Основни географски податци о Европи

1. ЕВРОПА – ОСНОВНИ
ГЕОГРАФСКИ ПОДАЦИ

2. Да се подсjетимо...
• Колико континената постоји на нашој планети?
• Покажи и именуј континенте на физичкој карти
свијета.
• Покажи и именуј океане на физичкој карти
свијета.
• Који континенти се налазе на сјеверној
Земљиној полулопти?
• Које континенте пресјеца Гринички меридијан?

3. ИМЕ
 „EREB“ – „ИРИБ“- тама,залазак Сунца,земља таме
 Асирска ријеч
 Према грчкој митологији Европа је била феничанска
принцеза коју је отео Зевс, и претворио у бика

4. П = 10 390 000 км²
(10,5 мил. км²)
Бр.ст. = 742 500 000

5.  Издвојила се као посебан континент, јер је имала дргачији
историјски, политички,културни и привредни - економски
развој

6. ГРАНИЦЕ  планина и
ријека Урал
 Каспијско језеро
 планина Кавказ
 Маничка
удолина
 Азовско море
 Керчка врата
 Црно море
 мореуз Босфор
 Мраморно море
 мореуз
Дарданели
 Егејско море
Кавказ
Манич
Црно море
Босфор
Дарданели

7.  Сjеверни ледени
океан (N)
 Атлантски океан
(W)
 Средоземно море
и Гибралтар(S)
Сjеверни ледени океан
Гибралтар

8. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
 Европа се налази на северној полулопти
 већим дијелом је на источној, а мањим на западној полулопти
 Eкватор је почетна паралела,
 Гринич је почетни меридијан

9.  Сјеверни поларник
 Сјеверни умјерени топлотни појас
 Мањим дијелом сјеверни хладни појас

10.  Припада континентима Старог свијета, заједно са
Азијом и Африком

11.  Заузима централни положај
међу континентима

12. Рт Нордкап
Рт Рока
Рт Матапан
НАЈИСТУРЕНИЈЕ ТАЧКЕ
71° 08‘ с.г.ш.
9° 29‘ з.г.д.
36° 59‘ ј.г.ш.

13. Значај Европе за развој других дијелова свијета
 Развој трговине, саобраћаја, трговине...
 Колонијална освајања (16.в. прекоморска освајања)
 Европеизација – поевропљавање, подвргавање европском
начину живота,попримање европске културе и цивилизације
Васко де ГамаБартоломео Дијаз

14. Европеизација – поевропљавање, подвргавање европском
начину живота,попримање европске културе и
цивилизације
Кристифор
Колумбо Фернандо Магелан

15. Леонардо
да Винчи
Рембрант Тицијан
Данте
Алигијери
Франческо
Петрарка
Вилијам
Шекспир
Лудвиг ван
Бетовен
Моцарт Михајло
Пупин
Милутин
Миланковић
Јован Цвијић Никола Тесла