Obrazovanje

1. ОБРАЗОВАЊЕ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ
СРБИЈИ

2. РЕСАВСКА ШКОЛА
 Ресавска школа постојала је током прве половине 15. века и радила је у
оквиру Манастира Манасије, који је подигао деспот Стефан Лазаревић, као
своју задужбину.
 У њој су се окупљали учени монаси писци, преводиоци, књижевници,
преписивачи који су украшавали рукописе и књиге, због чега је манастир
представљао симбол духовности и просвећености током неколико наредних
векова. Један од главних сарадника Ресавске школе био је Константин Философ.
 По правилима ове школе радило се у Љубостињи, Хиландару, Пећкој
патријаршији, Дечанима, а утицај се осећао и у Македонији, Бугарској, Румунији
и Русији.

4. ОРГАНИЗАЦИЈА ШКОЛЕ
 Стефан је у својој задужбини, готово одмах по оснивању, започео да организује школу — центар за превођење и
преписивање књига.
 У њему је окупио велики број вредних калуђера, који су се ту бавили преписивањем, исправљањем старијих
рукописа и превођењем новијих књижевних дела. На његов позив су долазили учени калуђери са Свете горе да
преводе дела са грчког језика.
 Ту су радили учени калуђери, писци, преводиоци, књижевници, преписивачи, који су украшавали рукописе и
књиге.Када је пала бугарска царевина (1393—6) велики број бугарских калуђера и књижевника прешао је у Србију,
а са њима и идеје Трновске школе о реформицији правописа. Један од главних руководилаца Ресавске школе био
је Константин Философ, бугарски емигрант Јевтимијеве школе у Трнову] а касније и Григорије Цамблак.
 Константин Филозоф је израдио правила новог правописа, заплетена, удешена по грчким граматичким списима, са
врло много ученог и непотребног баласта, али и са извесним подигнутим критичким мерилом. Списи поправљени
по начелима и у духу ове школе брзо су постали веома цењени, а Манасија велики духовни и просветни центар
деспотовине и вековима била симбол просвећености, остављајући велики утицај на наше писаре 16.. и 17. века.
 Поред превода и преписа у Ресави, од оригиналних радова, написано је Житије деспота Стефана Лазаревића од
Костантина Филозофа.

7. Библиотека
 Деспот Стефан је у манастиру имао велику библиотеку,са преко 20.000 књига у рукопису. На његов захтев
у Љубостињској пустињи, мушка монашка насеобина, око манастира Љубостиње је преведен Стари завет и
Зонара. Игумана Лесјамског манастира Венедикта слао је у Свету гору да му преведе „Шестоднев Јована
Златоустог“.
 Од књига ове библиотеке данас се у Манасији чува један део и део другог рукописа, док се у Светој гори у
манастиру Костомониту налази Теофилово тумачење јеванђеља, а један број ових рукописа доспео је и у
Русију, где се и сада чува. У Одеси се налази један рукопис из 1420. год.
 У нашој земљи ових рукописа има у Пећкој Патријаршији и Патријаршији српске православне цркве у
Београду, а верује се и у још неким манастирима. Од књига његове библиотеке и данас се чува у Светој
гори у манастиру Кастомониту Теофилактово тумачење јеванђела.
 У библиотеци Пећке патријаршије и данас се налази један број књига из Ресавске школе, које датирају из
15. века.

8. Пропаст Ресаве
 У време турских освајања манастир Ресава делио је судбину читаве српске Деспотовине. Књижевна активност
манастира ометена је најездом Турака и пропашћу деспотовине.
 Турци су 1. августа1438. године заузели утврђену Ресаву и на веома свиреп начин се обрачунали са браниоцима.
Тада су по први пут опљачкали манастир и запалили Ресавску библиотеку. И ако су Мађари у међувремну водили
рат са Турцима, после чега је склопљен мир. утврђење у манастиру коначно је пало у турске руке маја 1458.
године.
 Један део калуђера повукао се са последњим Бранковићима у Срем и наставио је ту акцију у фрушкогорским
манастирима (нпр. у Крушедолу), други је отишао у Влашку, а затим у Русију, поневши са собом правописна
правила и списе Константина Философа, док се најмањи део окупио у Јужној Србији, у Пећкој
патријаршије и Дечанима.
 Турци су у тврђаву сместили посаду, а манастир претворили у џамију. 24. јула 1689. године, аустријска војска је уз
помоћ Срба заузела Ресаву. У периоду од 1718—1739. године, Ресава је била у аустријској власти. У тврђави је
становао један аустријски капетан са војницима. За време аустријске управе у манастиру је радила школа за
свештенике.

9. Утицаји, значај и ширење
 Преписи и преводи Ресавске школе сматрају се узорнима, по којима се до 18. века мерио квалитет
рукописа. По ресавским правилима радило се у Љубостињи, Хиландару. Утицај Ресавске школе ишао је
дубоко у Македонију, Бугарску, Румунију и Русију.
 Игуман манастира Дечани, Григорије Цамблак, постао је касније кијевски митрополит. Познат је тада био и
српски монах Пахомије Логофет, који се у Русији прославио као писац житија.
 Захваљујући раду и утицају Ресавске школе српски народ је сачувао свој језик.Матична библиотека у
Деспотовцу и Народна библиотека Србије раде на отварању сталне изложбе рукописа у просторима
манастира Манасије. У том циљу припремљени су одређени број снимака и фотокопије рукописа у
природној боји и величини.