Toplotni pojasevi
•Transferir como PPTX, PDF•
0 gostou•1,252 visualizações
posljedice zemljine revolucije
Recomendados
Mais conteúdo relacionado
Mais procurados
Mais procurados (20)
Mais de radmila10
Mais de radmila10 (20)
Último
Último (16)
Toplotni pojasevi
- 2. Да поновимо!
- 3. Током године, Сунчеви зраци падају под различитим углом
- 4. Сјеверни хладни Сјеверни умјерени Жарки Јужни умјерени Јужни хладни ПЕТ ТОПЛОТНИХ ПОЈАСЕВА
- 5. Границе топлотних појасева
- 6. Жарки (тропски) топлотни појас између сјеверног и јужног повратника годишње доба – љето обданица и ноћ трају једнако током читаве године
- 7. Умјерени топлотни појасеви између повратника и поларника изражена сва четири годишња доба обданица и ноћ различито трају
- 8. Хладни топлотни појасеви од поларника према половима сњежни и ледени покривач је сталан поларни дан и поларна ноћ
Notas do Editor
- Ротација је кретање Земље око своје замишљене осе. Земља око своје замишљене осе ротира у смеру ЗАПАД-ИСТОК. Последице ротације су испупченост Земље на екватору и спљоштеност на половима. Земља пун круг око своје осе направи за 24 часа. Тај период се зове ДАН. У току једног дана се смењују обданица и ноћ. Револуција је кретање Земље око Сунца. Пун круг око Сунца Земља направи за једну годину. Путања по којој се Земља креће на свом путу око Сунца се зове еклиптика. Последице револуције су: 1. Неједнако трајање обданице и ноћи 2. Смјена годишњих доба и 3, топлотни појасеви
- Шта је ротација? Које су посљедице земљине ротације? Шта је револуција? Колики је угао нагетости Земље према еклиптици? Којом брзином се креће Земља по еклптици? Које су посљедице револуције?
- Током године, Сунчеви зраци под највећим углом падају око екватора, а идући ка половима њихов угао постепено се смањује. Због тога количина топлоте коју Земља добија од Сунца се смањује од екватора ка половима. Неравномјерно загревање дијелова Земљине површине условило је издвајање топлотних појасева, којих има пет
- Неравномјерно загревање дијелова Земљине површине условило је издвајање топлотних појасева, којих има пет: Сјеверни хладни, Сјеверни умјерени, Жарки, Јужни умјерени и Јужни хладни
- Простире се са обје стране екватора до сјеверног, односно јужног повратника. Ово је појас високих температура, јер Сунчеви зраци током цијеле године падају под скоро правим углом. У њему нема правилне смјене годишњих доба – љето готово никад не пролази.
- Умјерени појасеви, сјеверни и јужни, простиру се између повратника и поларника. Овдје је загријавање различито у току године и зависи од годишњих доба. Највише се загревају дијелови у близини повратника због већег упадног угла Сунчевих зрака. У близини поларника, нарочито у зимском дијелу године, Сунчеви зраци падају под малим углом, те је загревање веома слабо. Идући према повратнику, љета су све топлија и дужа, а зиме краће и блаже. Према поларнику зиме су оштрије и дуже, док су љета мање топла. У оба случаја, прелазна годишња доба (прољеће и јесен) слабо су изражена. Међутим, у средишњем дијелу умјереног појаса, у којем се налази и Србија, јасно су изражена сва четири годишња доба, док су прелази из једног доба у друго постепени.
- Хладни појасеви, сјеверни и јужни, простиру се од поларника према половима. На овај простор Сунчеви зраци падају под малим углом, па је загревање веома мало током цијеле године. Само дијелови уз поларнике имају кратка и свјежа љета, кад се снијег и лед отопе. Идући ка половима, хладноће су све јаче, а сњежни и ледени покривач је сталан. Сунце на поларним тачкама излази и залази једном годишње. То значи да обданица траје пола године, а ова појава се назива поларни дан. На супротном полу је тада поларна ноћ, која такође траје пола године.