1. Оноре де Балзак
Људска комедија
Чича Горио
“Домовина ће пропасти ако се очеви
буду презиарли.”
“Али, запамтите добро: ова драма није
ни измиишљотина ни роман. All is
true,она је толико истинита да свако
може уочити њене битне састојке,
можда чак и у свом срцу.”
2. БИОГРАФИЈА
(1799 -1850)
Аутор је Људске комедије.
Отац је француског реализма и
теоретичар реализма у
Предговору Људској комедији.
Први је француски
професионални писац.
Уздигао се из сиромаштва до
славе и успеха упркос
многобројним падовима, дуговима
и сукобима са издавачима.
Предан је писању. Имао је 36
година када је издао Чича Гориа,а
већ је за собом имао 24 завршена
романа.
Знате ли колико има ноћи колико
нисам спавао? Четрдесет и две.
Оноре де Балзак
3. ЉУДСКА КОМЕДИЈА
Оноре де Балзак Данте Алигијери
Људска комедија – циклус романа Божанствена комедија – eп
Критика капиталистичког друштва – приказ Критика средњовековног друштва –
свих слојева француског друштва приказује све друштвене сталеже, посебно
Балзаковог времена се критички односи према свештенству
Овостраност, садашњост, стварност Оностраност, трансцеденција, живот после
смрти
Књижевност као огледало стварности Књижевност као алегоријска визија
100 романа 100 певања –епа; уводно и по 33 главе
сваког од 3 дела
3 дела – Нарави 19. века – деле се 3 дела Пакао
студије на 6 подгрупа (призора
Чистилиште
живота)
аналитичке
Рај
филозофске
4. Отац/Чича Горио
Врста романа: реалистички, социјални, роман
карактера, психолошки
Тумачење наслова: у француском језику реч pere
има два значења: 1. родитељ, 2. старији
господин (чича), у роману лик се може
посматрати и разматрати у оба контекста: уже и
шире социјалном контексту
Посвета: Sent-Hillaireu – зачетнику теорије
прилагођавања у животињском свету, ту теорију
Балзак настоји да примени и на људе и људске
прилике.
5. Тема и структура романа
Друштвени успех и успон у градској средини и
болесна очинска љубав која доводи до личног и
друштвеног слома
Композиција: укрштена, преплитање судбина
Три фабуларна тока у вези са три главна лика:
Друштвена афирмација студента Ежена де
Растињака- пут ка “успеху”
Болесна љубав оца према ћеркама Делфини и
Анастасији- трагична судбина чича Гориа
Тајанствени живот одбеглог робијаша Вотрена
6. Увод – најава теме, описи места и
времена радње
време радње
детаљни, минуциозни описи
екстеријери: градска панорама, четврти, улице
интеријери: куће, салон, будоар, позориште
Портрети ликова: спољашњи изглед, психичке
особине, међусобни односи ликова једних према
другима, однос лика према другима, однос других
према лику, појединцу
7. Пансион Вокер – место радње и слика друштва
Послуга: слуга Кристоф и куварица
Силви
Чича Ежен де Гђица Пролазна
Горио – Растињак – Мишоно- соба
осирома студент права шпијунка
шени
творнич
ар
Двориште Вотрен – одбегли г. Поаре -
– узгаја робијаш, опасан
животиње
Гђа. Вокер –кућа је Гђа. Кутир и Викторина Врт –
Свиње, огледало власнице Тајфер – рођаке користи
зечеве,
кокошке, Трпезарија – непријатан Салон је “антисалон” – за
једу задах, ружнија страна беда, трошност, садњу
сплачине салона сиромаштво, устајалост, поврћа
из кухиње
место састајања, дно, људски талог
разговори
8. Време радње, фабула
Фабула је хронолошка: започиње 1813. и
траје до 1820.
Приповедање је јасно и често прпораћено
приповедачевим коментарима(свезнајући
приповедач) који су најчешће иронични.
Уз друштвену критику приказује и
криминалистички заплет везан за Вотрена и
љубавну фабулу- повезану са Викторином и
Гориовим ћеркама Анастазијом и
Делфином.
9. Описи-екстеријери и интеријери
екстеријери:...наведите их, прочитајте одломке из
романа
интеријери:...наведите их, прочитајте одломке из
романа
11. Ежен деРастињак
Осиромашени племић из
провинције, користи љубав
породице и њихову веру да ће
их спасити успехом.
Студент права у Паризу
Жељан успеха и успона на
друштвеној лествици
Живи у пансиону Вокер
Позива се на даљу рођаку
војвоткињу де Бозеан
Започиње љубавну везу са
Делфином де Нисежан, млађом
ћерком чича Гориа
Палћа сахрану, погреб, чича
Гориа
Одлучује да освоји Париз свим
расположивим средствима
12. Чича Горио
Осиромашени
творничар(произвођач)тестенине
Болесно привржен својим ћеркама –
Анастасији и Делфини
Ћерке га искориштавају и исцрпљују
и физички и материјално
Умире напуштен, сам и заборављен,
у поткровљу пансиона Вокер у
друштву Растињака јер се ћерке
нису стигле да се поздраве са њим
Ја сам једини кривац, али кривац из
љубави...
13. Вотрен
одбегли робијаш
преварант, добро познаје париско друштво и
механизме преко којих оно функционише
заговорник је идеје да се томе треба прилагодити
иначе у супротном човек не може у таквом друштву
да опстане
завршио је...