o z i j a zemljišta jojić, majkić, vučković
E r o z i j a zemljišta   jojić, majkić, vučkovićE r o z i j a zemljišta   jojić, majkić, vučković
E r o z i j a zemljišta jojić, majkić, vučković
 
Spoljasnje sile 1
Spoljasnje sile 1Spoljasnje sile 1
Spoljasnje sile 1
 
Abrazija
AbrazijaAbrazija
Abrazija
 
Abrazija
Abrazija Abrazija
Abrazija
 
Спољашње силе
Спољашње силеСпољашње силе
Спољашње силе
 
Екосистем стајаћих вода
Екосистем стајаћих водаЕкосистем стајаћих вода
Екосистем стајаћих вода
 
Hidrosfera
HidrosferaHidrosfera
Hidrosfera
 
Vode na kopnu
Vode na kopnuVode na kopnu
Vode na kopnu
 
Karakteristike tekućih kopnenih voda
Karakteristike tekućih kopnenih vodaKarakteristike tekućih kopnenih voda
Karakteristike tekućih kopnenih voda
 
Marinski procesi
Marinski procesiMarinski procesi
Marinski procesi
 
Разарање стена, обликовање рељефа радом ветра, река и морских таласа
Разарање стена, обликовање рељефа радом ветра, река и морских таласаРазарање стена, обликовање рељефа радом ветра, река и морских таласа
Разарање стена, обликовање рељефа радом ветра, река и морских таласа
 
Eolska erozija
Eolska erozijaEolska erozija
Eolska erozija
 
Podzemne vode
Podzemne vodePodzemne vode
Podzemne vode
 
Hidrosfera
HidrosferaHidrosfera
Hidrosfera
 
Језера - Шкундрић Филип
Језера - Шкундрић ФилипЈезера - Шкундрић Филип
Језера - Шкундрић Филип
 
Litisfera
LitisferaLitisfera
Litisfera
 
Glacijalna erozija
Glacijalna erozijaGlacijalna erozija
Glacijalna erozija
 

Mais de Tatjana Cakic

Пољопривреда и географски простор.pptx
Пољопривреда и географски простор.pptxПољопривреда и географски простор.pptx
Пољопривреда и географски простор.pptx
Tatjana Cakic
 
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbijePostanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
Tatjana Cakic
 
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina SrbijeGeografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
Tatjana Cakic
 

Mais de Tatjana Cakic (20)

juzna evropa.pptx
juzna evropa.pptxjuzna evropa.pptx
juzna evropa.pptx
 
BRAZIL1.pptx
BRAZIL1.pptxBRAZIL1.pptx
BRAZIL1.pptx
 
Пољопривреда и географски простор.pptx
Пољопривреда и географски простор.pptxПољопривреда и географски простор.pptx
Пољопривреда и географски простор.pptx
 
azija prirodne i drustvene odlike.pptx
azija prirodne i drustvene odlike.pptxazija prirodne i drustvene odlike.pptx
azija prirodne i drustvene odlike.pptx
 
Hidrosfera 2021
Hidrosfera 2021Hidrosfera 2021
Hidrosfera 2021
 
Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017
Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017
Oblicireljefanastaliradomspoljanjihsila 2017
 
Kretanja zemlje
Kretanja zemljeKretanja zemlje
Kretanja zemlje
 
Toplotni pojasevi 2
Toplotni pojasevi 2Toplotni pojasevi 2
Toplotni pojasevi 2
 
Toplotni pojasevi
Toplotni pojasevi Toplotni pojasevi
Toplotni pojasevi
 
Revolucija
RevolucijaRevolucija
Revolucija
 
Rusija
RusijaRusija
Rusija
 
Rusija. cas
Rusija. cas Rusija. cas
Rusija. cas
 
Rotacija utvrdjivanje
Rotacija utvrdjivanjeRotacija utvrdjivanje
Rotacija utvrdjivanje
 
Zemljina kretanja-rotacija
Zemljina kretanja-rotacijaZemljina kretanja-rotacija
Zemljina kretanja-rotacija
 
Stanovnistvo i naselja 6. razred
Stanovnistvo i naselja 6. razredStanovnistvo i naselja 6. razred
Stanovnistvo i naselja 6. razred
 
OblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljEOblikiveliinazemljeljE
OblikiveliinazemljeljE
 
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbijePostanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina srbije
 
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina SrbijeGeografski polozaj, granice i velicina Srbije
Geografski polozaj, granice i velicina Srbije
 
Azija prir dr odlike
Azija prir dr odlikeAzija prir dr odlike
Azija prir dr odlike
 
Sistematizacija prirodnih odlika srbije
Sistematizacija prirodnih odlika srbijeSistematizacija prirodnih odlika srbije
Sistematizacija prirodnih odlika srbije
 

Oblici reljefa nastali radom spoljanjih sila

  • 2. Епирогени покрети океански и морски басени Орогени покрети набирање раседање РЕЉЕФ ЗЕМЉЕ ЧИНЕ СВЕ НЕРАВНИНЕ НА ЊЕНОЈ ПОВРШИНИ ОБЛИЦИ РЕЉЕФА НА ЗЕМЉИНОЈ ПОВРШИНИ НАСТАЈУ НЕПРЕКИДНИМ И УЗАЈАМНИМ ДЕЛОВАЊЕМ УНУТРАШЊИХ И СПОЉАШЊИХ СИЛА УНУТРАШЊЕ СИЛЕ СУ ЗЕМЉИНА ТЕЖА (ГРАВИТАЦИЈА) И ТОПЛОТА ЗЕМЉИНЕ УНУТРАШЊОСТИ УНУТРАШЊЕ СИЛЕ СТВАРАЈУ НАЈКРУПНИЈЕ ОБЛИКЕ РЕЉЕФА ТАКО ФОРМИРАН РЕЉЕФ ДАЉЕ МЕЊАЈУ СПОЉАШЊЕ СИЛЕ
  • 3. Спољашње силе Сунчево загревање, киша, снег, ветар, лед Спољашње силе Земљина литосфера грађена је од стена. Сунчево загревање, киша, снег, ветар, лед и сваког дана утичу на њихово преобликовање –Наиме, стене су подложне трошењу, зависно од врсте стена, троше се брже или спорије.
  • 4. СПОЉАШЊЕ( ЕГЗОГЕНЕ ) СИЛЕ Процеси: 1. ЕРОЗИЈА: разарање постојећих рељефних облика – ЕРОЗИВНИ ОБЛИЦИ 2. АКУМУЛАЦИЈА: таложење разореног материјала – АКУМУЛАТИВНИ ОБЛИЦИ
  • 5.  Физичко распадање  услед деловања сунчеве топлоте, тј. инсолације  утицаја воде и снега  раста корена биљака  деловањем ветра  радом морских таласа дуж обале
  • 6. ТРОШЕЊЕ СТЕНА Сунце дању загрева стену, а ноћу се она хлади па због тога долази до пуцања и дробљења стена. То се најчешће догађа у пустињама јер су разлике у температури веће између дана и ноћи.
  • 7. У ПОЛАРНИМ ИЛИ ПЛАНИНСКИМ КРАЈЕВИМА ВОДА (НПР. КИШНИЦА) УЛАЗИ У ПУКОТИНЕ СТЕНА. КАД СЕ ВОДА ПРЕТВАРА У ЛЕД, ОН СЕ ШИРИ ТЕ ТАКО ЛОМИ СТЕНЕ.
  • 8. РАСПАДАЊЕ СТЕНА ПОД УТИЦАЈЕМ СУНЧЕВЕ ТОПЛОТЕ Температура стијена зависи од температре ваздуха Најнижа температура је у зору,а највиша у подне (13-14 часова) У нашем подручју разлика између највише и најниже температуре у току дана је око 20 ° У Африци, нарочито у пустињама разлике у дневним температурама могу бити и до 100°
  • 9. РАСПАДАЊЕ ПОД УТИЦАЈЕМ ЛЕДА Смрзавањем воде лед повећава волумен око 10% Површинско распадање услед замрзавања највише је изражено у подручјима са наглим смењивањем ниских и средњих температура и са довољном количином атмосферских талога УТИЦАЈ КОРЕЊА БИЉАКА Растом биљака корен се утискује у пукотине стена
  • 10. РЕЧНА (ФЛУВИЈАЛНА) ЕРОЗИЈА представља процес изграђивања облика у рељефу радом речних токова Текући преко површине (литосфере) у правцу највећег пада, а под утицајем земљине теже, речни токови стварају властите облике рељефа Флувијални облици могу бити : • ерозивни, ако су створени усецањем речног тока • акумулативни, ако су изграђени нагомилавањем (таложењем) еродираног флувијалног материјала
  • 11. ЕРОЗИВНИ РЕЧНИ ОБЛИЦИ Речно корито је жлеб којим река тече може да буде различитог изгледа у зависности од састава подлоге у коју је усечено На већим нагибима речно корито је уже и дубље а на мањим шире, плиће и вијугаво
  • 12.  За реку са вијугавим током каже се да меандрира.
  • 13. Анђеоски водопади на реци Чурун – 1054м Водопад Нијагаре – 51 м На мањим преломима у речном кориту настају брзаци а на већим водопади
  • 14. Речна долина је елементарни и највећи облик речне ерозије у рељефу настао усецањем речног корита у површину литосфере Елементи долине су: Дно у коме је усечено речно корито Стране које се дижу изнад дна у виду одсека или благих падина Долине по изгледу могу да буду: плитке са широким дном и благим странама (равничарски предели) дубоке, уске и са стрмим странама (планински предели)
  • 15.  Дубоке долине са уским долинским дном се називају клисуре Грделичка клисура Сићевачка клисура
  • 16. Кањон Колорада Kaњон Јерме Kањон Дрине Дубоке долине вертикалних страна, код којих је читаво дно сведено само на речно корито називају се кањони
  • 17. АКУМУЛАТИВНИ РЕЧНИ ОБЛИЦИ Речни токови транспортују различит материјал (блокови, шљунак, песак) Највећи део тог материјала се таложи и образују се речни акумулативни облици Речни акумулативни облици су : • речна острва • алувијалне равни • делте
  • 19. Површински ерозивни крашки облици Шкрапе Вртаче Увале Крашка поља Подземни ерозивни крашки облици Јаме Пећине КРАШКА ЕРОЗИЈА хемијски процес настајања облика рељефа деловањем воде на лако растворљиве стене-кречњак, гипс и доломит Крашки облици се, према месту формирања, деле на: 1. површинске 2.подземне
  • 20. Шкрапе су уске паралелне бразде између којих су оштри гребени Када је велика површина захваћена шкрапама такав простор се назива шкрапар или љути крас (најсуровији и најнепроходнији предели у красу)
  • 21. Богињави крас Вртаче су затворена округласта удубљења у кречњаку пречника до 200м и дубине 5-10м То су најбројнији површинскси облици рељефа у красу Ако су на некој површини вртаче густо распоређене такав простор се назива богињави крас
  • 22. Увале су издужена удубљења у кречњаку Настају спајањем више вртача
  • 23. Крашка поља су највећи површински крашки облици имају облик великих котлина стрмих страна и заравњеног дна Дужина им је до 60км,а ширина 10-15км Настала су као полигенетски облици у тектонским рововима или угибима и деловањем крашке ерозије Некад су била језера,о чему говоре наслаге језерских седимената
  • 24. Подземни крашки облици  Јаме су подземни крашки облици у виду вертикалних канала,који настају проширивањем пукотина у кречњаку  Ови канали могу бити дубоки до неколико стотина метара
  • 25. Maмут пећина Пећине се састоје од махом хоризонталних канала,пролаза и дворана,који су најчешће испуњени пећинским накитом Оне настају радом подземне воде,која хемијски и механички раствара кречњак Најдужа пећина на свијету је Мамут у САД-у са дужином од 590км
  • 26. Акумулативни крашки облици Излучивањем калцијум-карбоната из воде која се креће низ зидове или капље са таваница пећина настаје пећински накит
  • 27. Пећинске стубове са таванице висе сталактити на подовима настају сталагмити спајањем формирају пећинске стубове
  • 28. Пећински накит се може формирати и у облику завеса, драперија
  • 29. ЛЕДНИЧКА ЕРОЗИЈА И АКУМУЛАЦИЈА – ГЛАЦИЈАЦИЈА Ледничка ерозија представља процес којим се стварају нови облици у рељефу кретањем ледника преко Земљине површине Глацијална ерозија је данас присутна у • поларним областима • на високим планинама
  • 30.  Eрозивни облици:  Циркови  валови  Акумулативни облици - морене Када се нагомила велика количина леда, она се под утицајем Земљине теже креће у виду праве ледене реке Лед који се креће носи са собом остатке стена, па својом масом гребе и разара површине преко којих прелази
  • 31.  Циркови су пространа удубљења округлог облика
  • 32. Некадашњи валов Валови- су ледничка корита кроз које пролази ледник Други назив за валов је ледничка долина
  • 33. Ледници разарају подлогу преко које прелазе, а на њих се обрушава стеновити материјал као последица разарања Та количина стеновитог материјала се назива моренски материјал Постоје чеоне, бочне и подинске морене
  • 34.  АКУМУЛАТИВНИ АБРАЗИОНИ ОБЛИЦИ  шљунковито-песковита превлака или томболо  Песковите плаже - жала АБРАЗИЈА Абразија је процес који се одвија на обалама мора и језера састоји се у мењању обала под утицајем морских таласа и струја Абразивни облици могу бити: • ерозивни и • акумулативни ЕРОЗИВНИ АБРАЗИОНИ ОБЛИЦИ • таласна поткапина • клиф
  • 36. ЕРОЗИВНИ ОБЛИЦИ Пустиње (песковите, камените, шљунковите) АКУМУЛАТИВНИ ОБЛИЦИ  Дине ЕОЛСКА ЕРОЗИЈА ( ЕРОЗИЈА ВЕТРА) Еол је у грчкој митологији био бог и господар ветрова Еолска ерозија представља процес формирања облика у рељефу под утицајем ветра Рад ветра је најизразитији у сувим пустињским и полупустињским областима без вегетације
  • 37. Дине пустиње Сахаре могу бити високи и до 200 м и имати површину од неколико хиљада квадратних километара
  • 38. PustinjeDine Дине пустиње Сахаре могу бити високи и до 200 м и имати површину од неколико хиљада квадратних километара