3.Србије oд 1858 дo 1903.године

1. ССррббиијјаа ии ЦЦррннаа ГГоорраа
оодд ссррееддииннее XXIIXX ддоо
ППррввоогг ссввееттссккоогг ррааттаа
Србија од Светоандрејске скупштине
(1858) до Берлинског конгреса (1878)

2. 1.2.2005. ГРБ Србије –ДИНАСТИЈА
ОБРЕНОВИЋА
2

3. (Застава) (Грб)
Химна Боже правде
Постојала у периоду: 1815. - 1882.
Званични језик: Српски језик
Главни град: Крагујевац, Београд
1.2.2005. oblast rada 3

4. 1.2.2005. oblast rada 4

5. Александaр
Карађорђевић
владајући кнез Србије
у периоду 1842-1858.
године.
 Збацивањем са власти
А.Карађорђевића на
Светоандрејској скупштини
завршио се шеснаестогодишњи
период владавине
уставобранитеља
 Либерали су на престо Србије
поново вратили Обреновиће.
 Кнез Милош иако већ у
одмаклом животном добу, по
други пут је преузео управљање
кнежевином.
1.11.2009.
5
Кнез Александар Карађорђевић
рођен: 11. октобар, 1806.
Топола, Србија
преминуо: 4. мај, 1885.
Темишвар, Румунија

6. Кнез Александр Карорђевић
ДВОРАЦ КНЕЗА АЛЕКСАНДРА
КАРОРЂЕВИЋА
1856.ГОДИНЕ
БРЕСТОВАЧКА БАЊА - БОР
Печат кнеза Александра
Карађорђевића
1.09.2009. oblast rada 6

7. 1.2.2005. oblast rada 7

8. Кнез Александар Карађорђевић и
књегиња Персида
1.2.2005. oblast rada 8

9. 9
Друга владавина кнеза Милоша Обреновића
1858-1860
Слика је рад аустријског сликара Морица
М. Дафингера. Насликана је око 1848. године
и налази се у Народном музеју у Београду.
 Дошао је други пут на
престо у седамдесет шестој
години живота.
 Деветнест година
проведених ван земље нису
измениле погледе кнеза.
 Није доследно поштаовао
Устав из 1838.године
 Имао је два задатка :
 1. Да задовољи сељаштво
реформама
 2. Да влада самодржавно
како је навикао.
 Успео да успостави лични
режим

10. Конак кнеза Милоша у Топчидеру
1.2.2005. oblast rada 10 Некада Сада

11. Конак кнегиње Љубице налази се у улици кнеза Симе Марковића број 8.
Конак кнегиње Љубице
Саграђен је 1829-1831. под надзором Хаџи-Николе Живковића, пионира српског
неимарства у првој половини 19. века. По налогу кнеза Милоша Обреновића
подигнут је за становање његове породице, кнегиње Љубице и синова -
Милана и Михаила. Зграда је до данас сачувана као најрепрезентативнија
градска кућа из прве половине 19. века
 2009.године
1876.године
1.2.2005. oblast rada 11

12. Остатак таковског грма - XVIII
век, МРТК, И-23
1.2.2005. oblast rada 12

13. Конак кнеза Милоша
1.2.2005. oblast rada 13

14. Кнез Милош Обреновић
1858-1860
 1859.г. – На
Малогоспођинској
скупштини усвојен закон о
наследности кнежевског
достојанства.
 Заводи апсолутизам,
 непопустљив према
Турцима
 (подиже углед у
иностранству)
 Тома Вучић Перишић –
затворен, а вероватно и
убијен(обрачун са
политичким
противницима)
1.2.2005. Спомен кућа кнеза Милоша 14

15. 1.2.2005.
КУЋА КНЕЗА МИЛОША
ГОРЊА ДОБРИЊА
15

16. Тома Вучић Перишић
 Тома Вучић Перишић
 (Барич 1787/1788. — 1859) је српски
јунак из доба Првог и
Другог српског устанка.
 Први је хтео да поведе буну против
Турака, али га је Милош Обреновић
спречио у томе, мислећи да је превише
рано за то.
 Био је први српски полицајац и чувар
Милошевог режима за време
Ђакове буне 1825. и Милетине буне
1835, а потом жестоки противник и
уставобранитељ.
 Био је један од најбогатијих Срба свог
времена. Отрован уз знање Кнеза
Милоша 1859. године.
16
Тома Вучић Перишић

17. Друга владавина кнеза Михаила
1860-1868
 „Докле је књаз
Михаил на влади,
нека свако зна, да је
закон највиша воља
у Србији, којој се
сваки покоравати
мора“
 Кнез Михаило
1.2.2005. Кнез Михаило 17

18.  Кнез Михаилова улица, пешачка зона и
трговачки центар је законом заштићена
као једно од најстаријих и највреднијих
градских споменичких амбијената, са
низом репрезентативних зграда и
грађанских кућа насталих крајем 70-их
година XIX века. Сматра се да је још у
време Римљана овде био центар насеља
Сингидунум, а у време Турака на овом
подручју кривудале су улице са баштама,
чесмама и џамијама. Средином XIX века
овде је у горњем делу била башта кнеза
Александра Карађорђевића. Након израде
регулационог плана Београда, који је 1867.
израдио Емилијан Јосимовић, улица је
брзо изграђена и добила своју
физиономију и садржај. У њој се граде
куће и настањују најутицајније и
најбогатије породице трговачког и
политичког Београда. Године 1870. Управа
града је и званично крстила улицу дајући
јој име — улица Кнеза Михаила.
1.2.2005. oblast rada Кнез Михаилова око 1900. године 18

19. ДАНАС
1.2.2005. oblast rada 19

20. Друга владавина кнеза Михаила 1860-1868
„Докле је књаз Михаил на влади, нека свако зна, да је закон највиша воља у
Србији, којој се сваки покоравати мора“ – Кнез Михаило
 1842.г. – обилазио земље
Европе, упознаје се са
политичким системима
 1861.г. – Закон о Народној
скупштини и Државном
савету
 1862.г. – Закон о Устројству
централне државне
управе(обезбедио контролу
над скупштином)
 Закон о народној војсци –
сви мушкарци 20-50 година
војни обвезници, два пута
годишње на војну вежбу
ОБЛАСТ – ИСТОРИЈА 2009.

21. Добијање градова
 Турци присутни: у Београду,
Смедереву, Кладову, Шапцу,
Ужицу и утврђењу Соко.
 1862.г. – Инцидент на Чукур-чесми
(убиство српског дечака од стране
Турака)
 Сукоб Срба с Турцима – Београд
бомбардован са Калемeгдана 3 дана
 Конференција у Канлиџи – Турци
морали да сруше утврђења у месту
Соко и Ужице и да у осталим
утврђењима дође регуларна војска.
 Ускрс(6/18) априла 1867.г. – Али-
Риза паша уручио кључеве градова
„на чување“ кнeзу Михаилу и
повукао се са Турском војском.
ОБЛАСТ – ИСТОРИЈА 2009.
21
18. aприла 1867.године Али Риза паша предаје
књучеве града кнезу Михаилу

22. 1.2.2009. Убиство српског дечака на Чукур
чесми 1862.године
22

23. Чукур чесма
1.2.2005. oblast rada 23

24. БЕОГРАД 1867.године
18. aприла 1867.године Али Риза паша предаје књучеве града кнезу Михаилу
24

25. Спољна политика
 Илија Гарашанин –
руководи покретима
за уједињење Срба
 Склопљени су
договори са Грчком,
Румунијом, Црном
Гором и Бугарском у
циљу ослобођења од
Турака.
Илија Гарашанин
1.2.2005. oblast rada 25

26. Културни напредак
 1868
. изграђено Народно
позориште.
 1866 – Oрганизована
поштанска служба, а
две године касније
издаје се новац са
ликом кнеза
Михаила
1.2.2005. oblast rada 26

27. Културне установе
 . Период друге владавине кнеза Михаила
карактерише прерастање Лицеја у
Велику школу 1863. године што
представља помак у високом школству Србије.
 Велика школа била је смештена у Капетан-
Мишино здање које је поклонио Миша
Анастасијевић „своме отечеству“ и 1905. је
трансформисана у универзитет.
 Кнез је 1864. распустио Друштво српске
словесности и уместо њега основао Српско
учено друштво, ово су били претходници
данашње Српске академије наука и
уметности.
 Тих година је почела изградња
и Народног позоришта које је
почело са радом 1869.
1.2.2005. oblast rada Капетан-Мишино здање 27

28. Брак и љубав
 Неуспели брак са грофицом Јулијом
Хуњади, приближио га је сестричини
од стрица Катарини, кнез је тада имао
40 година.
 Катарина (16) Блазнавац, рођ.
Константиновић вереница
кнеза Михаила, касније удата за
генерала
Миливоја Петровића Блазнавца.
 У патријерхалној Србији развод се
сматрао скандалом, а женидба са
блиском рођаком престављала је
“родоскрнављење”
 Цела београдска младеж је певала:
 “ Што се боре мисли моје “ песму
за коју се говорило да је испевао
сам кнез.
1.2.2005. oblast rada Јулија Хуњади 28

29. АТЕНТАТ
 У недељу, 29. маја 1868. око 10
часова ујутру кнез Михаило је
кренуо кочијама да се превезе до
Кошутњака. Са њим је ишао његов
ађутант Светозар Гарашанин, син
Илије Гарашанина, а у кочијама су
до кнеза седеле
Анка Константиновић, његова
сестра од стрица и њена ћерка
Катарина, са којом је кнез желео да
се ожени.
 Јуна 1868.г.
 Убијен кнез
Михаило приликом
шетње у
Кошутњаку.
 Кнез Михаило је имао
ванбрачног сина
Велимира (1848-1898)
који није имао право
наслеђа престола.
1.2.2005. oblast rada 29

30. 1882. године српски народ подигао је
у средини престонице споменик кнезу
Михаилу на коме су с две стране
забележена имена градова: Београд,
Смедерево, Кладово, Шабац, Ужице
и Соко, градова које је кнез Михаило
добио за Србију.
На зачељу споменика је уклесан
српски грб, а са зачеља је написано:
"Кнезу Михаилу М. Обреновићу
III. Благодарна Србија".
Споменик је дело италијанског вајара
Енрика Пација, који је био одушевљен
Србијом и њен велики пријатељ. Ово је
први уметнички споменик у тадашњем
Београду. Висок је 11 метра, на његовом
постољу су рељефи који приказују предају
кључева Београдске тврђаве Кнезу
Михаилу, док су у подножју и други
призори из древне српске историје.
Кнежева рука је испружена према
Призрену, граду на Косову.
1882. године српски народ подигао је
у средини престонице споменик кнезу
Михаилу на коме су с две стране
забележена имена градова: Београд,
Смедерево, Кладово, Шабац, Ужице
и Соко, градова које је кнез Михаило
добио за Србију.
На зачељу споменика је уклесан
српски грб, а са зачеља је написано:
"Кнезу Михаилу М. Обреновићу
III. Благодарна Србија".
Споменик је дело италијанског вајара
Енрика Пација, који је био одушевљен
Србијом и њен велики пријатељ. Ово је
први уметнички споменик у тадашњем
Београду. Висок је 11 метра, на његовом
постољу су рељефи који приказују предају
кључева Београдске тврђаве Кнезу
Михаилу, док су у подножју и други
призори из древне српске историје.
Кнежева рука је испружена према
Призрену, граду на Косову.
1.2.2005. oblast rada 30

31. Кнез Милан Обреновић
 Кнез Милан
Обреновић је рођен у
Марашештију, близу
Јашија у Румунији
22. августа 1854. године
на велепоседу свога оца
Милоша, сина брата
кнеза
Милоша Обреновића,
Јеврема.
рођен: 22. август, 1854
Марасечи, Јаши, Румунија
преминуо: 11. фебруар, 1901
Беч, Аустрија, Аустро-Угарска
рођен: 22. август, 1854
Марасечи, Јаши, Румунија
преминуо: 11. фебруар, 1901
Беч, Аустрија, Аустро-Угарска
1.2.2005. 31

32. Владавина Намесништва
1869-1872
 Намесништвo
1. Миливоје Петровић
Блазнавац,
2. Јован Ристић,
3. Јован Гавриловић
Миливоје Петровић
Блазнавац,
1. Јован Ристић,
1.2.2005. oblast rada 32

33. 1.2.2005. oblast rada 33

34. Краљ Милан Обреновић
Краљ Милан Обреновић
Краљ Милан Обреновић IV
рођен: 22. август, 1854
Марасечи, Јаши,
Румунија
преминуо: 11. фебруар, 1901
Беч, Аустрија,
Аустро-Угарска
1.2.2005. oblast rada 34

35. Стари двор саграђен за краља Милана 1882.године
данас Скупштина града Београда
1.2.2005. oblast rada 35

36. Народни музеj - jедини сачувани грб породице
Обреновић Аутор: Радоjица Гавриловић
1.2.2005. oblast rada 36

37.  Текст је написао Јован
Ђорђевић (13/11 1826,
Сента — 9/4 1900, Београд
), књижевник, оснивач
Српског народног
позоришта, аутор текста
химне Краљевине Србије
(Боже правде).
Даворин Јенко (1835. -
1914.) је био познати
словеначки композитор и
диригент. Рођен 1835. у
Дворју код Крања, a умро
1914. у Љубљани.
Поставши диригент
Српског народног
позоришта, ствара музику
за "Боже правде" која је
касније постала српска
национална химна)
1.2.2005. 37

38. 1.2.2005. oblast rada 38

39. 1.2.2005. oblast rada 39

40. 1.2.2005. oblast rada 40

41. 1.2.2005. oblast rada 41

42. 1.2.2005. oblast rada 42

43. Намеснички устав 1869
 1869 – Намеснички
устав(циљ да се смањи
апсолутизам кнеза, али је
он могао да поставља 1/3
народних посланика – што
је обезбеђивало утицај на
скупштину).
 Народна скупштина није
имала право
законодавне
иницијативе.
1.2.2005.
1869 – Намеснички устав
43

44. Ратови за независност
1876-1878
 1875 – Велики устанак отворио
Источно питање
(опстанак Турака на Балкану)
 Јавно мњење у Србији било је за
рат.
 Русију упућује у Србију 2.500
добровољаца.
 команду над српском војском
преузео је руски генерал
Черњајев, a међу познатијим
учесницима рата може се
убројити и потпуковник
Рајевски
 (гроф Вронски из Толстојевог
романа “ Ана Карењина “
1.11.2009.
област рада
Историја
44

45. Ратови за независност
1876-1878
 Децембар 1877 – Србија улази у
рат када је победа Русије била
извесна
 Ослобођени градови
 Ниш,
 Лесковц,
 Пирот ( 28.децембра 1877.године)
 Врање,
 Прокупље
 и Куршумлија.
 Извиднице једне јединице српске
војске појавиле се у Дечанима
(јануара 1878)
 1876 – почетак рата и победа
Срба код Шуматовца
(Алексинац)
 Пораз код Ђуниса – од тежег
пораза Србија се спасила када
је Александар Други
ултиматумом приморао
Турску да потпише примирје.
 Април 1877 – Русија
објавила рат Турској
1.2.2005. област рада 45

46. Униформа српске војске. 1876. г.
Битка код Ђуниса 1876.године
1.2.2005. oblast rada 46

47.  Александар
Други
1.2.2005. oblast rada 47

48. Санстефански мир 1878.
 Крај ратова за независност
 Одлуке
Србија, Црна Гора и Румунија добиле независност
1. Територијална проширења Црне Горе(знатно увећана),
Србија (незнатно увећана)
2. Створена Велика Бугарска(Од Црног мора до Дрима) чиме је
обезбеђено присуство Русије
1.2.2005. oblast rada 48

49. Средина 1878 – Берлински конгрес
(Ревизија Санстефанског мира)
 Србији, Црној Гори и Румунији потврђена независност
 Нишки, Пиротски, Врањски и Топлички округ у саставу Србије
 Бугарска подељена на Источну Румелију и Кнежевину Бугарску
 Аустро-Угарској дата на управу Босна и Херцеговина.
 „Зар мир света да зависи од српских граница!“ – Ото фон
Бизмарк. Иако је имао такaв став у важним одлукама гласао у
корист Србије
49

50. Ото фон Бизмарк
 Кнез Ото фон Бизмарк (
нем. Otto von Bismarck),
војвода од Лауенбурга (
1. април, 1815 – 30. јул 1898)
је један од најважнијих вођа
у деветнаестом веку; као
премијер
пруског краљевства (1862 -
1890.) ујединио је Немачку
серијом победоносних
ратова после којих постаје
први канцелар (1871-1890)
немачког царства.
1.2.2005. oblast rada 50

51. ООдд ссттииццаањњаа
ннееззааввииссннооссттии ((11887788))
ддоо ММаајјссккоогг ппррееввррааттаа
((11990033))

52. Краљевина 1882.године
 1881 – Тајна конвенција
између кнеза Милана и
Аустро-Угарске
 Аустрофилска политика Србије
према северном суседу.
 Аустро-Угарска
најповлашћенија нација.
Изградња пруге Београд -
Ниш Врање - Пирот
захваљујући Аустро-Угарској.
 1882 – проглашење кнеза
Милана за краља
 Краљевина Србија
Краљ Милан Обреновић
1.11.2009. област рада - историја 52

53. Краљ Милан
Обреновић IV
рођен: 22.
август, 1854
Марасечи, Јаши,
Румунија
преминуо: 11.
фебруар, 1901
Беч, Аустрија,
Аустро-Угарска
Портрет са слике је дело
сликара Стеве Тодоровића,
и настао је 1881. године.
Налази се у Музеју града
Београда.
1.2.2005. oblast rada 53

54. Народна радикална странка
 Темељ социјалистичко учење
Светозара Марковића
 Залагала се за: парламентарни
систем и широку локалну
самоуправу.
 На спољњем плану залагала се
за: уједињење српства,
регулисање односа са Бугарима
и осталим балканским народима
и ослонац на Русију.
 Председник: Никола Пашић
 Истакнути чланови:
 Пера Тодоровић,
 Коста Таушановић,
 Лазар Пачу.
 . 1.11.2009.
област рада 54 Никола Пашић

55. Тимочка буна
 1883 – Тимочка буна на
подстрек радикала,
разлог буне је био
прикупљање оружја од
народа од стране краља
Милана. Због тога је
дошло до завођење
апсолутизма краља
Милана и ослањање у
спољној политици на
Аустро-Угарску.
1.2.2005. oblast rada 55

56. Либерална странка
 Заступала либералне групације у
Србији.
 Залагала се за:
1.Увођење већих уставних права,
2. Jачање скупштине,
3. Jасан положај државног савета и
министара.
 Председик: Јован Ристић
 Бирачи ове странке били су у
слојевима финансијских магната
и високог свештенства.
Јован Ристић
1.2.2005. oblast rada 56

57. Напредна странка
 Основана на основу ставова
Уставобранитеља.
 Залагала се за слободу говора, писања,
штампе, удруживања.
 Програм се у великој мери поклапао са
либералима.
 Због тога су често долазили у сукоб око
бирача.
 Одана династији Обреновић и названа
„дворска странка“.
 Председник: Милутин Гарашанин.
 Истакнути чланови:
 Милан Пироћанац
(први председник напредњачке владе),
 Стојан Новаковић
(истакнути историчар и реформатор).
 Престали да постоје крајем 1896.г. када је
краљ Александар одбацио њихову политику.
Милутин Гарашанин
1.2.2005. oblast rada 57

58. Милан Пироћанац
 Милан Пироћанац, 7. јануар
1837, Јагодина – 1. март 1897,
Београд, правник и политичар.
 Милан Пироћанац
 Отац Стеван Недељковић,
пореклом из пиротског краја,
учествовао је у устанцима и
касније достигао положај
среског начелника у Књажевцу.
Мајка Милица, из јагодинског
округа, прво је била удата за
војводу Павла Цукића,
Карађорђевог саборца.
1.2.2005. oblast rada 58

59. Српско – бугарски рат 1885
 Војни удар у Бугарској.
 Супротно одлукама Берлинског конгреса
ујединиле су се Кнежевина Бугарска и
Источна Румелија.
 Србија без објаве рата напала Бугарску и
поражена је код Сливнице.
 Бугари заузели Пирот.
 Интервенцијом Аустро-Угарске склопљен
мир 1886.г. у Букурешту без територијалних
промена.
1.2.2005. oblast rada 59

60. 1888 – Нови устав
 1888 – Нови устав(копија Белгијског
устава).
 Устав је давао већа овлашћења скупштини,
гласање постало непосредно и тајно.
 Објављене су слободе штампе, зборова,
удруживања док је судовима гарантована
независност и уведен висок степен локалне
самоуправе.
 Устав је био договор краља Милана и
радикала.
1.2.2005. oblast rada 60

61. Намесништво ( 1889 -1893)
 1889 – абдицирао у
краљ Милан у корист
сина Александра који је
имао 13 година
 Државом владало
Намесништво на челу са
Јованом Ристићем.
Радикали постали
владајућа странка.
Заокрет у спољној
Јован Ристић
политици.
1.2.2005. oblast rada 61

62. 62
Александар
Обреновић
14. август. 1876 - 29. мај.(јк)/11.
јун 1903
Период 1889-1903
Претходник Милан Обреновић
Наследник Петар I Карађорђевић
Отац Милан Обреновић
Мајка Краљица Наталија

63. Александар Обреновић
 1893.г. – државним ударом Александар
(17 година) преузео власт и прогласио се
пунолетним. Суспендовао устав из 1888
и вратио на снагу устав из 1869.
 Ни устав из 1869 није поштовао јер је у
последње три године 19. века завео лични
режим.
 Женидбом са Драгом Машин долази до
незадовољства у народу.
 1901 – Октроисани(„даривани“,
уствари наметнут) устав.
 Овим уставом створен дводомни систем
(Народна скупштина и Сенат).
 Незадовољство војске, чести државни
удари, прекинута демократизација
довели су до тога да се против њега
склопи завера.
1.2.2005. oblast rada 63

64. Мајски преврат 1903
 Под вођством капетана
Драгутина Димитријевића
Аписа 29. маја 1903
завереници су продрли у
двор и убили краља и
краљицу.
 Мајски преврат, крај
династије Обреновић, краљ и
краљица убијени, а на њихов
престо дошао Краљ Петар
Први Карађорђевић,
унук Карађорђа.
ААППИИСС
1.2.2005. oblast rada 64

65. Kraj
 Rezime
– Komentar 1
– Komentar 2
1.2.2005. oblast rada 65