2. Predstavnici Euglenophyta su jednoćelijski
organizmi.
Telo većine predstavnika ovog razdela
najčešće je izduženog, vretenastog oblika.
Protozoolozi su ih smatrali praživotinama, dok
su ih algolozi smatrali algama.
Kao najvažnija karakteristika ovog razdela
protista se najčešće izdvaja prisustvo
proteinskih traka koje izgrađuju pelikulu.
Danas klasifikacioni sistemi izdvajaju i do 40
rodova u koje su grupisali oko 800 recentnih
vrsta razdela Euglenophyta.
3.
4. Kao organele koje služe za
kretanje kod ovih algi su prisutni
bičevi.
Primarno se kod ovih organizama
se nalaze dva biča koji mogu biti
jednake ili različite dužine.
Kod većine vrsta savremenih
Euglenophyta je uočljiv samo jedan
bič, a drugi je jako kratak, tako da
ne izviruje iz prednjeg udubljenja.
Dokaz da su i jednobičasti oblici
nekada imali dva biča jeste
prisustvo dva bazalna tela u osnovi
rezervoara. Radom bičeva
predstavnici razdela se kreću kroz
vodu.
Pri kretanju celo telo jedinke se
okreće oko svoje ose i kao svrdlo
prolaze kroz vodu.
5. U citoplazmi se na prednjem
kraju ćelije, uz bočnu stranu
prednjeg udubljenja, nalazi
očna mrlja (stigma).
Stigma se sastoji od nekoliko
telašaca u kojima se nalaze
pigmenti karotin i astaksantin
koji daju narandžastocrvenu
boju telašcima i celoj stigmi.
Stigma je osetljiva na
svetlosne nadražajei reguliše
kretanje jedinke tako da
svetlost uvek pada pod
određenim uglom u odnosu
na osu tela ili, kod
fotoautotrofnih predstavnika,
na hromoplast.
6. Na prednjem kraju tela
kod predstavnika ovog
razdela nalazi se
udubljenje koje oblikom
podseća na bocu i naziva
se cytopharynx.
Prednji, suženi deo ovog
udubljenja naziva se
„ždrelo“, a donji,
prošireni deo rezervoar.
Kroz ždrelo u spoljašnju
sredinu izlaze bičevi. U
novije vreme, javlja se
shvatanje da je rezervoar
nastao spajanjem otvora
za izlazak biča sa
citoplazmom.
7. Rezervoar je u direktnom
kontaktu sa pulsativnom
(kontraktilnom) vakuolom.
Sadržaj vakuola se prazni
u pravilnim intervalima na
svakih 20 do 30 sekundi.
Pulsativna vakuola se
egzocitoznim procesom
stapa sa rezervoarom, a
zatim se sadržaj preko
ždrela izbacuje u
spoljašnju sredinu.
Ponovno stvaranje
pulsativne vakuole dešava
se spajanjem vezikula
koje su nastale u
goldžijevom aparatu.
8. JEDRO
Alge ovog razdela su
mononukleusni
organizmi, tj. u
njihovim ćelijama se
nalazi jedno jedro koje
je loptastog ili
izduženog, odnosno
elipsoidnog oblika.
Smešteno je blizu
centra ćelije ili u
njenom zadnjem delu.
9. Hloroplasti ovih algi mogu
biti različitog oblika, ali je on
stalan i značajan je
sistematski karakter. I broj
hromoplasta se takođe kreće
u velikom rasponu. ali je i
ovaj karakter stalan.
Fotosintetičke lamele se
najčešće sastoje od tri
tilakoida, a na priferiji
hromoplasta se nalazi još
jedan tilakoid koji opasuje
sve ostale. Organizovanje
tilakoida u grane nije
zabeleženo ni kod jednog
predstavnika ovih algi što
ukazuje na primitivnost u
odnosu na alge razdela
Chlorophyta i Charophyta.
U hloroplastima pojedinih vrsta javljaju
se pirenoidi.
Kod predstavnika koji imaju pirenoide
oni su centar obrazovanja
rezervne supstance koja se naziva
paramilon i po hemijskom
sastavu je ugljeni hidrat. Kod vrsta koje
nemaju pirenoide,
paramilon se obrazuje neposredno u
citoplazmi.
Oblik i veličina paramilonskih struktura
(granula u kojima se nalazi ova
supstanca)
i njihov prostorni raspored u ćeliji
značajna su taksonomska obeležja.
10. Predstavnici razdela Euglenophyta
na površini ćelije nemaju ćelijski
zid, već se umesto njega nalazi
pelikula.
Kod ovih algi možemo razlikovati
dva tipa pelikule: elastičnu i čvrstu
pelikulu.
Elastična pelikula je meka i tanka,
pa zato vrste sa ovim tipom
pelikule mogu da menjaju oblik
svog tela.
Vrste koje na površini ćelije imaju
čvrstu pelikulu, koja je nešto
deblja, su stalnog oblika. Površina
pelikule je retko glatka.
Pelikula se nalazi ispod ćelijske
membrane. To je, zapravo, tanki
omotač koji je izgrađen od
proteinskih traka koje se uvijaju
duž ćelije.
11. Većina predstavnika razdela karakteriše se
miksotrofnim tipom ishrane. Pojedini oblici razdela
Euglenophyta su saprofiti, tačnije osmotrofi.Oni
apsorbuju organske materije iz svoje vodene sredine.
Takođe, poznate su vrste koje se hrane holozojskim
(animalnim) tipom ishrane. Ti predstavnici kao hranu
koriste bakterije, mikroalge, heterotrofne bičare ili
čestice detritusa. Među vrstama ovog razdela nalaze se
i paraziti. Takvi predstavnici razdela žive u želucima
nekih životinja i na škrgama riba.
Vršeni su mnogi eksperimenti sa ovim algama. Tako je
primećeno da autotrofne vrste koje su gajene u čistim
kulturama i u mraku postaju bezbojne i počinju da se
hrane saprofitski. Međutim, kada se isti organizmi vrate
na svetlost oni opet ozelene i prelaze na autotrofan
način ishrane. Eksperimentima je dokazano da se pod
dejstvom visokih temperatura hromoplasti predstavnika
razdela Euglenophyta razgrađuju, a tako dobijeni
bezbojni organizmi trajno se saprofitski ishranjuju.
12. Sve vrste razdela se razmnožavaju
vegetativno uzdužnom deobom ćelije. Pri
razmnožavanju pojedine vrste ne prestaju
da se kreću, dok se kod drugih kretanje
obustavlja. Što se vremenske dužine deobe
tiče, ona se razlikuje od vrste do vrste, a
zavisi i od pojedinih ekoloških faktora, kao
što je temperatura. Tako, na primer, proces
mitoze kod vrsta roda Euglena traje od 2 do
4 sata, a kod vrsta roda Phacus 48 sati.
