SlideShare uma empresa Scribd logo
1 de 21
Baixar para ler offline
Милош Цветковић
Природно-математички факултет,
Ниш
20. мај 2016.
1. Доказати да међу било којих 6 природних бројева
постоје 2 чија је разлика дељива са 5.
2. У поља квадрата 3×3 распоређени су бројеви 1, 2 и 3.
Да ли је могућ такав распоред при којем би збир
бројева у свакој врсти, колони и дијагонали био
различит?
3. Бела раван је на произвољан начин попрскана
плавом бојом. Доказати да у тој плаво-белој равни
постоје две тачке исте боје (плаве или беле) чије је
растојање 1 cm.
Одакле почети са решавањем?
Јохан Петер Густав Лежен Дирихле
(1805-1859)
Рођен је на територији данашње
Немачке (Dϋren). Студирао је у
Паризу. Био је професор у Берлину и
Гетингену. Његов први научни рад се
односи на Фермаову велику
теорему:
𝑥 𝑛 + 𝑦 𝑛 = 𝑧 𝑛,
𝑥, 𝑦, 𝑧 > 0 и 𝑛 ≥ 3.
𝑛 = 5 Дирихле и Лежандр
𝑛 = 14 Дирихле
Бавио се углавном теоријом бројева
и математичком анализом.
У доказу једног свог резултата
користио је принцип који је касније
назван по њему.
ГОЛУБОВИ И КАВЕЗИ
У бар једном кавезу се налазе
бар 2 голуба!
ГОЛУБОВИ И КАВЕЗИ
И опет се у бар једном кавезу налазе бар 2
голуба!
ФОРМУЛАЦИЈА ДИРИХЛЕОВОГ ПРИНЦИПА
Ако имамо n кавеза и n+1 голубова, онда се у бар
једном кавезу налазе бар 2 голуба.
Доказ: Претпоставимо да је сваки кавез или празан или
садржи највише 1 голуба. Тада би укупан број голубова
био мањи или једнак од n. Како је укупан број голубова
n+1 онда се у бар једном кавезу налазе 2 голуба.
• Дирихлеов принцип није применљив само на
голубове и кавезе!
• The Pigeonhole Principle
• У сваком задатку треба открити шта су „голубови“, а
шта „кавези“.
1. Доказати да су од 8 особа бар две рођене истог
дана у недељи.
РЕШЕЊЕ: У недељи има 7 дана и они играју улогу
„кавеза“. Особа има 8 и оне су „голубови“ у овом задатку.
Дакле, овде је n=7. На основу Дирихлеовог принципа
закључујемо да су бар 2 особе рођене истог дана (не
може се утврдити који је то дан).
2. Доказати да међу 13 ученика увек постоје бар 2
ученика који су рођени у истом месецу?
РЕШЕЊЕ: Ученици су „голубови“, месеци су „кавези“,
n=12.
3. У сваком скупу од 3 природна броја, бар 2 броја су
исте парности.
РЕШЕЊЕ: Сваки природан број може бити паран или
непаран.
Први кавез: својство бити паран;
Други кавез: својство бити непаран.
Бројеви су голубови. Имамо 3 голуба и 2 кавеза...
4. Доказати да од 3 природна броја постоје 2 чији је
збир дељив са 2.
РЕШЕЊЕ: Претходни задатак нам каже да постоје 2
броја исте парности: 2 парна или 2 непарна. Који год
случај да је у питању збир та 2 броја је паран, тј. дељив
са 2.
5. Доказати да међу било којих 6 природних бројева
постоје 2 чија је разлика дељива са 5.
РЕШЕЊЕ: Природан број приликом дељења бројем 5
може да да следеће остатке: 0, 1, 2, 3, 4. На пример,
10=5•2+0 (количник 2 и остатак 0), 23=5•4+3 (количник 4
и остатак 3). Остаци су „кавези“, а бројеви су „голубови“
(n=5). Дирихлеов принцип нам омогућава да закључимо
да постоје два броја, означимо их са А и В, са истим
остатком:
А=5m+r, B=5s+r, r-остатак.
А-В=(5m+r)-(5s+r)=(5m-5s)+(r-r)=5(m-s)+(r-r)=5(m-s).
Закључак: разлика A-B је дељива са 5.
6. У поља квадрата 3×3 распоређени су бројеви 1, 2 и
3. Да ли је могућ такав распоред при којем би збир
бројева у свакој врсти, колони и дијагонали био
различит?
РЕШЕЊЕ: Различити збирови од бројева 1,2 и 3:
3=1+1+1, 4=1+1+2, 5=1+2+2,
6=2+2+2, 7=2+2+3, 8=2+3+3,
9=3+3+3.
Укупан број врста, колона и дијагонала је 8, а број
различитих збирова је 7.
ОДГОВОР: Такав распоред бројева није могућ.
7. Бела раван је на произвољан начин попрскана
плавом бојом. Доказати да у тој плаво-белој равни
постоје две тачке исте боје (плаве или беле) чије је
растојање 1 cm.
РЕШЕЊЕ: Нацртајмо у равни произвољан једнакострани-
чан троугао странице 1 cm.
Свако теме троугла АВС је или
плаве или беле боје.
Имамо 3 темена („голубови“) и
две боје („кавези“).
Дирихлеов принцип: постоје 2 темена исте боје, па
самим тим постоје две тачке исте боје чије међусобно
растојање износи 1 cm.
ДИРИХЛЕОВ ПРИНЦИП – ЈАКА ФОРМА
Ако је m објеката смештено у n кутија и m>nr, тада се у
бар једној кутији налази бар r+1 објеката.
Доказ: Нека у свакој кутији има највише r објеката. Тада
укупан број објеката није већи од r+r+…+r=nr, што је
мање од укупног броја објеката. Дакле, у бар једној
кутији се налази бар r+1 oбјеката.
Tреба 13 објеката да сместимо у 3 кутије. Тада је
m=13, n=3, 13=3•4+1, 13>3•4, r=4, r+1=5. У бар једној
кутији се налази 5 објеката.
8. У једној осмогодишњој школи у сваком разреду има
по 4 одељења, а укупан број ученика је 1111. Доказати
да постоји одељење у коме учи бар 35 ученика.
РЕШЕЊЕ: Укупан број одељења у школи је 8•4=32.
Ученици су „објекти“, одељења су „кутије“. Дакле, m=1111 и
n=32. Како је 1111=32•34+23, 1111>32•34, онда је r=34.
Закључак: постоји одељење са r+1=35 ученика.
9. Сваки од 30 ученика једног одељења поклонио је
школској библиотеци по неку књигу. Највише, 8 књига,
поклонио је Иван. Доказати да постоје бар 5 ученика
који су поклонили исти број књига.
РЕШЕЊЕ: Сваки од осталих 29 ученика је поклонио
1,2,...или 7 књига, значи m=29, n=7. Како је 29=7•4+1, онда
је 29>7•4. Закључак: r=4 и бар 5 ученика је поклонило исти
број књига.
10. Може ли се тврдити да у одељењу од 34 ученика
сигурно постоје бар 2 ученика чија презимена почињу
истим словом?
РЕШЕЊЕ: Азбука има 30 слова и она представљају „кутије“
у које треба да сместимо 34 ученика („предмета“). Како је
34=30•1+4, онда следи да постоје бар 2 ученика чија
презимена почињу истим словом.
А ако би у одељењу било 29 ученика?
11. Свака од страница и дијагонала конвексног
шестоугла на произвољан начин је обојена плавом или
црвеном бојом. Доказати да постоји троугао чија су
темена темена шестоугла и чије су све странице исте
боје. РЕШЕЊЕ:
А
СB
E
D
F
5 дужи и 2 боје, 5=2•2+1: бар 3 дужи су
исте боје (рецимо црвене). Ако је нека
од дужи ВС, СЕ или ВЕ црвена онда је
то ΔАСВ, ΔАЕС или ΔАЕВ. Ако су све
ове дужи плаве боје, онда је то ΔВЕС.
ЈОШ НЕКОЛИКО ЗАДАТАКА
12. У квадрату странице 1 на случајан начин је
распоређена 51 тачка. Доказати да постоји круг
полупречника 1/7 који садржи бар 3 тачке датог скупа.
РЕШЕЊЕ: Поделимо дати квадрат на 5 ∙ 5 = 25 мањих
квадрата чија је страница
1
5
= 0,2. Тада је 51 тачка
распоређена у тих 25 квадрата.
Дирихлеов принцип: бар 1 од тих мањих квадрата
садржи бар 3 од датих тачака. Опишимо круг 𝑘
око тог квадрата. Његов полупречник је 𝑟 =
0,2 2
2
=
2
10
. Како је
𝑟2
=
2
10
2
=
2
100
=
1
50
<
1
49
=
1
7
2
,
то је
1
7
> 𝑟. Према томе круг полупречника
1
7
који је
концентричан са кругом 𝑘 покрива уочени квадрат
и садржи бар 3 од датих тачака.
•
•
•
𝑘
𝑟
𝑎 = 0.2
𝑟
𝑟2
+𝑟2
= 𝑎2
13. Доказати да у сваком скупу од n особа постоје
бар 2 особе са истим бројем познаника. (Ако особа
А познаје особу В, онда и особа В познаје особу А.)
РЕШЕЊЕ: Случај 1: Постоји особа која никога не
познаје.Тада је број познаника за сваку особу најмање
0, а највише n-2 (ако би постојала особа која познаје
све преостале особе, тј. која има n-1 познаника, онда би
и сви познавали њу, па не би постојала особа која
никога не познаје).
Случај 2: Свака особа има бар 1 познаника. Тада је број
познаника за сваку особу најмање 1, а највише n-1.
У оба случаја постоји n-1 могућности за број познаника
(„кутије“), а имамо n особа („предмета“). На основу
Дирихлеовог принципа добијамо да постоје бар 2 особе
са истим бројем познаника.
14. Доказати да у групи од 6 људи увек постоје 3
особе које се међусобно познају или које су
међусобно странци.
РЕШЕЊЕ:
Случај 1 Случај 2
Тачке представљају особе. Ако су тачке спојене онда се
те две особе познају, у супротном особе су странци.
Издвојимо особу А. Остало је 5 особа и за сваку од њих
постоје 2 могућности: познавати А или не познавати А.
Дирихлеов принцип: бар 3 особе познају А или бар 3
особе не познају А.
А А
ДИРИХЛЕОВ ПРИНЦИП И МАЛИ ТРИК СА КАРТАМА
• Свака карта има једну од следећих боја: лист, срце,
каро, треф.
• Дирихлеов принцип: у скупу од 5
карата бар 2 карте су исте боје!
• Учесници: мађионичар, његов
асистент и особа из публике.
Опис трика: особа из публике одабере 5 произвољних
карата из шпила и покаже их само асистенту. Асистент
уочава 2 карте са истом бојом и једну од њих одваја од
преосталих карата. Мађионичар треба да погоди боју
одвојене карте. Асистент ређа преостале 4 карте пред
мађионичарем. Карта коју прво ставља на сто има исту
боју као и одвојена карта!
ДИРИХЛЕОВ ПРИНЦИП И КОМПРЕСИЈА ПОДАТАКА
• Битстринг је коначан низ састављен од цифара 0 и 1.
• Број цифара битстринга представља његову дужину.
• Пример: 11011100; дужина битстринга је 8.
• Компресија података: постоји алгоритам који сваком
битстрингу додељује „нови“ битстринг.
11011100 10110
компресија
Претпоставке:
• Различити битстрингови не могу бити компресовани у
исти битстринг.
• Сваки битстринг се компресује у битстринг мање
дужине.
А шта на ово каже Дирихлеов принцип?
• Број битстрингова дужине 𝑛 је 2 𝑛.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
0 1 0 1 0 1 0 1
1. 2. 3. n.
• Сваки битстринг дужине n компресује се у неки
битстринг дужине 0, 1, 2,...или n-1.
цццккккк2 𝑛
битстрингова
дужине 𝑛
𝑆 = 2 𝑛
− 1
битстрингова
дужине
мање од 𝑛
компресија
𝑆 = 20 + 21 + 22 + ⋯ + 2 𝑛−1 = 2 𝑛 − 1
Дирихлеов принцип: 2 битстринга се компресују у исти!
Контрадикција!
Не могу се сви битстрингови компресовати у битстрингове
краће дужине!
ДИРИХЛЕОВ ПРИНЦИП И КОМПРЕСИЈА ПОДАТАКА
ХВАЛА ВАМ НА ПАЖЊИ!

Mais conteúdo relacionado

Mais procurados

Krug i kruznica zadaci za vezbanje
Krug i kruznica   zadaci za vezbanjeKrug i kruznica   zadaci za vezbanje
Krug i kruznica zadaci za vezbanjeMilica Vasiljevic
 
Kapacitivnost kondenzatora
Kapacitivnost  kondenzatoraKapacitivnost  kondenzatora
Kapacitivnost kondenzatoraVera Stojanovic
 
Pitagorina teorema primjena na trapez
Pitagorina teorema  primjena na trapezPitagorina teorema  primjena na trapez
Pitagorina teorema primjena na trapezNevenaLjujic
 
3. redosled racunskih operacija
3. redosled racunskih operacija3. redosled racunskih operacija
3. redosled racunskih operacijasaculatac
 
Alkeni i alkini
Alkeni i alkini Alkeni i alkini
Alkeni i alkini vvlivvli
 
Relativna atomska masa
Relativna atomska masaRelativna atomska masa
Relativna atomska masasaculatac
 
Сабирање и одузимање троцифрених бројева - текстуални задаци
Сабирање и одузимање троцифрених бројева - текстуални задациСабирање и одузимање троцифрених бројева - текстуални задаци
Сабирање и одузимање троцифрених бројева - текстуални задациMilica Vasiljevic
 
Nikola Tesla prezentacija
Nikola Tesla prezentacijaNikola Tesla prezentacija
Nikola Tesla prezentacijaSiraKK2
 
Primene slicnosti na_pravougli_trougao
Primene slicnosti na_pravougli_trougaoPrimene slicnosti na_pravougli_trougao
Primene slicnosti na_pravougli_trougaoJelena Dobrivojevic
 
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...NašaŠkola.Net
 
Mnozenje zbira brojem obrada
Mnozenje zbira brojem obradaMnozenje zbira brojem obrada
Mnozenje zbira brojem obradasaculatac
 
3.3. prosti i slozeni brojevi. rastavljanje broja na proste cinioce
3.3. prosti i slozeni brojevi. rastavljanje broja na proste cinioce3.3. prosti i slozeni brojevi. rastavljanje broja na proste cinioce
3.3. prosti i slozeni brojevi. rastavljanje broja na proste ciniocemirjanamitic
 
Mnozenje razlike brojem obrada
Mnozenje razlike brojem obradaMnozenje razlike brojem obrada
Mnozenje razlike brojem obradasaculatac
 
Eлектрични потенцијал и напон
Eлектрични  потенцијал и напонEлектрични  потенцијал и напон
Eлектрични потенцијал и напонDragan Dimic
 

Mais procurados (20)

Krug i kruznica zadaci za vezbanje
Krug i kruznica   zadaci za vezbanjeKrug i kruznica   zadaci za vezbanje
Krug i kruznica zadaci za vezbanje
 
Kapacitivnost kondenzatora
Kapacitivnost  kondenzatoraKapacitivnost  kondenzatora
Kapacitivnost kondenzatora
 
Obrada podataka
Obrada podatakaObrada podataka
Obrada podataka
 
Pitagorina teorema primjena na trapez
Pitagorina teorema  primjena na trapezPitagorina teorema  primjena na trapez
Pitagorina teorema primjena na trapez
 
3. redosled racunskih operacija
3. redosled racunskih operacija3. redosled racunskih operacija
3. redosled racunskih operacija
 
Alkeni i alkini
Alkeni i alkini Alkeni i alkini
Alkeni i alkini
 
Relativna atomska masa
Relativna atomska masaRelativna atomska masa
Relativna atomska masa
 
Сабирање и одузимање троцифрених бројева - текстуални задаци
Сабирање и одузимање троцифрених бројева - текстуални задациСабирање и одузимање троцифрених бројева - текстуални задаци
Сабирање и одузимање троцифрених бројева - текстуални задаци
 
Razlomci lekcija1
Razlomci lekcija1Razlomci lekcija1
Razlomci lekcija1
 
Tačka, prava i ravan
Tačka, prava i ravanTačka, prava i ravan
Tačka, prava i ravan
 
Nikola Tesla prezentacija
Nikola Tesla prezentacijaNikola Tesla prezentacija
Nikola Tesla prezentacija
 
Primene slicnosti na_pravougli_trougao
Primene slicnosti na_pravougli_trougaoPrimene slicnosti na_pravougli_trougao
Primene slicnosti na_pravougli_trougao
 
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...
 
Alkoholi
AlkoholiAlkoholi
Alkoholi
 
Mnozenje zbira brojem obrada
Mnozenje zbira brojem obradaMnozenje zbira brojem obrada
Mnozenje zbira brojem obrada
 
Valenca
ValencaValenca
Valenca
 
Četvrti razred-razlomci
Četvrti razred-razlomciČetvrti razred-razlomci
Četvrti razred-razlomci
 
3.3. prosti i slozeni brojevi. rastavljanje broja na proste cinioce
3.3. prosti i slozeni brojevi. rastavljanje broja na proste cinioce3.3. prosti i slozeni brojevi. rastavljanje broja na proste cinioce
3.3. prosti i slozeni brojevi. rastavljanje broja na proste cinioce
 
Mnozenje razlike brojem obrada
Mnozenje razlike brojem obradaMnozenje razlike brojem obrada
Mnozenje razlike brojem obrada
 
Eлектрични потенцијал и напон
Eлектрични  потенцијал и напонEлектрични  потенцијал и напон
Eлектрични потенцијал и напон
 

Destaque

Priča o dečaku i devojčici
Priča o dečaku i devojčiciPriča o dečaku i devojčici
Priča o dečaku i devojčiciSvet nauke
 
Les 10 citations qui font de Vladimir Poutine le chef d'état le plus macho
Les 10 citations qui font de Vladimir Poutine le chef d'état le plus machoLes 10 citations qui font de Vladimir Poutine le chef d'état le plus macho
Les 10 citations qui font de Vladimir Poutine le chef d'état le plus machoWorld Jewish Congress
 
Ekonomija znanja - Zoran Tomic
Ekonomija znanja - Zoran TomicEkonomija znanja - Zoran Tomic
Ekonomija znanja - Zoran TomicSvet nauke
 
Прича о дечаку и Месецу
Прича о дечаку и МесецуПрича о дечаку и Месецу
Прича о дечаку и МесецуUciteljicaSmilja
 
Simbolika biljaka
Simbolika biljakaSimbolika biljaka
Simbolika biljakadragadavid
 

Destaque (10)

Priča o dečaku i devojčici
Priča o dečaku i devojčiciPriča o dečaku i devojčici
Priča o dečaku i devojčici
 
Les 10 citations qui font de Vladimir Poutine le chef d'état le plus macho
Les 10 citations qui font de Vladimir Poutine le chef d'état le plus machoLes 10 citations qui font de Vladimir Poutine le chef d'état le plus macho
Les 10 citations qui font de Vladimir Poutine le chef d'état le plus macho
 
Vrste paralelograma
Vrste paralelogramaVrste paralelograma
Vrste paralelograma
 
Ekonomija znanja - Zoran Tomic
Ekonomija znanja - Zoran TomicEkonomija znanja - Zoran Tomic
Ekonomija znanja - Zoran Tomic
 
Razlomci: sabiranje i oduzimanje
Razlomci: sabiranje i oduzimanjeRazlomci: sabiranje i oduzimanje
Razlomci: sabiranje i oduzimanje
 
Скупови
СкуповиСкупови
Скупови
 
Geometrijski objekti
Geometrijski objektiGeometrijski objekti
Geometrijski objekti
 
Primena matematike-u-stvarnom-zivotu
Primena matematike-u-stvarnom-zivotuPrimena matematike-u-stvarnom-zivotu
Primena matematike-u-stvarnom-zivotu
 
Прича о дечаку и Месецу
Прича о дечаку и МесецуПрича о дечаку и Месецу
Прича о дечаку и Месецу
 
Simbolika biljaka
Simbolika biljakaSimbolika biljaka
Simbolika biljaka
 

Semelhante a Miloš Cvetković - "Dirihleov princip"

05-zabavna-matematika-za-i-razred-kreativni-centar.pdf
05-zabavna-matematika-za-i-razred-kreativni-centar.pdf05-zabavna-matematika-za-i-razred-kreativni-centar.pdf
05-zabavna-matematika-za-i-razred-kreativni-centar.pdfssuser8e13291
 
Školski matematički turnir "Nedeljni zadatak"
Školski matematički turnir "Nedeljni zadatak"Školski matematički turnir "Nedeljni zadatak"
Školski matematički turnir "Nedeljni zadatak"m_savovic
 
Kombinatorika i primjene u zivotu lea slezinger i1
Kombinatorika i primjene u zivotu  lea slezinger i1Kombinatorika i primjene u zivotu  lea slezinger i1
Kombinatorika i primjene u zivotu lea slezinger i1SANJASTUPAR2
 
Deljivostpr
DeljivostprDeljivostpr
Deljivostprsrdrad
 
здруживање сабирака
здруживање сабираказдруживање сабирака
здруживање сабиракаjelenamilenkovic6109
 
здруживање сабирака
здруживање сабираказдруживање сабирака
здруживање сабиракаjelenamilenkovic6109
 
здруживање сабирака
здруживање сабираказдруживање сабирака
здруживање сабиракаjelenamilenkovic6109
 
здруживање сабирака
здруживање сабираказдруживање сабирака
здруживање сабиракаjelenamilenkovic6109
 
здруживање сабирака
здруживање сабираказдруживање сабирака
здруживање сабиракаjelenamilenkovic6109
 
семинарски математика -тања
семинарски   математика -тањасеминарски   математика -тања
семинарски математика -тањаTatjana Djordjijevski
 

Semelhante a Miloš Cvetković - "Dirihleov princip" (15)

05-zabavna-matematika-za-i-razred-kreativni-centar.pdf
05-zabavna-matematika-za-i-razred-kreativni-centar.pdf05-zabavna-matematika-za-i-razred-kreativni-centar.pdf
05-zabavna-matematika-za-i-razred-kreativni-centar.pdf
 
Školski matematički turnir "Nedeljni zadatak"
Školski matematički turnir "Nedeljni zadatak"Školski matematički turnir "Nedeljni zadatak"
Školski matematički turnir "Nedeljni zadatak"
 
Kombinatorika i primjene u zivotu lea slezinger i1
Kombinatorika i primjene u zivotu  lea slezinger i1Kombinatorika i primjene u zivotu  lea slezinger i1
Kombinatorika i primjene u zivotu lea slezinger i1
 
Deljivostpr
DeljivostprDeljivostpr
Deljivostpr
 
здруживање
здруживањездруживање
здруживање
 
здруживање сабирака
здруживање сабираказдруживање сабирака
здруживање сабирака
 
здруживање сабирака
здруживање сабираказдруживање сабирака
здруживање сабирака
 
здруживање сабирака
здруживање сабираказдруживање сабирака
здруживање сабирака
 
здруживање сабирака
здруживање сабираказдруживање сабирака
здруживање сабирака
 
здруживање сабирака
здруживање сабираказдруживање сабирака
здруживање сабирака
 
Logicki zadaci
Logicki zadaciLogicki zadaci
Logicki zadaci
 
Takmicenje Dabar 2013 Zadaci resenja Kategorija: Stariji dabar
Takmicenje Dabar 2013 Zadaci resenja Kategorija: Stariji dabarTakmicenje Dabar 2013 Zadaci resenja Kategorija: Stariji dabar
Takmicenje Dabar 2013 Zadaci resenja Kategorija: Stariji dabar
 
семинарски математика -тања
семинарски   математика -тањасеминарски   математика -тања
семинарски математика -тања
 
Stariji dabar 2013
Stariji dabar 2013Stariji dabar 2013
Stariji dabar 2013
 
Problem zečeva
Problem zečevaProblem zečeva
Problem zečeva
 

Miloš Cvetković - "Dirihleov princip"

  • 2. 1. Доказати да међу било којих 6 природних бројева постоје 2 чија је разлика дељива са 5. 2. У поља квадрата 3×3 распоређени су бројеви 1, 2 и 3. Да ли је могућ такав распоред при којем би збир бројева у свакој врсти, колони и дијагонали био различит? 3. Бела раван је на произвољан начин попрскана плавом бојом. Доказати да у тој плаво-белој равни постоје две тачке исте боје (плаве или беле) чије је растојање 1 cm. Одакле почети са решавањем?
  • 3. Јохан Петер Густав Лежен Дирихле (1805-1859) Рођен је на територији данашње Немачке (Dϋren). Студирао је у Паризу. Био је професор у Берлину и Гетингену. Његов први научни рад се односи на Фермаову велику теорему: 𝑥 𝑛 + 𝑦 𝑛 = 𝑧 𝑛, 𝑥, 𝑦, 𝑧 > 0 и 𝑛 ≥ 3. 𝑛 = 5 Дирихле и Лежандр 𝑛 = 14 Дирихле Бавио се углавном теоријом бројева и математичком анализом. У доказу једног свог резултата користио је принцип који је касније назван по њему.
  • 4. ГОЛУБОВИ И КАВЕЗИ У бар једном кавезу се налазе бар 2 голуба!
  • 5. ГОЛУБОВИ И КАВЕЗИ И опет се у бар једном кавезу налазе бар 2 голуба!
  • 6. ФОРМУЛАЦИЈА ДИРИХЛЕОВОГ ПРИНЦИПА Ако имамо n кавеза и n+1 голубова, онда се у бар једном кавезу налазе бар 2 голуба. Доказ: Претпоставимо да је сваки кавез или празан или садржи највише 1 голуба. Тада би укупан број голубова био мањи или једнак од n. Како је укупан број голубова n+1 онда се у бар једном кавезу налазе 2 голуба. • Дирихлеов принцип није применљив само на голубове и кавезе! • The Pigeonhole Principle • У сваком задатку треба открити шта су „голубови“, а шта „кавези“.
  • 7. 1. Доказати да су од 8 особа бар две рођене истог дана у недељи. РЕШЕЊЕ: У недељи има 7 дана и они играју улогу „кавеза“. Особа има 8 и оне су „голубови“ у овом задатку. Дакле, овде је n=7. На основу Дирихлеовог принципа закључујемо да су бар 2 особе рођене истог дана (не може се утврдити који је то дан). 2. Доказати да међу 13 ученика увек постоје бар 2 ученика који су рођени у истом месецу? РЕШЕЊЕ: Ученици су „голубови“, месеци су „кавези“, n=12.
  • 8. 3. У сваком скупу од 3 природна броја, бар 2 броја су исте парности. РЕШЕЊЕ: Сваки природан број може бити паран или непаран. Први кавез: својство бити паран; Други кавез: својство бити непаран. Бројеви су голубови. Имамо 3 голуба и 2 кавеза... 4. Доказати да од 3 природна броја постоје 2 чији је збир дељив са 2. РЕШЕЊЕ: Претходни задатак нам каже да постоје 2 броја исте парности: 2 парна или 2 непарна. Који год случај да је у питању збир та 2 броја је паран, тј. дељив са 2.
  • 9. 5. Доказати да међу било којих 6 природних бројева постоје 2 чија је разлика дељива са 5. РЕШЕЊЕ: Природан број приликом дељења бројем 5 може да да следеће остатке: 0, 1, 2, 3, 4. На пример, 10=5•2+0 (количник 2 и остатак 0), 23=5•4+3 (количник 4 и остатак 3). Остаци су „кавези“, а бројеви су „голубови“ (n=5). Дирихлеов принцип нам омогућава да закључимо да постоје два броја, означимо их са А и В, са истим остатком: А=5m+r, B=5s+r, r-остатак. А-В=(5m+r)-(5s+r)=(5m-5s)+(r-r)=5(m-s)+(r-r)=5(m-s). Закључак: разлика A-B је дељива са 5.
  • 10. 6. У поља квадрата 3×3 распоређени су бројеви 1, 2 и 3. Да ли је могућ такав распоред при којем би збир бројева у свакој врсти, колони и дијагонали био различит? РЕШЕЊЕ: Различити збирови од бројева 1,2 и 3: 3=1+1+1, 4=1+1+2, 5=1+2+2, 6=2+2+2, 7=2+2+3, 8=2+3+3, 9=3+3+3. Укупан број врста, колона и дијагонала је 8, а број различитих збирова је 7. ОДГОВОР: Такав распоред бројева није могућ.
  • 11. 7. Бела раван је на произвољан начин попрскана плавом бојом. Доказати да у тој плаво-белој равни постоје две тачке исте боје (плаве или беле) чије је растојање 1 cm. РЕШЕЊЕ: Нацртајмо у равни произвољан једнакострани- чан троугао странице 1 cm. Свако теме троугла АВС је или плаве или беле боје. Имамо 3 темена („голубови“) и две боје („кавези“). Дирихлеов принцип: постоје 2 темена исте боје, па самим тим постоје две тачке исте боје чије међусобно растојање износи 1 cm.
  • 12. ДИРИХЛЕОВ ПРИНЦИП – ЈАКА ФОРМА Ако је m објеката смештено у n кутија и m>nr, тада се у бар једној кутији налази бар r+1 објеката. Доказ: Нека у свакој кутији има највише r објеката. Тада укупан број објеката није већи од r+r+…+r=nr, што је мање од укупног броја објеката. Дакле, у бар једној кутији се налази бар r+1 oбјеката. Tреба 13 објеката да сместимо у 3 кутије. Тада је m=13, n=3, 13=3•4+1, 13>3•4, r=4, r+1=5. У бар једној кутији се налази 5 објеката.
  • 13. 8. У једној осмогодишњој школи у сваком разреду има по 4 одељења, а укупан број ученика је 1111. Доказати да постоји одељење у коме учи бар 35 ученика. РЕШЕЊЕ: Укупан број одељења у школи је 8•4=32. Ученици су „објекти“, одељења су „кутије“. Дакле, m=1111 и n=32. Како је 1111=32•34+23, 1111>32•34, онда је r=34. Закључак: постоји одељење са r+1=35 ученика. 9. Сваки од 30 ученика једног одељења поклонио је школској библиотеци по неку књигу. Највише, 8 књига, поклонио је Иван. Доказати да постоје бар 5 ученика који су поклонили исти број књига. РЕШЕЊЕ: Сваки од осталих 29 ученика је поклонио 1,2,...или 7 књига, значи m=29, n=7. Како је 29=7•4+1, онда је 29>7•4. Закључак: r=4 и бар 5 ученика је поклонило исти број књига.
  • 14. 10. Може ли се тврдити да у одељењу од 34 ученика сигурно постоје бар 2 ученика чија презимена почињу истим словом? РЕШЕЊЕ: Азбука има 30 слова и она представљају „кутије“ у које треба да сместимо 34 ученика („предмета“). Како је 34=30•1+4, онда следи да постоје бар 2 ученика чија презимена почињу истим словом. А ако би у одељењу било 29 ученика? 11. Свака од страница и дијагонала конвексног шестоугла на произвољан начин је обојена плавом или црвеном бојом. Доказати да постоји троугао чија су темена темена шестоугла и чије су све странице исте боје. РЕШЕЊЕ: А СB E D F 5 дужи и 2 боје, 5=2•2+1: бар 3 дужи су исте боје (рецимо црвене). Ако је нека од дужи ВС, СЕ или ВЕ црвена онда је то ΔАСВ, ΔАЕС или ΔАЕВ. Ако су све ове дужи плаве боје, онда је то ΔВЕС.
  • 15. ЈОШ НЕКОЛИКО ЗАДАТАКА 12. У квадрату странице 1 на случајан начин је распоређена 51 тачка. Доказати да постоји круг полупречника 1/7 који садржи бар 3 тачке датог скупа. РЕШЕЊЕ: Поделимо дати квадрат на 5 ∙ 5 = 25 мањих квадрата чија је страница 1 5 = 0,2. Тада је 51 тачка распоређена у тих 25 квадрата. Дирихлеов принцип: бар 1 од тих мањих квадрата садржи бар 3 од датих тачака. Опишимо круг 𝑘 око тог квадрата. Његов полупречник је 𝑟 = 0,2 2 2 = 2 10 . Како је 𝑟2 = 2 10 2 = 2 100 = 1 50 < 1 49 = 1 7 2 , то је 1 7 > 𝑟. Према томе круг полупречника 1 7 који је концентричан са кругом 𝑘 покрива уочени квадрат и садржи бар 3 од датих тачака. • • • 𝑘 𝑟 𝑎 = 0.2 𝑟 𝑟2 +𝑟2 = 𝑎2
  • 16. 13. Доказати да у сваком скупу од n особа постоје бар 2 особе са истим бројем познаника. (Ако особа А познаје особу В, онда и особа В познаје особу А.) РЕШЕЊЕ: Случај 1: Постоји особа која никога не познаје.Тада је број познаника за сваку особу најмање 0, а највише n-2 (ако би постојала особа која познаје све преостале особе, тј. која има n-1 познаника, онда би и сви познавали њу, па не би постојала особа која никога не познаје). Случај 2: Свака особа има бар 1 познаника. Тада је број познаника за сваку особу најмање 1, а највише n-1. У оба случаја постоји n-1 могућности за број познаника („кутије“), а имамо n особа („предмета“). На основу Дирихлеовог принципа добијамо да постоје бар 2 особе са истим бројем познаника.
  • 17. 14. Доказати да у групи од 6 људи увек постоје 3 особе које се међусобно познају или које су међусобно странци. РЕШЕЊЕ: Случај 1 Случај 2 Тачке представљају особе. Ако су тачке спојене онда се те две особе познају, у супротном особе су странци. Издвојимо особу А. Остало је 5 особа и за сваку од њих постоје 2 могућности: познавати А или не познавати А. Дирихлеов принцип: бар 3 особе познају А или бар 3 особе не познају А. А А
  • 18. ДИРИХЛЕОВ ПРИНЦИП И МАЛИ ТРИК СА КАРТАМА • Свака карта има једну од следећих боја: лист, срце, каро, треф. • Дирихлеов принцип: у скупу од 5 карата бар 2 карте су исте боје! • Учесници: мађионичар, његов асистент и особа из публике. Опис трика: особа из публике одабере 5 произвољних карата из шпила и покаже их само асистенту. Асистент уочава 2 карте са истом бојом и једну од њих одваја од преосталих карата. Мађионичар треба да погоди боју одвојене карте. Асистент ређа преостале 4 карте пред мађионичарем. Карта коју прво ставља на сто има исту боју као и одвојена карта!
  • 19. ДИРИХЛЕОВ ПРИНЦИП И КОМПРЕСИЈА ПОДАТАКА • Битстринг је коначан низ састављен од цифара 0 и 1. • Број цифара битстринга представља његову дужину. • Пример: 11011100; дужина битстринга је 8. • Компресија података: постоји алгоритам који сваком битстрингу додељује „нови“ битстринг. 11011100 10110 компресија Претпоставке: • Различити битстрингови не могу бити компресовани у исти битстринг. • Сваки битстринг се компресује у битстринг мање дужине. А шта на ово каже Дирихлеов принцип?
  • 20. • Број битстрингова дужине 𝑛 је 2 𝑛. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0 1 0 1 0 1 0 1 1. 2. 3. n. • Сваки битстринг дужине n компресује се у неки битстринг дужине 0, 1, 2,...или n-1. цццккккк2 𝑛 битстрингова дужине 𝑛 𝑆 = 2 𝑛 − 1 битстрингова дужине мање од 𝑛 компресија 𝑆 = 20 + 21 + 22 + ⋯ + 2 𝑛−1 = 2 𝑛 − 1 Дирихлеов принцип: 2 битстринга се компресују у исти! Контрадикција! Не могу се сви битстрингови компресовати у битстрингове краће дужине! ДИРИХЛЕОВ ПРИНЦИП И КОМПРЕСИЈА ПОДАТАКА
  • 21. ХВАЛА ВАМ НА ПАЖЊИ!