Распадање стена, денудација, рад река, морских таласа, ветра и леда, крашки облици рељефа

1.  OSNOVNU ENERGIJU SPOLJAŠNJIM SILAMA DAJE SUNCE.
 PROCES RAZARANJA POSTOJE IH OBLIKA RELJEFAĆ
NAZIVA SE EROZIJA.OBLICI RELJEFA KOJI PRI TOM
NASTAJU JESU EROZIVNI OBLICI.PROCES TALO ENJAŽ
RAZORENOG MATERIJALA JE AKUMULACIJA.OVIM
PROCESOM NASTAJU AKUMULATIVNI OBLICI RELJEFA.
 IZMENE U RELJEFU DO KOJIH DOLAZI POD UTICAJEM
EROZIJE I AKUMULACIJE PROU AVA GEOMORFOLOGIJAČ

2.  PREDSTAVLJA DROBLJENJE STENA I NJIHOVO PRETVARANJE
U SEDIMENTE RAZLIČITE KRUPNOĆE
 RASPADANJE STEMA MOŽE BITI
INSOLACIONO (POD UTICAJEM SUNCA)
MEHANIČKO MRAZNO (ZAMRZAVANJE VODE U
PUKOTINAMA )
OBLICI- MORE STENA, TOČILA I SIPARI
HEMIJSKO RASPADANJE (VODA OBOGAĆENA RAZNIM
SOLIMA I KISELINAMA RASTVARA STENE ILI POJEDINE
MINERALE U NJIMA.
SIPARI
TOČILA

4.  Podrazumeva sve procese ogoljavanja padina i
odnošenje rastresitog materijala sa njih.
 Glavni faktori ovog procesa su
Nagib padina
Sastav podloge ČOVEK ( krčenjem šuma i
Izlučivanje padavina pretvaranjem šumskog
zemljišta
Odsustvo vegetacije u poljoprivredno)
 Oblici: brazde, vododerine, jaruge

5. Krajnji rezultat spiranja i
odnošenja produktivnog
sloja zemljišta je
stvaranje ,, rđave zemlje”

8. Ogoljavanje padina
doprinosi i klizenju
zemljišta, do kojeg
dolazi
Kada se rastresiti
sloj iznad
vodonepropusnih
stena optereti
vodom.
Klizišta mogu
pregraditi rečne
doline.

9.  Sne na granica jež
nadmorska visina
iznad koje dolazi do
stalnog
nagomilavanja snega i
leda.
 Oko polova sne naž
granica je u nivou
mora, na Alpima na
3.000 m a na
Ekvatoru na preko
6.000 m.
 Zbijanjem sne naž
masa dobija znastu
strukturu (firn).
Daljim zbijanjem od
firna postaje ledni kič
led.

10. Erozivni oblici -Cirk je udubljenje iz kojeg kreće lednik
Lednički valov je udubljenje kroz koje se kreće lednik
Akumulativni oblici- čeone i bočne morene koje nastaju ispod snežne granice

11. Lednik Franc Jozef
Pokrovni ili kontinentalni tip
lednika
Grenland, AntarktikAleč
Alpski tip- ima izrazit linijski karakter
Supodinski tip –nastaje u podnožju
planina spajanjem dolinskih lednika
Malaspin- Aljaska Platoski (Skandinavski) tip
Iz jednog ledenog polja izdvajaju se pojedinačni
lednički jezici i silaze sa platoa obično do mora

12. Ako fosilni ledni i valovč
ispuni voda nastaje fjord.

13. U zaleđu čeonih morena
nalazi se terminalni basen u
kome se po otapanju lednika
obično obrazuje jezero.
Na taj način je nastalo
Plavsko jezero.

14.  SNAGA REKA ZAVISI OD KOLI INE VODE I NAGIBA TERENA.Č
FLUVIJALNI PROCES SE SASTOJI OD EROZIJE PODLOGE PREKO KOJE
REKA TE E, TRANSPORTA ERODIRANOG MATERIJALA I NJEGOVEČ
AKUMULACIJE NA MESTIMA GDE SNAGA REKA SASVIM SLABI.
 EROZIVNI OBLICI- RE NO KORITI I RE NAČ Č
DOLINA
 RE NO KORITOČ JE LJEB KOJIM REKA TE E. NA DODIRU MEKIH IŽ Č
VRSTIH STENA MOGU SE OBRAZOVATI:BRZACI,VODOPADI, SLAPOVIČ
 RE NA DOLINAČ JE U E ILI ŠIRE UDUBLJENJE U RELJEFU SA OBEŽ
STRANE RE NOG KORITA.Č
 AKUMULATIVNI OBLICI-ALUVIJALNE RAVNI,
DELTE I RE NA OSTRVA.Č

15. Za reku sa vijugavim rečnim koritom
kaže se da meandrira

16.  Sastoji se od dolinskog dna u koje je usečeno
rečno korito i dolinskih strana
 Tipovi dolina
 rečna dolina ravničarske reke
 Rečne doline planinskih reka klisura
kanjon
 Kompozitna dolina

17.  Vodopad Nijagare 51m
(erozivni)
Mogu biti tektonski, erozivni i akumulativni
Endžel 1054m
tektonski
Veliko vrelo u dolini Resave,
20 m (akumulativni)

18. Slapovi su stupnjeviti vodopadi

19.  RE NO OSTRVOČ
MARA OŽ
ADE
stvraju se na
sektorima usporenog
kretanja ravničarskih
reka - pri ušćima reka,
u meandrima i na
velikim okukama.
Ade na Dunavu

20. DELTE
Delte su prostrane nanosne ravnice na ušćima reka u mora ili jezera.
Zbog taloženja ogromne količine nanosa rečno korito se tu račva u veliki broj rukavaca
Delta Dunava
Delta Nila
Delta Ganga
Delta Misisipija

21.  Predstavljaju nisko
zemljište pored reka je
je ako nema nasipa
često plavljeno.
Pogodne su za gajenje
poljoprivrednih
kultura koje traže više
vlage.

22.  PROCES OBLIKOVANJA RELJEFA RASTVARANJEM KRE NJA KIHČ Č
STENA NAZIVA SE KRAŠKA EROZIJA.
 RE KRAS JE SLOVENA KOG POREKLA I ZNA I PREDEO GOLIHČ Č Č
KRE NJA KIH PEJZA A.Č Č Ž
 NA POVRŠINI KRASA VLADA VELIKA OSKUDICA U VODI IAKO NEKI
PREDELI PRIMAJU VELIKE KOLI INE PADAVINA.Č
 PODZEMNE VODE IZ KRASA IZBIJAJU NA VRELIMA PO DNU DUBOKIH
RE NIH DOLINA, NA MORSKOJ OBALI ILI U VIDU PODMORSKIHČ
IZVORA ILI VRULJA.
 NAJZASTUPLJENIJE RASTVORLJIVE STENE U PRIRODI SU KARBONATNE
STENE(KRE NJACI I U MANJOJ MERI DOLOMITI).Č
 KRAŠKI PREDELI

23.  POVRŠINSKI OBLICI RELJEFA NASTALI KRAŠKOM EROZIJOM
SU:ŠKRAPE,VRTA E,UVALE I KRA KA POLJAČ Č ,A PODZEMNI SU: JAME I
PE INE.Ć
 ŠKRAPE SU UZANE BRAZDE DUBINE DESETAK CENTMETARA KOJE SE
OBRAZUJU NA STRMIM I GOLIM KRE NJA KIM POVRŠINAMA.Č Č

24.  VRTA E SU LEVKASTA UDUBLJENJA NASTALA PROŠIRIVANJEMČ
PUKOTINA KROZ KOJE VODA PONIRE.VRTA E IMAJU PRE NIKČ Č
I DUBINU OD NEKOLIKO DO NEKOLIKO DESETINA METARA.
TO SU NAJ EŠ I OBLICI KRAŠKOG RELJEFA.Č Ć

25.  Srastanjem više
vrtača nastaju
uvale, prečnika
od nekoliko
stotina metara
do 1 km

26.  Dužina kraških polja može iznositi i po više
desetina kilometara. Po dnu polja teku reke
ponornice. Ona se obrazuju od jakih vrela na
jednom kraju polja, i posle površinskog toka od
nekoliko kilometara gube se u ponorima na
drugom kraju polja.

27. Popovo polje BiH
Livanjsko polje BiH
Cetinjsko polje
Crna Gora
Peštersko polje Srbija

28.  Jame su
vertikalni kanali
u krečnjaku
duboki od
desetak do više
stotina metara.
Škocijanska jama

29.  Pećine su manje-
više horizontalni
hodnici u
podzemlju koji
mogu biti
dugački i više od
100km.
Ulaz u Stopića pećinu
Resavska pećina

30.  PRIRODNI MOSTOVI SU SPECIFI NI I RETKI FENOMENI KRAŠKIHČ
OBLIKA RELJEFA.NASTAJU URUŠAVANJEM PE INSKIH TAVANICA.Ć

31.  Akumulacijom bigra u koritima i na vrelima
kraških reka i sige u pećinama nastaju
akumulativni kraški oblici.

32.  STALAGMITI NASTAJU
NA PODU


33.  Nastaju
talo enjemž
kalcijum-
karbonata na
pe inskojć
tavanici

35.  Eol je bog vetrova
kod starih Grka
 Erozivne i
akumulativne oblike
u reljefu vetrovi
mogu stvarati samo
u pustinjama i
polupustinjama.
 Pustinje su predeli u
kojima u proseku
godišnje padne
manje od 100 mm
kiše.
Raspored pustinja na Zemlji

36.  Najveća pustinja na
Zemlji
 Dužina Sahare je
5.290 km a širina
1.700km
 Površina joj je 8,6
miliona km2
 U njoj 20 % čine
prostori pod peskom
a sve ostalo su
šljunkovite i kamenite
pustinje.
 Pre 10. 000 godina
Sahara je bila savana

37.  Peščane (ergovi)
 Kamenite (hamade)
 Šljunkovite (seriri)
 Glinovite ( na
mestima isušenih
jezera)

38.  Krupan materijal vetar samo kotrlja, a sitniji
podiže i raznosi na velika rastojanja. Čestice koje
nosi vetar udaraju o istaknute stenovite površine
stvarajući neobične oblike. Tako nastaju eolski
erozovni oblici- jardang, uglačane površine,
pustinjska saća, prozorci i pečurke.

39.  Na mestima gde snaga vetra slabi pesak i prašina
se talože, stvarajući akumulativne eolske oblike-
dine i barhani.
 Dine su veća peščana uzvišenja, izdužena u
pravcu duvanja vetra. Mogu biti visoke i preko
100 m.
 Barhani su male dine oblika polumeseca ili srpa a
stvaraju se popreko u odnosu na pravac duvanja
vetra.

41. Strana okrenuta vetru
je blaga i izdužena
dok je suprotna
strana strma i kratka.

42.  Na nekada vlažniju
klimu u pustinjama
ukazuju suva rečna
korita ili vadi.
 Oaze su mesta u
pustinjama gde ima
vode. Najčešće leže
pored velikih vadija.

43.  Izduvavanjem rečnog
peska koji je Dunav
nataložio na svojim
obalama, Košava je
stvorila Ramsko-
Golubačku i
Deliblatsku peščaru.
 Jaki severni vetrovi u
Panonskoj niziji su
nataložili ogromne
količine lesa debele po
više desetina metara.

44.  Abrazija je proces koji se odvija na obalama mora i
jezera.
 Sastoji se u preinačavanju obala pod uticajem
morskih talasa i struja.
 Na strmim obalama nastaju erozivni a na niskim
akumulativni oblici reljefa.

45.  Talasna potkapina nastaje u nivou mora na
mestu najačeg udara talasa
 Proširivanjem talasne potkapine stene iznad nje
ostaju bez oslonca i ruše se. Na taj način se na
obali formira klif.
 Stalnim unazadnim pomeranjem talasne
potkapine i klifa stvara se pribrežna terasa koja
je blizu obale stenovita a dalje od nje šljunkovita
i peskovita.

46. Talasna potkapina

47. Klif

48.  Osnovni akumulativni oblici su:
Pribrežni sprud se prostire paralelno sa obalom, na
malom rastojanju od nje.Obično pregrađuju ulaze
u manje zalive. Tako pregrađen zaliv, pretvoren u
jezero, naziva se laguna.
Peščane kose stvaraju se transformacijom pribrežnog
spruda
Tombolo se stvara iza malih ostrva koja su nedaleko
od obale. Povezuje ostrvo sa kopnom i pretvara ga
u poluostrvo.

49. Laguna i peščani sprud

50. Peščana kosa Tombolo

51.  Obala je granični pojas između mora i kopna
 Prema načinu postanka razlikuju se tri osnovna
tipa obala
 Tektonske obale ( javljaju se antiklinale i sinklinale,
horstovi i rovovi)
 Erozivne obale karakterišu brojni fjordovi i estuari
 Organogene zoogene (koralske) su nastale
narastanjem koralskih kolonija u plitkom
priobalnom moru
Organogene fitogene (mangrovske) karakteristične
su za plitke močvare u priobalnom pojasu u kojima
je zastupljena gusta šuma mangrova.

52. Koralska obala
Atoli su
prstenasti
koralski
sprudovi

53. Tektonska obala- Halkidiki Erozivna obala - Norveška
Mangrovska obala-
Everglejds (Florida)