2. 8.1. Области вулкана на Земљи
❖ Средоземна: Етна, Везув,
Санторини, Вулкано,
Стромболи ...
❖ Атлантска: Исланд (Хекла,
Лаки ...), Мон Пеле ...
❖ Афричка: Килиманџаро,
планина Кенија ...
❖ Ватрени појас Пацифика:
Камчатка (Кључевскаја Сопка),
Курилска и Јапанска о-ва
(Фуџи), Филипини, Нова
Гвинеја, Нови Зеланд, Аљаска
(Катмаја), Сев. Америка
(Попокатепетл, Оризаба...),
Анди (Котопакси, Чимборасо,
Аконкагва ...)
3. 8.2. Вулкани и вулканска активност
❖ Вулкан → отвор у кори Земље кроз који
гасови, пепео и магма бивају истиснути на
површину.
❖ Важан фактор у обликовању изгледа вулкана
је киселост магме:
a) са више SiO₂ je кисела и гушћа (већи
степен вискозности) → купасти
вулкани,
б) са мање SiO₂ је базна и ређа (мањи
степен вискозности) → штитасти
вулкани.
б)
❖ Температура магме: 1000-1500 °С
❖ Вулканска активност и земљотреси су
најразорније природне катастрофе.
а)
4. 8.3. Делови вулкана
❖ Вулканска купа → настаје нагомилавањем магме
и пирокластичног материјала око кратера.
❖ Кратер → отвор на врху вулканске купе кроз који
долази до избацивања или изливања магме и
пирокластичног материјала. Осим главног, код
неких вулкана се јављају споредни (паразитски)
кратери.
❖ Калдера → настаје уништавањем вулканске купе
услед експлозивног пражњење магматског
огњишта
❖ Штитасти вулкани немају купу јер им је магма
базна па се разлива на широј територији
формирајући вулканске платое или штитове
(Хаваји).
5. 8.4. Подела вулкана на основу начина рада
❖ Експлозивни → имају калдере. Избацују гасове,
пару, пирокластични материјал а ретко лаву.
Што је вискозност магме већа гасови се теже
ослобађају. Величина избаченог пирокластичног
материјала варира од ситнозрног (чађ, пепео,
лапили, прашина) до крупнозрног (вулканске
бомбе и блокови).
❖ Лавични → имају мирно изливање магме ниске
вискозности → Хавајски штитасти вулкани
❖ Стратовулкани → наизменичан експлозивни и
лавични рад. Имају најправилније вулканске
купе (Fuji, Mayon → Филипини). Најчешћи су у
зонама субдукције.
6. 8.5. Вулканизам и тектоника плоча
❖ Вулканизам конвергентних граница → Ватрени појас Пацифика, Медитеранска област (дуж
ивица Афричке, Арабијске и Евроазијске плоче). Океанска плоча се подвлачи под континенталну,
зарања у астеносферу и топи се. Новонастала магма је мање густине, лакша је, издиже се и топи
околне стене, меша се са њима и често избија на површину
7. 8.6. Вулканизам и тектоника плоча
❖ Вулканизам дивергентних граница → подручје централноокеанских гребена →
настанак нове коре. Услед ниског притиска (тзв, „празног простора“) магма се издиже
из астеносфере и мирним ерупцијама се излива на дно океана у виду јастучасте лаве
(„pillow lava“)
8. 8.7. Вулканизам и тектоника плоча
❖ Вулканизам врућих тачака (hot spots) није везан за границе тектонских плоча.
❖ Вруће тачке формирају низ вулканских острва услед кретања тектонских плоча изнад њих.
Најпознатији је Хавајски лук.
9. 8.8. Поствулканске појаве
❖ Фумароле → пукотине из којих избијају водена пара и гасови; од 200 – 900 °С.
❖ Солфатаре → избацују водену пару и сумпорна једињења; од 200 – 400 °С.
❖ Мофете → избацују угљен-диоксид (испод 100 °С)
❖ Гејзири → термални извори са ритмичким начином рада због сложеног система
подземних канала (температура им је изнад 100 °С)
❖ Термални извори → температура воде у вулканским пределима је око 90 °С