2. СУБЈЕКТОМ се исказује вршилац радње или носилац стања који означава предикат.
У служби субјекта су најчешће: именице, именичке заменице или именичке синтагме у номинативу.
Овакав субјекат назива се ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ.
• Представа је одиграна у Народном позоришту.
• Она воли да учи.
• Моја најбоља пријатељица живи у Шведској.
3. СУБЈЕКАТ МОЖЕ БИТИ:
• ГРАМАТИЧКИ (у номинативу)
• ЛОГИЧКИ (у генитиву, дативу и
акузативу)
4. ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ означава носиоца стања (тада стоји у дативу и акузативу)
или појам чије постојање се тврди или негира (тада стоји у генитиву).
У служби логичког субјекта могу бити именице, заменице или именичке
синтагме.
• Ненада је страх.
• Спава му се.
• Данас нема наставе.
7. ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ састоји се од глагола у личном глаголском облику који се слаже са субјектом у лицу, броју и род
глаголски облик казује род).
• Свако вече читам књигу.
• Он увек стиже на време.
ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ се састоји од глагола ЈЕСАМ или БИТИ у личном глаголском облику и именског дела (именица, за
придев, редни број, именичка или придевска синтагма).
• Стефан ће бити пилот. (именски предикат)
• ће бити (глаголски део именског предиката)
• пилот (именски део именског предиката)
8. Предикат може бити ПРОСТ И СЛОЖЕН.
Прост предикат се састоји од једног глагола у личном облику.
• Ја вредно учим.
Сложени предикат се састоји од два, понекад од три глагола.
У нашем језику глаголи непотпуног значења допуњавају се другим глаголима.
Та допуна је најчешће у облику ДА + ПРЕЗЕНТ, али може бити и у инфинитиву.
• Моја сестра је почела да тренира гимнастику.
9. ОБЈЕКАТ је допуна прелазних глагола. Означава трпиоца радње
означене предикатом.
Прави објекат је у облику акузатива без предлога (или у деоном
генитиву, али само уз прелазне глаголе и такав се објекат може
заменити објектом у акузативу без предлога: Донеси ми
воду!/Донеси ми воде!)
• Читам књигу сваки дан.
• Пронашли су мало, смешно маче.
У служби објекта могу бити именице, именичке заменице или
именичке синтагме.
10. ОБЈЕКАТ може бити:
• ПРАВИ (стоји у облику акузативу без предлога)
• НЕПРАВИ (у свим зависним падежима осим акузатива без
предлога)
Неправи објекат јавља се као допуна непрелазним глаголима.
У служби правог објекта могу бити именице, заменице и име3ничке
синтагме (у зависном падежу или предлошко-падежној конструкцији).
• Сви мислимо на тебе.
• Неповерљиво је одмахнуо руком.
• Стефан се извинио наставнику.
11. Прилошке одредбе за
• место: Књигу можеш да купиш у књижари.
• начин: Он врло лако памти.
• меру: Наставник је ученика више пута опоменуо.
• време: У петак се распуштамо.
• место: Идем у Лондон следеће недеље.
• узрок: Напустили смо плажу због гужве.