SlideShare uma empresa Scribd logo
1 de 35
Критско - Микенски светКритско - Микенски свет
Крит (гр: Κρήτη; лат:
Цандиа; тур: Гирит) је
острво у Средоземном
мору на крајњем југу
Грчке. Чувен је по
Минојској цивилизацији и
палати у Кнососу.
Крит (гр: Κρήτη; лат:
Цандиа; тур: Гирит) је
острво у Средоземном
мору на крајњем југу
Грчке. Чувен је по
Минојској цивилизацији и
палати у Кнососу.
Крит је са 8.331,231 км² површине највеће острво
Грчке и пето по величини у Медитерану. Дужина
обале је 1.040 километара.
Острво Гавдос испред југозападне обале Крита
је најјужнија насељена тачка Европе.
Острво је претежмо планинско, али се у севрно
делу пружају приморске равнице, погодније за
живот.
Клима на острву је средоземна, а на вишим
планинским крајевима осећа се утицај надморске
висине (ниже температуре, зиме са снегом и
мразом).
На острву данас живи 600.159 становника (попис
2001. г.).
Главно становништво су Грци, али се у летњим
месецима број нагло повећа због великог броја
иностраних туриста. Последњих деценија Крит је
доживео значајан раст становништва
захваљујући развоју туризма.
Највећи град на острву и управно средиште је
Ираклион, са око 140.000 становника. Остали
значајни градови су Канија, Ретимно, Агиос
Николаос, Јерапетра
Крит је са 8.331,231 км² површине највеће острво
Грчке и пето по величини у Медитерану. Дужина
обале је 1.040 километара.
Острво Гавдос испред југозападне обале Крита
је најјужнија насељена тачка Европе.
Острво је претежмо планинско, али се у севрно
делу пружају приморске равнице, погодније за
живот.
Клима на острву је средоземна, а на вишим
планинским крајевима осећа се утицај надморске
висине (ниже температуре, зиме са снегом и
мразом).
На острву данас живи 600.159 становника (попис
2001. г.).
Главно становништво су Грци, али се у летњим
месецима број нагло повећа због великог броја
иностраних туриста. Последњих деценија Крит је
доживео значајан раст становништва
захваљујући развоју туризма.
Највећи град на острву и управно средиште је
Ираклион, са око 140.000 становника. Остали
значајни градови су Канија, Ретимно, Агиос
Николаос, Јерапетра
◊ Најранија цивилизација у
Европи.
◊ Поникла је на Криту,на
острвима
у Егејском мору.
◊ По легендарном краљу Миносу,
критска цивилизација се назива
и минојска.
◊ С’ Крита се проширила на
Пелопонез,
са центром у Микени,
па је позната
и као Критско-микенска
култура.
Градови на Криту
• У 3. миленијумуп.н.е настају градови :
• Кносос,
• Фестос,
• Малија и
• Хагија Тријада
• Градови су се развили и јужном делу Егеј. мора
(Кикландска острва )
• Ту су најважнији центри били острво Самос и градови :
• Ефес,
• Милет и Илион ( Троја)
• Трговинскe везe са Египтом.
• Кносос се издвајао палатом и према легенди постојао је
лавиринт са чудовиштем Минотауром.
Занатсво
• Савршена производња керамике
• “керамика људског јајета”
• (танки и чврсти зидови ) предмета од керамике
• Култне пећине( највећа таква на планини Ида.
( пронађена керамика)
• Израда накита, резбарење камених плоча, предмети од
слоноваче и драгог камена.
Остаци палате у Кнососу
Тврђава и лука у Ираклиону
Писмо
• Од почетка другог миленијума
крићани су имали писмо, у науци
названо линеар А .
● То је предгрчко писмо које још
није дешифровано, а оно је,
средином 15 века п.н.е.
послужило за настанак грчког
линеар Б.
Ерупција
вулкана
17.век п.н.е
• Крит је задесила катастрофа
ерупција вулкана17.век п.н.е на
острву Тери које се доводи у везу са
легендарном исчезлом
цивилизацијом Атлантидом.
• Пепео је избачен у атмосверу и
захватио је целу земаљску куглу .
• Вулкан је произвео огромне таласе
( цунами ) који су збрисали сва
насеља на северној обали Крита.
• После ерупције чести земљотреси и
градови се никад нису обновили.
• Средином 15.века п.н.е критске
градове су заузели и порушили
Ахајци.
 Микена (старогрчки: Μυκήναι,
Грчки: Μυκήνες), је археолошко
налазиште у Грчкој, које се налази
око 90 км југозападно од Атине, на
североисточном делу Пелопонеза.
 У другом миленијуму п. н. е. Микена
је била један од најважнијих центара
грчке цивилизације, војно утврђење
које је доминирало великим дело
јужне Грчке. Период грчке историје
од 1600. п. н. е. до око 1100. п. н. е.
назива се микенским периодом.
 Иако су тврђаву сазидали Грци,
сматра се да назив није грчки, већ је
вероватно предгрчко име које су они
наследили од претходних
насељеника. Предгрчки језик је
остао непознат, а нема посебних
доказа да је припадао
индоевропским језицима.
Mikena
 Минос је био легендарни краљ Крита. Родитељи
су му Зевс и Европа. Минојска цивилизација је
била именована по њему. Са својом женом
Пасифајом имао је бројне потомке, од којих су
ћерке Аријадна и Федра познатије него синови.
 За Атињане он је био окрутни и бездушни
тиранин који је жртвовао животе њихове деце
Минотауру које је Атина морала сваке године
послати - 7 младића и 7 девојака. На свом двору је
држао Дедала и Икара. Након што је Дедал
направио лавиринт, Минос је дао да се затворе у
једну кулу одакле су побегли одлетевши,
приликом бега Икар се утопио. Тражећи Дедала,
нашао је смрт на Сицилији на двору краља
Кокалуса, где га је краљева кћер залила кипућом
водом и убила.
 Након смрти постао је један од судија у Хаду,
заједно са братом Радамантисом и Ајакосом.
Доносио је коначну одлуку где ће ићи душа
покојника
Ахајци
• Грчко племе које је дошло на Пелопонез почетком
2.миленијума п.н.е
• Под утицајем критске културе Ахајци су на Пелопонез
основали сопствене градове:
• Микену,
• Тирине,
• Пилос и
• Орхомен
Микена
• Антички град,у Грчкој на
Пелопонезуу Арголиди.
• Према предању Микена је
била престоница краља
Агаменона.
• Била је опасана дебелим
зидинама а у град се
улазило кроз тако звана
врата “Лавља врата”,
изнад којих су била
представљена два лава,
• Како се пропињу уза стуб.
Открића
 Почетком 12. века п.н.е. микенске градове на Пелопонезу
заузели су и порушили Дорци,
Што је значило крај микенске цивилизације.
 Критско-микенска цивилизација је брзо заборављена.
 О њој се веома мало знало до почетка 20. века.
 Немачки археолог Хајнрих Шлиман ( Троју и Микену )
 Енглески археолог Артур Еванс (Кносос).
 Археолошки налази потврдили су моћ и богатство Микене.
Атрејева ризница садржи бројне предмете изузетне
израде,укључујући и чувену златну маску,која се прописује
легендарном краљу Агамемному.
Агамемнон
• Агамемнон
(грч.Αγαμέμνων; „врло
одлучан“), један од
највећих хероја грчке
митологије, син краља
Атреја из Микене или
Арга и краљице Аеропе,
брат Менелајев.
• Други извори кажу да је
син Плејстена, сина или
оца Атреја, за кога се
каже да је био Аеропин
први муж.
Тзв. Агамемнонова маска.
Пронашао је Хајнрих Шлиман у
Микени 1876.
Атрејева ризница
• Атрејева ризница је
погрешан назив за Атрејеву
гробницу.
• До забуне је дошло због
изразитог луксуза саме
гробнице.
• Изграђена је око 1300.г.п. н.
е. и представља врхунац
микенског градитељства у
домену погребних одаја.
• Начињена је од правилно
тесаног камена који се ређају
у концентричним слојевима и
дају облик кошнице.
• Примењен је конструктивни
систем који се назива лажни
свод.
Унутрашњост Атрејевe гробницe
“ Лавља врата ”
Тројански рат
• Према предању пред крај микенског периода избио је рат између Грка (Ахајаца)
и Троје.
• Рат је започео краљ Парис, син тројанског краља Пријама, отео лепу жену
Јелену, жену спартанског краља Менелаја.
• Менелај и његов брат Агамемнон, моћни краља Микене сакупили су војску и
флоту од 1 200 бродова.
• У тој бици је било краљева и ратника из Пилоса, Етолије, Локариде, са Крита и
Итаке (одисејеве постојбине)
• Дошавши под зидине Троје,Грци су поставили опсаду.
• Утврђени град се грчевито бранио уз помоћ суседних племена девет година.
• Троја је према Хомеровој Илијади освојена лукавством десете године од
почетка рата.
• Грци су прекинули опсаду,спалили свој логор и отпловили, остављајући “на
дар”богињи Атини огромног дрвеног коња.
• Ништа неслутећи, Тројанци су коња, у чијој се унутрашњости налазили Одисеј и
краљ Менелај с грчким јунацима увезли у град.
• Усред ноћи у време спавања скривени Грци излазе и својо војсци отворили
капије града
• Троја је тако освојена,опљачкана и порушена.
• Мит о тројанском рату донекле поткрепљују и археолошки подаци
• (разарање и пожар ) Троја била разорена крајем 13.века
• Тукидид верује да је Тројански рат стварно био и да је био већи од свих
дотадашњих
Артур Еванс
• Артур Еванс (енгл. sir Arthur
John Evans, 8. јул 1851 — 11.
јул 1941.) био је британски
археолог, чије је најчувеније
откриће локалитета минојске
културе у Кнососу на Криту.
• 1900. године откривена је
палата у Кнососу.
• Kритског писмаo
• Линеар А, слоговно писмо
• (од око 1650. до 1450.
године п. н. е.)
Бронзана статуа сер
Артура Еванса, на
локалитету Кносос, на
Криту (Грчка)
Улаз у тзв. Атрејеву ризницу у
Микени, која је заправо кружна
гробница – толос
Хајнрих Шлиман
• Хајнрих Шлиман (6. јануар 1822. —
26. децембар 1890) је немачки
археолог који је своје целокупно
богатство стечено у младости
трговином потрошио на археолошка
истраживања.
• Открио је 1868. Троју, користећи се
подацима из Хомерових спевова
„Илијада“ и „Одисеја“, а ископавао је у
Микени, Орхомену и Итаци.
• Маску Агамемнона, открио је
Шлиман
Хајнрих Шлиман

Mais conteúdo relacionado

Mais procurados

Vizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem vekuVizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem veku
andjelan
 
Najstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorijeNajstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorije
andjelan
 
грчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески ратгрчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески рат
Ucionica istorije
 
Kultura starih grka
Kultura starih grkaKultura starih grka
Kultura starih grka
andjelan1
 
Franačka država
Franačka državaFranačka država
Franačka država
andjelan
 
Grčko persijski ratovi
Grčko   persijski ratoviGrčko   persijski ratovi
Grčko persijski ratovi
andjelan1
 
хеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова културахеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова култура
Ucionica istorije
 

Mais procurados (20)

Najstari period grčke
Najstari period grčkeNajstari period grčke
Najstari period grčke
 
Rim najveća sila starog veka
Rim   najveća sila starog vekaRim   najveća sila starog veka
Rim najveća sila starog veka
 
Vizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem vekuVizantija u ranom srednjem veku
Vizantija u ranom srednjem veku
 
7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски свет7. Критско - микенски свет
7. Критско - микенски свет
 
Sparta i Atina
Sparta i AtinaSparta i Atina
Sparta i Atina
 
Najstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorijeNajstariji period grčke istorije
Najstariji period grčke istorije
 
грчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески ратгрчко персијски ратови и пелопонески рат
грчко персијски ратови и пелопонески рат
 
Rimska kultura
Rimska kulturaRimska kultura
Rimska kultura
 
Kultura starih grka
Kultura starih grkaKultura starih grka
Kultura starih grka
 
Helenizam
HelenizamHelenizam
Helenizam
 
Franačka država
Franačka državaFranačka država
Franačka država
 
Grcka kultura
Grcka kulturaGrcka kultura
Grcka kultura
 
Grčko persijski ratovi
Grčko   persijski ratoviGrčko   persijski ratovi
Grčko persijski ratovi
 
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
 
хеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова културахеленистичко доба и његова култура
хеленистичко доба и његова култура
 
5. razred Stari Rim
5. razred Stari Rim5. razred Stari Rim
5. razred Stari Rim
 
4.стари египат
4.стари египат4.стари египат
4.стари египат
 
СТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКАСТАРА ГРЧКА
СТАРА ГРЧКА
 
Osnivanje i razvoj rima
Osnivanje i razvoj rimaOsnivanje i razvoj rima
Osnivanje i razvoj rima
 
Atina - Grčki polis: Put ka demokratiji
Atina - Grčki polis: Put ka demokratijiAtina - Grčki polis: Put ka demokratiji
Atina - Grčki polis: Put ka demokratiji
 

Destaque

29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
Šule Malićević
 
Први српски устанак
Први српски устанакПрви српски устанак
Први српски устанак
Ucionica istorije
 
Срби под османском влашћу
Срби под османском влашћуСрби под османском влашћу
Срби под османском влашћу
Ucionica istorije
 
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 13. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
Šule Malićević
 
Rimska kultura u doba republike
Rimska kultura u doba republikeRimska kultura u doba republike
Rimska kultura u doba republike
Svetlana Jojkic
 

Destaque (20)

Српска револуција
Српска револуција Српска револуција
Српска револуција
 
2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба Немањића2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба Немањића
 
НЕМАЊИЋИ
НЕМАЊИЋИНЕМАЊИЋИ
НЕМАЊИЋИ
 
ЗАДУЖБИНЕ НЕМАЊИЋА
ЗАДУЖБИНЕ НЕМАЊИЋАЗАДУЖБИНЕ НЕМАЊИЋА
ЗАДУЖБИНЕ НЕМАЊИЋА
 
Србија у доба Немањића
Србија у доба НемањићаСрбија у доба Немањића
Србија у доба Немањића
 
SAD
SADSAD
SAD
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
 
Први српски устанак
Први српски устанакПрви српски устанак
Први српски устанак
 
Срби под османском влашћу
Срби под османском влашћуСрби под османском влашћу
Срби под османском влашћу
 
Iza frontova Velikog rata
Iza frontova Velikog rataIza frontova Velikog rata
Iza frontova Velikog rata
 
33.Турска освајања на Балкану
33.Турска освајања на Балкану33.Турска освајања на Балкану
33.Турска освајања на Балкану
 
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
 
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 13. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
 
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
 
13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републике13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републике
 
Стара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и  MакедонијаСтара Грчка и  Mакедонија
Стара Грчка и Mакедонија
 
Rimska religija-i-kultura
Rimska religija-i-kulturaRimska religija-i-kultura
Rimska religija-i-kultura
 
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
 
Rimska kultura u doba republike
Rimska kultura u doba republikeRimska kultura u doba republike
Rimska kultura u doba republike
 
Kultura starog Rima
Kultura starog RimaKultura starog Rima
Kultura starog Rima
 

Semelhante a 7.kritsko mikenski svet

15. балканске земље под римском влашћу
15. балканске земље под римском влашћу15. балканске земље под римском влашћу
15. балканске земље под римском влашћу
Šule Malićević
 
93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnost93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnost
Zoran Pavlov
 
Република грчка
Република грчкаРепублика грчка
Република грчка
Tatjana Cakic
 
Република Грчка
Република ГрчкаРепублика Грчка
Република Грчка
tanjamz
 
19.најстарија историја грчке (досељавање грка на балкан, минојски крит, микен...
19.најстарија историја грчке (досељавање грка на балкан, минојски крит, микен...19.најстарија историја грчке (досељавање грка на балкан, минојски крит, микен...
19.најстарија историја грчке (досељавање грка на балкан, минојски крит, микен...
Pavle Nikolic
 

Semelhante a 7.kritsko mikenski svet (20)

Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar PavlovićNajstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
Najstarija istorija Helade - Andrijana Petrović - Aleksandar Pavlović
 
Atina
AtinaAtina
Atina
 
1-141001033910-phpapp02.pptx
1-141001033910-phpapp02.pptx1-141001033910-phpapp02.pptx
1-141001033910-phpapp02.pptx
 
гимназија 1. разред (стара грчка и стари рим)
гимназија  1. разред (стара грчка и стари рим)гимназија  1. разред (стара грчка и стари рим)
гимназија 1. разред (стара грчка и стари рим)
 
4.стари египат
4.стари египат4.стари египат
4.стари египат
 
15. балканске земље под римском влашћу
15. балканске земље под римском влашћу15. балканске земље под римском влашћу
15. балканске земље под римском влашћу
 
Grcka 1
Grcka 1Grcka 1
Grcka 1
 
5. razred sistematizacija gradiva.pdf
5. razred sistematizacija gradiva.pdf5. razred sistematizacija gradiva.pdf
5. razred sistematizacija gradiva.pdf
 
Pretece anticke umetnosti
Pretece anticke umetnostiPretece anticke umetnosti
Pretece anticke umetnosti
 
93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnost93200332 egejska-umetnost
93200332 egejska-umetnost
 
SM
SMSM
SM
 
Република грчка
Република грчкаРепублика грчка
Република грчка
 
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
 
Други број
Други бројДруги број
Други број
 
Република Грчка
Република ГрчкаРепублика Грчка
Република Грчка
 
Stari Egipat
Stari EgipatStari Egipat
Stari Egipat
 
седам светских чуда старог века
седам светских чуда старог векаседам светских чуда старог века
седам светских чуда старог века
 
19.најстарија историја грчке (досељавање грка на балкан, минојски крит, микен...
19.најстарија историја грчке (досељавање грка на балкан, минојски крит, микен...19.најстарија историја грчке (досељавање грка на балкан, минојски крит, микен...
19.најстарија историја грчке (досељавање грка на балкан, минојски крит, микен...
 
Ancient Egypt
Ancient Egypt Ancient Egypt
Ancient Egypt
 
5. razred Stara Grčka
5. razred Stara Grčka5. razred Stara Grčka
5. razred Stara Grčka
 

Mais de Šule Malićević

29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
Šule Malićević
 
35.друштво послератне jугославије
35.друштво послератне jугославије35.друштво послератне jугославије
35.друштво послератне jугославије
Šule Malićević
 
32.босна и дубровник у седњем веку трећи степен..
32.босна и  дубровник у седњем веку трећи степен..32.босна и  дубровник у седњем веку трећи степен..
32.босна и дубровник у седњем веку трећи степен..
Šule Malićević
 

Mais de Šule Malićević (16)

9 .Sparta
9 .Sparta9 .Sparta
9 .Sparta
 
Srbija u doba Nemanjića
Srbija u doba NemanjićaSrbija u doba Nemanjića
Srbija u doba Nemanjića
 
4.Стари Египат
4.Стари Египат4.Стари Египат
4.Стари Египат
 
2.praistorija 1
2.praistorija 12.praistorija 1
2.praistorija 1
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
 
35.друштво послератне jугославије
35.друштво послератне jугославије35.друштво послератне jугославије
35.друштво послератне jугославије
 
Evropska unija
Evropska unijaEvropska unija
Evropska unija
 
10.Prvi svetski rat
10.Prvi svetski rat 10.Prvi svetski rat
10.Prvi svetski rat
 
5.српско друштво на прелому векова
5.српско друштво на прелому векова 5.српско друштво на прелому векова
5.српско друштво на прелому векова
 
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX векаПривредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
 
3. Србија од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914)
3. Србија од мајског преврата до великог рата  (1903 – 1914)3. Србија од мајског преврата до великог рата  (1903 – 1914)
3. Србија од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914)
 
13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе
13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе
13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе
 
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
 
3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.године3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.године
 
3.Привреда и друштво у средњовековној Србији
3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији
3.Привреда и друштво у средњовековној Србији
 
32.босна и дубровник у седњем веку трећи степен..
32.босна и  дубровник у седњем веку трећи степен..32.босна и  дубровник у седњем веку трећи степен..
32.босна и дубровник у седњем веку трећи степен..
 

7.kritsko mikenski svet

  • 1. Критско - Микенски светКритско - Микенски свет
  • 2. Крит (гр: Κρήτη; лат: Цандиа; тур: Гирит) је острво у Средоземном мору на крајњем југу Грчке. Чувен је по Минојској цивилизацији и палати у Кнососу. Крит (гр: Κρήτη; лат: Цандиа; тур: Гирит) је острво у Средоземном мору на крајњем југу Грчке. Чувен је по Минојској цивилизацији и палати у Кнососу. Крит је са 8.331,231 км² површине највеће острво Грчке и пето по величини у Медитерану. Дужина обале је 1.040 километара. Острво Гавдос испред југозападне обале Крита је најјужнија насељена тачка Европе. Острво је претежмо планинско, али се у севрно делу пружају приморске равнице, погодније за живот. Клима на острву је средоземна, а на вишим планинским крајевима осећа се утицај надморске висине (ниже температуре, зиме са снегом и мразом). На острву данас живи 600.159 становника (попис 2001. г.). Главно становништво су Грци, али се у летњим месецима број нагло повећа због великог броја иностраних туриста. Последњих деценија Крит је доживео значајан раст становништва захваљујући развоју туризма. Највећи град на острву и управно средиште је Ираклион, са око 140.000 становника. Остали значајни градови су Канија, Ретимно, Агиос Николаос, Јерапетра Крит је са 8.331,231 км² површине највеће острво Грчке и пето по величини у Медитерану. Дужина обале је 1.040 километара. Острво Гавдос испред југозападне обале Крита је најјужнија насељена тачка Европе. Острво је претежмо планинско, али се у севрно делу пружају приморске равнице, погодније за живот. Клима на острву је средоземна, а на вишим планинским крајевима осећа се утицај надморске висине (ниже температуре, зиме са снегом и мразом). На острву данас живи 600.159 становника (попис 2001. г.). Главно становништво су Грци, али се у летњим месецима број нагло повећа због великог броја иностраних туриста. Последњих деценија Крит је доживео значајан раст становништва захваљујући развоју туризма. Највећи град на острву и управно средиште је Ираклион, са око 140.000 становника. Остали значајни градови су Канија, Ретимно, Агиос Николаос, Јерапетра
  • 3. ◊ Најранија цивилизација у Европи. ◊ Поникла је на Криту,на острвима у Егејском мору. ◊ По легендарном краљу Миносу, критска цивилизација се назива и минојска. ◊ С’ Крита се проширила на Пелопонез, са центром у Микени, па је позната и као Критско-микенска култура.
  • 4. Градови на Криту • У 3. миленијумуп.н.е настају градови : • Кносос, • Фестос, • Малија и • Хагија Тријада • Градови су се развили и јужном делу Егеј. мора (Кикландска острва ) • Ту су најважнији центри били острво Самос и градови : • Ефес, • Милет и Илион ( Троја) • Трговинскe везe са Египтом. • Кносос се издвајао палатом и према легенди постојао је лавиринт са чудовиштем Минотауром.
  • 5. Занатсво • Савршена производња керамике • “керамика људског јајета” • (танки и чврсти зидови ) предмета од керамике • Култне пећине( највећа таква на планини Ида. ( пронађена керамика) • Израда накита, резбарење камених плоча, предмети од слоноваче и драгог камена.
  • 6.
  • 7.
  • 8.
  • 10. Тврђава и лука у Ираклиону
  • 11. Писмо • Од почетка другог миленијума крићани су имали писмо, у науци названо линеар А . ● То је предгрчко писмо које још није дешифровано, а оно је, средином 15 века п.н.е. послужило за настанак грчког линеар Б.
  • 12. Ерупција вулкана 17.век п.н.е • Крит је задесила катастрофа ерупција вулкана17.век п.н.е на острву Тери које се доводи у везу са легендарном исчезлом цивилизацијом Атлантидом. • Пепео је избачен у атмосверу и захватио је целу земаљску куглу . • Вулкан је произвео огромне таласе ( цунами ) који су збрисали сва насеља на северној обали Крита. • После ерупције чести земљотреси и градови се никад нису обновили. • Средином 15.века п.н.е критске градове су заузели и порушили Ахајци.
  • 13.
  • 14.  Микена (старогрчки: Μυκήναι, Грчки: Μυκήνες), је археолошко налазиште у Грчкој, које се налази око 90 км југозападно од Атине, на североисточном делу Пелопонеза.  У другом миленијуму п. н. е. Микена је била један од најважнијих центара грчке цивилизације, војно утврђење које је доминирало великим дело јужне Грчке. Период грчке историје од 1600. п. н. е. до око 1100. п. н. е. назива се микенским периодом.  Иако су тврђаву сазидали Грци, сматра се да назив није грчки, већ је вероватно предгрчко име које су они наследили од претходних насељеника. Предгрчки језик је остао непознат, а нема посебних доказа да је припадао индоевропским језицима. Mikena
  • 15.  Минос је био легендарни краљ Крита. Родитељи су му Зевс и Европа. Минојска цивилизација је била именована по њему. Са својом женом Пасифајом имао је бројне потомке, од којих су ћерке Аријадна и Федра познатије него синови.  За Атињане он је био окрутни и бездушни тиранин који је жртвовао животе њихове деце Минотауру које је Атина морала сваке године послати - 7 младића и 7 девојака. На свом двору је држао Дедала и Икара. Након што је Дедал направио лавиринт, Минос је дао да се затворе у једну кулу одакле су побегли одлетевши, приликом бега Икар се утопио. Тражећи Дедала, нашао је смрт на Сицилији на двору краља Кокалуса, где га је краљева кћер залила кипућом водом и убила.  Након смрти постао је један од судија у Хаду, заједно са братом Радамантисом и Ајакосом. Доносио је коначну одлуку где ће ићи душа покојника
  • 16. Ахајци • Грчко племе које је дошло на Пелопонез почетком 2.миленијума п.н.е • Под утицајем критске културе Ахајци су на Пелопонез основали сопствене градове: • Микену, • Тирине, • Пилос и • Орхомен
  • 17. Микена • Антички град,у Грчкој на Пелопонезуу Арголиди. • Према предању Микена је била престоница краља Агаменона. • Била је опасана дебелим зидинама а у град се улазило кроз тако звана врата “Лавља врата”, изнад којих су била представљена два лава, • Како се пропињу уза стуб.
  • 18. Открића  Почетком 12. века п.н.е. микенске градове на Пелопонезу заузели су и порушили Дорци, Што је значило крај микенске цивилизације.  Критско-микенска цивилизација је брзо заборављена.  О њој се веома мало знало до почетка 20. века.  Немачки археолог Хајнрих Шлиман ( Троју и Микену )  Енглески археолог Артур Еванс (Кносос).  Археолошки налази потврдили су моћ и богатство Микене. Атрејева ризница садржи бројне предмете изузетне израде,укључујући и чувену златну маску,која се прописује легендарном краљу Агамемному.
  • 19. Агамемнон • Агамемнон (грч.Αγαμέμνων; „врло одлучан“), један од највећих хероја грчке митологије, син краља Атреја из Микене или Арга и краљице Аеропе, брат Менелајев. • Други извори кажу да је син Плејстена, сина или оца Атреја, за кога се каже да је био Аеропин први муж. Тзв. Агамемнонова маска. Пронашао је Хајнрих Шлиман у Микени 1876.
  • 20. Атрејева ризница • Атрејева ризница је погрешан назив за Атрејеву гробницу. • До забуне је дошло због изразитог луксуза саме гробнице. • Изграђена је око 1300.г.п. н. е. и представља врхунац микенског градитељства у домену погребних одаја. • Начињена је од правилно тесаног камена који се ређају у концентричним слојевима и дају облик кошнице. • Примењен је конструктивни систем који се назива лажни свод.
  • 23. Тројански рат • Према предању пред крај микенског периода избио је рат између Грка (Ахајаца) и Троје. • Рат је започео краљ Парис, син тројанског краља Пријама, отео лепу жену Јелену, жену спартанског краља Менелаја. • Менелај и његов брат Агамемнон, моћни краља Микене сакупили су војску и флоту од 1 200 бродова. • У тој бици је било краљева и ратника из Пилоса, Етолије, Локариде, са Крита и Итаке (одисејеве постојбине) • Дошавши под зидине Троје,Грци су поставили опсаду. • Утврђени град се грчевито бранио уз помоћ суседних племена девет година. • Троја је према Хомеровој Илијади освојена лукавством десете године од почетка рата. • Грци су прекинули опсаду,спалили свој логор и отпловили, остављајући “на дар”богињи Атини огромног дрвеног коња. • Ништа неслутећи, Тројанци су коња, у чијој се унутрашњости налазили Одисеј и краљ Менелај с грчким јунацима увезли у град. • Усред ноћи у време спавања скривени Грци излазе и својо војсци отворили капије града • Троја је тако освојена,опљачкана и порушена. • Мит о тројанском рату донекле поткрепљују и археолошки подаци • (разарање и пожар ) Троја била разорена крајем 13.века • Тукидид верује да је Тројански рат стварно био и да је био већи од свих дотадашњих
  • 24. Артур Еванс • Артур Еванс (енгл. sir Arthur John Evans, 8. јул 1851 — 11. јул 1941.) био је британски археолог, чије је најчувеније откриће локалитета минојске културе у Кнососу на Криту. • 1900. године откривена је палата у Кнососу. • Kритског писмаo • Линеар А, слоговно писмо • (од око 1650. до 1450. године п. н. е.) Бронзана статуа сер Артура Еванса, на локалитету Кносос, на Криту (Грчка)
  • 25.
  • 26.
  • 27.
  • 28.
  • 29.
  • 30.
  • 31.
  • 32.
  • 33. Улаз у тзв. Атрејеву ризницу у Микени, која је заправо кружна гробница – толос
  • 34.
  • 35. Хајнрих Шлиман • Хајнрих Шлиман (6. јануар 1822. — 26. децембар 1890) је немачки археолог који је своје целокупно богатство стечено у младости трговином потрошио на археолошка истраживања. • Открио је 1868. Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова „Илијада“ и „Одисеја“, а ископавао је у Микени, Орхомену и Итаци. • Маску Агамемнона, открио је Шлиман Хајнрих Шлиман