SlideShare uma empresa Scribd logo
1 de 65
Србија и Црна ГораСрбија и Црна Гора
од средине XIX доод средине XIX до
Првог светског ратаПрвог светског рата
Србија од Светоандрејске скупштине
(1858) до Берлинског конгреса (1878)
1.2.2005. ГРБ Србије –ДИНАСТИЈА
ОБРЕНОВИЋА
2
1.2.2005. oblast rada 3
(Застава) (Грб)
Химна Боже правде
Постојала у периоду: 1815. - 1882.
Званични језик: Српски језик
Главни град: Крагујевац, Београд
1.2.2005. oblast rada 4
Александaр
Карађорђевић
владајући кнез Србије
у периоду 1842-1858.
године.
 Збацивањем са власти
А.Карађорђевића на
Светоандрејској скупштини
завршио се шеснаестогодишњи
период владавине
уставобранитеља
 Либерали су на престо Србије
поново вратили Обреновиће.
 Кнез Милош иако већ у
одмаклом животном добу, по
други пут је преузео управљање
кнежевином.
1.11.2009.
5
Кнез Александар Карађорђевић
рођен: 11. октобар, 1806.
Топола, Србија
преминуо: 4. мај, 1885.
Темишвар, Румунија
ДВОРАЦ КНЕЗА АЛЕКСАНДРА
КАРОРЂЕВИЋА
1856.ГОДИНЕ
БРЕСТОВАЧКА БАЊА - БОР
1.09.2009. oblast rada 6
Кнез Александр Карорђевић
Печат кнеза Александра
Карађорђевића
1.2.2005. oblast rada 7
Кнез Александар Карађорђевић и
књегиња Персида
1.2.2005. oblast rada 8
Слика је рад аустријског сликара Морица
М. Дафингера. Насликана је око 1848. године
и налази се у Народном музеју у Београду.
9
Друга владавина кнеза Милоша Обреновића
1858-1860
 Дошао је други пут на
престо у седамдесет шестој
години живота.
 Деветнест година
проведених ван земље нису
измениле погледе кнеза.
 Није доследно поштаовао
Устав из 1838.године
 Имао је два задатка :
 1. Да задовољи сељаштво
реформама
 2. Да влада самодржавно
како је навикао.
 Успео да успостави лични
режим
Конак кнеза Милоша у Топчидеру
1.2.2005. oblast rada 10
СадаНекада
Конак кнегиње Љубице налази се у улици кнеза Симе Марковића број 8.
Конак кнегиње Љубице
Саграђен је 1829-1831. под надзором Хаџи-Николе Живковића, пионира српског
неимарства у првој половини 19. века. По налогу кнеза Милоша Обреновића
подигнут је за становање његове породице, кнегиње Љубице и синова -
Милана и Михаила. Зграда је до данас сачувана као најрепрезентативнија
градска кућа из прве половине 19. века
 2009.године
1.2.2005. oblast rada 11
1876.године
1.2.2005. oblast rada 12
Остатак таковског грма - XVIII
век, МРТК, И-23
Конак кнеза Милоша
1.2.2005. oblast rada 13
Кнез Милош Обреновић
1858-1860
 1859.г. – На
Малогоспођинској
скупштини усвојен закон о
наследности кнежевског
достојанства.
 Заводи апсолутизам,
 непопустљив према
Турцима
 (подиже углед у
иностранству)
 Тома Вучић Перишић –
затворен, а вероватно и
убијен(обрачун са
политичким
противницима)
1.2.2005. Спомен кућа кнеза Милоша 14
1.2.2005.
КУЋА КНЕЗА МИЛОША
ГОРЊА ДОБРИЊА
15
Тома Вучић Перишић
 Тома Вучић Перишић
 (Барич 1787/1788. — 1859) је српски
јунак из доба Првог и
Другог српског устанка.
 Први је хтео да поведе буну против
Турака, али га је Милош Обреновић
спречио у томе, мислећи да је превише
рано за то.
 Био је први српски полицајац и чувар
Милошевог режима за време
Ђакове буне 1825. и Милетине буне
1835, а потом жестоки противник и
уставобранитељ.
 Био је један од најбогатијих Срба свог
времена. Отрован уз знање Кнеза
Милоша 1859. године.
16
Тома Вучић Перишић
Друга владавина кнеза Михаила
1860-1868
 „Докле је књаз
Михаил на влади,
нека свако зна, да је
закон највиша воља
у Србији, којој се
сваки покоравати
мора“
 Кнез Михаило
1.2.2005. Кнез Михаило 17
 Кнез Михаилова улица, пешачка зона и
трговачки центар је законом заштићена
као једно од најстаријих и највреднијих
градских споменичких амбијената, са
низом репрезентативних зграда и
грађанских кућа насталих крајем 70-их
година XIX века. Сматра се да је још у
време Римљана овде био центар насеља
Сингидунум, а у време Турака на овом
подручју кривудале су улице са баштама,
чесмама и џамијама. Средином XIX века
овде је у горњем делу била башта кнеза
Александра Карађорђевића. Након израде
регулационог плана Београда, који је 1867.
израдио Емилијан Јосимовић, улица је
брзо изграђена и добила своју
физиономију и садржај. У њој се граде
куће и настањују најутицајније и
најбогатије породице трговачког и
политичког Београда. Године 1870. Управа
града је и званично крстила улицу дајући
јој име — улица Кнеза Михаила.
1.2.2005. oblast rada 18Кнез Михаилова око 1900. године
ДАНАС
1.2.2005. oblast rada 19
Друга владавина кнеза Михаила 1860-1868
„Докле је књаз Михаил на влади, нека свако зна, да је закон највиша воља у
Србији, којој се сваки покоравати мора“ – Кнез Михаило
 1842.г. – обилазио земље
Европе, упознаје се са
политичким системима
 1861.г. – Закон о Народној
скупштини и Државном
савету
 1862.г. – Закон о Устројству
централне државне
управе(обезбедио контролу
над скупштином)
 Закон о народној војсци –
сви мушкарци 20-50 година
војни обвезници, два пута
годишње на војну вежбу
ОБЛАСТ – ИСТОРИЈА 2009.
Добијање градова
 Турци присутни: у Београду,
Смедереву, Кладову, Шапцу,
Ужицу и утврђењу Соко.
 1862.г. – Инцидент на Чукур-чесми
(убиство српског дечака од стране
Турака)
 Сукоб Срба с Турцима – Београд
бомбардован са Калемeгдана 3 дана
 Конференција у Канлиџи – Турци
морали да сруше утврђења у месту
Соко и Ужице и да у осталим
утврђењима дође регуларна војска.
 Ускрс(6/18) априла 1867.г. – Али-
Риза паша уручио кључеве градова
„на чување“ кнeзу Михаилу и
повукао се са Турском војском.
ОБЛАСТ – ИСТОРИЈА 2009.
21
18. aприла 1867.године Али Риза паша предаје
књучеве града кнезу Михаилу
1.2.2009. Убиство српског дечака на Чукур
чесми 1862.године
22
Чукур чесма
1.2.2005. oblast rada 23
18. aприла 1867.године Али Риза паша предаје књучеве града кнезу Михаилу
БЕОГРАД 1867.године
24
Спољна политика
 Илија Гарашанин –
руководи покретима
за уједињење Срба
 Склопљени су
договори са Грчком,
Румунијом, Црном
Гором и Бугарском у
циљу ослобођења од
Турака.
1.2.2005. oblast rada 25
Илија Гарашанин
Културни напредак
 1868 . изграђено Народно позориште.
 1866 – Oрганизована поштанска служба, а две
године касније издаје се новац са ликом кнеза
Михаила
1.2.2005. oblast rada 26
Културне установе
 . Период друге владавине кнеза Михаила
карактерише прерастање Лицеја у
Велику школу 1863. године што
представља помак у високом школству Србије.
 Велика школа била је смештена у Капетан-
Мишино здање које је поклонио Миша
Анастасијевић „своме отечеству“ и 1905. је
трансформисана у универзитет.
 Кнез је 1864. распустио Друштво српске
словесности и уместо њега основао Српско
учено друштво, ово су били претходници
данашње Српске академије наука и
уметности.
 Тих година је почела изградња
и Народног позоришта које је
почело са радом 1869.
1.2.2005. oblast rada 27
Капетан-Мишино здање
Брак и љубав
 Неуспели брак са грофицом Јулијом
Хуњади, приближио га је сестричини
од стрица Катарини, кнез је тада имао
40 година.
 Катарина (16) Блазнавац, рођ.
Константиновић вереница
кнеза Михаила, касније удата за
генерала
Миливоја Петровића Блазнавца.
 У патријерхалној Србији развод се
сматрао скандалом, а женидба са
блиском рођаком престављала је
“родоскрнављење”
 Цела београдска младеж је певала:
 “ Што се боре мисли моје “ песму
за коју се говорило да је испевао
сам кнез.
1.2.2005. oblast rada 28Јулија Хуњади
АТЕНТАТ
 У недељу, 29. маја 1868. око 10
часова ујутру кнез Михаило је
кренуо кочијама да се превезе до
Кошутњака. Са њим је ишао његов
ађутант Светозар Гарашанин, син
Илије Гарашанина, а у кочијама су
до кнеза седеле
Анка Константиновић, његова
сестра од стрица и њена ћерка
Катарина, са којом је кнез желео да
се ожени.
 Јуна 1868.г.
 Убијен кнез
Михаило приликом
шетње у
Кошутњаку.
 Кнез Михаило је имао
ванбрачног сина
Велимира (1848-1898)
који није имао право
наслеђа престола.
1.2.2005. oblast rada 29
1.2.2005. oblast rada 30
1882. године српски народ подигао је
у средини престонице споменик кнезу
Михаилу на коме су с две стране
забележена имена градова: Београд,
Смедерево, Кладово, Шабац, Ужице
и Соко, градова које је кнез Михаило
добио за Србију.
На зачељу споменика је уклесан
српски грб, а са зачеља је написано:
"Кнезу Михаилу М. Обреновићу
III. Благодарна Србија".
1882. године српски народ подигао је
у средини престонице споменик кнезу
Михаилу на коме су с две стране
забележена имена градова: Београд,
Смедерево, Кладово, Шабац, Ужице
и Соко, градова које је кнез Михаило
добио за Србију.
На зачељу споменика је уклесан
српски грб, а са зачеља је написано:
"Кнезу Михаилу М. Обреновићу
III. Благодарна Србија".
Споменик је дело италијанског вајара
Енрика Пација, који је био одушевљен
Србијом и њен велики пријатељ. Ово је
први уметнички споменик у тадашњем
Београду. Висок је 11 метра, на његовом
постољу су рељефи који приказују предају
кључева Београдске тврђаве Кнезу
Михаилу, док су у подножју и други
призори из древне српске историје.
Кнежева рука је испружена према
Призрену, граду на Косову.
Споменик је дело италијанског вајара
Енрика Пација, који је био одушевљен
Србијом и њен велики пријатељ. Ово је
први уметнички споменик у тадашњем
Београду. Висок је 11 метра, на његовом
постољу су рељефи који приказују предају
кључева Београдске тврђаве Кнезу
Михаилу, док су у подножју и други
призори из древне српске историје.
Кнежева рука је испружена према
Призрену, граду на Косову.
Кнез Милан Обреновић
 Кнез Милан
Обреновић је рођен у
Марашештију, близу
Јашија у Румунији
22. августа 1854. године
на велепоседу свога оца
Милоша, сина брата
кнеза
Милоша Обреновића,
Јеврема.
1.2.2005. 31
рођен: 22. август, 1854
Марасечи, Јаши, Румунија
преминуо: 11. фебруар, 1901
Беч, Аустрија, Аустро-Угарска
рођен: 22. август, 1854
Марасечи, Јаши, Румунија
преминуо: 11. фебруар, 1901
Беч, Аустрија, Аустро-Угарска
Владавина Намесништва
1869-1872
 Намесништвo
1. Миливоје Петровић
Блазнавац,
2. Јован Ристић,
3. Јован Гавриловић
1.2.2005. oblast rada 32
Миливоје Петровић
Блазнавац,
1. Јован Ристић,
1.2.2005. oblast rada 33
Краљ Милан Обреновић
Краљ Милан Обреновић
Краљ Милан Обреновић IV
рођен: 22. август, 1854
Марасечи, Јаши,
Румунија
преминуо: 11. фебруар, 1901
Беч, Аустрија,
Аустро-Угарска
1.2.2005. oblast rada 34
Стари двор саграђен за краља Милана 1882.године
данас Скупштина града Београда
1.2.2005. oblast rada 35
Народни музеj - jедини сачувани грб породице
Обреновић Аутор: Радоjица Гавриловић
1.2.2005. oblast rada 36
 Текст је написао Јован
Ђорђевић књижевник,
оснивач Српског народног
позоришта, аутор текста
химне Краљевине Србије
(Боже правде).
1.2.2005. 37
Даворин Јенко је био
познати словеначки
композитор и диригент.
Поставши диригент
Српског народног
позоришта, ствара музику
за "Боже правде" која је
касније постала српска
национална химна)
1.2.2005. oblast rada 38
1.2.2005. oblast rada 39
1.2.2005. oblast rada 40
1.2.2005. oblast rada 41
1.2.2005. oblast rada 42
Намеснички устав 1869
 1869 – Намеснички
устав(циљ да се смањи
апсолутизам кнеза, али је
он могао да поставља 1/3
народних посланика – што
је обезбеђивало утицај на
скупштину).
 Народна скупштина није
имала право
законодавне
иницијативе.
1.2.2005.
1869 – Намеснички устав
43
Ратови за независност
1876-1878
 1875 – Велики устанак отворио
Источно питање
(опстанак Турака на Балкану)
 Јавно мњење у Србији било је за
рат.
 Русију упућује у Србију 2.500
добровољаца.
 команду над српском војском
преузео је руски генерал
Черњајев, a међу познатијим
учесницима рата може се
убројити и потпуковник
Рајевски
 (гроф Вронски из Толстојевог
романа “ Ана Карењина “
1.11.2009.
област рада
Историја
44
Ратови за независност
1876-1878
 Децембар 1877 – Србија улази у рат
када је победа Русије била извесна
 Ослобођени градови
 Ниш,
 Лесковц,
 Пирот (28. децембра 1877. године)
 Врање,
 Прокупље
 и Куршумлија.
 Извиднице једне јединице српске
војске појавиле се у Дечанима
(јануара 1878)
 1876 – почетак рата и победа
Срба код Шуматовца
(Алексинац)
 Пораз код Ђуниса
( код Крушеваца) – од тежег
пораза Србија се спасила
када је Александар Други
ултиматумом (“претећи “)
приморао Турску да потпише
примирје.
 Април 1877 – Русија
објавила рат Турској
1.2.2005.
област рада
45
1.2.2005. oblast rada 46
Униформа српске војске. 1876. г.
Битка код Ђуниса 1876.године
 Александар
Други
1.2.2005. oblast rada 47
Санстефански мир 1878.
 Крај ратова за независност
 Одлуке
 Србија, Црна Гора и Румунија добиле независност
1. Територијална проширења Црне Горе(знатно увећана), Србија
(незнатно увећана)
2. Створена Велика Бугарска (Од Црног мора до Дрима) чиме је
обезбеђено присуство Русије.
1.2.2005. oblast rada 48
Средина 1878 – Берлински конгрес
(Ревизија Санстефанског мира)
 Србији, Црној Гори и Румунији потврђена независност
 Нишки, Пиротски, Врањски и Топлички округ у саставу Србије
 Бугарска подељена на Источну Румелију и Кнежевину Бугарску
 Аустро-Угарској дата на управу Босна и Херцеговина.
 „Зар мир света да зависи од српских граница!“ – Ото фон
Бизмарк. Иако је имао такaв став у важним одлукама гласао у
корист Србије
49
Ото фон Бизмарк
 Кнез Ото фон Бизмарк (
нем. Otto von Bismarck),
војвода од Лауенбурга (
1. април, 1815 – 30. јул 1898)
је један од најважнијих вођа
у деветнаестом веку; као
премијер
пруског краљевства (1862 -
1890.) ујединио је Немачку
серијом победоносних
ратова после којих постаје
први канцелар (1871-1890)
немачког царства.
1.2.2005. oblast rada 50
Од стицањаОд стицања
независности (1878)независности (1878)
до Мајског превратадо Мајског преврата
(1903)(1903)
Краљевина 1882.године
 1881 – Тајна конвенција
између кнеза Милана и
Аустро-Угарске
 Аустрофилска политика Србије
према северном суседу.
 Аустро-Угарска
најповлашћенија нација.
Изградња пруге Београд -
Ниш Врање - Пирот
захваљујући Аустро-Угарској.
 1882 – проглашење кнеза
Милана за краља
 Краљевина Србија
1.11.2009.
област рада - историја
52
Краљ Милан Обреновић
Краљ Милан
Обреновић IV
рођен: 22.
август, 1854
Марасечи, Јаши,
Румунија
преминуо: 11.
фебруар, 1901
Беч, Аустрија,
Аустро-Угарска
1.2.2005. oblast rada 53
Портрет са слике је дело
сликара Стеве Тодоровића,
и настао је 1881. године.
Налази се у Музеју града
Београда.
Народна радикална странка
 Темељ социјалистичко учење
Светозара Марковића
 Залагала се за: парламентарни
систем и широку локалну
самоуправу.
 На спољњем плану залагала се
за: уједињење српства,
регулисање односа са Бугарима
и осталим балканским народима
и ослонац на Русију.
 Председник: Никола Пашић
 Истакнути чланови:
 Пера Тодоровић,
 Коста Таушановић,
 Лазар Пачу.
 . 1.11.2009.
област рада 54Никола Пашић
Тимочка буна
 1883 – Тимочка буна на
подстрек радикала,
разлог буне је био
прикупљање оружја од
народа од стране краља
Милана. Због тога је
дошло до завођење
апсолутизма краља
Милана и ослањање у
спољној политици на
Аустро-Угарску.
1.2.2005. oblast rada 55
Либерална странка
 Заступала либералне групације у
Србији.
 Залагала се за:
1.Увођење већих уставних права,
2. Jачање скупштине,
3. Jасан положај државног савета и
министара.
 Председик: Јован Ристић
 Бирачи ове странке били су у
слојевима финансијских магната
и високог свештенства.
1.2.2005. oblast rada 56
Јован Ристић
Напредна странка
 Основана на основу ставова
Уставобранитеља.
 Залагала се за слободу говора, писања,
штампе, удруживања.
 Програм се у великој мери поклапао са
либералима.
 Због тога су често долазили у сукоб око
бирача.
 Одана династији Обреновић и названа
„дворска странка“.
 Председник: Милутин Гарашанин.
 Истакнути чланови:
 Милан Пироћанац
(први председник напредњачке владе),
 Стојан Новаковић
(истакнути историчар и реформатор).
 Престали да постоје крајем 1896.г. када је
краљ Александар одбацио њихову политику.
1.2.2005. oblast rada 57
Милутин Гарашанин
Милан Пироћанац
 Милан Пироћанац, 7. јануар
1837, Јагодина – 1. март 1897,
Београд, правник и политичар.
 Милан Пироћанац
 Отац Стеван Недељковић,
пореклом из пиротског краја,
учествовао је у устанцима и
касније достигао положај
среског начелника у Књажевцу.
Мајка Милица, из јагодинског
округа, прво је била удата за
војводу Павла Цукића,
Карађорђевог саборца.
1.2.2005. oblast rada 58
1.2.2005. oblast rada 59
Српско – бугарски рат 1885
 Војни удар у Бугарској.
 Супротно одлукама Берлинског конгреса
ујединиле су се Кнежевина Бугарска и
Источна Румелија.
 Србија без објаве рата напала Бугарску и
поражена је код Сливнице.
 Бугари заузели Пирот.
 Интервенцијом Аустро-Угарске склопљен
мир 1886.г. у Букурешту без територијалних
промена.
1888 – Нови устав
 1888 – Нови устав(копија Белгијског
устава).
 Устав је давао већа овлашћења скупштини,
гласање постало непосредно и тајно.
 Објављене су слободе штампе, зборова,
удруживања док је судовима гарантована
независност и уведен висок степен локалне
самоуправе.
 Устав је био договор краља Милана и
радикала.
1.2.2005. oblast rada 60
Намесништво ( 1889 -1893)
 1889 – абдицирао у
корист сина Александра
који је имао 13 година
 Државом владало
Намесништво на челу
са Јованом Ристићем.
Радикали постали
владајућа странка.
Заокрет у спољној
политици.
1.2.2005. oblast rada 61
Јован Ристић
62
Александар
Обреновић
14. август. 1876 - 29. мај.(јк)/11.
јун 1903
Период 1889-1903
Претходник Милан Обреновић
Наследник Петар I Карађорђевић
Отац Милан Обреновић
Мајка Краљица Наталија
Александар Обреновић
 1893.г. – државним ударом Александар
(17 година) преузео власт и прогласио се
пунолетним. Суспендовао устав из 1888
и вратио на снагу устав из 1869.
 Ни устав из 1869 није поштовао јер је у
последње три године 19. века завео лични
режим.
 Женидбом са Драгом Машин долази до
незадовољства у народу.
 1901 – Октроисани(„даривани“,
уствари наметнут) устав.
 Овим уставом створен дводомни систем
(Народна скупштина и Сенат).
 Незадовољство војске, чести државни
удари, прекинута демократизација
довели су до тога да се против њега
склопи завера.
1.2.2005. oblast rada 63
Мајски преврат 1903
 Под вођством капетана
Драгутина Димитријевића
Аписа 29. маја 1903
завереници су продрли у
двор и убили краља и
краљицу.
 Мајски преврат, крај
династије Обреновић, краљ и
краљица убијени, а на њихов
престо дошао Краљ Петар
Први Карађорђевић,
унук Карађорђа.
1.2.2005. oblast rada 64
АПИСАПИС
1.2.2005. oblast rada 65
Kraj
 Rezime
– Komentar 1
– Komentar 2

Mais conteúdo relacionado

Mais procurados

Срби под османском влашћу
Срби под османском влашћуСрби под османском влашћу
Срби под османском влашћуUcionica istorije
 
Срби у Османском царству у 19. веку
Срби у Османском царству у 19. векуСрби у Османском царству у 19. веку
Срби у Османском царству у 19. векуMilan Jovanović
 
Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.andjelan
 
Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.
Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.
Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.Kristina Babic
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанакDragana Misic
 
3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.године3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.годинеŠule Malićević
 
Druga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihailaDruga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihailaDušan Novakov
 
балкански ратови
балкански ратовибалкански ратови
балкански ратовиUcionica istorije
 
Црна Гора у 18. и 19. веку
Црна Гора у 18. и 19. векуЦрна Гора у 18. и 19. веку
Црна Гора у 18. и 19. векуMilan Jovanović
 
други српски устанак
други српски устанакдруги српски устанак
други српски устанакDragana Misic
 
Први српски устанак
Први српски устанакПрви српски устанак
Први српски устанакUcionica istorije
 
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 13. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1Šule Malićević
 
Други српски устанак
Други српски устанакДруги српски устанак
Други српски устанакUcionica istorije
 
6. razred srbi u ranom srednjem veku
6. razred srbi u ranom srednjem veku6. razred srbi u ranom srednjem veku
6. razred srbi u ranom srednjem vekuPedja Vajagic
 

Mais procurados (20)

Срби под османском влашћу
Срби под османском влашћуСрби под османском влашћу
Срби под османском влашћу
 
Срби у Османском царству у 19. веку
Срби у Османском царству у 19. векуСрби у Османском царству у 19. веку
Срби у Османском царству у 19. веку
 
Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.
 
СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА
СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА
СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА
 
Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.
Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.
Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.
 
НЕМАЊИЋИ
НЕМАЊИЋИНЕМАЊИЋИ
НЕМАЊИЋИ
 
Srpska despotovina
Srpska despotovinaSrpska despotovina
Srpska despotovina
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанак
 
3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.године3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.године
 
Druga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihailaDruga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihaila
 
балкански ратови
балкански ратовибалкански ратови
балкански ратови
 
Црна Гора у 18. и 19. веку
Црна Гора у 18. и 19. векуЦрна Гора у 18. и 19. веку
Црна Гора у 18. и 19. веку
 
други српски устанак
други српски устанакдруги српски устанак
други српски устанак
 
Први српски устанак
Први српски устанакПрви српски устанак
Први српски устанак
 
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 13. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
 
Други српски устанак
Други српски устанакДруги српски устанак
Други српски устанак
 
6. razred srbi u ranom srednjem veku
6. razred srbi u ranom srednjem veku6. razred srbi u ranom srednjem veku
6. razred srbi u ranom srednjem veku
 
Moravska srbija i kosovski boj
Moravska srbija i kosovski bojMoravska srbija i kosovski boj
Moravska srbija i kosovski boj
 
Obrenovici
ObrenoviciObrenovici
Obrenovici
 
Srpsko carstvo
Srpsko carstvoSrpsko carstvo
Srpsko carstvo
 

Destaque

5.Државе Месопотамије
5.Државе Месопотамије5.Државе Месопотамије
5.Државе МесопотамијеŠule Malićević
 
13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републике13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републикеŠule Malićević
 
Aleksandar Veliki- Đurić Damjan-Aleksinac
Aleksandar Veliki-  Đurić Damjan-AleksinacAleksandar Veliki-  Đurić Damjan-Aleksinac
Aleksandar Veliki- Đurić Damjan-Aleksinacnasaskolatakmicenja
 
Aleksandar makedonski
Aleksandar makedonskiAleksandar makedonski
Aleksandar makedonskiRanko Kaurin
 
Velika istočna kriza i Berlinski kongres
Velika istočna kriza i Berlinski kongresVelika istočna kriza i Berlinski kongres
Velika istočna kriza i Berlinski kongresVale Shau
 
Српска револуција
Српска револуција Српска револуција
Српска револуција Šule Malićević
 
Стара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и  MакедонијаСтара Грчка и  Mакедонија
Стара Грчка и MакедонијаŠule Malićević
 
Rim najveća sila starog veka
Rim   najveća sila starog vekaRim   najveća sila starog veka
Rim najveća sila starog vekaDušan Novakov
 
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим Šule Malićević
 

Destaque (15)

5.Државе Месопотамије
5.Државе Месопотамије5.Државе Месопотамије
5.Државе Месопотамије
 
13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републике13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републике
 
Aleksandar Veliki- Đurić Damjan-Aleksinac
Aleksandar Veliki-  Đurić Damjan-AleksinacAleksandar Veliki-  Đurić Damjan-Aleksinac
Aleksandar Veliki- Đurić Damjan-Aleksinac
 
34.novi medjunarodni odnosi
34.novi medjunarodni odnosi34.novi medjunarodni odnosi
34.novi medjunarodni odnosi
 
Aleksandar makedonski
Aleksandar makedonskiAleksandar makedonski
Aleksandar makedonski
 
Velika istočna kriza i Berlinski kongres
Velika istočna kriza i Berlinski kongresVelika istočna kriza i Berlinski kongres
Velika istočna kriza i Berlinski kongres
 
Српска револуција
Српска револуција Српска револуција
Српска револуција
 
7.kritsko mikenski svet
7.kritsko mikenski svet7.kritsko mikenski svet
7.kritsko mikenski svet
 
Стара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и  MакедонијаСтара Грчка и  Mакедонија
Стара Грчка и Mакедонија
 
Rim najveća sila starog veka
Rim   najveća sila starog vekaRim   najveća sila starog veka
Rim najveća sila starog veka
 
Helenizam
HelenizamHelenizam
Helenizam
 
Aleksandar Veliki
Aleksandar VelikiAleksandar Veliki
Aleksandar Veliki
 
стари рим
стари римстари рим
стари рим
 
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
 
стари исток
стари истокстари исток
стари исток
 

Semelhante a 2.Srbija od 1858 do 1878.godine

Knez mihailo obrenovic ucenicki rad
Knez mihailo obrenovic   ucenicki radKnez mihailo obrenovic   ucenicki rad
Knez mihailo obrenovic ucenicki radSanja Mladenovic
 
Druga vladavina
Druga vladavinaDruga vladavina
Druga vladavinasaculatac
 
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenikaKnez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenikaSanja Mladenovic
 
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan Obrenovic
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan ObrenovicUcenicki rad-Knez-Kralj Milan Obrenovic
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan ObrenovicSanja Mladenovic
 
Ucenicki rad - Knez Mihailo Obrenovic
Ucenicki rad - Knez Mihailo ObrenovicUcenicki rad - Knez Mihailo Obrenovic
Ucenicki rad - Knez Mihailo ObrenovicSanja Mladenovic
 
династија обреновића
династија обреновићадинастија обреновића
династија обреновићаTozaNS
 
узун мирко апостоловић
узун мирко апостоловићузун мирко апостоловић
узун мирко апостоловићDragana Misic
 
династија обреновић
династија обреновићдинастија обреновић
династија обреновићDragana Misic
 
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX векаПривредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX векаŠule Malićević
 
споменик кнезу михаилу никола
споменик кнезу михаилу николаспоменик кнезу михаилу никола
споменик кнезу михаилу николаDragana Misic
 
420215351-04-Srpska-revolucija-mirnodopski-period-1815-1835-1.ppt
420215351-04-Srpska-revolucija-mirnodopski-period-1815-1835-1.ppt420215351-04-Srpska-revolucija-mirnodopski-period-1815-1835-1.ppt
420215351-04-Srpska-revolucija-mirnodopski-period-1815-1835-1.pptMilan Stojanovic
 

Semelhante a 2.Srbija od 1858 do 1878.godine (20)

Knez mihailo obrenovic ucenicki rad
Knez mihailo obrenovic   ucenicki radKnez mihailo obrenovic   ucenicki rad
Knez mihailo obrenovic ucenicki rad
 
Druga vladavina Milosa i Mihaila
Druga vladavina Milosa i MihailaDruga vladavina Milosa i Mihaila
Druga vladavina Milosa i Mihaila
 
Druga vladavina
Druga vladavinaDruga vladavina
Druga vladavina
 
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenikaKnez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
 
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan Obrenovic
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan ObrenovicUcenicki rad-Knez-Kralj Milan Obrenovic
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan Obrenovic
 
Ucenicki rad - Knez Mihailo Obrenovic
Ucenicki rad - Knez Mihailo ObrenovicUcenicki rad - Knez Mihailo Obrenovic
Ucenicki rad - Knez Mihailo Obrenovic
 
династија обреновића
династија обреновићадинастија обреновића
династија обреновића
 
Miloš Obrenović
Miloš Obrenović Miloš Obrenović
Miloš Obrenović
 
узун мирко апостоловић
узун мирко апостоловићузун мирко апостоловић
узун мирко апостоловић
 
Milos obrenovic
Milos obrenovicMilos obrenovic
Milos obrenovic
 
династија обреновић
династија обреновићдинастија обреновић
династија обреновић
 
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX векаПривредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
 
Aleksandar Karadjordjevic
Aleksandar KaradjordjevicAleksandar Karadjordjevic
Aleksandar Karadjordjevic
 
споменик кнезу михаилу никола
споменик кнезу михаилу николаспоменик кнезу михаилу никола
споменик кнезу михаилу никола
 
Knez
KnezKnez
Knez
 
Petrovići ii
Petrovići iiPetrovići ii
Petrovići ii
 
420215351-04-Srpska-revolucija-mirnodopski-period-1815-1835-1.ppt
420215351-04-Srpska-revolucija-mirnodopski-period-1815-1835-1.ppt420215351-04-Srpska-revolucija-mirnodopski-period-1815-1835-1.ppt
420215351-04-Srpska-revolucija-mirnodopski-period-1815-1835-1.ppt
 
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
117186516 улога-личности-у-историји-новог-века-и-савременог-доба
 
Drugi srpski ustanak i sticanje autonomije
Drugi srpski ustanak i sticanje autonomijeDrugi srpski ustanak i sticanje autonomije
Drugi srpski ustanak i sticanje autonomije
 
Milan obrenovic
Milan obrenovicMilan obrenovic
Milan obrenovic
 

Mais de Šule Malićević

8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ереŠule Malićević
 
2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба Немањића2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба НемањићаŠule Malićević
 
12. Rim od osnivanja grada do carstva
12. Rim od osnivanja grada do carstva12. Rim od osnivanja grada do carstva
12. Rim od osnivanja grada do carstvaŠule Malićević
 
33.Турска освајања на Балкану
33.Турска освајања на Балкану33.Турска освајања на Балкану
33.Турска освајања на БалкануŠule Malićević
 
11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kultura11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kulturaŠule Malićević
 
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ереŠule Malićević
 
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степенŠule Malićević
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба НемањићаŠule Malićević
 
35.друштво послератне jугославије
35.друштво послератне jугославије35.друштво послератне jугославије
35.друштво послератне jугославијеŠule Malićević
 
5.српско друштво на прелому векова
5.српско друштво на прелому векова 5.српско друштво на прелому векова
5.српско друштво на прелому векова Šule Malićević
 
13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе
13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе
13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државеŠule Malićević
 
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
11.Србија и Црна Гора у Првом светском ратуŠule Malićević
 
3.Привреда и друштво у средњовековној Србији
3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији
3.Привреда и друштво у средњовековној СрбијиŠule Malićević
 
32.босна и дубровник у седњем веку трећи степен..
32.босна и  дубровник у седњем веку трећи степен..32.босна и  дубровник у седњем веку трећи степен..
32.босна и дубровник у седњем веку трећи степен..Šule Malićević
 

Mais de Šule Malićević (20)

8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
 
2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба Немањића2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба Немањића
 
12. Rim od osnivanja grada do carstva
12. Rim od osnivanja grada do carstva12. Rim od osnivanja grada do carstva
12. Rim od osnivanja grada do carstva
 
33.Турска освајања на Балкану
33.Турска освајања на Балкану33.Турска освајања на Балкану
33.Турска освајања на Балкану
 
11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kultura11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kultura
 
9 .Sparta
9 .Sparta9 .Sparta
9 .Sparta
 
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
 
Srbija u doba Nemanjića
Srbija u doba NemanjićaSrbija u doba Nemanjića
Srbija u doba Nemanjića
 
4.Стари Египат
4.Стари Египат4.Стари Египат
4.Стари Египат
 
2.praistorija 1
2.praistorija 12.praistorija 1
2.praistorija 1
 
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
 
35.друштво послератне jугославије
35.друштво послератне jугославије35.друштво послератне jугославије
35.друштво послератне jугославије
 
Evropska unija
Evropska unijaEvropska unija
Evropska unija
 
10.Prvi svetski rat
10.Prvi svetski rat 10.Prvi svetski rat
10.Prvi svetski rat
 
5.српско друштво на прелому векова
5.српско друштво на прелому векова 5.српско друштво на прелому векова
5.српско друштво на прелому векова
 
13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе
13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе
13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе
 
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
 
3.Привреда и друштво у средњовековној Србији
3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији3.Привреда и друштво  у средњовековној Србији
3.Привреда и друштво у средњовековној Србији
 
32.босна и дубровник у седњем веку трећи степен..
32.босна и  дубровник у седњем веку трећи степен..32.босна и  дубровник у седњем веку трећи степен..
32.босна и дубровник у седњем веку трећи степен..
 

2.Srbija od 1858 do 1878.godine

  • 1. Србија и Црна ГораСрбија и Црна Гора од средине XIX доод средине XIX до Првог светског ратаПрвог светског рата Србија од Светоандрејске скупштине (1858) до Берлинског конгреса (1878)
  • 2. 1.2.2005. ГРБ Србије –ДИНАСТИЈА ОБРЕНОВИЋА 2
  • 3. 1.2.2005. oblast rada 3 (Застава) (Грб) Химна Боже правде Постојала у периоду: 1815. - 1882. Званични језик: Српски језик Главни град: Крагујевац, Београд
  • 5. Александaр Карађорђевић владајући кнез Србије у периоду 1842-1858. године.  Збацивањем са власти А.Карађорђевића на Светоандрејској скупштини завршио се шеснаестогодишњи период владавине уставобранитеља  Либерали су на престо Србије поново вратили Обреновиће.  Кнез Милош иако већ у одмаклом животном добу, по други пут је преузео управљање кнежевином. 1.11.2009. 5 Кнез Александар Карађорђевић рођен: 11. октобар, 1806. Топола, Србија преминуо: 4. мај, 1885. Темишвар, Румунија
  • 6. ДВОРАЦ КНЕЗА АЛЕКСАНДРА КАРОРЂЕВИЋА 1856.ГОДИНЕ БРЕСТОВАЧКА БАЊА - БОР 1.09.2009. oblast rada 6 Кнез Александр Карорђевић Печат кнеза Александра Карађорђевића
  • 8. Кнез Александар Карађорђевић и књегиња Персида 1.2.2005. oblast rada 8
  • 9. Слика је рад аустријског сликара Морица М. Дафингера. Насликана је око 1848. године и налази се у Народном музеју у Београду. 9 Друга владавина кнеза Милоша Обреновића 1858-1860  Дошао је други пут на престо у седамдесет шестој години живота.  Деветнест година проведених ван земље нису измениле погледе кнеза.  Није доследно поштаовао Устав из 1838.године  Имао је два задатка :  1. Да задовољи сељаштво реформама  2. Да влада самодржавно како је навикао.  Успео да успостави лични режим
  • 10. Конак кнеза Милоша у Топчидеру 1.2.2005. oblast rada 10 СадаНекада
  • 11. Конак кнегиње Љубице налази се у улици кнеза Симе Марковића број 8. Конак кнегиње Љубице Саграђен је 1829-1831. под надзором Хаџи-Николе Живковића, пионира српског неимарства у првој половини 19. века. По налогу кнеза Милоша Обреновића подигнут је за становање његове породице, кнегиње Љубице и синова - Милана и Михаила. Зграда је до данас сачувана као најрепрезентативнија градска кућа из прве половине 19. века  2009.године 1.2.2005. oblast rada 11 1876.године
  • 12. 1.2.2005. oblast rada 12 Остатак таковског грма - XVIII век, МРТК, И-23
  • 14. Кнез Милош Обреновић 1858-1860  1859.г. – На Малогоспођинској скупштини усвојен закон о наследности кнежевског достојанства.  Заводи апсолутизам,  непопустљив према Турцима  (подиже углед у иностранству)  Тома Вучић Перишић – затворен, а вероватно и убијен(обрачун са политичким противницима) 1.2.2005. Спомен кућа кнеза Милоша 14
  • 16. Тома Вучић Перишић  Тома Вучић Перишић  (Барич 1787/1788. — 1859) је српски јунак из доба Првог и Другог српског устанка.  Први је хтео да поведе буну против Турака, али га је Милош Обреновић спречио у томе, мислећи да је превише рано за то.  Био је први српски полицајац и чувар Милошевог режима за време Ђакове буне 1825. и Милетине буне 1835, а потом жестоки противник и уставобранитељ.  Био је један од најбогатијих Срба свог времена. Отрован уз знање Кнеза Милоша 1859. године. 16 Тома Вучић Перишић
  • 17. Друга владавина кнеза Михаила 1860-1868  „Докле је књаз Михаил на влади, нека свако зна, да је закон највиша воља у Србији, којој се сваки покоравати мора“  Кнез Михаило 1.2.2005. Кнез Михаило 17
  • 18.  Кнез Михаилова улица, пешачка зона и трговачки центар је законом заштићена као једно од најстаријих и највреднијих градских споменичких амбијената, са низом репрезентативних зграда и грађанских кућа насталих крајем 70-их година XIX века. Сматра се да је још у време Римљана овде био центар насеља Сингидунум, а у време Турака на овом подручју кривудале су улице са баштама, чесмама и џамијама. Средином XIX века овде је у горњем делу била башта кнеза Александра Карађорђевића. Након израде регулационог плана Београда, који је 1867. израдио Емилијан Јосимовић, улица је брзо изграђена и добила своју физиономију и садржај. У њој се граде куће и настањују најутицајније и најбогатије породице трговачког и политичког Београда. Године 1870. Управа града је и званично крстила улицу дајући јој име — улица Кнеза Михаила. 1.2.2005. oblast rada 18Кнез Михаилова око 1900. године
  • 20. Друга владавина кнеза Михаила 1860-1868 „Докле је књаз Михаил на влади, нека свако зна, да је закон највиша воља у Србији, којој се сваки покоравати мора“ – Кнез Михаило  1842.г. – обилазио земље Европе, упознаје се са политичким системима  1861.г. – Закон о Народној скупштини и Државном савету  1862.г. – Закон о Устројству централне државне управе(обезбедио контролу над скупштином)  Закон о народној војсци – сви мушкарци 20-50 година војни обвезници, два пута годишње на војну вежбу ОБЛАСТ – ИСТОРИЈА 2009.
  • 21. Добијање градова  Турци присутни: у Београду, Смедереву, Кладову, Шапцу, Ужицу и утврђењу Соко.  1862.г. – Инцидент на Чукур-чесми (убиство српског дечака од стране Турака)  Сукоб Срба с Турцима – Београд бомбардован са Калемeгдана 3 дана  Конференција у Канлиџи – Турци морали да сруше утврђења у месту Соко и Ужице и да у осталим утврђењима дође регуларна војска.  Ускрс(6/18) априла 1867.г. – Али- Риза паша уручио кључеве градова „на чување“ кнeзу Михаилу и повукао се са Турском војском. ОБЛАСТ – ИСТОРИЈА 2009. 21 18. aприла 1867.године Али Риза паша предаје књучеве града кнезу Михаилу
  • 22. 1.2.2009. Убиство српског дечака на Чукур чесми 1862.године 22
  • 24. 18. aприла 1867.године Али Риза паша предаје књучеве града кнезу Михаилу БЕОГРАД 1867.године 24
  • 25. Спољна политика  Илија Гарашанин – руководи покретима за уједињење Срба  Склопљени су договори са Грчком, Румунијом, Црном Гором и Бугарском у циљу ослобођења од Турака. 1.2.2005. oblast rada 25 Илија Гарашанин
  • 26. Културни напредак  1868 . изграђено Народно позориште.  1866 – Oрганизована поштанска служба, а две године касније издаје се новац са ликом кнеза Михаила 1.2.2005. oblast rada 26
  • 27. Културне установе  . Период друге владавине кнеза Михаила карактерише прерастање Лицеја у Велику школу 1863. године што представља помак у високом школству Србије.  Велика школа била је смештена у Капетан- Мишино здање које је поклонио Миша Анастасијевић „своме отечеству“ и 1905. је трансформисана у универзитет.  Кнез је 1864. распустио Друштво српске словесности и уместо њега основао Српско учено друштво, ово су били претходници данашње Српске академије наука и уметности.  Тих година је почела изградња и Народног позоришта које је почело са радом 1869. 1.2.2005. oblast rada 27 Капетан-Мишино здање
  • 28. Брак и љубав  Неуспели брак са грофицом Јулијом Хуњади, приближио га је сестричини од стрица Катарини, кнез је тада имао 40 година.  Катарина (16) Блазнавац, рођ. Константиновић вереница кнеза Михаила, касније удата за генерала Миливоја Петровића Блазнавца.  У патријерхалној Србији развод се сматрао скандалом, а женидба са блиском рођаком престављала је “родоскрнављење”  Цела београдска младеж је певала:  “ Што се боре мисли моје “ песму за коју се говорило да је испевао сам кнез. 1.2.2005. oblast rada 28Јулија Хуњади
  • 29. АТЕНТАТ  У недељу, 29. маја 1868. око 10 часова ујутру кнез Михаило је кренуо кочијама да се превезе до Кошутњака. Са њим је ишао његов ађутант Светозар Гарашанин, син Илије Гарашанина, а у кочијама су до кнеза седеле Анка Константиновић, његова сестра од стрица и њена ћерка Катарина, са којом је кнез желео да се ожени.  Јуна 1868.г.  Убијен кнез Михаило приликом шетње у Кошутњаку.  Кнез Михаило је имао ванбрачног сина Велимира (1848-1898) који није имао право наслеђа престола. 1.2.2005. oblast rada 29
  • 30. 1.2.2005. oblast rada 30 1882. године српски народ подигао је у средини престонице споменик кнезу Михаилу на коме су с две стране забележена имена градова: Београд, Смедерево, Кладово, Шабац, Ужице и Соко, градова које је кнез Михаило добио за Србију. На зачељу споменика је уклесан српски грб, а са зачеља је написано: "Кнезу Михаилу М. Обреновићу III. Благодарна Србија". 1882. године српски народ подигао је у средини престонице споменик кнезу Михаилу на коме су с две стране забележена имена градова: Београд, Смедерево, Кладово, Шабац, Ужице и Соко, градова које је кнез Михаило добио за Србију. На зачељу споменика је уклесан српски грб, а са зачеља је написано: "Кнезу Михаилу М. Обреновићу III. Благодарна Србија". Споменик је дело италијанског вајара Енрика Пација, који је био одушевљен Србијом и њен велики пријатељ. Ово је први уметнички споменик у тадашњем Београду. Висок је 11 метра, на његовом постољу су рељефи који приказују предају кључева Београдске тврђаве Кнезу Михаилу, док су у подножју и други призори из древне српске историје. Кнежева рука је испружена према Призрену, граду на Косову. Споменик је дело италијанског вајара Енрика Пација, који је био одушевљен Србијом и њен велики пријатељ. Ово је први уметнички споменик у тадашњем Београду. Висок је 11 метра, на његовом постољу су рељефи који приказују предају кључева Београдске тврђаве Кнезу Михаилу, док су у подножју и други призори из древне српске историје. Кнежева рука је испружена према Призрену, граду на Косову.
  • 31. Кнез Милан Обреновић  Кнез Милан Обреновић је рођен у Марашештију, близу Јашија у Румунији 22. августа 1854. године на велепоседу свога оца Милоша, сина брата кнеза Милоша Обреновића, Јеврема. 1.2.2005. 31 рођен: 22. август, 1854 Марасечи, Јаши, Румунија преминуо: 11. фебруар, 1901 Беч, Аустрија, Аустро-Угарска рођен: 22. август, 1854 Марасечи, Јаши, Румунија преминуо: 11. фебруар, 1901 Беч, Аустрија, Аустро-Угарска
  • 32. Владавина Намесништва 1869-1872  Намесништвo 1. Миливоје Петровић Блазнавац, 2. Јован Ристић, 3. Јован Гавриловић 1.2.2005. oblast rada 32 Миливоје Петровић Блазнавац, 1. Јован Ристић,
  • 34. Краљ Милан Обреновић Краљ Милан Обреновић Краљ Милан Обреновић IV рођен: 22. август, 1854 Марасечи, Јаши, Румунија преминуо: 11. фебруар, 1901 Беч, Аустрија, Аустро-Угарска 1.2.2005. oblast rada 34
  • 35. Стари двор саграђен за краља Милана 1882.године данас Скупштина града Београда 1.2.2005. oblast rada 35
  • 36. Народни музеj - jедини сачувани грб породице Обреновић Аутор: Радоjица Гавриловић 1.2.2005. oblast rada 36
  • 37.  Текст је написао Јован Ђорђевић књижевник, оснивач Српског народног позоришта, аутор текста химне Краљевине Србије (Боже правде). 1.2.2005. 37 Даворин Јенко је био познати словеначки композитор и диригент. Поставши диригент Српског народног позоришта, ствара музику за "Боже правде" која је касније постала српска национална химна)
  • 43. Намеснички устав 1869  1869 – Намеснички устав(циљ да се смањи апсолутизам кнеза, али је он могао да поставља 1/3 народних посланика – што је обезбеђивало утицај на скупштину).  Народна скупштина није имала право законодавне иницијативе. 1.2.2005. 1869 – Намеснички устав 43
  • 44. Ратови за независност 1876-1878  1875 – Велики устанак отворио Источно питање (опстанак Турака на Балкану)  Јавно мњење у Србији било је за рат.  Русију упућује у Србију 2.500 добровољаца.  команду над српском војском преузео је руски генерал Черњајев, a међу познатијим учесницима рата може се убројити и потпуковник Рајевски  (гроф Вронски из Толстојевог романа “ Ана Карењина “ 1.11.2009. област рада Историја 44
  • 45. Ратови за независност 1876-1878  Децембар 1877 – Србија улази у рат када је победа Русије била извесна  Ослобођени градови  Ниш,  Лесковц,  Пирот (28. децембра 1877. године)  Врање,  Прокупље  и Куршумлија.  Извиднице једне јединице српске војске појавиле се у Дечанима (јануара 1878)  1876 – почетак рата и победа Срба код Шуматовца (Алексинац)  Пораз код Ђуниса ( код Крушеваца) – од тежег пораза Србија се спасила када је Александар Други ултиматумом (“претећи “) приморао Турску да потпише примирје.  Април 1877 – Русија објавила рат Турској 1.2.2005. област рада 45
  • 46. 1.2.2005. oblast rada 46 Униформа српске војске. 1876. г. Битка код Ђуниса 1876.године
  • 48. Санстефански мир 1878.  Крај ратова за независност  Одлуке  Србија, Црна Гора и Румунија добиле независност 1. Територијална проширења Црне Горе(знатно увећана), Србија (незнатно увећана) 2. Створена Велика Бугарска (Од Црног мора до Дрима) чиме је обезбеђено присуство Русије. 1.2.2005. oblast rada 48
  • 49. Средина 1878 – Берлински конгрес (Ревизија Санстефанског мира)  Србији, Црној Гори и Румунији потврђена независност  Нишки, Пиротски, Врањски и Топлички округ у саставу Србије  Бугарска подељена на Источну Румелију и Кнежевину Бугарску  Аустро-Угарској дата на управу Босна и Херцеговина.  „Зар мир света да зависи од српских граница!“ – Ото фон Бизмарк. Иако је имао такaв став у важним одлукама гласао у корист Србије 49
  • 50. Ото фон Бизмарк  Кнез Ото фон Бизмарк ( нем. Otto von Bismarck), војвода од Лауенбурга ( 1. април, 1815 – 30. јул 1898) је један од најважнијих вођа у деветнаестом веку; као премијер пруског краљевства (1862 - 1890.) ујединио је Немачку серијом победоносних ратова после којих постаје први канцелар (1871-1890) немачког царства. 1.2.2005. oblast rada 50
  • 51. Од стицањаОд стицања независности (1878)независности (1878) до Мајског превратадо Мајског преврата (1903)(1903)
  • 52. Краљевина 1882.године  1881 – Тајна конвенција између кнеза Милана и Аустро-Угарске  Аустрофилска политика Србије према северном суседу.  Аустро-Угарска најповлашћенија нација. Изградња пруге Београд - Ниш Врање - Пирот захваљујући Аустро-Угарској.  1882 – проглашење кнеза Милана за краља  Краљевина Србија 1.11.2009. област рада - историја 52 Краљ Милан Обреновић
  • 53. Краљ Милан Обреновић IV рођен: 22. август, 1854 Марасечи, Јаши, Румунија преминуо: 11. фебруар, 1901 Беч, Аустрија, Аустро-Угарска 1.2.2005. oblast rada 53 Портрет са слике је дело сликара Стеве Тодоровића, и настао је 1881. године. Налази се у Музеју града Београда.
  • 54. Народна радикална странка  Темељ социјалистичко учење Светозара Марковића  Залагала се за: парламентарни систем и широку локалну самоуправу.  На спољњем плану залагала се за: уједињење српства, регулисање односа са Бугарима и осталим балканским народима и ослонац на Русију.  Председник: Никола Пашић  Истакнути чланови:  Пера Тодоровић,  Коста Таушановић,  Лазар Пачу.  . 1.11.2009. област рада 54Никола Пашић
  • 55. Тимочка буна  1883 – Тимочка буна на подстрек радикала, разлог буне је био прикупљање оружја од народа од стране краља Милана. Због тога је дошло до завођење апсолутизма краља Милана и ослањање у спољној политици на Аустро-Угарску. 1.2.2005. oblast rada 55
  • 56. Либерална странка  Заступала либералне групације у Србији.  Залагала се за: 1.Увођење већих уставних права, 2. Jачање скупштине, 3. Jасан положај државног савета и министара.  Председик: Јован Ристић  Бирачи ове странке били су у слојевима финансијских магната и високог свештенства. 1.2.2005. oblast rada 56 Јован Ристић
  • 57. Напредна странка  Основана на основу ставова Уставобранитеља.  Залагала се за слободу говора, писања, штампе, удруживања.  Програм се у великој мери поклапао са либералима.  Због тога су често долазили у сукоб око бирача.  Одана династији Обреновић и названа „дворска странка“.  Председник: Милутин Гарашанин.  Истакнути чланови:  Милан Пироћанац (први председник напредњачке владе),  Стојан Новаковић (истакнути историчар и реформатор).  Престали да постоје крајем 1896.г. када је краљ Александар одбацио њихову политику. 1.2.2005. oblast rada 57 Милутин Гарашанин
  • 58. Милан Пироћанац  Милан Пироћанац, 7. јануар 1837, Јагодина – 1. март 1897, Београд, правник и политичар.  Милан Пироћанац  Отац Стеван Недељковић, пореклом из пиротског краја, учествовао је у устанцима и касније достигао положај среског начелника у Књажевцу. Мајка Милица, из јагодинског округа, прво је била удата за војводу Павла Цукића, Карађорђевог саборца. 1.2.2005. oblast rada 58
  • 59. 1.2.2005. oblast rada 59 Српско – бугарски рат 1885  Војни удар у Бугарској.  Супротно одлукама Берлинског конгреса ујединиле су се Кнежевина Бугарска и Источна Румелија.  Србија без објаве рата напала Бугарску и поражена је код Сливнице.  Бугари заузели Пирот.  Интервенцијом Аустро-Угарске склопљен мир 1886.г. у Букурешту без територијалних промена.
  • 60. 1888 – Нови устав  1888 – Нови устав(копија Белгијског устава).  Устав је давао већа овлашћења скупштини, гласање постало непосредно и тајно.  Објављене су слободе штампе, зборова, удруживања док је судовима гарантована независност и уведен висок степен локалне самоуправе.  Устав је био договор краља Милана и радикала. 1.2.2005. oblast rada 60
  • 61. Намесништво ( 1889 -1893)  1889 – абдицирао у корист сина Александра који је имао 13 година  Државом владало Намесништво на челу са Јованом Ристићем. Радикали постали владајућа странка. Заокрет у спољној политици. 1.2.2005. oblast rada 61 Јован Ристић
  • 62. 62 Александар Обреновић 14. август. 1876 - 29. мај.(јк)/11. јун 1903 Период 1889-1903 Претходник Милан Обреновић Наследник Петар I Карађорђевић Отац Милан Обреновић Мајка Краљица Наталија
  • 63. Александар Обреновић  1893.г. – државним ударом Александар (17 година) преузео власт и прогласио се пунолетним. Суспендовао устав из 1888 и вратио на снагу устав из 1869.  Ни устав из 1869 није поштовао јер је у последње три године 19. века завео лични режим.  Женидбом са Драгом Машин долази до незадовољства у народу.  1901 – Октроисани(„даривани“, уствари наметнут) устав.  Овим уставом створен дводомни систем (Народна скупштина и Сенат).  Незадовољство војске, чести државни удари, прекинута демократизација довели су до тога да се против њега склопи завера. 1.2.2005. oblast rada 63
  • 64. Мајски преврат 1903  Под вођством капетана Драгутина Димитријевића Аписа 29. маја 1903 завереници су продрли у двор и убили краља и краљицу.  Мајски преврат, крај династије Обреновић, краљ и краљица убијени, а на њихов престо дошао Краљ Петар Први Карађорђевић, унук Карађорђа. 1.2.2005. oblast rada 64 АПИСАПИС
  • 65. 1.2.2005. oblast rada 65 Kraj  Rezime – Komentar 1 – Komentar 2

Notas do Editor

  1. Selling your ideas is challenging. First, you must get your listeners to agree with you in principle. Then, you must move them to action. Use the Dale Carnegie Training® Evidence – Action – Benefit formula, and you will deliver a motivational, action-oriented presentation.
  2. Open your presentation with an attention-getting incident. Choose an incident your audience relates to. The incidence is the evidence that supports the action and proves the benefit. Beginning with a motivational incident prepares your audience for the action step that follows.
  3. To close, restate the action step followed by the benefits. Speak with conviction and confidence, and you will sell your ideas.