1. Johan Volfgang Gete

2.  Sve što sam ikad napisao
samo je “sušta velika
ispovest”.
 Ovo su reči jednog od
najneobičnijih velikana
svetske literature, Johana
Volfganga Getea. I zaista
jeste tako: njegovo najveće
umetničko delo je njegov
bogat i uzbudljiv život.

3.  Rođen je u Frankfurtu na Majni 1749. godine, u
starinskoj ali imućnoj porodici. Kao mali, imao je
priliku da gleda klasično francusko pozorište, dramu
visokog stila i vesele potorišne igre sa pevanjem.
 Svoja znanja je stekao u očevoj biblioteci, a delom su
ga podučavali prijatelji porodice i domaći učitelji.
Izučavao je književnost raznih epoha, interesovao se za
anataomiju, filologiju, hemiju, optiku, geologiju i
botaniku.
 Godine 1765. otisao je u Lajpcig, da bi po očevoj želji
studirao prava.

4.  Umesto nauke “studirao” je raskalašni i razuzdani
život, i to u tolikoj meri da su ga roditelji nakon tri
godine teško bolesnog vratili kući.
 Nakon oporavka, nastavio je studije u Salcburgu i tu je
počeo da izučava hemiju i medicinu.
 Tamo je na svoju radost upoznao Herdera, koji je
osetio njegovu genijalnost i uputio ga na Bibliju,
Homera, Šekspira, kao i na vrednost i lepotu narodnih
umotvorina.
 Tragajući za narodnim pesmama, doživeo je još jedan
susret, a to je susret sa Frederikom, koju je beskrajno
voleo, ali i napustio.

5.  Drugi niz godina ga je
grizla savest što ju je
ostavio, zbog čega je u
svojim delima, često
prerušen u neki lik,
osuđivao sebe zbog toga.
Frederika je bila polazna
inspiracija za stavaranje
lika Margarete u delu
Faust.

6.  Završio je studije u Strazburu i vratio se u Frankfurt da
bi postao advokat.
 Međutim, umesto advokaturom počeo je da se bavi
književnošću.
 Otac ga šalje u Vacler da radi na tzv. Carski sud, ali je
Gete pobegao u Vajmar i od male kneževine, napravio
najveći centar kulturnih zbivanja.
 Boravak u raznim mestima, posebno u Rimu
predstavljalo je nadahnuće za zbirku pesama Rimske
elegije, ali i za slikanje i mnoge crteže.

7.  Povratkom u Vajmar započela je faza klasicističkog
perioda njegovog stvaranja. Izašavši iz te faze, vezao se
za pokret poznat kao “bura i navala”.
 Pisao je pesme, balade, epove, romane, naučne
rasprave i drame.
 Poznata dela: Faust, Torkato Taso, Rimske elegije,
Lisac Rajneke, Jadi mladog Vertera, Vilhelm Majster i
dr.
 Umire 1832. godine.

8. • „Gete je Faustovim antagonizmom izrazio ono
najljudskije, i u njemu i u svima nama. Klackalica
dobra i zla prevagne nekad na jednu, a ponekad na
drugu stranu i upravo to je ono što Fausta izjednačava
sa običnim čovekom.
• Čini ga čovekom, a ne nadčovekom. Njegovo htenje
nemogućeg je toliko ljudska osobina, toliko naša.
Mefisto u Faustu je i Mefisto u nama. On je sastavni
deo čoveka uopšte.

9. • U Geteovom junaku Faustu oličeni su svi ljudi. Svako u
sebi nosi zrno mefistofelovskog zla i Margaretine
dobrote, i ta dva elementa su u stalnom prožimanju.
• U jednom trenutku nadjača pozitivna strana, u nekom
drugom trenutku negativna, ali su one uvek u
međusobnom prožimanju i neprekidnom pomeranju
granice koja ih deli. Takav je Faust. A nalik njemu i svi
mi.“
Mirjana Ivanković

10.  Delo je sačinjeno od celina koje nisu međusobno
povezane, već su to zbivanja na Faustovom putovanju
sa Mefistofelom.
 Pre Prvog dela tragedije nalazi se Posveta, Predigra na
pozornici i Prolog na nebu.
 U Posveti javlja se obraćanje 'lelujavim obličjima'. Ta
obličja predstavljaju mladost i drugarstvo. Postavlja se
pitanje hoće li se to sada zadržati. Pesma je
neodređena, nije u potpunosti jasno kome se peva.

11.  Predigra na pozornici opisuje razgovor između
Upravnika, Pozorišnog pesnika i Šaljivog lica.
Razgovaraju o tome kakvo delo treba stvarati.
Upravnik želi da ugodi publici stoga se zalaže za
zabavno delo koje odgovara ukusu publike, Pozorišni
pesnik želi da se on iskaže u delu, a Šaljivo lice govori
da delo treba stvarati za buduća vremena, a ne za
sadašnjost.

12.  Prolog na nebu govori o razgovoru Boga sa palim
anđelom Mefistofelom. Djavo govori kako su svi ljudi
skloni kratkovečnim i prolaznim uživanjima, a Bog se
protivi navodeći kao primer učitelja i doktora Fausta.
Mefistofel i Bog sačine opkladu da će demon navesti
Fausta na grehe.
 Prvi deo tragedije podeljen je na više celina.

13.  U Noći Faust jadikuje kako je on, 'magistar, doktor
čak', i dalje bez novca, imanja, slave ni visokog znanja.
Zbog toga on se odaje magiji i traži da mu se duhovi
obrate. Faust traži odgovore u knjigama, ali mu se
javljaju različiti znakovi. ( Znak Makrokosmosa i znak
Zemnog Duha ).
 Duh mu se javlja i govori kako on nije božanstven kao
što misli, nego je i on sam duh. Faust se sruši od tuge.
Razgovor sa duhom prekida Vagner, i teče razgovor o
učenosti i idealu kome treba da teži učenost.

14.  Nakon što je učenik otišao, Faust se sprema da izvrši
samoubistvo. U suicidu ga prekida hor anđela, žena i
učenika i Faust govori 'Zemlja mene opet ima!' Ovo je
noć pred Uskrs pa se Faustovo duhovno prerođenje
poredi sa Isusovim vaskrsenjem.
 Pred kapijom učitelj Faust zajedno sa Varnerom
susreće komšije, momke, sluškinje, đake, građanine i
vojnike. Ljudi razgovaraju o ljubavi, praznicima, vojsci;
pevaju. Nazdravlja se u doktorovo ime. On ne napušta
ljude ni kad su bili teški dani. Produžujući dalje, Faust
je spazio psa iza kojeg se 'plameni vrtlog dug povlači
duž staze njegove'. Očigledno je da je pas ostao bez
gospodara, pa ga Faust priziva sebi i vodi ga svojoj
kući.


15.  U Faustovoj sobi plameni pas se pretvara u Mefista. On
želi da skolpi savez sa Faustom, ali kasnije tek, da ode i
da se vrati. Ali, ne može otići jer ga pentagram
sprečava, i traži od Fausta da orkloni zaštitni znak.
 Faust odbija, ali Mefistofel naredi pacovu da
preoblikuje pečat uklesan u drvo i beži nakon što su
duhovi uspavali domaćina. Mefisto se kasnije vraća i
sklapa savez sa Faustom – djavo će njemu slušiti na
ovom svetu, kao što će Faust njemu u duhovnom.
 U Auebrahovom podrumu u Lajpcigu Mefisto
dokazuje svoju moć čineći da vino curi iz drveta.

16.  Mefisto podaruje Faustu mladost pomoću napitka
skuvanog u Veštičinoj kujni.
 Na Ulici Faust prvi put primećuje Margaretu koja
nakon njegovog udvaranja postiđeno ode. Doktor od
djavola zatraži da mu pribavi Gretu, a Mefisto
odgovara da takvo čisto, nevino čeljade nije lako
obmanuti. Traži strpljenje od Fausta, ali mu Faust
zahteva da što pre pronađe način da navede devojku da
se zaljubi u njega. Mefistofel se upoznaje sa
komšinicom Martom i sa Margaretom lično. Nagovara
ih da se sretnu u bašti.

17.  U Bašti Mafistofel šeta sa
Martom, a Faust sa
Gretom. Doktor izjavljuje
ljubav, a Greta uzvraća. Da
bi stigla do bašte,
Margareta je trebala da
uspava majku napitkom,
ali je ona mesto toga ubija.

 Kasnije, Noću, Gretin brat
Valentin, vraćajući se iz
vojske, mačuje se sa
Faustom, gde ga ovaj ubija.
Greta rađa vambračno
dete, čini čedomorstvo i
završava u tamnici i na
vešalima.

18.  U Valpurginoj noći Mefisto ispunjava želju Faustu,
pokazuje mu put od božanski visina do vatrenog pakla.
 San Valpurgine noći opisuje zladnu godišnjicu kralja i
kranjice vila ( čiju je priču u svom deluopisao i Šekspir
). Na ovoj godišnjici se ismejavaju Getovi savremenici.
 Na kraju prvog dela Faust beži od Grete koja je pred
pogubljenje.

19.  Najznačajniji likovi u Faustu su: Faust, Mefistofel
(Mefisto), Margareta (Greta).
 -FAUST-
- Teži da što više ovlada ljudskim saznanjima, zbog
čega izučava medicinu, prava, filozofiju, teologiju i magiju.
-Oslobađajući se svega što je zemaljsko, on se vezuje
za nebesko. I dok se predaje saznavanju i odgonetanju
sveta, običan život mu se otima i čini mu se nedostupnim.

20. -Faust je došao do istine da je čovekovo znanje
nedovoljno da se ovlada svetom i tajnama koje on krije.
Čovek je uvek nedorečen, nikad potpun, a njegovo
znanje uvek sićušno, jednostrano i nedovoljno. Faust
uviđa čovekovu ništavnost:
"Crvu sam jednak ja koji rije po prašini".
U takvom raspoloženju pomišlja na samoubistvo.
- Ipak, nadvlađuje želja za životom.
-Faust je uveren da se čulno u njemu neće uzdići
iznad uma. Predodređen za nauku nije se mogao snaći
u svakodnevnom životu pa je zato nosio osećaj
nesigurnosti.

21.  Vođen Mefistofelom
zaboravlja nauku i odaje se
čulima. Podmlađen za
trideset godina, Faust se
zaljubljuje u Gretu.
 Kad nalazi Gretu pokušava
da je spasi, ali ne i po cenu
da izgubi započeti život.
Ne ostaje sa njom, već s
Mefistofelom odlazi u nove
pohode.

22. -Faust oličava čovekov duh nemirenja sa
postojećim, onu večnu želju bića da se snagom uma
probije kroz neslage nepoznatih mrklina, da od njih
bar nešto otme kako bi bio bliži istini.
-Ali Faust, u svojoj nemoći da ovlada apsolutom,
simbolički je izraz i čovekove malenkkosti i tragičnosti
spram hladne veličine sveta, čije se tajne ne mogu
sasvim razumeti.

23. -Mefistofel-
- Mefistofel kao satana nije neprijatelj božanskog
porekla, što se vidi iz Prologa na nebu.
-Mefisto je simbol zla i mraka, njegova energija je
usmerena protiv života. Mefistofel je lukav i pokvaren
te nastoji da humane vrednosti života izloži poruzi,
podsmeva se bez osećaja, laže, uživa u zlu i ubistvima.
Mefistofel za sebe kaže da je kritičar i negator svega
postojećeg.

24. -Najpre se pojavljuje kao crni pas, a zatim kao
otmeni mladić. Poziva Fausta da se preda čulnosti,
strastima i svim varkama sveta.
- On Faustu otkrima i pokazuje šta je čista ljubav,
kako se tone u glib nemorala, a sve sa namerom da vi u
Faustu poništio ono što je svetlo i visokoumno.
Mefistofel postaje pokretač i gospodar Faustovog
života.
- Gete kaže da:
"Mefistofelesa ne možemo tretirati kao izrazito
destruktivnu pojavu koja apsolutno štedi čoveku, već
kao činjenicu i faktor otrežnjenja i kompleksnijeg
sagledavanja sveta i čoveka."

25. -Margareta-
-Greta ima četrnaest
godina. Obeležava je
moralna čistota i
mladalačka
zainteresovanost za
otmenost, ozbiljnost, za
sve što se razlikuje od
malograđanske
učmalosti.

26. - Iskrena, skromna, naivna, spremna da voli više
od drugih. Pri prvom susretu sa Faustom ništa nije
izmislila, govorila je iskreno i otvoreno o sebi, svojim
obavezama i nevoljama.
- Na planu osećanja ona je superiornija u odnosu
na Fausta: voli predano, intezivno, spremna je na sve.
Zbog čistih osećanja navukla je na sebe prezir sredine i
uvrede brata. Čak ni u smrtnom času ona nema reč
prezira prema Faustu. U ime ljubavi želi da stradanjem
svog tela izbavi svoju dušu. Ona zna da se nikako
drugačije, nikakvim bekstvom, ne može spasiti grešno
biće. Od svega se može pobeći, ali ne i od sebe.