BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
•Transferir como PPTX, PDF•
0 gostou•56 visualizações
broj stanovnika natalitet mortalitet prirosni priraštaj
Recomendados
Mais conteúdo relacionado
Mais de radmila10
Mais de radmila10 (20)
BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
- 2. ДА ПОНОВИМО! Површина Земље износи 510 милиона км² Море заузима 361 милион км² Копно 149 милиона км² Насељени простори на Земљи називају се ЕКУМЕНА Ненасељени дијелови копна су АНЕКУМЕНА СУБЕКУМЕНА Привремено насељени дијелови копна
- 3. ДА ПОНОВИМО! Просјечан број становника по једном квадратном километру назива се ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ Просјечна густина насељености у свијету износи 45ст/км²
- 5. Становништво је скупина људи која у неком времену насељавају одређену територију Демографија (грч.демос-друштво, графеин- описати) • Наука која проучава становништво
- 6. Број становника 2011. год. 7 мрд. Кретање броја становника на Земљи
- 7. Демографски преокрет ( преображај или демографска транзиција) нагли пораст броја становника Пописом становништва утврђује се број становника
- 8. ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА Рађање - наталитет Умирање - морталитет Природни прираштај
- 9. Наталитет број рођених Низак испод 15‰ Умјерен 16‰ и 25‰ Висок преко 25‰ Морталитет број умрлих
- 10. Природни прираштај Низак мање од 5‰ Умјерен између 5‰ и 14‰ Висок од 15‰ до 20‰ Врло висок виши од 20‰ «Бијела куга» - појава опадања броја становника усљед негативног природног прираштаја.
Notas do Editor
- Данас ћемо учити о броју становника и природном кретању броја становника, али прије тога да поновимо о предходну лекцију
- Становништво је скупина људи која у неком времену насељавају одређену територију и на њој организује свој друштвени живот. Наука која проучава становништво зове се демографија (од грч.демос-друштво, графеин-описати). Демографија проучава промјене броја становника, природно кретање становништва наталитет, морталитет, механичко кретање – сеобе (емиграције и имиграције), њихов територијални распоред и друштвена обиљежја (занимање, запосленост, имовинско стање и др.)
- Број становника у далекој прошлости је растао споро. Људи су страдали од болести, глади, природних непогода (поплаве, суше, неродне године...) и међусобног истребљивања. Први човјек на Земљи појавио се још прије 1,5 милиона година. Његова прапостојбина била је тропска област Азије и Африке. Из ње се становништво ширило и постепено населило читаву Земљу. Број људи на Земљи непрекидно расте. Рачуна се да је почетком наше ере у свијету живјело готово 200 милиона људи. У првој половини 19. вијека на Земљи је била једна милијарда људи. Средином 20. вијека овај број повећао се на 2,5мрд. Од 2011. године на Земљи живи 7 мрд становника.СЛИКА Према статистичким процјенама 2050. год. на Земљи ће живјети око 9,2 милијарде људи.
- До наглог пораста броја становника долази средином 17. вијека, и то се назива демографски преокрет ( преображај). Значи нагли пораст броја становника назива се демографски преображај – преокрет или демографска транзиција. Демографски преокрет има двије основне фазе. Прва фаза је обиљежена наглим порастом броја становника, због знатно бржег смањења смртности. Ово смањење смртности је у првом реду резултат масовног побољшања здравствених услова и заштите, и искорјењивања и сузбијања разних болести. У Европи је у 15. вијеку умрло од болести куге око 25 милиона становника, што је чинило готово четвртину њеног становништва. Друга фаза се одликује знатним смањењем рађања, дужим просјечним људким вијеком и појавом старења становништва. Број становника утврђује се пописом становништва, а циљ је да се утврди бројно стање станвништва, састав становништва и друге одлике становништва на одређеној територији ( граду, држави, кнтиненту, ргији или у свијету). Тек у 20. вијеку пописи становништва су почели да се врше сваких 10 година.
- Природно кретање становништва подразумјева промјене у броју становника изазване рађањем и умирањем становништва. У природно кретање спадају наталитет, морталитет и природни прираштај. Наталитет је број рођених , морталитет број умрлих, а пиродни прираштај представља разлику између броја рођених и броја умрлих.Све три величине представљају природно кретање становника у одређеној популацији и у одређеном времену. Ове величине се представљају одређеним бројем на хиљаду становника, па се изражавају у промилима.
- Наталитет зависи од старости и образовања становништва, религије, услова живота, те положаја жене у друштву. Према кретању стопе наталитета наталитет може бити низак испод 15‰, умјерен( средњи) гдје се стопа наталитета креће између 16 и 25‰ и висок са стопом наталитета преко 25‰. Висок наталитет имају неразвијене земље Африке, Азије, средње и јужне Америке. Низак наталитет је обиљежјеразвијених земаља свијета, што је посљедица контроле рађања и запослености жена. Морталитет у свијету просјечно годишње износи од 6‰ до 30‰. У посебним условима ( ратови, болести, природне катастрофе и сл.) може бити и већи. У неразвијеним земљама свијета морталитет је још увијек висок и трајање живота је у просјеку 40 до 45 година. У развијеним земљама свијета (Јапан, Њемачка, Шведска) просјечно трајање живота је 80 година.
- Природни прираштај може бити низак мање од 5‰, умјерен између 5‰ и 14‰, висок од 15‰ до 20‰ и врло висок виши од 20‰. Врло висок и висок пр. прираштај имају неразвијене земље свијета. Нпр У Сомалији 39‰. Умјерен и низак имају развијне земље свијета нпр. САД има 8‰. Последњих година неке од равијених земаља имају негативан природни прираштај ( Холандија, Њемачка и др.) За ове земље се каже да су захваћене «бијелом кугом», тј. Појавом опадања броја становника усљед негативног природног прираштаја.Развијене земље данас настоје да повећају, а неразвијене да смање природни прираштај. У најмногољуднијој земљи свијета Кини 1,3 мрд становника природни прираштај је био превисок, па се приступило планирању породице контролисаним рађањем (један брачни пар једно дијете). У БиХ постоје знатне разлике у природном прираштају појединих народа. Бошњачко становништво има већи природни прираштај од Срба и Хрвата, али је код сва три народа у опадању. У РС природни прираштај је 2004 године износио 1,5‰, а 2013. г износи -3,0‰. У Републици српској се сваке године рађа мањи број дјеце, у просјеку се сваке године роди мањи број дјеце у односу на предходну за 334 дјеце.