Reljef Evrope
•Transferir como PPTX, PDF•
1 gostou•7,527 visualizações
Osnovna obilježja reljefa Evrope: Praevropa, stare gromadne i mlade vjenačne planine, vulkani,nizije
Recomendados
Mais conteúdo relacionado
Mais procurados
Mais procurados (20)
Destaque
Mais de radmila10
Mais de radmila10 (20)
Último
Último (14)
Reljef Evrope
- 1. РЕЉЕФ ЕВРОПЕ
- 2. ДА ПОНОВИМО!? УНУТРАШЊЕ СИЛЕ СПОЉАШЊЕ СИЛЕ
- 3. a УНУТРАШЊЕ СИЛЕ : 1. Земљина тежа(гравитација) 2. Унутрашња Земљина топлота Епирогени Орогени Вулкани Земљотреси ТЕКТОНСКИ ПОКРЕТИ:
- 4. РЕЉЕФ ЕВРОПЕ 60% низије 80% испод 500 м. Средња НВ око 300 м.
- 5. ПРАЕВРОПА: Руска плоча Балтички штит
- 6. Скандинавско полуострвo Великa Британијa Каледонске,Гремпијске, Пенинске Ирскa Францускa Централни француски масив, Вогези, Ардени Њемачко средогорје дио Пиринејског полуострвa Мезета Родопске планине Урал СТАРА ЕВРОПА:
- 7. Алпи - Мон Блан 4.810м. Карпати - Герлаховка 2655 м. Пиринеји - Ането 3.404м. Апенини - Корно Гранде 2914 м. Динариди - Језерски врх 2.694 м. Шарско-пиндске - Смоликас 2.637 м Балкан - Ботев 2376 м. Млада Европа
- 8. Вулкани Везув Етна Стромболи Вулкано Санторини
- 9. Источноевропска Прибалтичка - Њемачко-пољска Западноевропска Панонска Подунавска - Влашка Падска Андалузија Арагонија Солунска Тесалија НИЗИЈЕ ЕВРОПЕ
Notas do Editor
- Да се подсјетимо шта које су то унутрашње силе, које покрете изазивају и које облике у рељефу Земље стварају? Унутрашње Земљине силе су Земљина тежа (гравитација) и унутрашња Земљина топлота. Дјеловање унутрашњих сила изазива тектонске покрете. Тектонски покрети се различито манифестују на површини Земље и дијеле се на епирогене, орогене, вулкане и земљотресе. СЛИКА 1 ЕПИРОГЕНИМ покретима настају континенти и океански и морски басени. СЛИКА 2 ОРОГЕНИМ покретима настају планине и котлине. Планине настају набирањем а и расједањем слојева у земљиној кори. Набирањем настају младе вјеначне планине, а расједањем старе громадне планине и котлине. Набирање је хоризонтално кретање, а настаје као посљедица бочних потисака на дијелове Земљине коре. Тако долази до савијања и набирања слојева и стијена. Посљедица тога је стварање бора. Бора је основни облик у рељефу који настаје набирањем. Вертикалним кретањем дијелова Земљине површине блокови стијена се издижу или спуштају дуж великих пукотина које се називају расједи. Расједањем, издизањем и спуштањем блокова дуж великих уздужних и попречних расједних линија настају старе громадне планине. Између расједних линија су простране котлине, често вертикалних страна СЛИКА 3 Планине се према висини дијеле на: Ниске од 500 - 1.000 м; Средње од 1.000 -2.000 м; Високе преко 2.000 м СЛИКА 4 Вулкани су обично купаста узвишења на чијем се врху налазе љевкаста удубљења – кратери. Кратери су са вечим дубинама повезани уским каналима – гротло, кроз које стално или повремено избијају врели гасови и водена пара, магма, пепео и комадићи стијена. Када магма избије на Земљину површину назива се лава. Избијање гасова, пепела и лаве назива се ерупција. До ерупција долази усљед високих температура и притисака који владају у магматском огњишту. Вулканске планине настале утискивањем магме у Земљину кору, или изливањем лаве на Земљину површину (вулкани). Земљотреси су изненадна и снажна краткотрајна подрхтавања појединих дијелова Земљине коре. Њих изазива помјерање блокова литосферних плоча дуж расједа. Хипоцентар већине земљотреса налази се на дубини око 70 км. То је мјесто настанка земљотреса. Епицентар је мјесто на Земљиној површини, изнад хпоцентра , гдје се земљотрес најјаче осјети. СЛИКА 5 Спољашње силе Под утицајем Сунчеве топлоте и Земљине гравитације – спољашњих (егзогених) сила, долази до разарања стијена, кретања воде и ваздуха. Вода и ваздух који се крећу разарају постојеће и граде нове облике рељефа. Процес дјеловања егзогених сила назива се ерозија. Ерозијом настају ерозивни и акумулативни облици рељефа. СЛИКА 6 ВРСТЕ ЕРОЗИЈЕ Постоји више врста ерозије: распадање стијена, денудација, СЛИКА 7 ријечна ерозија, СЛИКА 8 крашка ерозија, СЛИКА 9 ледничка ерозија, СЛИКА 10 абразија, СЛИКА 11 еолска ерозија.