SlideShare uma empresa Scribd logo

Zbornik radova UPIS 2016

•
•
Педагошко друштво информатичара Србије
Педагошко друштво информатичара Србије

Zbornik radova UPIS 2016

Educação
1 de 238
Baixar para ler offline
KONFERENCIJA Primena slobodnog softvera u obrazovanju ZBORNIK RADOVA Sremski Karlovci, 30. januar 2016.
Urednici: • Goran Jovišić, profesor informatike Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci, predsednik Udruženja profesora informatike Srbije, Novi Sad • Dr Olga Jakšić, naučni saradnik, Institut IHTM –Centar za mikroelektronske tehnologije, Univerzitet u Beogradu • Vedran Vučić, predsednik Upravnog odbora Linux Centra, Beograd Programski odbor konferencije: • Doc. dr Igor Dejanović, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu • Doc. dr Stevan Gostojić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu • Prof. dr Emir Skejić, Fakultet elektrotehnike, Univerzitet u Tuzli, BIH • Dr Olga Jakšić, naučni saradnik, Centar za mikroelektronske tehnologije IHTM, Univerzitet u Beogradu. • Jasmina Gejo, prosvetni savetnik, MPNTR, Školska Uprava Niš • Doc. dr Milan Segedinac, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu • Danko Damjanović, Master menadžmenta, Fakultet za menadžment, Sremski Karlovci • Prof. dr Saša Ranđelović, Mašinski fakultet, Univerzitet u Nišu • Mladen Jovanović, profesor informatike, Osnovna škola ’’Desanka Maksimović’’, Čokot • Jovica Stamenković, diplomirani inženjer elektrotehnike, Tehnička škola, Vlasotince • Goran Jovišić, profesor informatike, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci • Velimir Radlovački, profesor informatike, Školski Centar ’’Nikola Tesla’’, Vršac • Vedran Vučić, predsednik Upravnog odbora Linux Centra, Beograd Organizacioni odbor konferencije: • Goran Jovišić, profesor informatike, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci, predsednik Udruženja profesora informatike Srbije • Dr Ljubica Kazi, asistent na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin • Mladen Jovanović, profesor tehnike i informatike, OŠ „Desanka Maksimović“, Čokot, Niš • Vedran Vučić, predsednik Upravnog odbora Linux Centra, Beograd • Velimir Radlovački, profesor informatike , Školski centar ’’Nikola Tesla’’, Vršac • Tanja Radovanov, profesor informatike, Ekonomsko trgovinska škola, Kikinda • Aleksandra Filipović, profesor matematike i informatike, Gimnazija u Kruševcu, Kruševac
Komisija za recenziju radova: • Goran Jovišić, profesor informatike, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci, predsednik Udruženja profesora informatike Srbije • Dr Olga Jakšić, naučni saradnik, Institut IHTM –Centar za mikroelektronske tehnologije, Univerzitet u Beogradu • Vedran Vučić, predsednik Upravnog odbora Linux Centra, Beograd Lektor • Merima Aranitović, profesor srpskog jezika, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci Tehnički urednik i dizajn • Siniša Banda, Udruženje profesora informatike Srbije, Novi Sad Izdavač • Izdavač: Grafomarketing szr i trgovina na veliko 21000 Novi Sad, Laze Nančića 4 Vlasnik: Dragan Đerić Konferenciju je akreditovao Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije - broj 1808 – 4/2015 od 25.12.2015.t Konferenciju je podržao Centar za promociju nauke Republike Srbije. Štampa: Grafomarketing szr i trgovina na veliko, Novi Sad Tiraž: 55 primeraka
KONFERENCIJA Primena slobodnog softvera u obrazovanju ZBORNIK RADOVA 30. januar 2016. godine Sremski Karlovci
Predgovor Slobodan softver nije samo tehnološki fenomen. On je rezultat koevolucije čovekovog delovanja, mišljenja, razvoja njegovog mozga, kao i sposobnosti komuniciranja i razmene znanja. Dinamički rast interesovanja za softver među nastavnicima je dokaz da je čovek simboličko, komunikacijsko biće koje stvara simboličke sisteme, jezike, sisteme za razmenu i slobodu informacija, podataka i znanja. Upotreba slobodnog softvera u školama u Srbiji nije slučajna jer Udruženje profesora informatike, Linux centar i druga udruženja pomažu pedagošku artikulaciju upotrebe slobodnog softvera u ovim obrazovnim ustanovama. Fakulteti, srednje i osnovne škole, programeri, roditelji, radoznali entuzijasti savremenih tehnologija stalno ispituju, traže, porede, kritikuju, uspevaju, ne uspevaju da u nekom programu otkriju ono što misle da je potrebno za realizaciju obrazovnih aktivnosti. Ovaj put je uvek takav. Počinje oduševljenjem, pa stiže do skepse, učenja, razočaranja, pa sistematizacije oduševljenja sa frustracijama, da bi konačno rezultirao izradom koncepcije i plana koji omogućavaju realno pozicioniranje pedagoških koncepcija, metodologija, tehnoloških alata u realnu obrazovnu praksu. Učesnici konferencije su predstavili svoja istraživanja, borbe, metodološke uspehe i neuspehe, nedoumice, kombinovanje raznih softverskih paketa slobodnog i neslobodnog softvera da bi uočili razlike, olakšavajuće i otežavajuće okolnosti i da bi postavili pitanja sebi, kolegama, programerima šta je potrebno učiniti da bi softver imao svoju tehnološku, pedagošku i društvenu funkciju u nastavi. Ovaj zbornik je prikaz radova koje su nastavnici predstavili na konferenciji. Tokom izlaganja oni su predstavili svoja postignuća, metodološka poboljšanja, iskustva sa raznim slobodnim i neslobodnim softverima na koje nailaze u institucionalnoj praksi, i u radu na međunarodnim projektima. Sve ovo je doprinelo da kroz diskusiju i analizu izloženog uče jedni od drugih kako da upotrebe slobodan softver u nastavi i kako da procene tehnološka rešenja, koncepcije i njihovu primenljivost u obrazovnom procesu. Oni su u svojim izlaganjima izrazili uspehe, metodološka poboljšanja, suočavanja sa raznim slobodnim i neslobodnim softverima na koje nailaze u institucionalnoj praksi, međunarodnim projektima u želji da zajedno diskutuju, analiziraju, uče jedni od drugih kako upotrebiti slobodan softver u nastavi i kako proceniti tehnološka rešenja i koncepcije i njihovu primenljivost u obrazovnom procesu. Razgovori i debate koje su pokrenuli su važni isto koliko i radovi. Neki radovi se bave istorijskim, pravnim, naučnim koncepcijama i kontekstima unutar kojih su se pojavljivali uslovi za razvoj i posebne oblike primene slobodnog softvera. Metodologija primene slobodnog softvera na univerzitetu, srednjoj školi i u osnovnoj školi postavljena je u odvojena poglavlja kako bi čitaoci ovog zbornika lakše pronalazili nivoe primene, ispitali kako se ti načini upotrebe mogu primenjivati u njihovoj sredini. Imajući u vidu dinamičan razvoj softvera i tehnologija možemo očekivati da će akademski zahtevniji nivoi primene nalaziti svoje mesto u nižim oblicima obrazovanja, te ova podela ima za cilj uzajamnu inspiraciju i podsticaj, a ne institucionalnu odvojenost. Nadamo se da će ovaj zbornik biti podsticaj za buduća istraživanja, testiranja, preispitivanja i metodologiju i da će doprineti većoj inkluzivnosti i efikasnoj i društveno-odgovornoj obrazovnoj praksi. Vedran Vučić, predsednik UO Linux centra, Beograd
KONCEPCIJE I PERSPEKTIVE
11 Integracija slobodnog softvera u sistem obrazovanja Vedran Vučić, Linux centar, Beograd Apstrakt - Autor u ovom tekstu opisuje kontinuitet u razvoju nauke, čovekovog delovanja i razmišljanja koje nužno dovodi do sinergije razvoja pravnih odnosa, poimanja ljudskih prava i primene simboličkih, lingvističkih i tehnoloških dostignuća u obliku slobodnog softvera. Autor naglašava ulogu obrazovanja u efikasnom i odgovornom artikulisanju multidisciplinarnog pristupa obrazovanju i primene slobodnog softvera u nastavi. Ključne reči: tehnologija, slobodan softver, obrazovanje, društveni razvoj Abstract - Author described continuous interaction between the development of science, the human activities and thought. The paper presents synergy between the development of legal relations, understanding of human rights and implementation of symbolic, linguistic and technological achievements embodied in free software. Author put an emphasis on role of education in articulation of multidisciplinary approach to education and implementation of free software in education. Keywords: technology, free software, education, social development Napredak nauke i promena društvenih paradigmi Razvoj obrazovanja i poimanja čovekovih funkcija imaju uzajamno dejstvo koje je praćeno čestim konfliktnim odnosima i dugotrajnim debatama. Stiven Mejson u svojoj knjizi Istorija nauka detaljno opisuje razne okolnosti i probleme na koje nailaze razna naučna otkrića. Tomas Kun u svom delu Struktura naučnih revolucija govori o važnosti spremnosti naučnika da identifikuju, interpretiraju i racionalizuju novonastale naučne paradigme kako bi se u naučnoj zajednici, a potom u društvu određena naučna dostignuća primenila. Fenomenom razvoja nauke i uticaja nauke na razvoj čovekovog doživljavanja sveta se bavi matematičar i fizičar Rodžer Penrouz u svojoj knjizi Put do realnosti – kompletan vodič za zakone univerzuma. On u toj knjizi opisuje razvoj osnovnih poimanja sveta od starih grčkih naučnika i mislilaca do danas naglašavajući čovekovu neobuzdanu znatiželju i probleme sa kojima sa susreće u razumevanju sveta i svog uma. Majkl Polanji u svom radu Eksplicitno znanje napominje da naučnici često svoje zaključke stiču iskustveno i da je postupak stvaranja eksplicitnih teorija veoma dug proces. Polanji radije veruje u policentrični spontani poredak naučnih istraživanja nego u centralno planiranu objektivnu nauku koja se izdiže iznad drugih nauka. Primena takvih naučnih dostignuća podrazumeva dugotrajan postupak institucionalnih, političkih, tehnoloških, pravnih, kulturnih i društvenih promena. Taj proces je istorijski gledano često praćen konfliktima, sudskim sporovima, a često i drastičnim kažnjavanjem naučnika i umetnika koji su pokušavali da određena naučna dostignuća primene u društvu. Proučavanje istorije medicine govori o uticaju razvojnog stepena prirodnih nauka na poimanje čovekovih sposobnosti ponašanja, motoričkih funkcija, mišljenja i spoznajnih mogućnosti. Evropski naučnici su često skriveno učili svojim iskustvom ili iz ostataka spisa arapskih, indijskih i drugih drevnih lekara i naučnika. Posebna otkrića su našli nakon odlaska arapskog stanovništva sa područja Španije.
12 Poimanje čoveka kao mislećeg delatnika Poimanje čovekovih mogućnosti se uprkos razvoju nauke često zasniva na paradigmama izvedenim iz mehaničkih modela razumevanja čovekovih funkcija te vladajućih religijskih, političkih i društvenih paradigmi. Rene Dekart i mnogi drugi su u takvom okruženju svoje analitičke sposobnosti manje primenjivali kad se radi o vrednostima koje nisu smele biti postavljene pod znak pitanja. Naučnik, matematičar i filozof Rene Dekart postavlja hipotezu da se slika objekta preko čula vida prenosi u mozak gde tu sliku primećuje duša. Ovde vidimo sa današnje perspektive nesrazmer između analitičnosti načina postavljanja hipoteze i prihvaćanja postojanja duše na koju nije primenjena analiza veće je pomenuta bez postavljanja pitanja o egzistenciji duše. Slika prikazuje ilustraciju poimanja funkcionisanja čula po Dekartu Pa ipak, uticaj Dekarta i drugih naučnika je bio izuzetno velik u razvoju nauke i promeni načina razmišljanja. Istorijski razvoj često pokazuje da posledice njihovih dela često prevazilaze očekivanja autora tih ideja. Antropocentrističke ideje izvedene iz Dekartovih dela su značajno uticale na tzv. Zapadnu filozofiju i političke ideje. Pravno uređenje sloboda i intelektualnog delovanja Burni pravni i politički događaji koji potresaju Evropu stvaraju uslove za formiranje pravnih sistema koji najpre uz veliku diskriminaciju i davanje prednost vlasničkim i dominantnim religijskim i etničkim kriterijima postavljaju pravne osonove prava individua i regulisanja kopiranja i umnožavanja štampanih knjiga. U 17. i 18. veku se u Engleskoj donose pravni akti koji pokušavaju da regulišu oblast kopiranja knjiga i registrovanja kopija. Tomas Pejn, Džon Stjuart Mil, G.W.F. Hegel i drugi teoretičari društva postavljaju prve osnove ljudskih prava kao univerzalna prava. RalfValdo Emerson u svom eseju Uspeh 1870.g. napominje vrednosti uspeha koje su izvedene iz teritorijalne, tehnološke, ekonomske i vojne ekspanzije na području sadašnjih SAD. Takva pretežno instrumentalizovana, antropocentrična i utilitarna koncepcija smatra uspehom čovekovim vladanjem dostignuća tehnologije u osvajanju sveta. Međutim, on postavlja i druge kulturološke vrednosti osim rada i zagovara individualizam, nezavisnost intelektualca i uči iz drevnih spisa drugih kultura. Pa ipak kao i njegovi evropski savremenici podržava rat kao oblik političke promene. Uprkos razlikama od drugih rigidnih mislilaca njegovog vremena on prihvaća tehnologiju kao datost koja je proistekla iz prirode. Istovremeno u Evropi se sve više u politici i ekonomiji primenjuju paradigme mehaničke industrije koje se primenjuju na modelefunkcionisanjadržava,njihovihmeđunarodnihodnosa,ekonomskihipolitičkihaspiracija. Političkeeliteponesene industrijskim revolucijama svoju moć mere industrijskim kapacitetima i strategijom tehnološkog i ekonomskog razvoja.
13 Tehnologija i nauka kao inspiracija i pokretač razvoja Dvadeseti vek je obeležen uspostavljanjem i definicijom naučnog metoda kojim se neki fenomeniispituju, proveravaju, mere i dovode do zaključaka. Ovakva metodologija vuče korene od arapskog matematičara, filozofa i astronoma Alhazena koji je živeo u 10. i 11. veku na području današnjeg Iraka i delimično u Egiptu. On je smatrao da se eksperiment mora matematički potvrditi da bi bio istinit. Naučni metod uključuje naučnike u sve oblasti života i na taj način integriše nauku u sve segmente društvenog razvoja. Početkom dvadesetog veka neki umetnički pravci veličaju razvoj industrije, elektrifikaciju dok se političke državne koncepcije zasnivaju na razvoju tehnologije te vojnoj, ekonomskoj i tehnološkoj dominaciji. Futuristički umetnici slave mašine, zvukove aviona, motora dok političke i državne vođe prevashodno počinju aktivnosti elektrifikacije dok škole dobijaju zadatak da obrazuju stručnjake sposobne da upravljaju tehnološkim razvojem država. Primenjljivost naučnog metoda doživljava i svoje oponente, ali niko ne spori važnost metoda kao instrumenta verifikacije naučnih istraživanja. Čovek, komunikacija i matematička lingvistika Mihail Bahtin i Lav Vigotski u svojim radovim apočetkom dvadesetog veka govore o komunikaciji kao živom činu u kojem se reči i rečenice kreiraju i razmenjuju kao aktivan psihološki i društveni čin nastao nakon više internalizacija koje su kreirale ličnosti učesnika u činu komunikacije koji izražava kompleksnost njihovih ličnosti, njihovog odnosa unutar komunikacijske situacije. Takva komunikacija ima intralingvističke reference, ali se ne određuje po njima primarno gramatikom nego samim činom komunikacije i žanrovima govora. Po njima komunikacija kao intenzivna interakcija ne samona gramatičkom već i na opažajnom, kognitivnom i afektivnom planu proizvodi dinamiku kretanja od unutrašnjeg ka spoljašnjem što čini osnovu komunikacije. Iako je njihovu teoriju nemoguće formalno opisati kao strukturalističku ona ima svoje mesto u razvoju kognitivne psihologije i načina spoznaje u živoj komunikaciji koja čini obrazovni i društveni proces. Početkom 20. veka u SAD lingvista Leonard Blumfild sistematizuje i definiše osnove strukturalne lingvistike. Koncepti formalnih opisa strukture jezikasu na taj način postavljeni u strukturalnoj lingvistici. Leonard Blumfild se interesovao za primenu lingvistike u matematici te je nastojao da nađe matematička rešenja za lingvističke probleme. Početkom pedesetih godina dvadesetog veka nastavak Blumfildovih napora uspostavlja novu disciplinu: Matematička lingvistika. Matematička lingvistika proučava metode i strukture važne za lingvistiku. Noam Čomski razvija teorijske modele koji bitno menjaju osnovne koncepte lingvistike i odnos lingvistike prema društvu, tehnologiji, razvoju programskih jezika. Njegova dela donose revolucionarne promene u proučavanju lingvistike,a najnovija neurofiziološka istraživanja potvrđuju njegovu tezu da ljudskom mozak ima kapacitete struktura gramatika i da ih koristi za razumevanje čak i onih iskaza koji se čine besmislenim. Dikon Terens u svom radu o koevoluciji mozga i jezika govori o čoveku kao simboličkoj vrsti i naglašava značaj upotrebe jezika u razvoju čoveka i njegovih intelektualnih kapaciteta. Stvaranje simboličkih jezika i sistema ukazuju na razvojne mogućnosti čoveka. Programski jezici, integracija u društveni razvoj Iako su prvi pokušaji formiranja preteča programskih jezika postavljeni kada je Čarls Babidž izgradio svoju Analitičku mašinu koja je imala u sebi aritmetičku logičku jedinicu, memorijsku jedinicu pa je ona prva mašina koja bi se mogla definisati po Turingovim kriterijima. Iako Babidž nije imao dovoljno finansijskih sredstava i dovoljno podrške od svog inženjera njegov napor je značajan jer govori o apstrakciji matematičkih relacija.
14 Herman Holerit je promatrajući konduktere u vozovima došao do zaključka da se bušenjem kartonskih kartica može memorisati određena informacija. On je osnovao kompaniju The Tabulating Machine Company, preteču današnjeg IBM-a. Mašina za bušenje kartica iz 1890.g. On je konstruisao mašinu za memorisanje podataka popisa stanovništva u SAD 1890.g. Međutim, prava revolucija u razvoju kompjutera, programskih jezika i informatike počinje postepenom zamenom mehaničkih segmenata kopjutera električnim i usavršavanjem matematičkih i logičkih modela obrade unesenih podataka. Razvoj programskih jezika, matematičke lingvistike i formalne filozofije postavlja novu sliku o čoveku i njegovim mogućnostima. Ova dostignuća imaju značajan uticaj na razvoj tehnologije, komunikacije kreiranje, obradu, memorisanje i distribuciju informacija i znanja. Za skoro 60 godina postojanja programskih jezika je razvijeno oko 2500 programskih jezika sa primetnom tendencijom da se i dalje formiraju programski jezici. Značajan razvoj ovakvih simboličkih struktura i metastruktura pokazuje da tehnologija ne mora kao pre da ostaje na paradigmama mehaničke fizike. Softver, kontrola, slobode Ubrzan tehnološki i ekonomski razvoj aktuelizira pitanja kontrole, vlasništva, prava na raspolaganje i kontrole naučnih dostignuća, a posebno softvera. Iako je softver kreiran u početku stvaranja operativnih sistema i dodatnih programa bio distribuiran korisnicima tako što je dati otvoren kod radi lakšeg ispravljanja grešaka i predlaganja unapređenja korporacije i države pokušavaju da postave sve rigorozniju kontrolu nad softverom. Prvi sudski sporovi su pretili potpunom zatvaranju slobode upotrebe programskih jezika i programa kreiranih programskim jezicima. Ričard Stolman 1983.g. pokreće ideju slobodnog softvera te preduzima niz aktivnosti kako bi se ta ideja legalno utemeljila. On kreira GNU GPL licencu, osniva Free Software Foundation i kreće sa izradom osnovnih alata za kreiranje operativnost sistema. Linus Torvalds kao student putem e-mail poruka informiše javnost o svojoj nameri da napravi operativni sistem po uzoru na Unix. Njegovom pozivu se odaziva veći broj programera i ubrzo objavljuje verziju jezgra operativnog sistema. Linus Torvalds ubrzo prihvaća GNU GPL licencu i od 1992.g. postaje u punom smislu reči slobodan softver. Od tada pa do danas preko sto hiljada programa je napisano koji čine uspešnu funkcionalnu celinu koja se može adaptirati i koristiti za više namena. Razvoj programa slobodnog softvera svakodnevno uključuje milione programera širom sveta koji čine globalnu programersku zajednicu kao neformalan sistem koji postaje meta-sistem.
15 Kent D. Palmer u svojoj knjizi Divlji softverski meta-sistemi govori sa aspekta filozofije i teorije sistema o modelima softverskog inženjeringa i njihovim međusobnim odnosima. On paradigmu softvera i softverskog inženjeringa izvodi iz razvoja simboličkih kapaciteta čovekovog uma i daje filozofske teze koje obrazlažu takav razvoj čoveka. Danas se može reći da internet i mnoge važne naučne, državne, privredne organizacije funkcionišu zahvaljujući slobodnom softveru. Sve je više država koje smatraju pristup internetu ljudskim pravom što je konsekvenca razvoja društva kojeg uočava Manuel Kastels. Manuel Kastels u nekoliko svojih studija 1996 formira termin mrežno društvo. Međutim, uprkos tehnološkom razvoju Niko Šter u svom radu Dešifriranje informacijskih tehnologija, Moderna društva kao mreže, smatra da su kulturološki i društveni aspekti i dalje dominantni za celokupan razvoj društva. Psiholog Teo Kompernole u svojoj knjizi Moždani lanci, otkrijte vaš mozak da bi oslobodili njegove pune potencijale u hiperpovezanom, multitasking svetu, govori o tome da čovek u stvari nije multitasking biće i da treba veće napore da uloži u sposobopsti mozga da razmišlja i memoriše. On anglašava da površna upotreba savremenih tehnologija za višestruko i površno delovanje u stvari šteti mozgu. On navodi istraživanja da mladi koji pretežno površno koriste mobilne tehnologije postižu slabije rezultate u školi. Teo Kompernole navodi brojne studije koje pokazuju da je čovek biće razmišljanja kojem treba privatnost, koncentracija i pripremljena i smislena komunikacija umesto brzog refleksnog delovanja i reagovanja na brze, nepripremljene i površne dečliće informacija. Loša upotreba tehnologija često smanjuje efikasnost, povećava nivo frustracija i sprečava korisnike tehnologija da se koncentrišu na pitanja kojima se bave što ih dovodi do efekta multipliciranja grešaka ili povreda na radu, saobraćajnih nesreća ili zdravstvenih problema. Razvojni i pedagoški aspekti slobodnog softvera GNU GPL licenca je zasnovana na tehnološkom i pravnom razumevanju rezultata naučnih, tehnoloških i društvenih dostignuća koje određuju moguće pravce razvoja upotrebe tehnologija i uticaj atakve tehnologije na slobodu društva. Uticaj novih lingvističkih teorija koje je postavio Noam Čomski sa saradnicima značajno određuju prostor unutar kojeg je moguća opsežna i sistemska primena slobodnog softvera u obrazovanju. Slobodan softver je zasnovan na sledećim slobodama: 1. Pravo da se koristi neki program za bilo koju namenu 2. Pravo da se proučava kako neki program radi i promeni po svojoj želji.  Preduslov za ovo pravo je da je otvoren programski kod softvera. 3. Pravo da se redistribuira program drugim korisnicima. 4. Pravo da se redistribuira program sa vašim modifikovanim programskim kodom. Na ovaj način možete pomoći široj zajednici da koristi vašu modifikovanu verziju. Preduslov za ovo pravo je da je otvoren programski kod softvera. Dosledna primena gore navedenih sloboda podrazumeva univerzalizam, individualnost, slobodu pristupa, kreiranju i razmeni tehnoloških izvora podataka, informacija i znanja koja rezultiraju tehnološkim napretkom. Realizacija ovih sloboda podstiče razvoj veština i znanja koja su vezana za programiranje, logičko razmišljanje, slobodu zajedničkog učenja, razmenu znanja, multidisciplinarno proučavanje primene softvera i meritornost kao prevashodni oblik donoše- nja odluka o tehnološkim aspektima razvoja. Razvoj, proučavanje, distribucija i stvaranje društvene zajednice uz razvoj slobodnog softvera može imati višestruki pedagoški značaj, jer tada učenici, nastavnici i uprava škole zajednički stvaraju zajednicu koja svojim rezultatima
16 učenja unapređuje nastavu u svim predmetima, komunikacijsku infrastrukturu, primenjuje standarde inkluzivnosti na sve dokumente, aplikacije i alate za kreiranje sadržaja, stvara preduslove za uspešniju povezanost škola sa drugim institucijama koje se bave upravljanjem procesom obrazovanja. Budući da softver ima svoje standarde, pravila te da se odnosi na naučno utvrđene oblasti (hemija, fizika, matematika, biologija itd.) meritornost i kreativnost u interdisciplinarnom učenju postaju osnovne odrednice procesa obrazovanja. Slika prikazuje konceptualni okvir primene slobodnog softvera u obrazovanju Na taj način, škola postaje institucija u kojoj se stvara društvo znanja koje se zasniva na razvoju simboličkih struktura u programskim jezicima, odgovornoj i transparentnoj upotrebi koja ne ukida prava drugima da doprinose razvoju, proučavanju i distribuciji slobodnog softvera na isti način. Ideja koju je imao Polanji o policentričnom spontanom poretku u stvaranju naučnih dostignuća se u ovakvoj zajednici može ostvariti procesom obrazovanja koje primenjuje slobodan softver. Umrežena zajednica postaje mrežno društvo ne samo zbog primenjene tehnologije nego prvenstveno zbog otvorenog procesa učenja koje je otvoreno za sve i koje pokazuje solidarnost i implementira principe inkluzije jer sloboda softvera omogućava realizaciju situacijskih, kulturoloških i funkiconalnih aspekata pristupačnosti dokumenata, interfejsa, informacija i alata za kreiranje sadržaja. Svakodnevna upotreba softvera u nastavi matematike, fizike, biologije, hemije, učenja jezika, umetničkih predmeta uključuje stvaranje semantičkih i simboličkih okruženja u svrhu unapređenja obrazovanja. Slobodan softver u takvom okruženju nije samo tehnološki alat ili alat nego semantički medij koji ima svrhu stvaranja repozitorija informacija,
17 znanja čija svrha nije softver kao nova ideologija nego softver kao oblik slobode stvaranja. Takav proces obrazovanja je moguće realizovati upotrebom slobodnog softvera, jer slobodan softver nema vlasnička ograničenja i svopjom licencom pravno štiti autore od moguće zloupotrebe. Razvojni i evaluacijski okvir kao osnov za stvaranje softverskog meta-sistema Razvojem metodoloških i predmetnih rešenja u realizaciji nastavnog gradiva te upravljanja i administriranjem funkcija škole stvaraju se uslovi za stvaranje meta-sistema kojeg opisuje Kent D. Palmer. Otvorenost koda, skalabilnost, kompatibilnost i postojanje u slobodnoj infrastrukturi ostvaruje preduslov za definisanje semantičkih i meta-semantičkih odrednica koje omogućavaju realizaciju evaluacijskih i razvojnih funkcija škole. Obrazovna sredina u kojoj se praktikuje otvoren pristup znanju i usavršavanju svoje metodologije angažmanog slobodnih tehnologija može ostvariti dinamičnost koja privlači učenike, roditelje, zaposlene, lokalnu i međunaordnu zajednicu da zajednički rade na kontinuiranoj analizi potreba, razvoja rešenja, primeni novih rešenja kao delova kontinuiranog procesa razvoja i unapređenja obrazovnog procesa. Takav meta-sistem primenjuje meritornost i čuva svoju osnovnu funkciju dok tehnologija postaje medij učenja i unapređenja obrazovnih funkcija škole.
18 Reference: Stephen F. Mason, 1962, A History of the Sciences, Collier Books, Macmillan Publishing Company, New York Thomas S. Kuhn, 1970 The Structure of Scientific Revolutions, by The University of Chicago. Second Edition enlarged Roger Penrose, 2004, The Road to Reality: A Complete Guide to the Laws of the Universe, Vintage Books, A Division of Random House, Inc. New York, USA Michael Polanyi, 1946. Science, Faith, and Society. Oxford Univ. Press. Reprinted by the University of Chicago Press, 1964. Ralph Waldo Emerson, 1912, Boston i New York, Houghton Mifflin Company Réné Descartes, 1664. Un Traitté de la Formation du Foetus du Mesme Autheur. Preuzeta slika iz The National Library of Medicine, USA A. I. Sabra (2008). “Ibn Al-Haytham, Abū ʿAlī Al-Ḥasan Ibn Al-Ḥasan”. In Charles Coulston Gillispie. Dictionary of Scientific Biography. Charles Scribner’s Sons. Ibrahim Kalin; Salim Ayduz; Caner Dagli, eds. 2009. “Ibn al-Ḥaytam”. The Oxford Encyclopedia of Philosophy, Science, and Tech- nology in Islam. Oxford University Press. John Shotter, 1993 New Ideas in Psychology, Vol. 11, No. 3, Pergamon Press Ltd. Great Britain Bloomfield, Leonard. 1914. Introduction to the Study of Language. New York: Henry Holt. Reprinted 1983, John Benjamins. Noam Chomsky, September 1956 Three Models for the Description of Language Noam Chomsky, January-March, IRE Transactions on Information Theory Language 1955, Logical Syntax and Semantics Noam Chomsky, September 1953, The Journal of Symbolic Logic, Systems of Syntactic Analysis Deacon Terrence W.1998, W.W: Norton & Company, London & New York, The symbolic species: The co-evolution of language and the human brain Charles Babbage,1989 Hyman,Anthony, ed. Science and Reform: Selected Works of Charles Babbage. Cambridge University Press. William R. Aul, November 1972, Think, IBM, Herman Hollerith: Data Processing Pioneer, str. 22-24, preuzeto sa http://www-03. ibm.com/ibm/history/exhibits/builders/builders_hollerith.html Stallman, Richard M 2010 Free Software, Free Society: Selected Essays of Richard M. Stallman, Drugo izdanje, Boston, Massa- chusetts: GNU Press Kent D. Palmer, 1996, Wild Software Meta-Sytems, Apeiron Press, Orange, California, USA Manuel Castells, 1996 The Information Age: Economy, Society and Culture, Vol. I, The Rise of the Network Society. Oxford: Blackwell Nico Stehr,2000, European Journal of Social Theory, Deciphering Information Technologies, Modern Societies as Networks, Sage Publications: London, Thousand Oaks, CA and New Delhi Theo Compernolle, 2015, BrainChains: Discover your brain, to unleash its full potential in a hyperconnected, multitasking world, Amazon.com, Kindle edition
19 USVAJANJE DIGITALNIH KOMPETENCIJA NASTAVNIKA KROZ STRUČNO USAVRŠAVANJE POMOĆU SLOBODNOG SOFTVERA Goran Jovišić, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci, e-mail: upis.ks@gmail.com Apstrakt - Kompetencije i funkcije nastavnika kao bazičnog nosioca obrazovnog procesa moraju svakodnevno da se nadograđuju, usavršavaju и obogaćuju novim veštinama, znanjima, trendovima i raznim vidovima celoživotnog usavršavаnja.Usvajanje digitalnih kompetencija је jedan od važnijih ciljeva svih reformi školstva širom sveta i u tu svrhu je kreiran međunarodni okvir digitalnih kompetencija nastavnika kroz akcione planove, dokumenta i strategije. Zakonodavni okvir Republike Srbije je usvojio ovaj međunarodni okvir.U radu je dat prikaz sticanja digitalnih kompetencija kroz program stručnog usavršavanja nastavnika (seminari, obuke) pomoću slobodnog softvera. U pitanju je slobodan softver koji se koristi kako u nastavi tako i u pripremi nastave, administraciji škole i u radu sa učenicima sa posebnim potrebama. Ključne reči: digitalne kompetencije, taksonomije, obuka nastavnika, Libre Office, Writer, Impress, Audacity. Abstract - The competence and function of a teacher as the bearer of the educational process must be improved. It needs to be enriched with new skills, trends and other kinds of lifelong learning. The application of digital competency is an important goal of all educational reforms around the world. For that purpose, the international framework of teacher digital competency through action plans, documents and strategies has been set. The legal framework of the Republic of Serbia has embraced the international standards of teacher digital competence. This paper will demonstrate digital competency utilization through professional teacher training (seminars, training) via free software. The free software is used both during class and during class preparation, as well as in school administration and in coursework with students with special needs. Keywords: Digital competence, taxonomy, teacher training, Libre Office, Writer, Impress, Audacity. Uvod Tehničko-tehnološke promene utiču na sve oblasti života, pa i na stil rada i metode koje nastavnici koristie u nastavi. Savremeni razvoj društva koji karakterišu naučna, tehnološka i informaciona ekspanzija, nameće školi nove izazove. Samim tim, zahtevi koji se stavljaju pred nastavnike postaju sve kompleksniji. Neophodno je nastavu proširiti i izvan zidova učionice, pomoću raznih oblika neformalnog i informalnog učenja i naravno - elektronskog učenja. Otvaraju se pitanja nastavničkih kompetencija i standarda za nastavnike, kao indikatora kvaliteta koji pomažu da se proveri sposobnost odgovornost škole/nastavnika na pomenute zahteve. Nastavnik, kao bazična profesija obrazovanja treba da bude otvoren za promene u paradigmama obrazovanja, u ciljevima, formama, u novim sadržajima i metodama nastave i učenja, i spreman da obogaćuje svoja naučna saznanja. Postojeće kompetencije i funkcije nastavnika su morale da se nadograde ili redefinišu. Nastavnik se stavlja pred nove zadatke i pojavljuje u novoj ulozi. [1]”Upoznajući učenike, nastavnik kvalitetne škole neprekidno traga za boljim načinom rada i od učenika traži mišljenje o tome. Iako ističe važnost marljivosti, razredna atmosfera nikad nije turobna. Nastavnik – voditelj pokušava stvoriti milje u kojem učenici uživaju.” (Ilić, 1998: 256.)
20 Sloboda nastavnikovog rada se proširuje, a kompetencije rastu. Nastavnik se sve manje vidi kao “prosvetni radnik” koji je pozvan da realizuje zadate koncepte zacrtane planom i programom (kurikulum) i prezentuje i gotova rešenja (iz literature), a sve više kao reflektivni praktičar, profesionalac i istraživač koji se kritički odnosi prema postojećem i koji je osposoblen da kreativno pristupiti rešavanju problema. Profesionalizacija nastavničkog poziva se može videti kao poboljšanje pristupa njegovom doživotnom (do penzionisanja) obrazovanju i stručnom usavršavanju. Međunarodni okvir stručnog usavršavanja nastavnika Evropska unija je 2000. godine, u Lisabonu usvojila strategiju razvoja poznatu kao Lisabonska strategija sa strateškim ciljevima da EU do 2010. godine, postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda na svetu, zasnovana na znanju, sposobna da ostvari održivi ekonomski rast sa većim brojem i kvalitetnijim radnim mestima i jačom socijalnom kohezijom. 1 Godinu dana kasnije u Štokholmu Evropski Savet je usvojio dokument koji identifikuje tri strateška cilja (kvalitet, pristupačnost i otvorenost sistema za obrazovanje i obuku), koji su raščlanjeni na 13 povezanih ciljeva. Evropski savet u Barseloni je februara 2002. godine usvojio deteljan radni program za postizanje ovih osnovnih ciljeva do 2010. godine. Ovaj detaljan program proširio je listu osnovnih veština na sledeće - pismenost (uključujući i numeričku), osnovne veštine u matematici, nauci i tehnologiji, informatici i upotrebi tehnologije, obuka veština učenja, socijalnim veštinama, preduzetništvu i opštoj kulturi.2 Digitalna kompetencija je jedna od osam ključnih kompetencija za celoživotno učenje (Evropski referentni okvir, 2004): 1. komunikacija na materinjem jeziku 2. komunicija na stranom jeziku 3. matematička pismenost i osnovna znanja iz nauke i tehnologije 4. digitalna kompetencija 5. učiti kako se uči 6. međuljudska i građanska kompetencija 7. preduzetništvo 8. kultura izražavanja – kulturološka ekspresija (kreativno izrašavanja ideja, iskustava i emocija u spektru medija, uključujući muziku, izražavanje pokretima, književnost i umetnosti). Rad se u osnovi bavi digitalnim kompetencijama koje se mogu predstaviti pomoću slike – tabele u prilogu: 1 European Council, Presidency conclusions, Lisbon, 23-24 March, 2000, internet: http://www.europarl. europa.eu/summits/lis1_en.htm. Detaljne informacije o celom Lisabonskom procesu na: http://ec.europa.eu/archives/ growthandjobs_2009/ 2 http://www.europa.eu.int/comm/education/policies/2010/doc/basic-skills_en.pdf EUROPEAN COMMISSION Directorate-General for Education and Culture. Implementation of “Education and Training 2010” work programme, Working group on Basic skills, entrepreneurship and foreign langua ges. Progress Report November 2003
21 DOMEN: DIGITALNA KOMPENTENCIJA Kompetencija se sastoji od sledećih elemenata znanja, veština i stavova u kontekstu definicija kompetencije znanje veštine stavovi Digitalna kompetencija uk- ljučuje pouzdanu i kritičku upotrebu informatičke teh- nologije u poslu, tokom od- mora i u komunikaciji. Ove kompetencije su povezane sa logičkim i kritičkim razmišl- janjem, do visokog nivoa menadžerskih veština u in- formatici i dobro razvijenih komunikacijskih veština. Na najnižem nivou one obuhvataju upotrebu multi-medijalne tehnologi- je da se prikupe, procene, pohrane, proizvedu, prezen- tuju i razmene informacije i da se komunicira i učestvuje u umrežavanju putem inter- neta. Sigurno razumevanje prirode, uloge i mogućnosti informatičke tehnologije koju obuhvata u svakod- nevnim kontekstima. * Razumevanje glavnih kompjuterskih aplikacija, uključujući rad sa tekstom, tabelama, bazama podataka, čuvanja i upravljanja istim. *Svest o mogućnostima koje pruža internet i komunikaci- je putem elektronskih medija (e-mail, videokonferencije, ostala sredstva) i o razlici između stvarnog i virtuelnog sveta *Razumevanje potencijala informatičke tehnologije da pruži podršku kreativnosti i inovaciji u ličnom ostva- renju, socijalnoj inkluziji i mogućnost zaposlenja *Osnovno razumevanje pou- zdanosti i važnosti dostupnih informacija i svest o potrebi da se poštuju etički principi u interaktivnoj upotrebi in- formatičke tehnologije. Kako informatička teh- nologija ima mnoge i rastuće upotrebe u svakodnevnom životu, kao što su učenje i odmor, potrebne veštine obuhvataju *Sposobnost da se traže, sakupljaju i procesuiraju (stvore, organizuju, razlikuju bitne od nebitnih, stvarne od virtuelnih) elektronske in- formacije, podaci i koncepti i da se koriste na sistematski način *Sposobnost da se nađe i pristupi websajtu i da se koriste internet usluge poput foruma i e-maila *Sposobnost da se koriste informatičke tehnologije da bi se podržalo kritičko mišl- jenje, kreativnost i inovacije u različitim kontextima kod kuće, na odmoru i poslu. *tendencija da se koristi informatička tehnologija u auto- nomnom i timskom radu-kritički i reflek- sivni stav u proceni dostupnih informacija *Pozitivan stav i osetljivost za sigurnu i odgovornu upotrebu interneta, uključujući pitanja privatnosti i kulturološke razlike *Zainteresovanost za korišćene informa- tičke tehnologije da bi se proširila gledišta učestvujući u komu- nikacijama i mrežama u kulturološke, soci- jalne i profesionalne svrhe Slika 1. Digitalne kompetencije1 Izvor: European Council, Presidency conclusions, Lisbon, 23-24 March, 2000 Važno je napomenuti još jedan dokument ICT COMPETENCY STANDARDS FOR TEACHERS (Preporuke UNESCO ICT – CST projekta (standardi kompetencija nastavnika) koji važi u celom svetu a daje nam bliža pojašnjenja koje su to ICT kompetencije nastavnika [2] Precizniji ciljevi UNESCO ICT–CST projekta su: ● da da opšte smernice koje organizatori stručnog usavršavanja mogu koristiti da identifikuju, unaprede ili izvrše evaluaciju nastavnih sredstava ili programa obuke nastavnika za upotrebu IKT-a u nastavi i učenju.
22 ● da ustanovi osnovne kvalifikacije koje dozvoljavaju nastavniku da primenjuje IKT u nastavi i učenju u cilju podsticanja učenja kod dece i unapređivanja ostalih profesionalnih obaveza. ● da proširi stručno usavršavanje nastavnika da bi se unapredile njihove pedagoške veštine, saradnja, upravljanje i razvoj škole korišćenjem IKT-a. ● da uspostavi harmoniju među različitim gledištima i vokabularu u vezi sa upotrebom IKT-a u edukaciji nastavnika. Tri pristupa reformi obrazovanja Namera UNESCO ICT-CST projekta je da poveže reformu obrazovanja sa ekonomskim i socijalnim razvojem, što može povećati kvalitet obrazovanja, smanjiti siromaštvo i nejednakost, poboljšati kvalitet života i pripremiti građane za izazove 21. veka. Standardi su zasnovani na tri pristupa reformi obrazovanja koji odgovaraju sličnim, alternativnim pristupima povećanju radne snage i podsticajnom ekonomskom rastu. • razvijanje tehnološke pismenosti radne snage tako što se tehnološke veštine inkorporiraju u kurikulum – ili pristup tehnološke pismenosti. • povećavanje sposobnosti radne snage da koristi znanje da bi povećala vrednost ekonomskog izlaza, tako što će to znanje primenjivati u rešavanju kompleksnih problema – ili pristup produbljivanja znanja. • povećanje sposobnosti radne snage da uvodi inovacije i stvara nova znanja i povećavanje mogućnosti građana da profitiraju od stečenog znanja – ili pristup kreiranja znanja. Slika 2. Pristupi reformi obrazovanja po UNESCO Zakonski okvir za stručno usavršavanje u Republici Srbiji U profesionalni razvoj nastavnika i stručnih saradnika spada i stalno stručno usavršavanje, razvijanje kompetencija radi boljeg obavljanja posla, unapređivanja nivoa postignuća učenika. Potrebe i prioritete ustanova ili škola planira na osnovu rezultata samovrednovanja kvaliteta rada ustanove, ličnih prioriteta nastavnika odnosno vaspitača ili stručnih saradnika, kao i na osnovu izveštaja o ostvarenosti standarda postignuća, zadovoljstva roditelja i učenika. Stručno usavršavanje nastavnika definisana je u Zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja [3], Strategija razvoja obrazovanja uSrbiji do 2020. godine (“Sl. glasnik RS”, br. 107/2012) [4] i Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika [5]. Pravilnik je imao nekoliko izmena, aktuelna je treća verzija pravilnika koji određuje sledeće prioritetne oblasti: 1) individualizovani pristup u radu sa decom, učenicima i polaznicima korišćenjem različitih metoda i oblika rada u realizaciji nastavnog predmeta i/ili oblasti; 2) praćenje i vrednovanje obrazovnih postignuća, odnosno praćenje i podsticanje razvoja dece, učenika i polaznika;
23 3) izbor, izrada, prilagođavanje i upotreba udžbenika, drugog didaktičko-metodičkog materijala i drugih izvora znanja za određeni nastavni predmet, odnosno vaspitno-obrazovnu oblast; 4) stvaranje tolerantne i nediskriminativne sredine za učenje i razvoj svakog pojedinca, zaštita od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije; 5) prepoznavanje bezbednosnih rizika i reagovanje na njih. Kompetencije stručnog usavršavanja su: K1 - kompetencija za uže stručnu oblast: srpski jezik, bibliotekarstvo, matematika, informatika, društvene nauke, prirodne nauke, srednje stručno obrazovanje, strani jezik, umetnost, fizičko vaspitanje, zdravstveno vaspitanje, predškolsko vaspitanje i obrazovanje, upravljanje, rukovođenje i normativa; K2 - kompetencija za podučavanje i učenje; K3 - podršku razvoju ličnosti deteta i učenika i K4 - komunikaciju i saradnju iz oblasti: vaspitni rad, opšta pitanja nastave, obrazovanje dece i učenika sa posebnim potrebama, obrazovanje i vaspitanje na jezicima nacionalnih manjina. Program stručnog usavršavanja ’’Primena slobodnog softvera u nastavi’’ Program stručnog usavršavanja nastavnika, stručnih saradnika i direktora škola akreditovan i odobren od stručne komisije ZUOV za školsku 2014/2015 i 2015/2016 godinu objavljen u katalogu programa. Program se realizuje onlajn u trajanju od četiri nedelje. Do sada je program realizovan 16 puta a pohađalo ga je 480 nastavnika. Prioritetna oblast je P1 (individualizovani pristup u radu sa decom, učenicima i polaznicima korišćenjem različitih metoda i oblika rada u realizaciji nastavnog predmeta i/ili oblasti) a kompetencije koje se stiču ovim programom su K2 - kompetencija za podučavanje i učenje. Sadržaji koji se realizuju su dati po nedeljama. Prva nedelja U uvodnom delu polaznici su upoznati sa pojmom i značajem softverske licence. Zatim će biti upoznati sa pregledom različitih softverskih licenci i upoznati se sa domaćom i međunarodnom pravnom regulativom koja reguliše ovu oblast. Potom će se upoznati sa pojmom slobodnog softvera, softverom otvorenog koda i njegovom rasprostranjenošću i ulogom u svetu. Druga nedelja U ovoj se lekciji obrađuje pregled kancelarijskog paketa “Libre Office” i to: Kratak pregled programa koje ovi kancelarijski paketi sadrže - kako se instalira program, odnosno njegova lokalizovana verzija. Pregled programa Writer, osnovne mogućnosti, osnovna podešavanja, instalacija dodatka za preslovljavanje latinice u ćirilicu i obrnuto ćirilice u latinicu. Na sistemu za učenje je postavljen priručnik za Writer. Treća nedelja Pregled programa Impress: osnovne mogućnosti, osnovna podešavanja, smernice za kreiranje kvalitetnih prezentacije, eksportovanje prezentacija u druge formate. Na sistemu za učenje je postavljen priručnik za Impress. Četvrta nedelja Instalacija programa za snimanje i obradu audio signala „Audacity“, upoznavanje sa njegovim osnovama. Snimanje govora radi umetanja u prezentacije. Na sistemu za učenje je postavljeno uputstvo i tutorial za rad u Audacity programu.
24 Evaluacija programa stručnog usavršavanja ’’Primena slobodnog softvera u nastavi’’ Prikaz zadataka i analiza ishoda Prilikom kreiranja programa stručnog usavršavanja kao i prilikom evaluacije programa autori su se vodili metodološkim i pedagoškim principima Blumove i Lorin Anderson taksonomije. Slika 3: Odnos primenljivosti slobodnog softvera u taksonomiji znanja po Bloom-u i Lorin Anderson, izvor ’’Strategija razvoja i uvođenja slobodnog softvera u obrazovanju’’, Beograd 2011. Za rešavanje zadataka u okviru lekcija predviđena je sledeća satnica: • pronalaženje i preuzimanje besplatnih softvera sa interneta kao i njihova instalacija - 5 sati • Proučavanje lekcija i instaliranih programa - 9 sati • Izrada testa i praktičnih zadataka - 6 sati • Forumi zadataka - 4 sata Svi zadaci i aktivnosti rade se u nedelji kada su zadati. Neki se ocenjuju na završetku kursa ili kada učesnici ispune zahteve zadatka. Aktivnosti koje učesnici treba da se urade su sledeće: 1 nedelja - U okviru posebno otvorenog foruma postaviti komentar o primeru kršenja autorskih prava iz svakodnevnog života. Ishod prvog zadatka: nakon iščitavanja lekcija o softverskim licencama i pravnoj regulativi učesnici su uokviru foruma zadataka postavljali primere kršenja autorskih prava iz svakodnevnog života. Za izradu ovog zadatka su osim lekcije pripremljeni izvodi iz zakona i video materijali. Ovaj zadatak je uradilo 92% svih učesnika obuke. Ovde je primenjeno analiziranje, razumevanje, primena i analiza. Nastavnici su unapredili svoje metode pretraživanja na internetu i u literaturi. - Polaznici rade test o autorskim pravima. Onlajn test se sastojao od 10 pitanja. Prosečna ocena testa je 8 od mogućih 10. Ovde je primenjeno: pamćenje, analiza, evaluacija, sinteza. - U okviru posebno otvorenog foruma napisati prikaz i opis 2 programa slobodnog softvera. Nastavnici su pronalazili programe slobodnog softvera primenljivog u obrazovanju shodno predmetu kojeg predaju. Zadatak je uspešno realizovalo 85% polaznika. Jedan deo polaznika (8%) je postavljao komercijalne programe a oko 4% nastavnika nije uradilo ovaj zadatka. Ovde su primenjeni: razumevanje, primenjivanje, analiza, sinteza, stvaranje. 2. nedelja - Preuzeti i instalirati “Libre Office” – ova aktivnost se ne ocenjuje ali je uslov za izvršenje praktičnih zadataka. Autori su očekivali da će ovaj zadatak biti težak za nastavnike. Iznenađujuće je da su ovaj zadatak uradili svi polaznici
25 svih grupa seminara. Tokom rešavanja ovog zadatka bilo je pitanja na forumima i u porukama koji su se uglavnom odnosili na lokalizaciju softvera, na verzije, jezik. Ovde su primenjeni: znanje, razumevanje, primenjivanje. - Uraditi zadatak u programu “Writer”. Polaznici su dobili tekst kojeg su trebali da preformatiraju na osnovu zadatog šablona. Zadatak koji prema oceni polaznika bio najzahtevniji. Rezultati tj. gotova rešenja koji su postavljeni su bili poražavajući. Samo 32% polaznika je ovaj zadatak uradilo u prvom pokušaju i to tačno prema zadatim uputstvima. 45% polaznika je uradilo zadatak iz drugog pokušaja 11% iz trećeg pokušaja a 12% polaznika nije bilo u stanju da uradi ovaj zadatak. Slika 4. Statistički prikaz prolaznosti rešavanja zadatka u Writer-u Slika 5: Vizuelno rešenje zadatka u Writer-u
26 U ovom zadatku je primenjeno znanje, razumevanje, primena i analiza. Nastavnici su unapredili svoje metode primenjivanja naučenog u praksi. Ovako koncipiran zadatak koji je na nivou učenika viših razreda osnovne škole i/ili prvog razreda srednje škole se pokazao kao gotovo nepremostiv problem. Autori obuke su se vodili saznanjima da su svi nastavnici prošli elentarne nivoe IKT obuke u svojim škoalma ili na specijalizovanim kursevima. IKT obuka nastavnika se u R. Srbiji vrši na organizovani način u kontinuitetu još od 2000 godine. Druga bitna činjenica je da svi nastavnici imaju obavezu pripremanja nastave i vođenja pedagoške dokumentacije u programu MS Office koji u sebi sadrži paket za obradu teksta Word. Ovaj zadatak je dokaz da nastavnici nemaju izgrađene digitalne kompetencije na najnižem nivou koje su opisane u tabeli iz slike br.1. 3 nedelja - Zadatak: kreirati prezentaciju svog časa ili predavanja maksimalne dužine do 10 slajdova. Za ovaj zadatk mogu da se koriste materijali koji su kreirani za postojeće prezentacije časa. Uspešnost kreiranja prezentacija nastavnika je na vrlo visokom nivou, prolaznost je 100%. U ovom zadatku je primenjeno znanje, razumevanje, primena i analiza. Nastavnici su unapredili svoje metode primenjivanja naučenog u praksi. - Forum Otkrića - U okviru ovog namenskog foruma polaznici su imali zadatk da postave ono što im je korisno i interesantno u radu a nije dato u lekcijama i opisano u priručnicima. Zadatak Otkrića je bio otvoren i dostupan do kraja obuke. Neki od polaznika su opisali (u formi teksta) neka po njima interesantna otkrića dok je najveći deo polaznika svoja otkrića podelio sa polaznicima kroz slike u vidu skrinšotova i sl. U ovom zadatku je primenjeno razumevanje, primena, analiza, sinteza i evaluacija. . Slika 6: Otkriće alatke Navigator u Writer-u 4. nedelja - Zadatak: instalirati i uraditi zadatak u programu Audacity. Za ovu lekciju polaznici su dobili priručnik i tutorial za rad u alatu. Jedan deo nastavnika nije uradio ovaj zadatak (oko 15%) zbog nedostatka opreme pre svega zbog mikrofona ili zvučnika. Najveći broj zadatako pomoću alata Audacity je bio za učenja stranih jezika, srpskog jezika za učenike sa posebnim potrebama i drugim zadacima koji su primenljivi u inkluzivnoj nastavi (vežbe slušanja, vežbe izgovora, vežbe logopeda i sl). U ovom zadatku je primenjeno znanje, razumevanje, primena i analiza. Nastavnici su unapredili svoje metode primenjivanja naučenog u praksi i pretraživanja podataka. Neobavezan zadatak Blog U okviru obuke je postavljen blog (na novoj internet adresi) na kojem su polaznici svih obuka imali priliku da svoje utiske, impresije, pohvale, kritike objave javno van moodle sistema za učenje. Cilj autora programa je da polaznici razumeju i unaprede potencijale informacionih tehnologija, komunikacije putem interneta, da se zainteresuju i prošire gledišta na informacione tehnolgije. Da iskažu kritičko mišljenje i kreativnost, da unaprede tehnike pisanja u elektronskim
27 medijima kroz formu bloga. Uspešnost ovog zadatka je bila na veoma visokom nivou. U ovom zadatku je primenjeno razumevanje, analiza, sinteza i evaluacija. Na kraju obuke održani su završni susreti autora i polaznika na kojima su polaznici popunjavali evaluativne upitnike koje je propisao ZUOV. Prednosti elektronskog učenja i podučavanja za doživotno učenje Pojam organizacije nastave obuhvata mnoge aspekte kojima se određuju putevi i metode, sredstva i oblici usavršavanja nastavnog procesa. Neophodno je iznalaženje rešenja za povećanje produktivnosti, ekonomičnosti, rentabilnosti, kvaliteta i efektivnosti nastave. Dobra organizacija nastave za nastavnike i podrazumeva naučnu organizaciju procesa nastave. Sve ovo zahteva dosta znanja, iskustva i vremena, standardizaciju, unifikaciju i tipizaciju krajnjeg proizvoda, usluga i procesa usavršavanja. Edukaciji edukatora treba posvetiti više pažnje i uzeti u obzir andragoško-pedagoške metode edukacije nastavnika. Neophodna je modernizacija postojećih organizacionih oblika i načina rada, između ostalog, preporuka je i korišćenje online obuka kroz Web2.0 alate. Onlajn obuka nastavnika je učenje i proces samoupravljajućeg učenja. Oni koji su spremni da prihvate ovakav način učenja moraju biti spremni i sposobni da svoje učenje samostalno organizuju, planiraju, sprovode, kontrolišu, procenjuju. Ovakav vid učenja mora da obuhvati i saradnju sa drugima (autori, moderatori, interesne grupe i dr.) kako bi onaj ko uči imao feedback i kako bi razvijao komunikacijske veštine. Svi oni koji su spremni na samoučenje kroz onlajn obuke imaju i/ili usvajaju sledeće osobine: doživljaj autonomnosti, doživljaj kompetentnosti, doživljaj zadovoljstva samostvaralaštva, doživljaj socijalne povezanosti, ravnopravan odnos u komunikacijskoj kulturi, novi način komunikacije i ophođenja sa svetom, zadovoljstvo delovanja, osećaj produkcije, osećaj fascinacije doživljenog. Osim edukatora kreiranje onlajn obuka postavlja uslove pred autore ovih škola. Web 2.0 tehnologije pred autore postavljaju ispunjenost sledećih kriterijuma: [6] Mogućnost kreiranja sekvenci učenja – organizovanja objekata učenja, uvoz i izvoz testova iz banki testova, mogućnost kontrole napredovanja kroz razne materijale, obaveza pružanja podrške za onlajn ocenjivanje kursa, mogućnost upravljanja automatizovanim testiranjem - kreiranja samoprocene, praćenja nastavnika kroz praćenje učestalosti i trajanja, omogućiti rad u grupi, podesiti upravljanja diskusijama, uređivanje komunikacije u realnom vremenu, uređivanja razgovora-ćaskanja, mogućnosti promene grafike i izgleda e- škole. E-obrazovanje podržano višesmernim Webom 2.0 pruža mnogobrojne mogućnosti za učenje i napredovanje. E – obrazovanje polako ruši granice između autora i konzumenta. Ono sve manje zahteva tehničko predznanje potrebno za odabir alata i njihovo korišćenje. Dobro kreirana e-škola omogućava laku migraciju sa sitema na sistem tj platformu za učenje. Zaključak Masovno obrazovanje je produkat industrijskog društva. U društvu znanja dominiraju individualni procesi produkcije i fleksibilnosti, koji su kreirani na osnovu naučnih polazišta. Autori obuke, koja je predmet ovog rada, konstantno se trude da izbegnu mekdonaldizaciju obrazovanja [7] i primene metode, tehnike i principe andragogije. Obuka koja je u funkciji unapređivanja digitalnih kompetencija nastavnika korišćenjem slobodnog softvera je više nego dobra jer obuhvata taksonomije znanja koje poznaje savremena pedagogija.
28 Proces odabira alata, kurikulum, metode, tehnike i sl. je neminovan i datira još od vremena faraona. Odluke o odabiru tehnologije i softvera u obrazovanju najčešće su podložne uticajima izvan obrazovne struke. Hardver i softverski alati uglavnom se odabiru daleko od učionice. Jedan od najpoznatijih obrazovnih reformatora 20. veka brazilski edukator Paolo Freire, je izjavio “obrazovanje je uvek, uvek, uvek politika”.(1972). Udruženje profesora informatike intenzivno radi na popularizaciji slobodnog softvera kao i njegovom uvođenju u nastavni proces. Kreiran je sajt sa bazom slobodnog softvera koji je ujedno i podrška nastavnicima. Održan je niz predavanja, tribina, seminara i drugih aktivnosti kako bi slobodan softver približili korisnicima. Reference: [1] Ilić, M. (1998). Od tradicionalne do kvalitetne škole. Banja luka: Radovi, br. 1. [2] http://unesdoc.unesco.org/ulis/cgi-bin/ulis.pl?catno=156210 [3] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja “Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 - autentično tumačenje i 68/2015) [4] Strategija razvoja obrazovanja uSrbiji do 2020. godine (“Sl. glasnik RS”, br. 107/2012) [5] Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. ’’Službeni glasnik RS”, br. 86/2015 od 14.10.2015. godine, a stupio je na snagu 15.10.2015. [6] http://cnx.org/contents/HzvnZDL4@1/Kriterijumi-za-izbor-sistema-z [7] Ritzer, G (1993) The McDonaldization of society: an investigation into the changing character of contemporary social life, Thousand Osaks: Pine Forge Press [8] Jandrić, Petar ’’Mekdonaldizacija obrazovanja’’,Školske novine’’, Zagreb, broj 30, 2. listopad 2012.
29 Inkluzija i slobodan softver Jasmina Gejo, savetnik na radnom mestu za razvojno planiranje, MPNTR Školska uprava Niš Milena Mladenović, profesor razredne nastave, OŠ”Učitelј Tasa“ Niš Apstrakt - Slobodan softver pruža mogućnost da se nastava prilagodi potrebama svakog deteta, kroz proces modifikacije ili kreiranja softverskih rešenja, u skladu sa osnovnim principima inkluzivne obrazovne politike. U procesu kreiranja softverskih rešenja postoji mogućnost uklјučivanja svih aktera obrazovnog procesa, od učenika i studenata, preko učitelјa, nastavnika i univerzitetskih profesora do roditelјa učenika. Klјučne reči: inkluzija, slobodan softver, individualizacija, prilagođavanje, podrška različitostima Abstract - Free software provides the possibility to adapt teaching to each child, through using software modification or creating completely new software, following the basic principles of inclusive educational policy. The process of creating software solutions can involve all interested parties in education: pupils and students, teachers, university professors as well as students’ parents . Keywords: inclusion, free software, individualization, adjustment, support for diversity Uvod „Neograničene su mogućnosti korišćenja računara i savremenie tehnologije, ali ukoliko sam nastavnik nije sposoban da unese u učionicu i učini da to bude u funkciji učenja, onda ona nikome ne služi.“ Nancy Kassebaum Po definiciji UNESCO-a, inkluzivno obrazovanje se odnosi na mogućnost škole da obezbedi kvalitetno obrazovanje svoj deci, bez obzira na njihove različitosti. Inkluzija je proces prepoznavanja i reagovanja na raznovrsnost potreba svih učenika kroz sve veće učestvovanje u učenju, kulturnom životu i životu zajednice i sve manju isklјučenost u okviru obrazovanja i iz njega. To znači izmene sadržaja, pristupa, struktura i strategija, sa zajedničkom vizijom koja obuhvata svu decu odgovarajuće starosne dobi, sa ubeđenjem da je redovni obrazovni sistem odgovoran za obrazovanje sve dece. Izdvajanje ne pomaže socijalnoj integraciji dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom jer ih ne priprema za život u društvu u kome su oni manjina. U isto vreme, izdvajanje ne razvija otvorenost, prihvatanje i podršku kod dece bez smetnji u razvoju i bez invaliditeta, što je uslov da oni omoguće integraciju dece sa smetnjama u razvoju u šire društvo. Mnogo je učenika koji nemaju invaliditet, ali zbog različitih kulturoloških i jezičkih razlika, problema u ponašanju ili nekog drugog razloga ne mogu da odgovore na zahteve škole. Srbija je ovim problemom sistemski počela da se bavi 2000-ih, kada je donet niz zakona i podzakonskih akata kojima se postavlјaju temelјi takozvanog inkluzivnog, sveobuhvatnog obrazovnog sistema, ali samo postojanje dobre zakonske regulative nije dovolјno da bi u školama zaživela inkluzivna obrazovna politika i praksa. Klјuč promena je ono što se
30 dešava u svakoj učionici iza zatvorenih vrata u interakciji između nastavnika-učenika, učenika-učenika, organizovanog prostora i ambijenta za učenje. Uspešna inkluzija podrazumeva da su sva deca aktivno uklјučena, da im je omogućen adekvatan pristup učenju i opcije koje mogu birati. U tom smislu inkluzija je proces a ne mesto. Danas ne postavlјamo pitanje da li je moguće napraviti „inkluzivnu“ učionicu eksplatacijom savremenih nastavnih sredstava. Postavlјamo pitanje kako biti siguran da je učionica koju oblikujemo, koristeći savremena nastavna sredstva, prilagođena svakom učeniku, njegovim mogućnostima, potrebama, razvojnim i uzrasnim karakteristikama i specifičnostima. 1. Softver - alatka kojom postižemo nastavne cilјeve Jedan od mnogobrojnih načina individualizacije može se realizovati korišćenjem IKT upravo zbog bezgraničnih mogućnosti koje ona pruža. No korišćenje IKT u nastavi ne treba da bude usmereno isklјučivo i samo ka pojedincu- učeniku koji ima teškoće u razvoju i učenju jer bi to predstavlјalo jednu novu, (možda u drugačijem obliku) kreiranu izolaciju. Poželјno je da softver pruža mogućnost podrške u učenju za sve učenike i svakog učenika, pa i one koji su različiti u bilo kom smislu. Sa druge strane, pojedina softverska rešenja daju mogućnost učenicima sa specifičnim teškoćama u razvoju da olakšaju komunikaciju sa sredinom. Kvalititet nastave, sa aspekta inkluzivnosti, može se meriti preko „ulaznih indikatora“, „procesnih indikatora“ i „izlaznih indikatora“ kao efekata onoga što smo hteli da menjamo. Ovo su samo neki od indikatora koji su relevantni za praćenje kvaliteta inkluzivne obrazovne politike i prakse, kroz nastavu (koja može biti realizovana i korišćenjem namenskih softvera): • nastava se organizuje tako da je svaki učenik aktivan i smisleno angažovan na času (zahtevi su pretežno u zoni narednog razvoja deteta); • tokom časa postoji aktivna razmena među učenicima, kao i između nastavnika i učenika; • učenik oseća da ga vršnjaci prihvataju i da je ukloplјen u razredni kolektiv – nije izolovan niti izopšten; • nastava se organizuje da obezbeđuje uspešno učenje učenika i tokom nastave postoji podrška u učenju od strane nastavnika i/ili vršnjaka; • učenik ima pozitivan odnos prema nastavniku i vršnjacima – razvijeno osećanje zadovolјstva školom Sa druge strane možemo navesti četiri aspekta prilagođavanja nastave i učenja svakom učeniku koristeći računarska i onlajn rešenja: 1. Namenske aplikacije za rad sa učenicima koji imaju poteškoće u učenju i razvoju U skladu sa cilјevima individualnog obrazovnog plana sa izmenjenim standardima, moguće je koristiti aplikacije koje su namenjene za određenu cilјnu grupu (učenike sa smetnjama iz spektra autizma, decu iz depriviranih sredina, sa posebnim talentima, sa višestrukim razvojnim smetnjama...). 2. Aplikacije koje možemo koristiti kao asistivna nastavna sredstva i koje su sa tim cilјem i napravlјene To su softverska rešenja koja asistiraju u učenju učenicima sa drugog govornog područja, učenicima oštećenog sluha, učenicima sa oštećenim vidom itd. 3. Aplikacije koje su napravlјene za široku upotrebu svih cilјnih grupa, ali koje se mogu koristiti za prilagođavanje metoda i sadržaja u nastavi. 4.Aplikacije koje se prave za konkretne namene i potrebe određenog časa, nastavne jedinice, grupe učenika ili pojedinca.
31 1.1 Edukativne aplikacije za učenike koji imaju poteškoće u učenju i razvoju Kada govorimo o aplikacijama koje su namenjene deci sa poteškoćama u razvoju, odnosno učenju, treba imati na umu da su to aplikacije koje prate određene specifičnosti, ali i to da pojedine aplikacije iz ove grupe mogu koristiti učenici tipičnog razvoja. ABA Matematika1 je aplikacija koju je napravio otac osmogodišnjeg deteta sa smetnjama iz spektra autizma. Aplikacija je osmišlјena prema modelu Primenjene bihevijoralne analize (Applied Behavioral Analysis) prema kojoj su terapeut, vaspitači i roditelјi radili sa detetom od njegove treće godine. Kako nisu uspeli da nađu program koji bi pomogao nji- hovom sinu da savlada osnovne matematičke funkcije, odlučili su da ga sami napišu. Bez dalјeg ulaska u opis same aplikacije, ovo je odličan primer stavlјanja resursa i iskustva u funkciju razvoja slobodnog softvera namenjenog deci sa autizmom. To otvara vrata pitanju koje resurse posedujemo i kako da ih stavimo u funkciju razvoja softverskih rešenja? Sa druge strane nameće se pitanje iskorišćenosti već postojećih aplikacije koje nose karakteristike slobodnog softvera. U opisu aplikacije ABA Matematika stoji da je softver u beta fazi razvoja, da ima bagova (grešaka) i da se slobodno može koristiti i modifikovati. Kreatori su na stranici, sa koje se može preuzeti ovaj softver, ostavili otvoren poziv svima (programerima, nastavnicima, roditelјima, terapeutima) da i mogu da doprinesu unapređenju aplikacije, a ostavili su i adresu preko koje mogu biti kontaktiani. U ovom trenutku možemo pokrenuti pitanje lokalizacije postojećih softverskih rešenja kao najbazičniji oblik prilagođavanja softvera potrebama naše dece. Sredinom 2015. godine, javnosti Srbije je medijski predstavlјena aplikacija „aKomunikator“2 koja je produkt Inovacionog centra ICEF Eletrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovo je Windows aplikacija i može biti preuzeta sa internet stranice Windows prodavnice. Aplikacija je namenjena deci sa autizmom, a za cilј ima razvoj komunikacijskih veština na bazičnom nivou. Učenik sa autizmom može koristi ovu aplikaciju za lakše komuniciranje sa vršnjacima i nastavnicima. Aplikacija je fleksibilna i prati razvoj deteta, tako što se njoj mogu dodati odnosno brisati pojmovi. 1 Adresa stranice na kojoj se nalazi opis i link za preuzimanje softvera http://abamath.sourceforge.net/ 2 Adresa za preuzimanje aplikacije https://www.microsoft.com/en-us/store/apps/akomunikator/9wzdncrd8q63 Adresa ICEF http://www.icef.etf.rs/ 3 Ove aplikacije se mogu instalirati na Android platformi i mogu biti preuzete sa Google PlayStor-a. Vredi pomenuti hrvatski projektni tim ICT-AAC3 koji je publikovao set aplikacija namenjenih deci sa autizmom, deci sa cerebralnom paralizom i Daunovim sindromom.Aplikacija poput Komunikator+ podučava dete da prepozna i izgovora pojmove, ali takođe, može da doprinese razvoju socijalnih veština. Sa druge strane, aplikacije poput Matemtematički vrtulјak i Domino su one koje svakom detetu mogu pomoći da savlada osnovne pojmove skupa i matematičke operacije. Međutim, programi ovog projekta nemaju karakteristike slobodnog softvera, ali se baza pojmova u programu Komunikator+ može proširiti i nadograditi.
32 Ukoliko nastavnik uvede specijalizovane aplikacije u rad sa učenicima treba da bude svestan da su one namenjene za integraciju dece sa autizmom, a ne za njihovu izolaciju. Pre uvođenja ovakvih rešenja preporuka je da u odelјenju postoji podržavajuća atmosfera i da učitelј podstiče interakciju među učenicima u procesu učenja. U suprotnom postoji opasnost da dobar broj ranije navedenih indikatora inkluzivnosti neće biti prisutan na času. 1.2 Aplikacije i alatke kao asistivna nastavna sredstva eGuideDog4 je projekat koji razvija besplatan softver za pomoć slepim i slabovidim osobama pri radu na računaru. Jedna od alatki iz paketa ovog projekta je WebSpeech čija je funkcija da pretvori tekst u audio format i na taj način veb sadržaje učini dostupnim slepim osobama. Ipak, ovo je program pristupačan slabovidim i slepim lјudima koji su sa engleskog i kineskog govornog područja. Imajući u vidu da je program otvorenog koda, modifikacije su moguće, pa i njegova lokalizacija. 1.3 Prilagođavanje metoda rada sa učenicima koristeći nenamenski softver Učenici, takođe, mogu raditi u parovima zadavajući jedni drugima zadatke i istražujući kreativne potencijale, ili pak individualno prema instrukcijama nastavnika. Ovo je samo jedan od primera kako jednostavan i dostupan softver može biti stavlјen u funkciju učenja svih učenika jednostavnom metodičkom organizacijom. 4 http://sourceforge.net/projects/e-guidedog/ 5 http://magnifier.sourceforge.net/ 6 https://apps.ubuntu.com/cat/applications/gpaint/ Program Virtual Magnifying Glass 3.75 je pandan MS Windows programu Magnifier sa tom razlikom da je VMG slobodan softver. Ovaj program u nastavi može biti pomenut kao asistivna alatka koja može pomoći učenicima oštećenog vida. Da bismo obezbedili okruženje u kojem će se desiti učenje, ponekad je dovolјna samo umešnost i poznavanje nekih opštepoznatih aplikacija. Primer tome je gPaint6 jednostavan grafički program koji se može koristiti za učenje o oblicima (pravilnim i nepravilnim), bojama, relacijama, skupovima, tekstu itd i pritom učenici mogu razvijati finu motoriku.
33 Ukoliko bismo odlučili da menjamo, nadogradimo ovaj softver jedno od mogućnosti je ubaciti audio zapis koji prati rad učenika (izgovor oblika, boja, funkcija... koje učenik u toku rada koristi). Možemo dalјe proširiti priču u smeru dodatnih informacija o geometrijskim oblicima koje učenici mogu dobiti u tekstualnom ili auditivnom formatu jednostavnim pritiskom na dugme. Naravno, kako bi program bio u funkciji svakog deteta, treba razmišlјati i o mogućnostima lokalizacije softvera. Ovakve opcije daju veću slobodu učenicima u učenju. 1.4 Produkcija aplikacija i alatki za određene namene u nastavi – perspektiva slobodnog softvera Ukoliko ste nastavnik/ca u osnovnoj školi i imate ideju za softversko rešenje, ali nemate kompetencije koje će vas dovesti do realizacije ove ideje, šta radite? Toliko je ideja koje čekaju da se „dese“, da budu realizovane i stavlјene u funkciju na najbolјi mogući način. Odgovor na pitanje „šta dalјe?“ dobili smo od učitelјice osnovne i nastavnice srednje stručne škole. Učitelјica Ana Milenković-Ranđelović iz Niša i nastavnica Nada Stoičević iz Pančeva su 2012. godine došle na ideju da uklјuče učenike četvrtog razreda srednje stručne škole u kreiranje digitalnog rešenja u obliku edukativnih igrica za učenike prvog razreda osnovne škole. Treba napomenuti da je u odelјenju učitelјice Ane jedan učenik radio po individualnom obrazovnom planu (učenik sa visokim stepenom oštećenja sluha koje je za posledicu imalo usporeni razvoj govora pre svega, a zatim i ostalih razvojnih karakteristika). Učenici srednje stručne škole dobili su priliku da svoje znanje i veštine stave u funkciju društvenh potreba, što je izazvalo visok nivo motivacije za rad, ali i potrebu da se znanje proširi. Pored usko stručnih zahteva i instrukcija koje su usledile na časovima blok nastave, srednjoškolci su, kako bi što adekvatnije izvršili zadatak, morali da se upoznaju sa uzrasnim karakteristikama učenika prvog razreda, da se upoznaju sa elementima i metodama rada početnog čitanja i pisanja, kao i sa specifičnim karakteristikama učenika koji uči prema individualnom obrazovnom planu. Od učitelјice su dobili smernice o izgledu i funkciji igrica, a ono što su za uzvrat ponudili su grafička i tehnička rešenja za fleš animaciju.
34 Produkt ove saradnje je fleš aplikacija sačinjena od 4 igre: • Pronađi reč koja se krije (po uzoru na igricu „Vešala“). • Pronađi rečenicu koja se krije. • Poređaj slike redom tako da dobiješ priču. • Napiši priču prema slikama koje si poređao/la. Šta je dodatna dobit ovakve saradnje ako izuzmemo ostvarenost cilјeva časa? Visok stepen motivacije učenika u obe škole, softversko rešenje metodički osmišlјeno i prilagođeno svakom učeniku koje možemo učiniti dostupnim, mo- gućnost nadogradnje aplikacije, proširivanje znanja učenika, društveno koristan rad itd. Koje od navedenih dobiti se uklapa u opis karakteristika slobodnog softvera? Sa druge strane, ono što smo videli kao potencijal ovakve saradnje jeste aktivno učešće mlađih učenika (koji su kasnije direktni korisnici softverskog rešenja) u kreiranje aplikacije, kroz izbor i upravlјanje grafičkim rešenjima. Naša preporu- ka bila bi da ovaj model postane redovna praksa u školama. Igrice funkcionišu po metodi „pokušaja i pogrešaka“, a svako slovo koje bi učenik „uhvatio“ pointerom miša, ili reč koju bi sačinio, propraćena je audio zapisom. Sadržaji u igricama bili su interdisciplinarni, a posebno se vodilo računa o simbolici grafičkih rešenja i boja. Ovi faktori bitno su uticali na stepen individualizacije koji je omogućio savršen učinak učenika, a pri tome su se dobro zabavili.
35 Zaklјučak U procesu inkluzije bitan akcenat stavlјen je na prilagođavanje metoda, sadržaja, strategija, oblika rada u skladu sa specifičnostima svakog učenika. Suština slobodnog softvera je u dostupnosti i mogućnosti nadogradnje/prilagođavanja aplikacija. Saradnja škola, osnovnih i srednjih, kao i fakulteta, kroz učeničke i studentske radove (softverskih aplikacija) namenjene potrebama krajnjih korisnika – deci, putem prilagođavanja, nadogradnje, lokalizacije ili pak kreiranja softverskih rešenja, može u mnogome pospešiti sve aspekte edukativnog procesa, a pri tome znatno pobolјšati status slobodnog softvera kod nas. Uz promociju ovakve vrste saradnje i promociju primene slobodnog softvera u obrazovanju možemo pokrenuti jednu ozbilјnu produkciju lokalizovanih edukativnih softvera, prilagođenih specifičnostima svakog deteta. Jedan od aspekata prilagođavanja aplikacija koje imaju karakteristike slobodnog softvera jeste lokalizacija softvera. Razlog tome nije samo potreba da se računarske aplikacije prilagode za korišćenje dece koja su srpske nacionalnosti. Republika Srbija je u etničkom smislu multinacionalna sa 21 etničkom zajednicom čija brojnost prema popisu iz 2011. godine prelazi 885 002 stanovnika. Uz mogućnost prilagođavanja softvera različitim etničkim strukturama, možemo izbeći i dvostuku diskriminaciju učenika i odraslih i staviti slobodan softver u kulturološki kontekst. Uspeh i samopoštovanje idu ruku pod ruku. Davanje dozvole deci da biraju sadržaje na kojima će raditi, načine, tempo i oblike rada, presudno je za uspeh. Doživlјaj učešća u kreiranju sopstvenog procesa učenja, oblikovanju očekivanja i samoprocenipostignućapreduslovjezarazvojpojmaosopstvenojefikasnosti.Natajnačindeteučvršćujesamopoštovanje i osećaj pripadnosti vršnjačkoj grupi/odelјenju. Pitanje: „Ne mislite li da je učitelј taj koji treba da ponudi plan učenja. Uzmite npr dečaka koji uči da sadi kukuruz i, na primer, razmišlјajte o šteti za zemlјu, o đubrivu kao i o trudu. Nauka je izradila bolјe planove nego što to jedan dečak može da uradi... Kilpatrik7 : „Zavisi od toga šta tražiš. Ako želiš kukuruz, daj dečaku dobar plan, ali ako je vaš izbor dečak a ne kukuruz, ako želite da edukujete dečaka da planira i razmišlјa samostalno, onda mu dopustite da sam napravi plan.“ 7 William Heard Kilpatrick, https://en.wikipedia.org/wiki/William_Heard_Kilpatrick
36 Reference: [1] ABA Math – Introduction http://abamath.sourceforge.net/ [2] ICT-AAC http://www.ict-aac.hr [3] http://slobodansoftverzaskole.org/ [4] https://www.microsoft.com/en-us/store/apps/akomunikator/9wzdncrd8q63#app-details, www.icef.etf.rs/ [5] http://magnifier.sourceforge.net [6] http://sourceforge.net/projects/e-guidedog/ [7] https://apps.ubuntu.com/cat/applications/gpaint/ [8]Ogledni čas „Veliki malima“ http://www.digitalnaskola.rs/konkurs/dc3/zbornik/brojPrijavaPoPredmetuIRazredu/ razred_1/Srpski%20jezik_maternji%20jezik%20pr/1387.html [9] Tony Booth, Mel Ainscow, „Priručnik za inkluzivni razvoj škole“ (Index of Inclusion: Develpoing Learning and Par- ticipation in Schools), Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Beograd 2010 http://inkluzivno-obrazo- vanje.rs/files/Prirucnik-za-Inkluzivni-razvoj-skole.pdf [10] Steffan Saifer, Dr. Phil., Maryann Baumenn, Joan P. Isenberg, Dr. Ed., Mary Renck Jatongo, Dr. Phil., Individual- ized Teaching in Early Childhood, prevod sa engleskog „Centar za obrazovne inicijative“ Sarajevo, izdavač „Centar za interaktivnu pedagogiju“, Beograd 2001
37 Slobodne softverske i druge licence u nastavi Bojana Satarić1 , Dragan Satarić2 1 Srednja škola za ekonomiju, pravo i administraciju, Beograd, e-mail: bojana.sataric@gmail.com 2 Vikimedija Srbije, Beograd, e-mail: dragan.sataric@gmail.com Apstrakt - Poznavanje slobodnih softverskih licenci predstavlja značajan segment upotrebe slobodnog softvera u obrazovanju. Primena slobodnog softvera je primamljiva zbog besplatnosti ali je posebno važno znati i širu sliku o slobodama. Ideja o slobodnom softveru je sistem vrednosti koji počiva na slobodi deljenja, izučavanja i stvaralaštva, a realizuje se kroz licence kojima se regulišu prava umnožavanja, izmena i distribucije softvera. Tako se dolazi do pozicije gde je slobodan softver mnogo više od besplatnog softvera i u obrazovnom procesu daje mnogo više mogućnosti. U tom smislu su licence adekvatan pravni mehanizam za ostvarenje ove osetljive uloge. Poseban osvrt je na obuci nastavnika i učenika u poštovanju svih aspekata autorskih prava i praktičnoj primeni slobodnih licenci u nastavi. Ključne reči: intelektualna svojina, autorska prava, slobodan softver, softverska licenca, slobodan sadržaj Abstract – Knowledge of free software licenses is a significant segment of the use of free software in education. Using free software is tempting because there is no need to pay for it but it is especially important to know the broader picture of freedoms. The idea of free software is a system of values based on freedom of sharing, study and creativity, and done by introducing licenses that controls copying, modification and distribution of software. So we come to the position where the free software is much more than gratis software and in the education process provides many more features. In this regard, the licenses are proper legal mechanism for achieving this sensitive role. A special emphasis is on teachers and students training in respect of knowledge about copyright law and the practical application of free licenses in education. Keywords: Intelectual property, copyright, free software, software license, free content 1. UVOD Softver je skup programa, biblioteka i dokumentacije i smatra se intelektualnim proizvodom te podleže Zakonu o autorskim i srodnim pravima. Autorsko delo ima svog autora i to je fizičko lice koje od momenta nastanka autorskog dela ima izvesna moralna i materijalna prava, jednim imenom se ona nazivaju autorskim pravima. Moralna prava su neodvojiva od autora, a materijalna prava mogu biti predmet ugovora između autora i izdavača, distributera ili drugog pravnog ili fizičkog lica koje će to naplatiti. Softver je karakterističan po tome što po kontinentalnom pravu nije patentabilan već je isključivo predmet autorskopravne zaštite. Posledica ovoga je da se u poslovima sa softverom izuzetno retko koristi pojam kupovine već se uglavnom govori o licenciranju, pa čak i o najmu ili lizingu softvera. Licenca je posebna vrsta ugovora koja opisuje način na koji se neko delo ustupa na korišćenje drugome. Ovdećemosoftveriprogramkoristitikaosinonime.Softveruobrazovnimustanovamaodnosnouprocesudržanjanastave ne deli sudbinu nekih drugih autorskih dela koja su prema članu 44 našeg zakona o autorskim pravima dozvoljena za “javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi;” bez naknade autoru. Softver koji se primenjuje u školi u procesu nastave mora biti validno licenciran. Ovde se mora naglasiti da je izuzetno
38 osetljivo pitanje zahtev da učenici kod kuće poseduju isti takav licencirani softver, jer je nabavka softvera kao nastavnog sredstva obaveza države ili škole, ali kupovina softvera za svakog učenika ne može biti nametnuta roditeljima. Zbog toga se pri realizaciji datog plana i programa rada mora posvetiti pažnja izboru takvih programa koji mogu zadovoljiti sve kriterijume propisane od strane Ministarstva, a istovremeno izabrati slobodni ili što slobodniji softver. 2. OSNOVNA SVOJSTVA SLOBODNOG SOFTVERA Nekoliko bitnih svojstava slobodnog softvera ga čini posebnim 1-softver se može koristiti bez ograničenja, kad i kako se želi, što je sloboda izražavanja 2-softver se može izučavati i tako ispuniti i obrazovna uloga 3-softver se može menjati i tako razvijati kreativna dimenzija nastave 4-softver se izmenjen može deliti i tako razvijati duh druženja Jedna od zabluda je da je besplatan softver slobodan. Količina datog novca ne opredeljuje da li je softver slobodan. Softver koji je besplatan nije obavezno i slobodan, jer mora imati još neke osobine da bi se ispunila i njegova društvena, pa i obrazovna uloga. Radoznalost je osnovna osobina učenika i njihova želja da pogledaju u kod, pa čak i da nešto promene je prirodna. Ovde se ne misli na sve učenike, sve razrede i sve škole. U pitanju je sloboda izbora. Veoma bitno svojstvo slobodnih softvera je da imaju brojnu zajednicu dobrovoljaca koji su spremni da pruže pomoć i daju uputstva, koji obezbeđuju da se program stalno unapređuje, da se otklanjaju greške i poboljšava bezbednost. Bitno je da učenici mogu da saznaju da se ljudi sličnih interesovanja povezuju i druže na veoma kreativan način. 3. BESPLATAN I SLOBODAN SOFTVER Postoje razne vrste sotvera koje se ne plaćaju. Friver (Freeware) je takva vrsta softvera koji je dobijen bez novčane naknade i slobodno se može koristiti, ali ništa više sem toga. Recimo, kada se kupi video kamera i dobije neka igrica kao poklon, to se može besplatno koristiti, ali nemate pravo da je umnožavate i delite. Šerver (Shareware) je vrsta softvera koji se može preuzeti bez novčane naknade, koristiti i slobodno deliti. Veoma često se ovakvi programi pronalaze po internetu i popularni su. Ovo liči na davanje slobode, ali se ipak ne dozvoljava izučavanje programa, niti njegovo menjanje, kao ni distribucija tako izmenjenog programa. Dešava se da ovako dobavljeni programi jesu besplatni, ali mogu imati razna ograničenja. Mogu iskakati poruke sa podsetnikom za registraciju programa, može program biti vremenski ograničen ili ograničen po veličini fajlova koje može obraditi ili je na neki drugi način umanjena njegova funkcionalnost u odnosu na plaćenu verziju. Najčešće se posle plaćanja izvesne finansijske nadoknade uklanjaju ograničenja, ali licenca i dalje ne dozvoljava izučavanje i izmene programa. Prethodni modeli u svojoj suštini nisu licencni ugovori već poslovni modeli vlasničkog softvera. Suštinski, program se može dobiti bez plaćanja naknade, ali je on i dalje u vlasništvu programera odnosno firme koja ga je napisala i prodaje ga. Tako proces korišćenja, pa ni nastavni proces nije oslobođen restrikcija činjenicom da je softver besplatan. Moraju se ispuniti još neki uslovi da bi se reklo da je softver slobodan. Zakon ne zahteva da svako delo, pa i softver, bude prodato i naplaćeno, već da postoji adekvatan ugovor između zainteresovanih strana. U suprotnom, ako ne postoji adekvatan ugovor, a tuđi program se preuzme, umnožava ili distribuira to je direktno kršenje zakona. U pitanju je krivično delo i preti se ozbiljnim posledicama. Ukoliko ne postoji konkretan ugovor/licenca o prodaji dela tada su podrazumevana prava i ograničenja koja nameće zakon. Ukoliko je licenca loše napisana pa se smatra pravno ništavnom tada se opet smatra da važe podrazumevana ograničenja iz zakona. Ukratko, da bi se izbegla ozbiljna ograničenja koja nameće zakon treba imati licencu koja je pravno valjana, dobro osmišljena i pažljivo napisana.
39 4. GNU LICENCE Projekat GNU je nastao na MIT (Institutu za tehnologije u Masačusetsu) 1983. godine kada je Ričard Stolman pokrenuo projekat pravljenja slobodnog operativnog sistema. Osnovna filozofska i ideološka načela je objavio u GNU manifestu koji izlazi 1985. godine. Tada Stolman formira i Zadužbinu za slobodan softver, organizaciju čiji je zadatak da radi na popularizaciji ideje o slobodnom softveru. Obavezni deo ideje o slobodnom softveru je bila i licenca. Prvo su programeri počeli da stavljaju u zaglavlja programa razne naznake kada su želeli da naglase da se program može slobodno preuzimati i koristiti, ali to nije imalo sve elemente koji su neophodni da bi se jedan tekst mogao smatrati pravno validnim ugovorom. U to doba je u praksu ušlo tretiranje softvera kao autorskog dela i licenciranje je ušlo u pravnu praksu. Veliki zadatak pred programerima je bio smestiti slobodan softver u okvire pravnog sistema i zakona o zaštiti autorskih prava, jer je suština tog zakona u definisanju ograničenog monopola, nametanju ograničenja i obezbeđivanju mogućnosti da se sa softverom trguje (mada nije roba) te da se formira i zaštiti tržište na kome se ostvaruje prihod. Sa druge strane, pokret koji je nastao na američkim univerzitetima je imao želju da omogući slobodnu razmenu softvera u nameri da se slobodno stiču i šire znanja, kao i da se rado menjaju i razmenjuju programi. Tako je 1989. godine Ričard Stolman napisao standardno zaglavlje u svojim programima, u koji je smestio pravni tekst, licencu, i nazvao je GNU-ova opšta javna licenca (GNU General Public License ili kraće GPL) i od tada svi programi GNU projekta nose ovu licencu, a iz ovoga je proistekao i operativni sistem GNU/linuks. Ova licenca je definisala prava autora programa i način kako korisnik može vršiti umnožavanje i distribuciju programa, može vršiti izmene programa i distribuciju takvih izmena. Formalno je licenca sadržavala sve odredbe kao i druge licence koje su se koristile u vlasničkim programima samo je naglašavala da nije potrebno ništa platiti. Još jedna stvar je bila bitna kod ove licence. Kada se jednom tekst licence stavi u zaglavlje, ona se ne sme menjati niti brisati iz zaglavlja nikad i ni pod kakvim uslovima, pa čak i kad je taj program deo većeg programa. Slobodan program tako ostaje slobodan zauvek i ne može se više “zarobiti”. Još jedna specifična osobina je da se program (sa zaglavljem) mora uvek deliti u formi čitljivoj za čoveka. Kasnije se uvidelo da ipak postoje neki nedostaci, pa je licenca doživela nekoliko izmena i dopuna i danas se koristi verzija 3 iz 2007. godine koja se obično obeležava sa GPLv3 a čita “gnuova opšta javna licenca verzija 3”. Pošto softver sačinjavaju i biblioteke i dokumentacija, a oni imaju svoje specifičnosti, sačinjene su i posebne slobodne licence za njih. Biblioteke su zajedničke softverske komponente sistema koje mogu biti deljene među programima i modulima, one nekada mogu biti zajedno korišćene od strane vlasničkih i slobodnih programa. Slobodna biblioteka ima svoj kompletan izvorni kod slobodan i dostupan je za izmene. Ukoliko bi se ograničilo da ko želi koristiti biblioteku mora i svoj program učiniti slobodnim, to bi narušilo neke osnovne principe slobode izbora i značajno ograničilo broj ljudi koji žele da koriste ovu licencu. Zato je kao kompromis uvedena 1991. godine još jedna vrsta licence nazvana GNU-ova manja opšta javna licenca (GNU Lesser General Public License ili kraće LGPL). Ova licenca dozvoljava da se biblioteka može povezati u vlasnički softver i da se tom prilikom vlasnički softver ne mora učiniti potpuno slobodnim, ali biblioteka i dalje mora biti vidljiva u izvornom obliku. Svi softveri imaju i dokumentaciju, uputstva, priručnike i druge materijale koji ih prate. Uz takvu vrstu dokumentacije ide i posebna licenca GNU-ova licenca za slobodnu dokumentaciju (GNU Free Documentation License ili kraće GFDL) koja je uvedena 2000. godine. Kada se pojavila slobodna elektronska enciklopedija Vikipedija 2001. godine odlučeno Slika 1. Logo GNU projekta Slika 2. Logo GNU GPL licence
40 je da se za licenciranje sadržaja upotrebi upravo ova licenca. Međutim, GNU-ova licenca za slobodnu dokumentaciju ima jedan ozbiljan nedostatak. Uz svaki primerak licencirane dokumentacije, bila ona knjiga ili jedan pasus, mora da ide kompletan tekst licence koji je dugačak desetak strana. Ovo je u slučaju Vikipedije prouzrokovalo da se 2009. godine pređe na upotrebu druge slobodne licence, licence kreativne zajednice sa oznakom CC BY-SA, koja je konceptualno ista, ali je praktičnija za primenu. Postoji još jedan problem u vezi GNU licenci koje podržava Zadužbina za slobodni softver. One su službeno validne samo na engleskom jeziku, prevedene licence su nezvanične i suštinski samo informativne, takođe nadležni sud za sporove je u SAD. Na sajtu GNU ne postoji neslužbeni prevod na srpski jezik. Primena licence je jednostavna i svodi se na kopiranje teksta koji se može preuzeti sa sajta https://gnu.org/licenses/gpl. html#content i stavljanja u zaglavlje. Potom se takav program preko interneta ili na drugi način učini javno dostupnim i to je sve. Takva licenca je u stvari šablon odnosno model licence, koji se smatra validnim i efektivnim kada ga korisnik pročita. U momentu kada korisnik nastavi da koristi program, klikne na dugme, smatra se da ga je pročitao i da se složio sa svim navedenim uslovima. Ova licenca se ne mora potpisati da bi se smatralo da je stupila na snagu. 5. FILOZOFIJA SLOBODNIH LICENCI U načelu, zagovornici slobodnih licenci tvrde da je stvaranje autorskih dela u javnom interesu i da treba ukloniti ograničenja slobodama. Softver je u našem konkretnom slučaju jedan oblik autorskog dela posebno što je njegov izvorni kod pisan u obliku teksta i ima izražajne osobine kao i neke druge vrste pisanog dela. Obaveza plaćanja je jedan oblik ograničavanja sloboda, ali i drugi načini sprečavanja slobodnog uživanja u programima, njihovog izučavanja, menjanja i umnožavanja i deljenja, su takođe ozbiljno ograničavanje sloboda. Zadužbina za slobodan softver je organizacija koja ima misiju očuvanja, zaštite i unapređenja sloboda da se računarski softver slobodno koristi, izučava, umnožava, menja i deli kao i promovisanje ovih sloboda kao osnovnih sloboda korisnika slobodnog softvera. Generalno, sem softvera se licencama mogu zaštititi i drugi sadržaji. Zato postoji Zadužbina kreativne zajednice koja je napisala sličnu licencu samo što je predmet zaštite slobodni sadržaj uopšteno. Posle nekog vremena su se razvila dva modela za uvođenje i održavanje slobodnih licenci. Prvi je da institucija koja je pisac softvera ima svoju licencu, kao što je to u slučaju MIT licence, BSD licence, a drugi je osnivanje udruženja građana koje preuzima brigu o sudbini licence. Takve su organizacije Zadužbina za slobodan softver, Zadužbina kreativne zajednice, Zadužbina Apači softvera, Zadužbina Mozila i Zadužbina Eklips. Pored ovoga postoje još i drugi načini ostvarivanja licenci kao što je CPL koju je izdao IBM, ili EUPL odnosno Javna licenca Evropske Unije koju je izdala Evropska komisija 2007. godine kao predloženu licencu slobodnog softvera u Evropi. Pored ovoga postoje još i druge licence koje izdaju razne organizacije. Da bi se olakšalo snalaženje među njima, neke organizacije izdaju svoje liste licenci koje oni priznaju da su po njihovim merilima slobodne. Najpoznatije takve liste izdaju Zadužbina za slobodni softver i Inicijativa za otvoreni softver. Veoma često se misli da je jedina namera u vezi slobodnog softvera da je besplatan. Čak se misli da se takav softver ne može i ne sme naplaćivati. Naprotiv, slobodne licence ne zabranjuju naplatu, samo se korisniku mora pružiti mogućnost da sam izabere kako će doći do softvera. Međutim, bitno je naglasiti da je osnovna ideja slobodnih licenci promocija slobode izražavanja, učenja, deljenja i kreativnosti kao viših ideala, a da to nipošto ne sprečava inovativne kompanije da istovremeno ostvaruju zaradu praktikujući ovakav filozofski i poslovni model. 6. KOPILEFT I OTVORENI KOD Kopileft je ideja, odnosno koncept slobodnog licenciranja gde se slobodna licenca smešta u pravno validnu formu da se slobodan sadržaj ima dalje deliti pod istim uslovima pod kojima je dobijen. Tom prilikom se takva licenca razlikuje od pojma “javno vlasništvo” koje postoji u anglosaksonskom pravu, gde je moguće da je neko delo toliko slobodno da ga svako može koristiti pa ga čak i prisvojiti i zabraniti drugima da ga koriste. Zato se često uz kopileft licence vidi naznaka
41 Slika 3. Logo kopileft “neka prava zadržana”. Kopileft je igra reči u engleskom jeziku gde izrazu kopirajt suprotstavljen izraz kopileft. Pošto je kopirajt označavan malim slovom c u krugu, kopileft je predstavljen obrnutim slovom c u krugu. U načelu je kopileft koncept zasnovan na 4 slobode 0 – sloboda korišćenja 1 – sloboda izučavanja 2 – sloboda umnožavanja i deljenja 3 – sloboda menjanja i distribucije izmenjenog Kada neko želi naglasiti koliko je njegova licenca slobodna on se deklariše po tome koliko je ta licenca u skladu sa kopileft filozofijom. Ovde je bitno naglasiti da postoje i neke obaveze korisnika odnosno prava autora. To je da autor bude naveden i da se delo sme deliti ili menjati i distribuirati ali ne sa manjim stepenom slobode od prvobitno date. Pošto je koncept nastao u krugovima programera, a programeri deljenje softvera praktikuju kroz podelu izvornog koda, to je među programerima u početku bio popularniji izraz “softver otvorenog koda” kao sinonim za slobodan softver. Međutim, pošto je sam pojam slobode širi od pojma slobodnog korišćenja softvera to se tražilo da se i terminološki naglasi. Tako se stiglo do pojma slobodnog softvera, zbog čega je i osnovana Zadužbina slobodnog softvera kao organizacija koja neguje takvu filozofiju i praksu. Međutim, ni druga strana koja je ostala privržena filozofiji softvera otvorenog koda nije bila pasivna pa je 1998. godine osnovana Inicijativa otvorenog softvera kao organizacija koja promoviše softver otvorenog koda i odobrava koje licence zadovoljavaju njihova osnovna načela sloboda. Prema definiciji koju je dao Ričard Stolman “Softver otvorenog koda je metodologija pisanja softvera, a slobodan softver je društveni pokret”. S druge strane, programeri žele da naglase praktične aspekte i da se udalje od ideološkog i političkog aspekta koji je nekad suviše agresivno naglašavan. To bi trebalo da znači da su te dve stvari u praksi iste, međutim bez zalaženja u objašnjenja, ovde će se isključivo koristiti pojam slobodni softver. Međutim ni pojam slobodan softver nije jednoznačan, jer na engleskom jeziku “free” ne znači samo slobodan već i besplatan, pa zato kritičari tvrde da nerazlikovanje pojmova “slobodan” i “besplatan” lako dovodi u zabludu. Tako je u upotrebu ušao još jedan sinonim za slobodu, a to je “libre”. Danas kada neko želi u razgovoru istaći da je softver slobodan, tada će upotrebiti izraz “slobodan” ili “libre” softver ili softver “otvorenog koda”. U praksi će se ovaj izraz sresti u obliku skraćenice FLOSS ili FOSS (od Free/Libre and Open Source Software ili Free and Open Source Software) što je otprilike isto, ali se prvi oblik preporučuje. 7. PRIMERI SLOBODNIH LICENCI Slobodnih licenci ima mnogo, neke od njih su za softver - GPL, GNU General Public License (GNU OJL ili GNU-ova opšta javna licenca) - LGPL, GNU Lesser General Public License (GNU MOJL ili GNU-ova manja opšta javna licenca) - Apache License (Apači licenca) - BSD License (BSD licenca) - MIT License (MIT licenca) - Eclipse Public License (Eklipse javna licenca) - Mozilla Public License (Mozila javna licenca)
42 Postoje i slobodne licence za druga dela, recimo pisani tekst, dokumentaciju - GFDL, GNU Free Documentation License (GNU OJLD, Opšta javna licenca za dokumentaciju) - CC-BY-SA, Creative Commons License, Attribution-ShareAlike (Autorizacija-Deliti pod istim uslovima) Tekst slobodne licence nije pod slobodnom licencom, jer je on pravno obavezan i nije namenjen proizvoljnim izmenama već je u vlasništvu organizacije koja ga je napisala. Da bi se u potpunosti uživale slobode slobodnog softvera potrebni su i slobodni formati, slobodni protokoli, slobodni fontovi, ali to će biti samo informativno navedeno. Od slobodnih formata najpoznatiji su: ODF format za otvorena dokumenta u kancelarijskim aplikacijama, HTML za veb sadržaj, OGG za zvuk i video, SVG za vektorsku grafiku, PNG za slike i tako dalje. Slobodni protokoli su IP i TCP i njihovim omasovljivanjem se internet raširio eksplozivnom brzinom. Slobodni fontovi mogu biti dostupni na razne načine, ali je jedan od poznatijih preko SIL licence za otvorene fontove. Fontovi se prepoznaju po svojim nazivima kao što su Nimbus Roman, Liberation ili EB Garamond. Za praktičnu upotrebu je u preko 90% slučajeva upotrebe slobodnog softvera dovoljno poznavati GNU GPL (odnosno GNU-ovu opštu javnu licencu) ali se sem softvera koriste i drugi oblici slobodnog sadržaja, pa je potrebno poznavati i druge slobodne licence upravo namenjene takvim sadržajima. 8. ZADUŽBINA KREATIVNE ZAJEDNICE Licence kreativne zajednice ili ukratko CC licence su skup licenci koje je razvio i napisao profesor na Harvardu Lorens Lesig (Lawrence Lessig), a potom 2001. godine realizovao kroz Zadužbinu kreativne zajednice (Creative Commons Foundation). To je organizacija koja sprovodi misiju promocije i pomaganja implementacije tih licenci u praksi. Inspirisani uspehom GNU slobodnih licenci Zadužbine za slobodni softver, a svesni brzog razvoja interneta i nedostajuće regulative u oblasti sloboda na internetu, definiše se skup sloboda koje autori slobodnog sadržaja mogu ponuditi korisnicima i uživaocima stvorenih dela. Uvidelo se da pored softvera treba pružiti slobodne licence za tekstove, slike, muziku, video i šta god da je sadržaj koji se digitalno može predstaviti i deliti. Nazvaćemo takvo digitalno autorsko delo u daljem tekstu samo jednom rečju, delo. Digitalno predstavljena dela su veoma jednostavna za umnožavanje i distribuciju. Razni autori za razna dela imaju razne ideje kako svoje delo učiniti dostupnim javnosti, a ipak uživati neke zaštite autorstva. U tom smislu je osmišljeno više licenci koje kombinuju želje autora radi nalaženja prave kombinacije prava i sloboda u prikazu i korišćenju autorskog dela, a autor treba da se odluči između par ponuđenih opcija. Sve ostalo je već ugrađeno u licence. Same licence imaju tri sloja. Prvi sloj je formalno-pravni i sastoji se iz tekstova licenci koje sadrže definicije, članove, paragrafe i predstavljaju ponuđene formulare koje su sastavili pravnici da ih umetnici i programeri koriste. Umetnici i programeri obično ne razumeju mnogo ove tekstove. Drugi sloj je sažetak, odnosno pojednostavljeni oblik licence za “nas ostale”, odnosno autore i korisnike koji nismo pravnici. Sastoji se od sažetka teksta licence, ikona, sličica i linkova. Ovo čini licence prepoznatljivim i prijemčivim za mnoge koji nisu skloni pravnički korektnim, ali preobimnim i nerazumljivim definicijama i izuzecima. Treći sloj je namenjen mašinskom interpretiranju i služi softverskim pretraživačima na internetu. Da bi se odabrala prava licenca koja odgovara autoru može se otići na sajt http://creativecommons.org/ choose/?jurisdiction=rs i klikne na dva dugmeta. Prvo je pitanje “Da li se izmene vašeg dela smeju deliti?” gde se nude odgovori “da”, “ne” i “da, ako se deli pod istim uslovima”. Drugo je pitanje “Da li se vaš rad sme koristiti komercijalno?” gde se nude odgovori “da” i “ne”. Ukoliko izaberete da se izmene rada smeju deliti i da se rad sme koristiti komercijalno pojavljuje se naznaka da je takva licenca prihvaćena kao licenca slobodne kulture. Valja primetiti da je ovakva slobodna licenca za autorsko delo ekvivalentna prethodnoj licenci za slobodan softver.
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016
Zbornik radova UPIS 2016

Recomendados

Slobodan softver 2016 - Zbornik radova 30.01.2016.
Slobodan softver 2016 - Zbornik radova 30.01.2016.Slobodan softver 2016 - Zbornik radova 30.01.2016.
Slobodan softver 2016 - Zbornik radova 30.01.2016.
Педагошко друштво информатичара Србије
 
Slobodan softver u nastavi - Zbornik radova
Slobodan softver u nastavi - Zbornik radovaSlobodan softver u nastavi - Zbornik radova
Slobodan softver u nastavi - Zbornik radova
Педагошко друштво информатичара Србије
 
2 uvod u koriscenje programskog paketa spss
2 uvod u koriscenje programskog paketa spss2 uvod u koriscenje programskog paketa spss
2 uvod u koriscenje programskog paketa spss
Bar Fly
 
Vojin milic socioloski metod (1)
Vojin milic socioloski metod (1)Vojin milic socioloski metod (1)
Vojin milic socioloski metod (1)
Maja Vasiljevic
 
74344813 metodologija-naučnog-rada
74344813 metodologija-naučnog-rada74344813 metodologija-naučnog-rada
74344813 metodologija-naučnog-rada
Boris Pokoloko
 
Al metodologija naučnog rada
Al metodologija naučnog radaAl metodologija naučnog rada
Al metodologija naučnog rada
Donnie Brasco
 
Uvod u osnovne statisticke metode
Uvod u osnovne statisticke metodeUvod u osnovne statisticke metode
Uvod u osnovne statisticke metode
Škola Futura
 
Razdvajanje sastojaka smesa
Razdvajanje sastojaka smesaRazdvajanje sastojaka smesa
Razdvajanje sastojaka smesa
Biljana Ristic
 

Recomendados

Slobodan softver 2016 - Zbornik radova 30.01.2016.
Slobodan softver 2016 - Zbornik radova 30.01.2016.Slobodan softver 2016 - Zbornik radova 30.01.2016.
Slobodan softver 2016 - Zbornik radova 30.01.2016.
Педагошко друштво информатичара Србије
 
Slobodan softver u nastavi - Zbornik radova
Slobodan softver u nastavi - Zbornik radovaSlobodan softver u nastavi - Zbornik radova
Slobodan softver u nastavi - Zbornik radova
Педагошко друштво информатичара Србије
 
2 uvod u koriscenje programskog paketa spss
2 uvod u koriscenje programskog paketa spss2 uvod u koriscenje programskog paketa spss
2 uvod u koriscenje programskog paketa spss
Bar Fly
 
Vojin milic socioloski metod (1)
Vojin milic socioloski metod (1)Vojin milic socioloski metod (1)
Vojin milic socioloski metod (1)
Maja Vasiljevic
 
74344813 metodologija-naučnog-rada
74344813 metodologija-naučnog-rada74344813 metodologija-naučnog-rada
74344813 metodologija-naučnog-rada
Boris Pokoloko
 
Al metodologija naučnog rada
Al metodologija naučnog radaAl metodologija naučnog rada
Al metodologija naučnog rada
Donnie Brasco
 
Uvod u osnovne statisticke metode
Uvod u osnovne statisticke metodeUvod u osnovne statisticke metode
Uvod u osnovne statisticke metode
Škola Futura
 
Razdvajanje sastojaka smesa
Razdvajanje sastojaka smesaRazdvajanje sastojaka smesa
Razdvajanje sastojaka smesa
Biljana Ristic
 
garadjansko.pdf
garadjansko.pdfgaradjansko.pdf
garadjansko.pdf
AleksandarStojilkovi3
 
Priručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinu
Priručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinuPriručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinu
Priručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinu
Connecting
 
Internet u procesu_organizovanja_nastave_i_ucenja, Nikola Mijanović
Internet u procesu_organizovanja_nastave_i_ucenja, Nikola MijanovićInternet u procesu_organizovanja_nastave_i_ucenja, Nikola Mijanović
Internet u procesu_organizovanja_nastave_i_ucenja, Nikola Mijanović
Snežana Božić
 
Obrazovanje na daljinu
Obrazovanje na daljinu Obrazovanje na daljinu
Obrazovanje na daljinu
SuzanaPetrovic5
 
Mobilne aplikacije u vanučioničkog nastavi
Mobilne aplikacije u vanučioničkog nastaviMobilne aplikacije u vanučioničkog nastavi
Mobilne aplikacije u vanučioničkog nastavi
Miroslava Ristic
 
Epismen4pi
Epismen4piEpismen4pi
Epismen4pi
Snežana Marković
 
Трибина "ИКТ у настави" - мр Данијела Шћепановић
Трибина "ИКТ у настави" - мр Данијела Шћепановић Трибина "ИКТ у настави" - мр Данијела Шћепановић
Трибина "ИКТ у настави" - мр Данијела Шћепановић
Библиотека Школа Чента
 
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.oktUcenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
Dr Slavka Draskovic -- Славка Драшковић
 
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.oktUcenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
Dr Slavka Draskovic -- Славка Драшковић
 
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.oktUcenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
Dr Slavka Draskovic -- Славка Драшковић
 
IG_seminar za nastavnike
IG_seminar za nastavnikeIG_seminar za nastavnike
IG_seminar za nastavnike
Ivana Gadjanski
 
Prirucnik-drugi-ciklus-approved.pdf
Prirucnik-drugi-ciklus-approved.pdfPrirucnik-drugi-ciklus-approved.pdf
Prirucnik-drugi-ciklus-approved.pdf
LazarStojnev2
 
CV_Dragan_Ilic_160320
CV_Dragan_Ilic_160320CV_Dragan_Ilic_160320
CV_Dragan_Ilic_160320
NašaŠkola.Net
 
Arhimedes e-škola - naša škola
Arhimedes e-škola - naša školaArhimedes e-škola - naša škola
Arhimedes e-škola - naša škola
NašaŠkola.Net
 
L1 5
L1 5L1 5
L1 5
AleksandarSpasic5
 
Nr savremene informacione tehnologije u matematičkom obrazovanju
Nr savremene informacione tehnologije u matematičkom obrazovanjuNr savremene informacione tehnologije u matematičkom obrazovanju
Nr savremene informacione tehnologije u matematičkom obrazovanju
Partizan Karate Klub Apatin
 
Master rad-Marija Markovic
Master rad-Marija MarkovicMaster rad-Marija Markovic
Master rad-Marija Markovic
Marija Markovic Blagojevic
 
18 pitanja
18 pitanja18 pitanja
18 pitanja
NataaTrajkovi
 
OSNOVNI POJMOVI I TERMINOLOSKE ODREDNICE
OSNOVNI POJMOVI I TERMINOLOSKE ODREDNICEOSNOVNI POJMOVI I TERMINOLOSKE ODREDNICE
OSNOVNI POJMOVI I TERMINOLOSKE ODREDNICE
MARIJA MOMIROVIC
 
Tehnicki uredjaji u nastavi
Tehnicki uredjaji u nastaviTehnicki uredjaji u nastavi
Tehnicki uredjaji u nastavi
Zlatko Cvijovic
 
Takmicenje Dabar 2017 Agenda 18-02-2016 Nis
Takmicenje Dabar 2017 Agenda 18-02-2016 NisTakmicenje Dabar 2017 Agenda 18-02-2016 Nis
Takmicenje Dabar 2017 Agenda 18-02-2016 Nis
Педагошко друштво информатичара Србије
 
Forum naprednih tehnologija 2016 - Agenda
Forum naprednih tehnologija 2016 - AgendaForum naprednih tehnologija 2016 - Agenda
Forum naprednih tehnologija 2016 - Agenda
Педагошко друштво информатичара Србије
 

Mais conteúdo relacionado

Semelhante a Zbornik radova UPIS 2016

Priručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinu
Priručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinuPriručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinu
Priručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinu
Connecting
 
Internet u procesu_organizovanja_nastave_i_ucenja, Nikola Mijanović
Internet u procesu_organizovanja_nastave_i_ucenja, Nikola MijanovićInternet u procesu_organizovanja_nastave_i_ucenja, Nikola Mijanović
Internet u procesu_organizovanja_nastave_i_ucenja, Nikola Mijanović
Snežana Božić
 
IG_seminar za nastavnike
IG_seminar za nastavnikeIG_seminar za nastavnike
IG_seminar za nastavnike
Ivana Gadjanski
 
Tehnicki uredjaji u nastavi
Tehnicki uredjaji u nastaviTehnicki uredjaji u nastavi
Tehnicki uredjaji u nastavi
Zlatko Cvijovic
 

Semelhante a Zbornik radova UPIS 2016 (20)

garadjansko.pdf
garadjansko.pdfgaradjansko.pdf
garadjansko.pdf
 
Priručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinu
Priručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinuPriručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinu
Priručnik za projektnu nastavu i nastavu na daljinu
 
Internet u procesu_organizovanja_nastave_i_ucenja, Nikola Mijanović
Internet u procesu_organizovanja_nastave_i_ucenja, Nikola MijanovićInternet u procesu_organizovanja_nastave_i_ucenja, Nikola Mijanović
Internet u procesu_organizovanja_nastave_i_ucenja, Nikola Mijanović
 
Obrazovanje na daljinu
Obrazovanje na daljinu Obrazovanje na daljinu
Obrazovanje na daljinu
 
Mobilne aplikacije u vanučioničkog nastavi
Mobilne aplikacije u vanučioničkog nastaviMobilne aplikacije u vanučioničkog nastavi
Mobilne aplikacije u vanučioničkog nastavi
 
Epismen4pi
Epismen4piEpismen4pi
Epismen4pi
 
Трибина "ИКТ у настави" - мр Данијела Шћепановић
Трибина "ИКТ у настави" - мр Данијела Шћепановић Трибина "ИКТ у настави" - мр Данијела Шћепановић
Трибина "ИКТ у настави" - мр Данијела Шћепановић
 
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.oktUcenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
 
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.oktUcenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
 
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.oktUcenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
Ucenje na daljinmu kao deo nove paradigme razvoja.1.okt
 
IG_seminar za nastavnike
IG_seminar za nastavnikeIG_seminar za nastavnike
IG_seminar za nastavnike
 
Prirucnik-drugi-ciklus-approved.pdf
Prirucnik-drugi-ciklus-approved.pdfPrirucnik-drugi-ciklus-approved.pdf
Prirucnik-drugi-ciklus-approved.pdf
 
CV_Dragan_Ilic_160320
CV_Dragan_Ilic_160320CV_Dragan_Ilic_160320
CV_Dragan_Ilic_160320
 
Arhimedes e-škola - naša škola
Arhimedes e-škola - naša školaArhimedes e-škola - naša škola
Arhimedes e-škola - naša škola
 
L1 5
L1 5L1 5
L1 5
 
Nr savremene informacione tehnologije u matematičkom obrazovanju
Nr savremene informacione tehnologije u matematičkom obrazovanjuNr savremene informacione tehnologije u matematičkom obrazovanju
Nr savremene informacione tehnologije u matematičkom obrazovanju
 
Master rad-Marija Markovic
Master rad-Marija MarkovicMaster rad-Marija Markovic
Master rad-Marija Markovic
 
18 pitanja
18 pitanja18 pitanja
18 pitanja
 
OSNOVNI POJMOVI I TERMINOLOSKE ODREDNICE
OSNOVNI POJMOVI I TERMINOLOSKE ODREDNICEOSNOVNI POJMOVI I TERMINOLOSKE ODREDNICE
OSNOVNI POJMOVI I TERMINOLOSKE ODREDNICE
 
Tehnicki uredjaji u nastavi
Tehnicki uredjaji u nastaviTehnicki uredjaji u nastavi
Tehnicki uredjaji u nastavi
 

Mais de Педагошко друштво информатичара Србије

FNT 2015 Panel 2 1 Visoko obrazovanje - Prof dr Dragan Jankovic
FNT 2015 Panel 2 1 Visoko obrazovanje - Prof dr Dragan JankovicFNT 2015 Panel 2 1 Visoko obrazovanje - Prof dr Dragan Jankovic
FNT 2015 Panel 2 1 Visoko obrazovanje - Prof dr Dragan Jankovic
Педагошко друштво информатичара Србије
 
FNT 2015 Panel 2 4 Potencijali privrede - Goran Mladenovic
FNT 2015 Panel 2 4 Potencijali privrede - Goran MladenovicFNT 2015 Panel 2 4 Potencijali privrede - Goran Mladenovic
FNT 2015 Panel 2 4 Potencijali privrede - Goran Mladenovic
Педагошко друштво информатичара Србије
 
FNT 2015 Panel 2 2 Visoko strucno obrazovanje - dr Dejan Blagojevic
FNT 2015 Panel 2 2 Visoko strucno obrazovanje - dr Dejan BlagojevicFNT 2015 Panel 2 2 Visoko strucno obrazovanje - dr Dejan Blagojevic
FNT 2015 Panel 2 2 Visoko strucno obrazovanje - dr Dejan Blagojevic
Педагошко друштво информатичара Србије
 
FNT 2015 Panel 2 3 - Srednjoskolsko obrazovanje - Dragan Ilic
FNT 2015 Panel 2 3 - Srednjoskolsko obrazovanje - Dragan IlicFNT 2015 Panel 2 3 - Srednjoskolsko obrazovanje - Dragan Ilic
FNT 2015 Panel 2 3 - Srednjoskolsko obrazovanje - Dragan Ilic
Педагошко друштво информатичара Србије
 
FNT 2015 Panel 2 5 Primeri dobre prakse ICT - Feniks BB - Bratislav Blagojevic
FNT 2015 Panel 2 5 Primeri dobre prakse ICT - Feniks BB - Bratislav BlagojevicFNT 2015 Panel 2 5 Primeri dobre prakse ICT - Feniks BB - Bratislav Blagojevic
FNT 2015 Panel 2 5 Primeri dobre prakse ICT - Feniks BB - Bratislav Blagojevic
Педагошко друштво информатичара Србије
 
FNT 2015 Panel 2 7 Olimpijski tim - Ivan Stosic
FNT 2015 Panel 2 7 Olimpijski tim - Ivan StosicFNT 2015 Panel 2 7 Olimpijski tim - Ivan Stosic
FNT 2015 Panel 2 7 Olimpijski tim - Ivan Stosic
Педагошко друштво информатичара Србије
 
FNT 2015 Panel 2 6 Primeri dobre prakse ICT - Atomia i Troxo
FNT 2015 Panel 2 6 Primeri dobre prakse ICT - Atomia i TroxoFNT 2015 Panel 2 6 Primeri dobre prakse ICT - Atomia i Troxo
FNT 2015 Panel 2 6 Primeri dobre prakse ICT - Atomia i Troxo
Педагошко друштво информатичара Србије
 

Mais de Педагошко друштво информатичара Србије (20)

Takmicenje Dabar 2017 Agenda 18-02-2016 Nis
Takmicenje Dabar 2017 Agenda 18-02-2016 NisTakmicenje Dabar 2017 Agenda 18-02-2016 Nis
Takmicenje Dabar 2017 Agenda 18-02-2016 Nis
 
Forum naprednih tehnologija 2016 - Agenda
Forum naprednih tehnologija 2016 - AgendaForum naprednih tehnologija 2016 - Agenda
Forum naprednih tehnologija 2016 - Agenda
 
FNT 2016 Agenda
FNT 2016 AgendaFNT 2016 Agenda
FNT 2016 Agenda
 
Takmicenje Infomanija 2016 Poziv
Takmicenje Infomanija 2016 PozivTakmicenje Infomanija 2016 Poziv
Takmicenje Infomanija 2016 Poziv
 
EPA Konferencija - zakljicc 2016-02-24
EPA Konferencija - zakljicc 2016-02-24EPA Konferencija - zakljicc 2016-02-24
EPA Konferencija - zakljicc 2016-02-24
 
PDIS pismo podrske 2016-03-24
PDIS pismo podrske 2016-03-24PDIS pismo podrske 2016-03-24
PDIS pismo podrske 2016-03-24
 
Onlajn nedelja 2016 saopstenje za javnost
Onlajn nedelja 2016 saopstenje za javnostOnlajn nedelja 2016 saopstenje za javnost
Onlajn nedelja 2016 saopstenje za javnost
 
OA 2016 Uputstvo Oracle Academy
OA 2016 Uputstvo Oracle AcademyOA 2016 Uputstvo Oracle Academy
OA 2016 Uputstvo Oracle Academy
 
Forum mladih naucnika 2016 satnica
Forum mladih naucnika 2016 satnicaForum mladih naucnika 2016 satnica
Forum mladih naucnika 2016 satnica
 
Epa konferencija 2016_agenda_160224
Epa konferencija 2016_agenda_160224Epa konferencija 2016_agenda_160224
Epa konferencija 2016_agenda_160224
 
FNT 2015 Panel 2 1 Visoko obrazovanje - Prof dr Dragan Jankovic
FNT 2015 Panel 2 1 Visoko obrazovanje - Prof dr Dragan JankovicFNT 2015 Panel 2 1 Visoko obrazovanje - Prof dr Dragan Jankovic
FNT 2015 Panel 2 1 Visoko obrazovanje - Prof dr Dragan Jankovic
 
FNT 2015 Panel 2 4 Potencijali privrede - Goran Mladenovic
FNT 2015 Panel 2 4 Potencijali privrede - Goran MladenovicFNT 2015 Panel 2 4 Potencijali privrede - Goran Mladenovic
FNT 2015 Panel 2 4 Potencijali privrede - Goran Mladenovic
 
FNT 2015 Panel 2 2 Visoko strucno obrazovanje - dr Dejan Blagojevic
FNT 2015 Panel 2 2 Visoko strucno obrazovanje - dr Dejan BlagojevicFNT 2015 Panel 2 2 Visoko strucno obrazovanje - dr Dejan Blagojevic
FNT 2015 Panel 2 2 Visoko strucno obrazovanje - dr Dejan Blagojevic
 
FNT 2015 Panel 2 3 - Srednjoskolsko obrazovanje - Dragan Ilic
FNT 2015 Panel 2 3 - Srednjoskolsko obrazovanje - Dragan IlicFNT 2015 Panel 2 3 - Srednjoskolsko obrazovanje - Dragan Ilic
FNT 2015 Panel 2 3 - Srednjoskolsko obrazovanje - Dragan Ilic
 
FNT 2015 Panel 2 5 Primeri dobre prakse ICT - Feniks BB - Bratislav Blagojevic
FNT 2015 Panel 2 5 Primeri dobre prakse ICT - Feniks BB - Bratislav BlagojevicFNT 2015 Panel 2 5 Primeri dobre prakse ICT - Feniks BB - Bratislav Blagojevic
FNT 2015 Panel 2 5 Primeri dobre prakse ICT - Feniks BB - Bratislav Blagojevic
 
FNT 2015 Panel 2 7 Olimpijski tim - Ivan Stosic
FNT 2015 Panel 2 7 Olimpijski tim - Ivan StosicFNT 2015 Panel 2 7 Olimpijski tim - Ivan Stosic
FNT 2015 Panel 2 7 Olimpijski tim - Ivan Stosic
 
FNT 2015 Panel 2 6 Primeri dobre prakse ICT - Atomia i Troxo
FNT 2015 Panel 2 6 Primeri dobre prakse ICT - Atomia i TroxoFNT 2015 Panel 2 6 Primeri dobre prakse ICT - Atomia i Troxo
FNT 2015 Panel 2 6 Primeri dobre prakse ICT - Atomia i Troxo
 
Forum naprednih tehnologija - Oni su deo budućnosti
Forum naprednih tehnologija - Oni su deo budućnosti Forum naprednih tehnologija - Oni su deo budućnosti
Forum naprednih tehnologija - Oni su deo budućnosti
 
FNT 2015 PDIS CodeEU - Zanimljiva informatika - 02 Djordje Pavlovic - Live_ch...
FNT 2015 PDIS CodeEU - Zanimljiva informatika - 02 Djordje Pavlovic - Live_ch...FNT 2015 PDIS CodeEU - Zanimljiva informatika - 02 Djordje Pavlovic - Live_ch...
FNT 2015 PDIS CodeEU - Zanimljiva informatika - 02 Djordje Pavlovic - Live_ch...
 
FNT 2015 PDIS CodeEU - Zanimljiva informatika - 01 Aleksandar Gavric - GeoBora
FNT 2015 PDIS CodeEU - Zanimljiva informatika - 01 Aleksandar Gavric - GeoBoraFNT 2015 PDIS CodeEU - Zanimljiva informatika - 01 Aleksandar Gavric - GeoBora
FNT 2015 PDIS CodeEU - Zanimljiva informatika - 01 Aleksandar Gavric - GeoBora
 

Zbornik radova UPIS 2016

  • 1. KONFERENCIJA Primena slobodnog softvera u obrazovanju ZBORNIK RADOVA Sremski Karlovci, 30. januar 2016.
  • 2.
  • 3. Urednici: • Goran Jovišić, profesor informatike Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci, predsednik Udruženja profesora informatike Srbije, Novi Sad • Dr Olga Jakšić, naučni saradnik, Institut IHTM –Centar za mikroelektronske tehnologije, Univerzitet u Beogradu • Vedran Vučić, predsednik Upravnog odbora Linux Centra, Beograd Programski odbor konferencije: • Doc. dr Igor Dejanović, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu • Doc. dr Stevan Gostojić, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu • Prof. dr Emir Skejić, Fakultet elektrotehnike, Univerzitet u Tuzli, BIH • Dr Olga Jakšić, naučni saradnik, Centar za mikroelektronske tehnologije IHTM, Univerzitet u Beogradu. • Jasmina Gejo, prosvetni savetnik, MPNTR, Školska Uprava Niš • Doc. dr Milan Segedinac, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu • Danko Damjanović, Master menadžmenta, Fakultet za menadžment, Sremski Karlovci • Prof. dr Saša Ranđelović, Mašinski fakultet, Univerzitet u Nišu • Mladen Jovanović, profesor informatike, Osnovna škola ’’Desanka Maksimović’’, Čokot • Jovica Stamenković, diplomirani inženjer elektrotehnike, Tehnička škola, Vlasotince • Goran Jovišić, profesor informatike, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci • Velimir Radlovački, profesor informatike, Školski Centar ’’Nikola Tesla’’, Vršac • Vedran Vučić, predsednik Upravnog odbora Linux Centra, Beograd Organizacioni odbor konferencije: • Goran Jovišić, profesor informatike, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci, predsednik Udruženja profesora informatike Srbije • Dr Ljubica Kazi, asistent na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin • Mladen Jovanović, profesor tehnike i informatike, OŠ „Desanka Maksimović“, Čokot, Niš • Vedran Vučić, predsednik Upravnog odbora Linux Centra, Beograd • Velimir Radlovački, profesor informatike , Školski centar ’’Nikola Tesla’’, Vršac • Tanja Radovanov, profesor informatike, Ekonomsko trgovinska škola, Kikinda • Aleksandra Filipović, profesor matematike i informatike, Gimnazija u Kruševcu, Kruševac
  • 4. Komisija za recenziju radova: • Goran Jovišić, profesor informatike, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci, predsednik Udruženja profesora informatike Srbije • Dr Olga Jakšić, naučni saradnik, Institut IHTM –Centar za mikroelektronske tehnologije, Univerzitet u Beogradu • Vedran Vučić, predsednik Upravnog odbora Linux Centra, Beograd Lektor • Merima Aranitović, profesor srpskog jezika, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci Tehnički urednik i dizajn • Siniša Banda, Udruženje profesora informatike Srbije, Novi Sad Izdavač • Izdavač: Grafomarketing szr i trgovina na veliko 21000 Novi Sad, Laze Nančića 4 Vlasnik: Dragan Đerić Konferenciju je akreditovao Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije - broj 1808 – 4/2015 od 25.12.2015.t Konferenciju je podržao Centar za promociju nauke Republike Srbije. Štampa: Grafomarketing szr i trgovina na veliko, Novi Sad Tiraž: 55 primeraka
  • 5.
  • 6. KONFERENCIJA Primena slobodnog softvera u obrazovanju ZBORNIK RADOVA 30. januar 2016. godine Sremski Karlovci
  • 7.
  • 8. Predgovor Slobodan softver nije samo tehnološki fenomen. On je rezultat koevolucije čovekovog delovanja, mišljenja, razvoja njegovog mozga, kao i sposobnosti komuniciranja i razmene znanja. Dinamički rast interesovanja za softver među nastavnicima je dokaz da je čovek simboličko, komunikacijsko biće koje stvara simboličke sisteme, jezike, sisteme za razmenu i slobodu informacija, podataka i znanja. Upotreba slobodnog softvera u školama u Srbiji nije slučajna jer Udruženje profesora informatike, Linux centar i druga udruženja pomažu pedagošku artikulaciju upotrebe slobodnog softvera u ovim obrazovnim ustanovama. Fakulteti, srednje i osnovne škole, programeri, roditelji, radoznali entuzijasti savremenih tehnologija stalno ispituju, traže, porede, kritikuju, uspevaju, ne uspevaju da u nekom programu otkriju ono što misle da je potrebno za realizaciju obrazovnih aktivnosti. Ovaj put je uvek takav. Počinje oduševljenjem, pa stiže do skepse, učenja, razočaranja, pa sistematizacije oduševljenja sa frustracijama, da bi konačno rezultirao izradom koncepcije i plana koji omogućavaju realno pozicioniranje pedagoških koncepcija, metodologija, tehnoloških alata u realnu obrazovnu praksu. Učesnici konferencije su predstavili svoja istraživanja, borbe, metodološke uspehe i neuspehe, nedoumice, kombinovanje raznih softverskih paketa slobodnog i neslobodnog softvera da bi uočili razlike, olakšavajuće i otežavajuće okolnosti i da bi postavili pitanja sebi, kolegama, programerima šta je potrebno učiniti da bi softver imao svoju tehnološku, pedagošku i društvenu funkciju u nastavi. Ovaj zbornik je prikaz radova koje su nastavnici predstavili na konferenciji. Tokom izlaganja oni su predstavili svoja postignuća, metodološka poboljšanja, iskustva sa raznim slobodnim i neslobodnim softverima na koje nailaze u institucionalnoj praksi, i u radu na međunarodnim projektima. Sve ovo je doprinelo da kroz diskusiju i analizu izloženog uče jedni od drugih kako da upotrebe slobodan softver u nastavi i kako da procene tehnološka rešenja, koncepcije i njihovu primenljivost u obrazovnom procesu. Oni su u svojim izlaganjima izrazili uspehe, metodološka poboljšanja, suočavanja sa raznim slobodnim i neslobodnim softverima na koje nailaze u institucionalnoj praksi, međunarodnim projektima u želji da zajedno diskutuju, analiziraju, uče jedni od drugih kako upotrebiti slobodan softver u nastavi i kako proceniti tehnološka rešenja i koncepcije i njihovu primenljivost u obrazovnom procesu. Razgovori i debate koje su pokrenuli su važni isto koliko i radovi. Neki radovi se bave istorijskim, pravnim, naučnim koncepcijama i kontekstima unutar kojih su se pojavljivali uslovi za razvoj i posebne oblike primene slobodnog softvera. Metodologija primene slobodnog softvera na univerzitetu, srednjoj školi i u osnovnoj školi postavljena je u odvojena poglavlja kako bi čitaoci ovog zbornika lakše pronalazili nivoe primene, ispitali kako se ti načini upotrebe mogu primenjivati u njihovoj sredini. Imajući u vidu dinamičan razvoj softvera i tehnologija možemo očekivati da će akademski zahtevniji nivoi primene nalaziti svoje mesto u nižim oblicima obrazovanja, te ova podela ima za cilj uzajamnu inspiraciju i podsticaj, a ne institucionalnu odvojenost. Nadamo se da će ovaj zbornik biti podsticaj za buduća istraživanja, testiranja, preispitivanja i metodologiju i da će doprineti većoj inkluzivnosti i efikasnoj i društveno-odgovornoj obrazovnoj praksi. Vedran Vučić, predsednik UO Linux centra, Beograd
  • 9.
  • 11.
  • 12. 11 Integracija slobodnog softvera u sistem obrazovanja Vedran Vučić, Linux centar, Beograd Apstrakt - Autor u ovom tekstu opisuje kontinuitet u razvoju nauke, čovekovog delovanja i razmišljanja koje nužno dovodi do sinergije razvoja pravnih odnosa, poimanja ljudskih prava i primene simboličkih, lingvističkih i tehnoloških dostignuća u obliku slobodnog softvera. Autor naglašava ulogu obrazovanja u efikasnom i odgovornom artikulisanju multidisciplinarnog pristupa obrazovanju i primene slobodnog softvera u nastavi. Ključne reči: tehnologija, slobodan softver, obrazovanje, društveni razvoj Abstract - Author described continuous interaction between the development of science, the human activities and thought. The paper presents synergy between the development of legal relations, understanding of human rights and implementation of symbolic, linguistic and technological achievements embodied in free software. Author put an emphasis on role of education in articulation of multidisciplinary approach to education and implementation of free software in education. Keywords: technology, free software, education, social development Napredak nauke i promena društvenih paradigmi Razvoj obrazovanja i poimanja čovekovih funkcija imaju uzajamno dejstvo koje je praćeno čestim konfliktnim odnosima i dugotrajnim debatama. Stiven Mejson u svojoj knjizi Istorija nauka detaljno opisuje razne okolnosti i probleme na koje nailaze razna naučna otkrića. Tomas Kun u svom delu Struktura naučnih revolucija govori o važnosti spremnosti naučnika da identifikuju, interpretiraju i racionalizuju novonastale naučne paradigme kako bi se u naučnoj zajednici, a potom u društvu određena naučna dostignuća primenila. Fenomenom razvoja nauke i uticaja nauke na razvoj čovekovog doživljavanja sveta se bavi matematičar i fizičar Rodžer Penrouz u svojoj knjizi Put do realnosti – kompletan vodič za zakone univerzuma. On u toj knjizi opisuje razvoj osnovnih poimanja sveta od starih grčkih naučnika i mislilaca do danas naglašavajući čovekovu neobuzdanu znatiželju i probleme sa kojima sa susreće u razumevanju sveta i svog uma. Majkl Polanji u svom radu Eksplicitno znanje napominje da naučnici često svoje zaključke stiču iskustveno i da je postupak stvaranja eksplicitnih teorija veoma dug proces. Polanji radije veruje u policentrični spontani poredak naučnih istraživanja nego u centralno planiranu objektivnu nauku koja se izdiže iznad drugih nauka. Primena takvih naučnih dostignuća podrazumeva dugotrajan postupak institucionalnih, političkih, tehnoloških, pravnih, kulturnih i društvenih promena. Taj proces je istorijski gledano često praćen konfliktima, sudskim sporovima, a često i drastičnim kažnjavanjem naučnika i umetnika koji su pokušavali da određena naučna dostignuća primene u društvu. Proučavanje istorije medicine govori o uticaju razvojnog stepena prirodnih nauka na poimanje čovekovih sposobnosti ponašanja, motoričkih funkcija, mišljenja i spoznajnih mogućnosti. Evropski naučnici su često skriveno učili svojim iskustvom ili iz ostataka spisa arapskih, indijskih i drugih drevnih lekara i naučnika. Posebna otkrića su našli nakon odlaska arapskog stanovništva sa područja Španije.
  • 13. 12 Poimanje čoveka kao mislećeg delatnika Poimanje čovekovih mogućnosti se uprkos razvoju nauke često zasniva na paradigmama izvedenim iz mehaničkih modela razumevanja čovekovih funkcija te vladajućih religijskih, političkih i društvenih paradigmi. Rene Dekart i mnogi drugi su u takvom okruženju svoje analitičke sposobnosti manje primenjivali kad se radi o vrednostima koje nisu smele biti postavljene pod znak pitanja. Naučnik, matematičar i filozof Rene Dekart postavlja hipotezu da se slika objekta preko čula vida prenosi u mozak gde tu sliku primećuje duša. Ovde vidimo sa današnje perspektive nesrazmer između analitičnosti načina postavljanja hipoteze i prihvaćanja postojanja duše na koju nije primenjena analiza veće je pomenuta bez postavljanja pitanja o egzistenciji duše. Slika prikazuje ilustraciju poimanja funkcionisanja čula po Dekartu Pa ipak, uticaj Dekarta i drugih naučnika je bio izuzetno velik u razvoju nauke i promeni načina razmišljanja. Istorijski razvoj često pokazuje da posledice njihovih dela često prevazilaze očekivanja autora tih ideja. Antropocentrističke ideje izvedene iz Dekartovih dela su značajno uticale na tzv. Zapadnu filozofiju i političke ideje. Pravno uređenje sloboda i intelektualnog delovanja Burni pravni i politički događaji koji potresaju Evropu stvaraju uslove za formiranje pravnih sistema koji najpre uz veliku diskriminaciju i davanje prednost vlasničkim i dominantnim religijskim i etničkim kriterijima postavljaju pravne osonove prava individua i regulisanja kopiranja i umnožavanja štampanih knjiga. U 17. i 18. veku se u Engleskoj donose pravni akti koji pokušavaju da regulišu oblast kopiranja knjiga i registrovanja kopija. Tomas Pejn, Džon Stjuart Mil, G.W.F. Hegel i drugi teoretičari društva postavljaju prve osnove ljudskih prava kao univerzalna prava. RalfValdo Emerson u svom eseju Uspeh 1870.g. napominje vrednosti uspeha koje su izvedene iz teritorijalne, tehnološke, ekonomske i vojne ekspanzije na području sadašnjih SAD. Takva pretežno instrumentalizovana, antropocentrična i utilitarna koncepcija smatra uspehom čovekovim vladanjem dostignuća tehnologije u osvajanju sveta. Međutim, on postavlja i druge kulturološke vrednosti osim rada i zagovara individualizam, nezavisnost intelektualca i uči iz drevnih spisa drugih kultura. Pa ipak kao i njegovi evropski savremenici podržava rat kao oblik političke promene. Uprkos razlikama od drugih rigidnih mislilaca njegovog vremena on prihvaća tehnologiju kao datost koja je proistekla iz prirode. Istovremeno u Evropi se sve više u politici i ekonomiji primenjuju paradigme mehaničke industrije koje se primenjuju na modelefunkcionisanjadržava,njihovihmeđunarodnihodnosa,ekonomskihipolitičkihaspiracija. Političkeeliteponesene industrijskim revolucijama svoju moć mere industrijskim kapacitetima i strategijom tehnološkog i ekonomskog razvoja.
  • 14. 13 Tehnologija i nauka kao inspiracija i pokretač razvoja Dvadeseti vek je obeležen uspostavljanjem i definicijom naučnog metoda kojim se neki fenomeniispituju, proveravaju, mere i dovode do zaključaka. Ovakva metodologija vuče korene od arapskog matematičara, filozofa i astronoma Alhazena koji je živeo u 10. i 11. veku na području današnjeg Iraka i delimično u Egiptu. On je smatrao da se eksperiment mora matematički potvrditi da bi bio istinit. Naučni metod uključuje naučnike u sve oblasti života i na taj način integriše nauku u sve segmente društvenog razvoja. Početkom dvadesetog veka neki umetnički pravci veličaju razvoj industrije, elektrifikaciju dok se političke državne koncepcije zasnivaju na razvoju tehnologije te vojnoj, ekonomskoj i tehnološkoj dominaciji. Futuristički umetnici slave mašine, zvukove aviona, motora dok političke i državne vođe prevashodno počinju aktivnosti elektrifikacije dok škole dobijaju zadatak da obrazuju stručnjake sposobne da upravljaju tehnološkim razvojem država. Primenjljivost naučnog metoda doživljava i svoje oponente, ali niko ne spori važnost metoda kao instrumenta verifikacije naučnih istraživanja. Čovek, komunikacija i matematička lingvistika Mihail Bahtin i Lav Vigotski u svojim radovim apočetkom dvadesetog veka govore o komunikaciji kao živom činu u kojem se reči i rečenice kreiraju i razmenjuju kao aktivan psihološki i društveni čin nastao nakon više internalizacija koje su kreirale ličnosti učesnika u činu komunikacije koji izražava kompleksnost njihovih ličnosti, njihovog odnosa unutar komunikacijske situacije. Takva komunikacija ima intralingvističke reference, ali se ne određuje po njima primarno gramatikom nego samim činom komunikacije i žanrovima govora. Po njima komunikacija kao intenzivna interakcija ne samona gramatičkom već i na opažajnom, kognitivnom i afektivnom planu proizvodi dinamiku kretanja od unutrašnjeg ka spoljašnjem što čini osnovu komunikacije. Iako je njihovu teoriju nemoguće formalno opisati kao strukturalističku ona ima svoje mesto u razvoju kognitivne psihologije i načina spoznaje u živoj komunikaciji koja čini obrazovni i društveni proces. Početkom 20. veka u SAD lingvista Leonard Blumfild sistematizuje i definiše osnove strukturalne lingvistike. Koncepti formalnih opisa strukture jezikasu na taj način postavljeni u strukturalnoj lingvistici. Leonard Blumfild se interesovao za primenu lingvistike u matematici te je nastojao da nađe matematička rešenja za lingvističke probleme. Početkom pedesetih godina dvadesetog veka nastavak Blumfildovih napora uspostavlja novu disciplinu: Matematička lingvistika. Matematička lingvistika proučava metode i strukture važne za lingvistiku. Noam Čomski razvija teorijske modele koji bitno menjaju osnovne koncepte lingvistike i odnos lingvistike prema društvu, tehnologiji, razvoju programskih jezika. Njegova dela donose revolucionarne promene u proučavanju lingvistike,a najnovija neurofiziološka istraživanja potvrđuju njegovu tezu da ljudskom mozak ima kapacitete struktura gramatika i da ih koristi za razumevanje čak i onih iskaza koji se čine besmislenim. Dikon Terens u svom radu o koevoluciji mozga i jezika govori o čoveku kao simboličkoj vrsti i naglašava značaj upotrebe jezika u razvoju čoveka i njegovih intelektualnih kapaciteta. Stvaranje simboličkih jezika i sistema ukazuju na razvojne mogućnosti čoveka. Programski jezici, integracija u društveni razvoj Iako su prvi pokušaji formiranja preteča programskih jezika postavljeni kada je Čarls Babidž izgradio svoju Analitičku mašinu koja je imala u sebi aritmetičku logičku jedinicu, memorijsku jedinicu pa je ona prva mašina koja bi se mogla definisati po Turingovim kriterijima. Iako Babidž nije imao dovoljno finansijskih sredstava i dovoljno podrške od svog inženjera njegov napor je značajan jer govori o apstrakciji matematičkih relacija.
  • 15. 14 Herman Holerit je promatrajući konduktere u vozovima došao do zaključka da se bušenjem kartonskih kartica može memorisati određena informacija. On je osnovao kompaniju The Tabulating Machine Company, preteču današnjeg IBM-a. Mašina za bušenje kartica iz 1890.g. On je konstruisao mašinu za memorisanje podataka popisa stanovništva u SAD 1890.g. Međutim, prava revolucija u razvoju kompjutera, programskih jezika i informatike počinje postepenom zamenom mehaničkih segmenata kopjutera električnim i usavršavanjem matematičkih i logičkih modela obrade unesenih podataka. Razvoj programskih jezika, matematičke lingvistike i formalne filozofije postavlja novu sliku o čoveku i njegovim mogućnostima. Ova dostignuća imaju značajan uticaj na razvoj tehnologije, komunikacije kreiranje, obradu, memorisanje i distribuciju informacija i znanja. Za skoro 60 godina postojanja programskih jezika je razvijeno oko 2500 programskih jezika sa primetnom tendencijom da se i dalje formiraju programski jezici. Značajan razvoj ovakvih simboličkih struktura i metastruktura pokazuje da tehnologija ne mora kao pre da ostaje na paradigmama mehaničke fizike. Softver, kontrola, slobode Ubrzan tehnološki i ekonomski razvoj aktuelizira pitanja kontrole, vlasništva, prava na raspolaganje i kontrole naučnih dostignuća, a posebno softvera. Iako je softver kreiran u početku stvaranja operativnih sistema i dodatnih programa bio distribuiran korisnicima tako što je dati otvoren kod radi lakšeg ispravljanja grešaka i predlaganja unapređenja korporacije i države pokušavaju da postave sve rigorozniju kontrolu nad softverom. Prvi sudski sporovi su pretili potpunom zatvaranju slobode upotrebe programskih jezika i programa kreiranih programskim jezicima. Ričard Stolman 1983.g. pokreće ideju slobodnog softvera te preduzima niz aktivnosti kako bi se ta ideja legalno utemeljila. On kreira GNU GPL licencu, osniva Free Software Foundation i kreće sa izradom osnovnih alata za kreiranje operativnost sistema. Linus Torvalds kao student putem e-mail poruka informiše javnost o svojoj nameri da napravi operativni sistem po uzoru na Unix. Njegovom pozivu se odaziva veći broj programera i ubrzo objavljuje verziju jezgra operativnog sistema. Linus Torvalds ubrzo prihvaća GNU GPL licencu i od 1992.g. postaje u punom smislu reči slobodan softver. Od tada pa do danas preko sto hiljada programa je napisano koji čine uspešnu funkcionalnu celinu koja se može adaptirati i koristiti za više namena. Razvoj programa slobodnog softvera svakodnevno uključuje milione programera širom sveta koji čine globalnu programersku zajednicu kao neformalan sistem koji postaje meta-sistem.
  • 16. 15 Kent D. Palmer u svojoj knjizi Divlji softverski meta-sistemi govori sa aspekta filozofije i teorije sistema o modelima softverskog inženjeringa i njihovim međusobnim odnosima. On paradigmu softvera i softverskog inženjeringa izvodi iz razvoja simboličkih kapaciteta čovekovog uma i daje filozofske teze koje obrazlažu takav razvoj čoveka. Danas se može reći da internet i mnoge važne naučne, državne, privredne organizacije funkcionišu zahvaljujući slobodnom softveru. Sve je više država koje smatraju pristup internetu ljudskim pravom što je konsekvenca razvoja društva kojeg uočava Manuel Kastels. Manuel Kastels u nekoliko svojih studija 1996 formira termin mrežno društvo. Međutim, uprkos tehnološkom razvoju Niko Šter u svom radu Dešifriranje informacijskih tehnologija, Moderna društva kao mreže, smatra da su kulturološki i društveni aspekti i dalje dominantni za celokupan razvoj društva. Psiholog Teo Kompernole u svojoj knjizi Moždani lanci, otkrijte vaš mozak da bi oslobodili njegove pune potencijale u hiperpovezanom, multitasking svetu, govori o tome da čovek u stvari nije multitasking biće i da treba veće napore da uloži u sposobopsti mozga da razmišlja i memoriše. On anglašava da površna upotreba savremenih tehnologija za višestruko i površno delovanje u stvari šteti mozgu. On navodi istraživanja da mladi koji pretežno površno koriste mobilne tehnologije postižu slabije rezultate u školi. Teo Kompernole navodi brojne studije koje pokazuju da je čovek biće razmišljanja kojem treba privatnost, koncentracija i pripremljena i smislena komunikacija umesto brzog refleksnog delovanja i reagovanja na brze, nepripremljene i površne dečliće informacija. Loša upotreba tehnologija često smanjuje efikasnost, povećava nivo frustracija i sprečava korisnike tehnologija da se koncentrišu na pitanja kojima se bave što ih dovodi do efekta multipliciranja grešaka ili povreda na radu, saobraćajnih nesreća ili zdravstvenih problema. Razvojni i pedagoški aspekti slobodnog softvera GNU GPL licenca je zasnovana na tehnološkom i pravnom razumevanju rezultata naučnih, tehnoloških i društvenih dostignuća koje određuju moguće pravce razvoja upotrebe tehnologija i uticaj atakve tehnologije na slobodu društva. Uticaj novih lingvističkih teorija koje je postavio Noam Čomski sa saradnicima značajno određuju prostor unutar kojeg je moguća opsežna i sistemska primena slobodnog softvera u obrazovanju. Slobodan softver je zasnovan na sledećim slobodama: 1. Pravo da se koristi neki program za bilo koju namenu 2. Pravo da se proučava kako neki program radi i promeni po svojoj želji.  Preduslov za ovo pravo je da je otvoren programski kod softvera. 3. Pravo da se redistribuira program drugim korisnicima. 4. Pravo da se redistribuira program sa vašim modifikovanim programskim kodom. Na ovaj način možete pomoći široj zajednici da koristi vašu modifikovanu verziju. Preduslov za ovo pravo je da je otvoren programski kod softvera. Dosledna primena gore navedenih sloboda podrazumeva univerzalizam, individualnost, slobodu pristupa, kreiranju i razmeni tehnoloških izvora podataka, informacija i znanja koja rezultiraju tehnološkim napretkom. Realizacija ovih sloboda podstiče razvoj veština i znanja koja su vezana za programiranje, logičko razmišljanje, slobodu zajedničkog učenja, razmenu znanja, multidisciplinarno proučavanje primene softvera i meritornost kao prevashodni oblik donoše- nja odluka o tehnološkim aspektima razvoja. Razvoj, proučavanje, distribucija i stvaranje društvene zajednice uz razvoj slobodnog softvera može imati višestruki pedagoški značaj, jer tada učenici, nastavnici i uprava škole zajednički stvaraju zajednicu koja svojim rezultatima
  • 17. 16 učenja unapređuje nastavu u svim predmetima, komunikacijsku infrastrukturu, primenjuje standarde inkluzivnosti na sve dokumente, aplikacije i alate za kreiranje sadržaja, stvara preduslove za uspešniju povezanost škola sa drugim institucijama koje se bave upravljanjem procesom obrazovanja. Budući da softver ima svoje standarde, pravila te da se odnosi na naučno utvrđene oblasti (hemija, fizika, matematika, biologija itd.) meritornost i kreativnost u interdisciplinarnom učenju postaju osnovne odrednice procesa obrazovanja. Slika prikazuje konceptualni okvir primene slobodnog softvera u obrazovanju Na taj način, škola postaje institucija u kojoj se stvara društvo znanja koje se zasniva na razvoju simboličkih struktura u programskim jezicima, odgovornoj i transparentnoj upotrebi koja ne ukida prava drugima da doprinose razvoju, proučavanju i distribuciji slobodnog softvera na isti način. Ideja koju je imao Polanji o policentričnom spontanom poretku u stvaranju naučnih dostignuća se u ovakvoj zajednici može ostvariti procesom obrazovanja koje primenjuje slobodan softver. Umrežena zajednica postaje mrežno društvo ne samo zbog primenjene tehnologije nego prvenstveno zbog otvorenog procesa učenja koje je otvoreno za sve i koje pokazuje solidarnost i implementira principe inkluzije jer sloboda softvera omogućava realizaciju situacijskih, kulturoloških i funkiconalnih aspekata pristupačnosti dokumenata, interfejsa, informacija i alata za kreiranje sadržaja. Svakodnevna upotreba softvera u nastavi matematike, fizike, biologije, hemije, učenja jezika, umetničkih predmeta uključuje stvaranje semantičkih i simboličkih okruženja u svrhu unapređenja obrazovanja. Slobodan softver u takvom okruženju nije samo tehnološki alat ili alat nego semantički medij koji ima svrhu stvaranja repozitorija informacija,
  • 18. 17 znanja čija svrha nije softver kao nova ideologija nego softver kao oblik slobode stvaranja. Takav proces obrazovanja je moguće realizovati upotrebom slobodnog softvera, jer slobodan softver nema vlasnička ograničenja i svopjom licencom pravno štiti autore od moguće zloupotrebe. Razvojni i evaluacijski okvir kao osnov za stvaranje softverskog meta-sistema Razvojem metodoloških i predmetnih rešenja u realizaciji nastavnog gradiva te upravljanja i administriranjem funkcija škole stvaraju se uslovi za stvaranje meta-sistema kojeg opisuje Kent D. Palmer. Otvorenost koda, skalabilnost, kompatibilnost i postojanje u slobodnoj infrastrukturi ostvaruje preduslov za definisanje semantičkih i meta-semantičkih odrednica koje omogućavaju realizaciju evaluacijskih i razvojnih funkcija škole. Obrazovna sredina u kojoj se praktikuje otvoren pristup znanju i usavršavanju svoje metodologije angažmanog slobodnih tehnologija može ostvariti dinamičnost koja privlači učenike, roditelje, zaposlene, lokalnu i međunaordnu zajednicu da zajednički rade na kontinuiranoj analizi potreba, razvoja rešenja, primeni novih rešenja kao delova kontinuiranog procesa razvoja i unapređenja obrazovnog procesa. Takav meta-sistem primenjuje meritornost i čuva svoju osnovnu funkciju dok tehnologija postaje medij učenja i unapređenja obrazovnih funkcija škole.
  • 19. 18 Reference: Stephen F. Mason, 1962, A History of the Sciences, Collier Books, Macmillan Publishing Company, New York Thomas S. Kuhn, 1970 The Structure of Scientific Revolutions, by The University of Chicago. Second Edition enlarged Roger Penrose, 2004, The Road to Reality: A Complete Guide to the Laws of the Universe, Vintage Books, A Division of Random House, Inc. New York, USA Michael Polanyi, 1946. Science, Faith, and Society. Oxford Univ. Press. Reprinted by the University of Chicago Press, 1964. Ralph Waldo Emerson, 1912, Boston i New York, Houghton Mifflin Company Réné Descartes, 1664. Un Traitté de la Formation du Foetus du Mesme Autheur. Preuzeta slika iz The National Library of Medicine, USA A. I. Sabra (2008). “Ibn Al-Haytham, Abū ʿAlī Al-Ḥasan Ibn Al-Ḥasan”. In Charles Coulston Gillispie. Dictionary of Scientific Biography. Charles Scribner’s Sons. Ibrahim Kalin; Salim Ayduz; Caner Dagli, eds. 2009. “Ibn al-Ḥaytam”. The Oxford Encyclopedia of Philosophy, Science, and Tech- nology in Islam. Oxford University Press. John Shotter, 1993 New Ideas in Psychology, Vol. 11, No. 3, Pergamon Press Ltd. Great Britain Bloomfield, Leonard. 1914. Introduction to the Study of Language. New York: Henry Holt. Reprinted 1983, John Benjamins. Noam Chomsky, September 1956 Three Models for the Description of Language Noam Chomsky, January-March, IRE Transactions on Information Theory Language 1955, Logical Syntax and Semantics Noam Chomsky, September 1953, The Journal of Symbolic Logic, Systems of Syntactic Analysis Deacon Terrence W.1998, W.W: Norton & Company, London & New York, The symbolic species: The co-evolution of language and the human brain Charles Babbage,1989 Hyman,Anthony, ed. Science and Reform: Selected Works of Charles Babbage. Cambridge University Press. William R. Aul, November 1972, Think, IBM, Herman Hollerith: Data Processing Pioneer, str. 22-24, preuzeto sa http://www-03. ibm.com/ibm/history/exhibits/builders/builders_hollerith.html Stallman, Richard M 2010 Free Software, Free Society: Selected Essays of Richard M. Stallman, Drugo izdanje, Boston, Massa- chusetts: GNU Press Kent D. Palmer, 1996, Wild Software Meta-Sytems, Apeiron Press, Orange, California, USA Manuel Castells, 1996 The Information Age: Economy, Society and Culture, Vol. I, The Rise of the Network Society. Oxford: Blackwell Nico Stehr,2000, European Journal of Social Theory, Deciphering Information Technologies, Modern Societies as Networks, Sage Publications: London, Thousand Oaks, CA and New Delhi Theo Compernolle, 2015, BrainChains: Discover your brain, to unleash its full potential in a hyperconnected, multitasking world, Amazon.com, Kindle edition
  • 20. 19 USVAJANJE DIGITALNIH KOMPETENCIJA NASTAVNIKA KROZ STRUČNO USAVRŠAVANJE POMOĆU SLOBODNOG SOFTVERA Goran Jovišić, Karlovačka gimnazija, Sremski Karlovci, e-mail: upis.ks@gmail.com Apstrakt - Kompetencije i funkcije nastavnika kao bazičnog nosioca obrazovnog procesa moraju svakodnevno da se nadograđuju, usavršavaju и obogaćuju novim veštinama, znanjima, trendovima i raznim vidovima celoživotnog usavršavаnja.Usvajanje digitalnih kompetencija је jedan od važnijih ciljeva svih reformi školstva širom sveta i u tu svrhu je kreiran međunarodni okvir digitalnih kompetencija nastavnika kroz akcione planove, dokumenta i strategije. Zakonodavni okvir Republike Srbije je usvojio ovaj međunarodni okvir.U radu je dat prikaz sticanja digitalnih kompetencija kroz program stručnog usavršavanja nastavnika (seminari, obuke) pomoću slobodnog softvera. U pitanju je slobodan softver koji se koristi kako u nastavi tako i u pripremi nastave, administraciji škole i u radu sa učenicima sa posebnim potrebama. Ključne reči: digitalne kompetencije, taksonomije, obuka nastavnika, Libre Office, Writer, Impress, Audacity. Abstract - The competence and function of a teacher as the bearer of the educational process must be improved. It needs to be enriched with new skills, trends and other kinds of lifelong learning. The application of digital competency is an important goal of all educational reforms around the world. For that purpose, the international framework of teacher digital competency through action plans, documents and strategies has been set. The legal framework of the Republic of Serbia has embraced the international standards of teacher digital competence. This paper will demonstrate digital competency utilization through professional teacher training (seminars, training) via free software. The free software is used both during class and during class preparation, as well as in school administration and in coursework with students with special needs. Keywords: Digital competence, taxonomy, teacher training, Libre Office, Writer, Impress, Audacity. Uvod Tehničko-tehnološke promene utiču na sve oblasti života, pa i na stil rada i metode koje nastavnici koristie u nastavi. Savremeni razvoj društva koji karakterišu naučna, tehnološka i informaciona ekspanzija, nameće školi nove izazove. Samim tim, zahtevi koji se stavljaju pred nastavnike postaju sve kompleksniji. Neophodno je nastavu proširiti i izvan zidova učionice, pomoću raznih oblika neformalnog i informalnog učenja i naravno - elektronskog učenja. Otvaraju se pitanja nastavničkih kompetencija i standarda za nastavnike, kao indikatora kvaliteta koji pomažu da se proveri sposobnost odgovornost škole/nastavnika na pomenute zahteve. Nastavnik, kao bazična profesija obrazovanja treba da bude otvoren za promene u paradigmama obrazovanja, u ciljevima, formama, u novim sadržajima i metodama nastave i učenja, i spreman da obogaćuje svoja naučna saznanja. Postojeće kompetencije i funkcije nastavnika su morale da se nadograde ili redefinišu. Nastavnik se stavlja pred nove zadatke i pojavljuje u novoj ulozi. [1]”Upoznajući učenike, nastavnik kvalitetne škole neprekidno traga za boljim načinom rada i od učenika traži mišljenje o tome. Iako ističe važnost marljivosti, razredna atmosfera nikad nije turobna. Nastavnik – voditelj pokušava stvoriti milje u kojem učenici uživaju.” (Ilić, 1998: 256.)
  • 21. 20 Sloboda nastavnikovog rada se proširuje, a kompetencije rastu. Nastavnik se sve manje vidi kao “prosvetni radnik” koji je pozvan da realizuje zadate koncepte zacrtane planom i programom (kurikulum) i prezentuje i gotova rešenja (iz literature), a sve više kao reflektivni praktičar, profesionalac i istraživač koji se kritički odnosi prema postojećem i koji je osposoblen da kreativno pristupiti rešavanju problema. Profesionalizacija nastavničkog poziva se može videti kao poboljšanje pristupa njegovom doživotnom (do penzionisanja) obrazovanju i stručnom usavršavanju. Međunarodni okvir stručnog usavršavanja nastavnika Evropska unija je 2000. godine, u Lisabonu usvojila strategiju razvoja poznatu kao Lisabonska strategija sa strateškim ciljevima da EU do 2010. godine, postane najkonkurentnija i najdinamičnija privreda na svetu, zasnovana na znanju, sposobna da ostvari održivi ekonomski rast sa većim brojem i kvalitetnijim radnim mestima i jačom socijalnom kohezijom. 1 Godinu dana kasnije u Štokholmu Evropski Savet je usvojio dokument koji identifikuje tri strateška cilja (kvalitet, pristupačnost i otvorenost sistema za obrazovanje i obuku), koji su raščlanjeni na 13 povezanih ciljeva. Evropski savet u Barseloni je februara 2002. godine usvojio deteljan radni program za postizanje ovih osnovnih ciljeva do 2010. godine. Ovaj detaljan program proširio je listu osnovnih veština na sledeće - pismenost (uključujući i numeričku), osnovne veštine u matematici, nauci i tehnologiji, informatici i upotrebi tehnologije, obuka veština učenja, socijalnim veštinama, preduzetništvu i opštoj kulturi.2 Digitalna kompetencija je jedna od osam ključnih kompetencija za celoživotno učenje (Evropski referentni okvir, 2004): 1. komunikacija na materinjem jeziku 2. komunicija na stranom jeziku 3. matematička pismenost i osnovna znanja iz nauke i tehnologije 4. digitalna kompetencija 5. učiti kako se uči 6. međuljudska i građanska kompetencija 7. preduzetništvo 8. kultura izražavanja – kulturološka ekspresija (kreativno izrašavanja ideja, iskustava i emocija u spektru medija, uključujući muziku, izražavanje pokretima, književnost i umetnosti). Rad se u osnovi bavi digitalnim kompetencijama koje se mogu predstaviti pomoću slike – tabele u prilogu: 1 European Council, Presidency conclusions, Lisbon, 23-24 March, 2000, internet: http://www.europarl. europa.eu/summits/lis1_en.htm. Detaljne informacije o celom Lisabonskom procesu na: http://ec.europa.eu/archives/ growthandjobs_2009/ 2 http://www.europa.eu.int/comm/education/policies/2010/doc/basic-skills_en.pdf EUROPEAN COMMISSION Directorate-General for Education and Culture. Implementation of “Education and Training 2010” work programme, Working group on Basic skills, entrepreneurship and foreign langua ges. Progress Report November 2003
  • 22. 21 DOMEN: DIGITALNA KOMPENTENCIJA Kompetencija se sastoji od sledećih elemenata znanja, veština i stavova u kontekstu definicija kompetencije znanje veštine stavovi Digitalna kompetencija uk- ljučuje pouzdanu i kritičku upotrebu informatičke teh- nologije u poslu, tokom od- mora i u komunikaciji. Ove kompetencije su povezane sa logičkim i kritičkim razmišl- janjem, do visokog nivoa menadžerskih veština u in- formatici i dobro razvijenih komunikacijskih veština. Na najnižem nivou one obuhvataju upotrebu multi-medijalne tehnologi- je da se prikupe, procene, pohrane, proizvedu, prezen- tuju i razmene informacije i da se komunicira i učestvuje u umrežavanju putem inter- neta. Sigurno razumevanje prirode, uloge i mogućnosti informatičke tehnologije koju obuhvata u svakod- nevnim kontekstima. * Razumevanje glavnih kompjuterskih aplikacija, uključujući rad sa tekstom, tabelama, bazama podataka, čuvanja i upravljanja istim. *Svest o mogućnostima koje pruža internet i komunikaci- je putem elektronskih medija (e-mail, videokonferencije, ostala sredstva) i o razlici između stvarnog i virtuelnog sveta *Razumevanje potencijala informatičke tehnologije da pruži podršku kreativnosti i inovaciji u ličnom ostva- renju, socijalnoj inkluziji i mogućnost zaposlenja *Osnovno razumevanje pou- zdanosti i važnosti dostupnih informacija i svest o potrebi da se poštuju etički principi u interaktivnoj upotrebi in- formatičke tehnologije. Kako informatička teh- nologija ima mnoge i rastuće upotrebe u svakodnevnom životu, kao što su učenje i odmor, potrebne veštine obuhvataju *Sposobnost da se traže, sakupljaju i procesuiraju (stvore, organizuju, razlikuju bitne od nebitnih, stvarne od virtuelnih) elektronske in- formacije, podaci i koncepti i da se koriste na sistematski način *Sposobnost da se nađe i pristupi websajtu i da se koriste internet usluge poput foruma i e-maila *Sposobnost da se koriste informatičke tehnologije da bi se podržalo kritičko mišl- jenje, kreativnost i inovacije u različitim kontextima kod kuće, na odmoru i poslu. *tendencija da se koristi informatička tehnologija u auto- nomnom i timskom radu-kritički i reflek- sivni stav u proceni dostupnih informacija *Pozitivan stav i osetljivost za sigurnu i odgovornu upotrebu interneta, uključujući pitanja privatnosti i kulturološke razlike *Zainteresovanost za korišćene informa- tičke tehnologije da bi se proširila gledišta učestvujući u komu- nikacijama i mrežama u kulturološke, soci- jalne i profesionalne svrhe Slika 1. Digitalne kompetencije1 Izvor: European Council, Presidency conclusions, Lisbon, 23-24 March, 2000 Važno je napomenuti još jedan dokument ICT COMPETENCY STANDARDS FOR TEACHERS (Preporuke UNESCO ICT – CST projekta (standardi kompetencija nastavnika) koji važi u celom svetu a daje nam bliža pojašnjenja koje su to ICT kompetencije nastavnika [2] Precizniji ciljevi UNESCO ICT–CST projekta su: ● da da opšte smernice koje organizatori stručnog usavršavanja mogu koristiti da identifikuju, unaprede ili izvrše evaluaciju nastavnih sredstava ili programa obuke nastavnika za upotrebu IKT-a u nastavi i učenju.
  • 23. 22 ● da ustanovi osnovne kvalifikacije koje dozvoljavaju nastavniku da primenjuje IKT u nastavi i učenju u cilju podsticanja učenja kod dece i unapređivanja ostalih profesionalnih obaveza. ● da proširi stručno usavršavanje nastavnika da bi se unapredile njihove pedagoške veštine, saradnja, upravljanje i razvoj škole korišćenjem IKT-a. ● da uspostavi harmoniju među različitim gledištima i vokabularu u vezi sa upotrebom IKT-a u edukaciji nastavnika. Tri pristupa reformi obrazovanja Namera UNESCO ICT-CST projekta je da poveže reformu obrazovanja sa ekonomskim i socijalnim razvojem, što može povećati kvalitet obrazovanja, smanjiti siromaštvo i nejednakost, poboljšati kvalitet života i pripremiti građane za izazove 21. veka. Standardi su zasnovani na tri pristupa reformi obrazovanja koji odgovaraju sličnim, alternativnim pristupima povećanju radne snage i podsticajnom ekonomskom rastu. • razvijanje tehnološke pismenosti radne snage tako što se tehnološke veštine inkorporiraju u kurikulum – ili pristup tehnološke pismenosti. • povećavanje sposobnosti radne snage da koristi znanje da bi povećala vrednost ekonomskog izlaza, tako što će to znanje primenjivati u rešavanju kompleksnih problema – ili pristup produbljivanja znanja. • povećanje sposobnosti radne snage da uvodi inovacije i stvara nova znanja i povećavanje mogućnosti građana da profitiraju od stečenog znanja – ili pristup kreiranja znanja. Slika 2. Pristupi reformi obrazovanja po UNESCO Zakonski okvir za stručno usavršavanje u Republici Srbiji U profesionalni razvoj nastavnika i stručnih saradnika spada i stalno stručno usavršavanje, razvijanje kompetencija radi boljeg obavljanja posla, unapređivanja nivoa postignuća učenika. Potrebe i prioritete ustanova ili škola planira na osnovu rezultata samovrednovanja kvaliteta rada ustanove, ličnih prioriteta nastavnika odnosno vaspitača ili stručnih saradnika, kao i na osnovu izveštaja o ostvarenosti standarda postignuća, zadovoljstva roditelja i učenika. Stručno usavršavanje nastavnika definisana je u Zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja [3], Strategija razvoja obrazovanja uSrbiji do 2020. godine (“Sl. glasnik RS”, br. 107/2012) [4] i Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika [5]. Pravilnik je imao nekoliko izmena, aktuelna je treća verzija pravilnika koji određuje sledeće prioritetne oblasti: 1) individualizovani pristup u radu sa decom, učenicima i polaznicima korišćenjem različitih metoda i oblika rada u realizaciji nastavnog predmeta i/ili oblasti; 2) praćenje i vrednovanje obrazovnih postignuća, odnosno praćenje i podsticanje razvoja dece, učenika i polaznika;
  • 24. 23 3) izbor, izrada, prilagođavanje i upotreba udžbenika, drugog didaktičko-metodičkog materijala i drugih izvora znanja za određeni nastavni predmet, odnosno vaspitno-obrazovnu oblast; 4) stvaranje tolerantne i nediskriminativne sredine za učenje i razvoj svakog pojedinca, zaštita od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminacije; 5) prepoznavanje bezbednosnih rizika i reagovanje na njih. Kompetencije stručnog usavršavanja su: K1 - kompetencija za uže stručnu oblast: srpski jezik, bibliotekarstvo, matematika, informatika, društvene nauke, prirodne nauke, srednje stručno obrazovanje, strani jezik, umetnost, fizičko vaspitanje, zdravstveno vaspitanje, predškolsko vaspitanje i obrazovanje, upravljanje, rukovođenje i normativa; K2 - kompetencija za podučavanje i učenje; K3 - podršku razvoju ličnosti deteta i učenika i K4 - komunikaciju i saradnju iz oblasti: vaspitni rad, opšta pitanja nastave, obrazovanje dece i učenika sa posebnim potrebama, obrazovanje i vaspitanje na jezicima nacionalnih manjina. Program stručnog usavršavanja ’’Primena slobodnog softvera u nastavi’’ Program stručnog usavršavanja nastavnika, stručnih saradnika i direktora škola akreditovan i odobren od stručne komisije ZUOV za školsku 2014/2015 i 2015/2016 godinu objavljen u katalogu programa. Program se realizuje onlajn u trajanju od četiri nedelje. Do sada je program realizovan 16 puta a pohađalo ga je 480 nastavnika. Prioritetna oblast je P1 (individualizovani pristup u radu sa decom, učenicima i polaznicima korišćenjem različitih metoda i oblika rada u realizaciji nastavnog predmeta i/ili oblasti) a kompetencije koje se stiču ovim programom su K2 - kompetencija za podučavanje i učenje. Sadržaji koji se realizuju su dati po nedeljama. Prva nedelja U uvodnom delu polaznici su upoznati sa pojmom i značajem softverske licence. Zatim će biti upoznati sa pregledom različitih softverskih licenci i upoznati se sa domaćom i međunarodnom pravnom regulativom koja reguliše ovu oblast. Potom će se upoznati sa pojmom slobodnog softvera, softverom otvorenog koda i njegovom rasprostranjenošću i ulogom u svetu. Druga nedelja U ovoj se lekciji obrađuje pregled kancelarijskog paketa “Libre Office” i to: Kratak pregled programa koje ovi kancelarijski paketi sadrže - kako se instalira program, odnosno njegova lokalizovana verzija. Pregled programa Writer, osnovne mogućnosti, osnovna podešavanja, instalacija dodatka za preslovljavanje latinice u ćirilicu i obrnuto ćirilice u latinicu. Na sistemu za učenje je postavljen priručnik za Writer. Treća nedelja Pregled programa Impress: osnovne mogućnosti, osnovna podešavanja, smernice za kreiranje kvalitetnih prezentacije, eksportovanje prezentacija u druge formate. Na sistemu za učenje je postavljen priručnik za Impress. Četvrta nedelja Instalacija programa za snimanje i obradu audio signala „Audacity“, upoznavanje sa njegovim osnovama. Snimanje govora radi umetanja u prezentacije. Na sistemu za učenje je postavljeno uputstvo i tutorial za rad u Audacity programu.
  • 25. 24 Evaluacija programa stručnog usavršavanja ’’Primena slobodnog softvera u nastavi’’ Prikaz zadataka i analiza ishoda Prilikom kreiranja programa stručnog usavršavanja kao i prilikom evaluacije programa autori su se vodili metodološkim i pedagoškim principima Blumove i Lorin Anderson taksonomije. Slika 3: Odnos primenljivosti slobodnog softvera u taksonomiji znanja po Bloom-u i Lorin Anderson, izvor ’’Strategija razvoja i uvođenja slobodnog softvera u obrazovanju’’, Beograd 2011. Za rešavanje zadataka u okviru lekcija predviđena je sledeća satnica: • pronalaženje i preuzimanje besplatnih softvera sa interneta kao i njihova instalacija - 5 sati • Proučavanje lekcija i instaliranih programa - 9 sati • Izrada testa i praktičnih zadataka - 6 sati • Forumi zadataka - 4 sata Svi zadaci i aktivnosti rade se u nedelji kada su zadati. Neki se ocenjuju na završetku kursa ili kada učesnici ispune zahteve zadatka. Aktivnosti koje učesnici treba da se urade su sledeće: 1 nedelja - U okviru posebno otvorenog foruma postaviti komentar o primeru kršenja autorskih prava iz svakodnevnog života. Ishod prvog zadatka: nakon iščitavanja lekcija o softverskim licencama i pravnoj regulativi učesnici su uokviru foruma zadataka postavljali primere kršenja autorskih prava iz svakodnevnog života. Za izradu ovog zadatka su osim lekcije pripremljeni izvodi iz zakona i video materijali. Ovaj zadatak je uradilo 92% svih učesnika obuke. Ovde je primenjeno analiziranje, razumevanje, primena i analiza. Nastavnici su unapredili svoje metode pretraživanja na internetu i u literaturi. - Polaznici rade test o autorskim pravima. Onlajn test se sastojao od 10 pitanja. Prosečna ocena testa je 8 od mogućih 10. Ovde je primenjeno: pamćenje, analiza, evaluacija, sinteza. - U okviru posebno otvorenog foruma napisati prikaz i opis 2 programa slobodnog softvera. Nastavnici su pronalazili programe slobodnog softvera primenljivog u obrazovanju shodno predmetu kojeg predaju. Zadatak je uspešno realizovalo 85% polaznika. Jedan deo polaznika (8%) je postavljao komercijalne programe a oko 4% nastavnika nije uradilo ovaj zadatka. Ovde su primenjeni: razumevanje, primenjivanje, analiza, sinteza, stvaranje. 2. nedelja - Preuzeti i instalirati “Libre Office” – ova aktivnost se ne ocenjuje ali je uslov za izvršenje praktičnih zadataka. Autori su očekivali da će ovaj zadatak biti težak za nastavnike. Iznenađujuće je da su ovaj zadatak uradili svi polaznici
  • 26. 25 svih grupa seminara. Tokom rešavanja ovog zadatka bilo je pitanja na forumima i u porukama koji su se uglavnom odnosili na lokalizaciju softvera, na verzije, jezik. Ovde su primenjeni: znanje, razumevanje, primenjivanje. - Uraditi zadatak u programu “Writer”. Polaznici su dobili tekst kojeg su trebali da preformatiraju na osnovu zadatog šablona. Zadatak koji prema oceni polaznika bio najzahtevniji. Rezultati tj. gotova rešenja koji su postavljeni su bili poražavajući. Samo 32% polaznika je ovaj zadatak uradilo u prvom pokušaju i to tačno prema zadatim uputstvima. 45% polaznika je uradilo zadatak iz drugog pokušaja 11% iz trećeg pokušaja a 12% polaznika nije bilo u stanju da uradi ovaj zadatak. Slika 4. Statistički prikaz prolaznosti rešavanja zadatka u Writer-u Slika 5: Vizuelno rešenje zadatka u Writer-u
  • 27. 26 U ovom zadatku je primenjeno znanje, razumevanje, primena i analiza. Nastavnici su unapredili svoje metode primenjivanja naučenog u praksi. Ovako koncipiran zadatak koji je na nivou učenika viših razreda osnovne škole i/ili prvog razreda srednje škole se pokazao kao gotovo nepremostiv problem. Autori obuke su se vodili saznanjima da su svi nastavnici prošli elentarne nivoe IKT obuke u svojim škoalma ili na specijalizovanim kursevima. IKT obuka nastavnika se u R. Srbiji vrši na organizovani način u kontinuitetu još od 2000 godine. Druga bitna činjenica je da svi nastavnici imaju obavezu pripremanja nastave i vođenja pedagoške dokumentacije u programu MS Office koji u sebi sadrži paket za obradu teksta Word. Ovaj zadatak je dokaz da nastavnici nemaju izgrađene digitalne kompetencije na najnižem nivou koje su opisane u tabeli iz slike br.1. 3 nedelja - Zadatak: kreirati prezentaciju svog časa ili predavanja maksimalne dužine do 10 slajdova. Za ovaj zadatk mogu da se koriste materijali koji su kreirani za postojeće prezentacije časa. Uspešnost kreiranja prezentacija nastavnika je na vrlo visokom nivou, prolaznost je 100%. U ovom zadatku je primenjeno znanje, razumevanje, primena i analiza. Nastavnici su unapredili svoje metode primenjivanja naučenog u praksi. - Forum Otkrića - U okviru ovog namenskog foruma polaznici su imali zadatk da postave ono što im je korisno i interesantno u radu a nije dato u lekcijama i opisano u priručnicima. Zadatak Otkrića je bio otvoren i dostupan do kraja obuke. Neki od polaznika su opisali (u formi teksta) neka po njima interesantna otkrića dok je najveći deo polaznika svoja otkrića podelio sa polaznicima kroz slike u vidu skrinšotova i sl. U ovom zadatku je primenjeno razumevanje, primena, analiza, sinteza i evaluacija. . Slika 6: Otkriće alatke Navigator u Writer-u 4. nedelja - Zadatak: instalirati i uraditi zadatak u programu Audacity. Za ovu lekciju polaznici su dobili priručnik i tutorial za rad u alatu. Jedan deo nastavnika nije uradio ovaj zadatak (oko 15%) zbog nedostatka opreme pre svega zbog mikrofona ili zvučnika. Najveći broj zadatako pomoću alata Audacity je bio za učenja stranih jezika, srpskog jezika za učenike sa posebnim potrebama i drugim zadacima koji su primenljivi u inkluzivnoj nastavi (vežbe slušanja, vežbe izgovora, vežbe logopeda i sl). U ovom zadatku je primenjeno znanje, razumevanje, primena i analiza. Nastavnici su unapredili svoje metode primenjivanja naučenog u praksi i pretraživanja podataka. Neobavezan zadatak Blog U okviru obuke je postavljen blog (na novoj internet adresi) na kojem su polaznici svih obuka imali priliku da svoje utiske, impresije, pohvale, kritike objave javno van moodle sistema za učenje. Cilj autora programa je da polaznici razumeju i unaprede potencijale informacionih tehnologija, komunikacije putem interneta, da se zainteresuju i prošire gledišta na informacione tehnolgije. Da iskažu kritičko mišljenje i kreativnost, da unaprede tehnike pisanja u elektronskim
  • 28. 27 medijima kroz formu bloga. Uspešnost ovog zadatka je bila na veoma visokom nivou. U ovom zadatku je primenjeno razumevanje, analiza, sinteza i evaluacija. Na kraju obuke održani su završni susreti autora i polaznika na kojima su polaznici popunjavali evaluativne upitnike koje je propisao ZUOV. Prednosti elektronskog učenja i podučavanja za doživotno učenje Pojam organizacije nastave obuhvata mnoge aspekte kojima se određuju putevi i metode, sredstva i oblici usavršavanja nastavnog procesa. Neophodno je iznalaženje rešenja za povećanje produktivnosti, ekonomičnosti, rentabilnosti, kvaliteta i efektivnosti nastave. Dobra organizacija nastave za nastavnike i podrazumeva naučnu organizaciju procesa nastave. Sve ovo zahteva dosta znanja, iskustva i vremena, standardizaciju, unifikaciju i tipizaciju krajnjeg proizvoda, usluga i procesa usavršavanja. Edukaciji edukatora treba posvetiti više pažnje i uzeti u obzir andragoško-pedagoške metode edukacije nastavnika. Neophodna je modernizacija postojećih organizacionih oblika i načina rada, između ostalog, preporuka je i korišćenje online obuka kroz Web2.0 alate. Onlajn obuka nastavnika je učenje i proces samoupravljajućeg učenja. Oni koji su spremni da prihvate ovakav način učenja moraju biti spremni i sposobni da svoje učenje samostalno organizuju, planiraju, sprovode, kontrolišu, procenjuju. Ovakav vid učenja mora da obuhvati i saradnju sa drugima (autori, moderatori, interesne grupe i dr.) kako bi onaj ko uči imao feedback i kako bi razvijao komunikacijske veštine. Svi oni koji su spremni na samoučenje kroz onlajn obuke imaju i/ili usvajaju sledeće osobine: doživljaj autonomnosti, doživljaj kompetentnosti, doživljaj zadovoljstva samostvaralaštva, doživljaj socijalne povezanosti, ravnopravan odnos u komunikacijskoj kulturi, novi način komunikacije i ophođenja sa svetom, zadovoljstvo delovanja, osećaj produkcije, osećaj fascinacije doživljenog. Osim edukatora kreiranje onlajn obuka postavlja uslove pred autore ovih škola. Web 2.0 tehnologije pred autore postavljaju ispunjenost sledećih kriterijuma: [6] Mogućnost kreiranja sekvenci učenja – organizovanja objekata učenja, uvoz i izvoz testova iz banki testova, mogućnost kontrole napredovanja kroz razne materijale, obaveza pružanja podrške za onlajn ocenjivanje kursa, mogućnost upravljanja automatizovanim testiranjem - kreiranja samoprocene, praćenja nastavnika kroz praćenje učestalosti i trajanja, omogućiti rad u grupi, podesiti upravljanja diskusijama, uređivanje komunikacije u realnom vremenu, uređivanja razgovora-ćaskanja, mogućnosti promene grafike i izgleda e- škole. E-obrazovanje podržano višesmernim Webom 2.0 pruža mnogobrojne mogućnosti za učenje i napredovanje. E – obrazovanje polako ruši granice između autora i konzumenta. Ono sve manje zahteva tehničko predznanje potrebno za odabir alata i njihovo korišćenje. Dobro kreirana e-škola omogućava laku migraciju sa sitema na sistem tj platformu za učenje. Zaključak Masovno obrazovanje je produkat industrijskog društva. U društvu znanja dominiraju individualni procesi produkcije i fleksibilnosti, koji su kreirani na osnovu naučnih polazišta. Autori obuke, koja je predmet ovog rada, konstantno se trude da izbegnu mekdonaldizaciju obrazovanja [7] i primene metode, tehnike i principe andragogije. Obuka koja je u funkciji unapređivanja digitalnih kompetencija nastavnika korišćenjem slobodnog softvera je više nego dobra jer obuhvata taksonomije znanja koje poznaje savremena pedagogija.
  • 29. 28 Proces odabira alata, kurikulum, metode, tehnike i sl. je neminovan i datira još od vremena faraona. Odluke o odabiru tehnologije i softvera u obrazovanju najčešće su podložne uticajima izvan obrazovne struke. Hardver i softverski alati uglavnom se odabiru daleko od učionice. Jedan od najpoznatijih obrazovnih reformatora 20. veka brazilski edukator Paolo Freire, je izjavio “obrazovanje je uvek, uvek, uvek politika”.(1972). Udruženje profesora informatike intenzivno radi na popularizaciji slobodnog softvera kao i njegovom uvođenju u nastavni proces. Kreiran je sajt sa bazom slobodnog softvera koji je ujedno i podrška nastavnicima. Održan je niz predavanja, tribina, seminara i drugih aktivnosti kako bi slobodan softver približili korisnicima. Reference: [1] Ilić, M. (1998). Od tradicionalne do kvalitetne škole. Banja luka: Radovi, br. 1. [2] http://unesdoc.unesco.org/ulis/cgi-bin/ulis.pl?catno=156210 [3] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja “Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 - autentično tumačenje i 68/2015) [4] Strategija razvoja obrazovanja uSrbiji do 2020. godine (“Sl. glasnik RS”, br. 107/2012) [5] Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. ’’Službeni glasnik RS”, br. 86/2015 od 14.10.2015. godine, a stupio je na snagu 15.10.2015. [6] http://cnx.org/contents/HzvnZDL4@1/Kriterijumi-za-izbor-sistema-z [7] Ritzer, G (1993) The McDonaldization of society: an investigation into the changing character of contemporary social life, Thousand Osaks: Pine Forge Press [8] Jandrić, Petar ’’Mekdonaldizacija obrazovanja’’,Školske novine’’, Zagreb, broj 30, 2. listopad 2012.
  • 30. 29 Inkluzija i slobodan softver Jasmina Gejo, savetnik na radnom mestu za razvojno planiranje, MPNTR Školska uprava Niš Milena Mladenović, profesor razredne nastave, OŠ”Učitelј Tasa“ Niš Apstrakt - Slobodan softver pruža mogućnost da se nastava prilagodi potrebama svakog deteta, kroz proces modifikacije ili kreiranja softverskih rešenja, u skladu sa osnovnim principima inkluzivne obrazovne politike. U procesu kreiranja softverskih rešenja postoji mogućnost uklјučivanja svih aktera obrazovnog procesa, od učenika i studenata, preko učitelјa, nastavnika i univerzitetskih profesora do roditelјa učenika. Klјučne reči: inkluzija, slobodan softver, individualizacija, prilagođavanje, podrška različitostima Abstract - Free software provides the possibility to adapt teaching to each child, through using software modification or creating completely new software, following the basic principles of inclusive educational policy. The process of creating software solutions can involve all interested parties in education: pupils and students, teachers, university professors as well as students’ parents . Keywords: inclusion, free software, individualization, adjustment, support for diversity Uvod „Neograničene su mogućnosti korišćenja računara i savremenie tehnologije, ali ukoliko sam nastavnik nije sposoban da unese u učionicu i učini da to bude u funkciji učenja, onda ona nikome ne služi.“ Nancy Kassebaum Po definiciji UNESCO-a, inkluzivno obrazovanje se odnosi na mogućnost škole da obezbedi kvalitetno obrazovanje svoj deci, bez obzira na njihove različitosti. Inkluzija je proces prepoznavanja i reagovanja na raznovrsnost potreba svih učenika kroz sve veće učestvovanje u učenju, kulturnom životu i životu zajednice i sve manju isklјučenost u okviru obrazovanja i iz njega. To znači izmene sadržaja, pristupa, struktura i strategija, sa zajedničkom vizijom koja obuhvata svu decu odgovarajuće starosne dobi, sa ubeđenjem da je redovni obrazovni sistem odgovoran za obrazovanje sve dece. Izdvajanje ne pomaže socijalnoj integraciji dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom jer ih ne priprema za život u društvu u kome su oni manjina. U isto vreme, izdvajanje ne razvija otvorenost, prihvatanje i podršku kod dece bez smetnji u razvoju i bez invaliditeta, što je uslov da oni omoguće integraciju dece sa smetnjama u razvoju u šire društvo. Mnogo je učenika koji nemaju invaliditet, ali zbog različitih kulturoloških i jezičkih razlika, problema u ponašanju ili nekog drugog razloga ne mogu da odgovore na zahteve škole. Srbija je ovim problemom sistemski počela da se bavi 2000-ih, kada je donet niz zakona i podzakonskih akata kojima se postavlјaju temelјi takozvanog inkluzivnog, sveobuhvatnog obrazovnog sistema, ali samo postojanje dobre zakonske regulative nije dovolјno da bi u školama zaživela inkluzivna obrazovna politika i praksa. Klјuč promena je ono što se
  • 31. 30 dešava u svakoj učionici iza zatvorenih vrata u interakciji između nastavnika-učenika, učenika-učenika, organizovanog prostora i ambijenta za učenje. Uspešna inkluzija podrazumeva da su sva deca aktivno uklјučena, da im je omogućen adekvatan pristup učenju i opcije koje mogu birati. U tom smislu inkluzija je proces a ne mesto. Danas ne postavlјamo pitanje da li je moguće napraviti „inkluzivnu“ učionicu eksplatacijom savremenih nastavnih sredstava. Postavlјamo pitanje kako biti siguran da je učionica koju oblikujemo, koristeći savremena nastavna sredstva, prilagođena svakom učeniku, njegovim mogućnostima, potrebama, razvojnim i uzrasnim karakteristikama i specifičnostima. 1. Softver - alatka kojom postižemo nastavne cilјeve Jedan od mnogobrojnih načina individualizacije može se realizovati korišćenjem IKT upravo zbog bezgraničnih mogućnosti koje ona pruža. No korišćenje IKT u nastavi ne treba da bude usmereno isklјučivo i samo ka pojedincu- učeniku koji ima teškoće u razvoju i učenju jer bi to predstavlјalo jednu novu, (možda u drugačijem obliku) kreiranu izolaciju. Poželјno je da softver pruža mogućnost podrške u učenju za sve učenike i svakog učenika, pa i one koji su različiti u bilo kom smislu. Sa druge strane, pojedina softverska rešenja daju mogućnost učenicima sa specifičnim teškoćama u razvoju da olakšaju komunikaciju sa sredinom. Kvalititet nastave, sa aspekta inkluzivnosti, može se meriti preko „ulaznih indikatora“, „procesnih indikatora“ i „izlaznih indikatora“ kao efekata onoga što smo hteli da menjamo. Ovo su samo neki od indikatora koji su relevantni za praćenje kvaliteta inkluzivne obrazovne politike i prakse, kroz nastavu (koja može biti realizovana i korišćenjem namenskih softvera): • nastava se organizuje tako da je svaki učenik aktivan i smisleno angažovan na času (zahtevi su pretežno u zoni narednog razvoja deteta); • tokom časa postoji aktivna razmena među učenicima, kao i između nastavnika i učenika; • učenik oseća da ga vršnjaci prihvataju i da je ukloplјen u razredni kolektiv – nije izolovan niti izopšten; • nastava se organizuje da obezbeđuje uspešno učenje učenika i tokom nastave postoji podrška u učenju od strane nastavnika i/ili vršnjaka; • učenik ima pozitivan odnos prema nastavniku i vršnjacima – razvijeno osećanje zadovolјstva školom Sa druge strane možemo navesti četiri aspekta prilagođavanja nastave i učenja svakom učeniku koristeći računarska i onlajn rešenja: 1. Namenske aplikacije za rad sa učenicima koji imaju poteškoće u učenju i razvoju U skladu sa cilјevima individualnog obrazovnog plana sa izmenjenim standardima, moguće je koristiti aplikacije koje su namenjene za određenu cilјnu grupu (učenike sa smetnjama iz spektra autizma, decu iz depriviranih sredina, sa posebnim talentima, sa višestrukim razvojnim smetnjama...). 2. Aplikacije koje možemo koristiti kao asistivna nastavna sredstva i koje su sa tim cilјem i napravlјene To su softverska rešenja koja asistiraju u učenju učenicima sa drugog govornog područja, učenicima oštećenog sluha, učenicima sa oštećenim vidom itd. 3. Aplikacije koje su napravlјene za široku upotrebu svih cilјnih grupa, ali koje se mogu koristiti za prilagođavanje metoda i sadržaja u nastavi. 4.Aplikacije koje se prave za konkretne namene i potrebe određenog časa, nastavne jedinice, grupe učenika ili pojedinca.
  • 32. 31 1.1 Edukativne aplikacije za učenike koji imaju poteškoće u učenju i razvoju Kada govorimo o aplikacijama koje su namenjene deci sa poteškoćama u razvoju, odnosno učenju, treba imati na umu da su to aplikacije koje prate određene specifičnosti, ali i to da pojedine aplikacije iz ove grupe mogu koristiti učenici tipičnog razvoja. ABA Matematika1 je aplikacija koju je napravio otac osmogodišnjeg deteta sa smetnjama iz spektra autizma. Aplikacija je osmišlјena prema modelu Primenjene bihevijoralne analize (Applied Behavioral Analysis) prema kojoj su terapeut, vaspitači i roditelјi radili sa detetom od njegove treće godine. Kako nisu uspeli da nađu program koji bi pomogao nji- hovom sinu da savlada osnovne matematičke funkcije, odlučili su da ga sami napišu. Bez dalјeg ulaska u opis same aplikacije, ovo je odličan primer stavlјanja resursa i iskustva u funkciju razvoja slobodnog softvera namenjenog deci sa autizmom. To otvara vrata pitanju koje resurse posedujemo i kako da ih stavimo u funkciju razvoja softverskih rešenja? Sa druge strane nameće se pitanje iskorišćenosti već postojećih aplikacije koje nose karakteristike slobodnog softvera. U opisu aplikacije ABA Matematika stoji da je softver u beta fazi razvoja, da ima bagova (grešaka) i da se slobodno može koristiti i modifikovati. Kreatori su na stranici, sa koje se može preuzeti ovaj softver, ostavili otvoren poziv svima (programerima, nastavnicima, roditelјima, terapeutima) da i mogu da doprinesu unapređenju aplikacije, a ostavili su i adresu preko koje mogu biti kontaktiani. U ovom trenutku možemo pokrenuti pitanje lokalizacije postojećih softverskih rešenja kao najbazičniji oblik prilagođavanja softvera potrebama naše dece. Sredinom 2015. godine, javnosti Srbije je medijski predstavlјena aplikacija „aKomunikator“2 koja je produkt Inovacionog centra ICEF Eletrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovo je Windows aplikacija i može biti preuzeta sa internet stranice Windows prodavnice. Aplikacija je namenjena deci sa autizmom, a za cilј ima razvoj komunikacijskih veština na bazičnom nivou. Učenik sa autizmom može koristi ovu aplikaciju za lakše komuniciranje sa vršnjacima i nastavnicima. Aplikacija je fleksibilna i prati razvoj deteta, tako što se njoj mogu dodati odnosno brisati pojmovi. 1 Adresa stranice na kojoj se nalazi opis i link za preuzimanje softvera http://abamath.sourceforge.net/ 2 Adresa za preuzimanje aplikacije https://www.microsoft.com/en-us/store/apps/akomunikator/9wzdncrd8q63 Adresa ICEF http://www.icef.etf.rs/ 3 Ove aplikacije se mogu instalirati na Android platformi i mogu biti preuzete sa Google PlayStor-a. Vredi pomenuti hrvatski projektni tim ICT-AAC3 koji je publikovao set aplikacija namenjenih deci sa autizmom, deci sa cerebralnom paralizom i Daunovim sindromom.Aplikacija poput Komunikator+ podučava dete da prepozna i izgovora pojmove, ali takođe, može da doprinese razvoju socijalnih veština. Sa druge strane, aplikacije poput Matemtematički vrtulјak i Domino su one koje svakom detetu mogu pomoći da savlada osnovne pojmove skupa i matematičke operacije. Međutim, programi ovog projekta nemaju karakteristike slobodnog softvera, ali se baza pojmova u programu Komunikator+ može proširiti i nadograditi.
  • 33. 32 Ukoliko nastavnik uvede specijalizovane aplikacije u rad sa učenicima treba da bude svestan da su one namenjene za integraciju dece sa autizmom, a ne za njihovu izolaciju. Pre uvođenja ovakvih rešenja preporuka je da u odelјenju postoji podržavajuća atmosfera i da učitelј podstiče interakciju među učenicima u procesu učenja. U suprotnom postoji opasnost da dobar broj ranije navedenih indikatora inkluzivnosti neće biti prisutan na času. 1.2 Aplikacije i alatke kao asistivna nastavna sredstva eGuideDog4 je projekat koji razvija besplatan softver za pomoć slepim i slabovidim osobama pri radu na računaru. Jedna od alatki iz paketa ovog projekta je WebSpeech čija je funkcija da pretvori tekst u audio format i na taj način veb sadržaje učini dostupnim slepim osobama. Ipak, ovo je program pristupačan slabovidim i slepim lјudima koji su sa engleskog i kineskog govornog područja. Imajući u vidu da je program otvorenog koda, modifikacije su moguće, pa i njegova lokalizacija. 1.3 Prilagođavanje metoda rada sa učenicima koristeći nenamenski softver Učenici, takođe, mogu raditi u parovima zadavajući jedni drugima zadatke i istražujući kreativne potencijale, ili pak individualno prema instrukcijama nastavnika. Ovo je samo jedan od primera kako jednostavan i dostupan softver može biti stavlјen u funkciju učenja svih učenika jednostavnom metodičkom organizacijom. 4 http://sourceforge.net/projects/e-guidedog/ 5 http://magnifier.sourceforge.net/ 6 https://apps.ubuntu.com/cat/applications/gpaint/ Program Virtual Magnifying Glass 3.75 je pandan MS Windows programu Magnifier sa tom razlikom da je VMG slobodan softver. Ovaj program u nastavi može biti pomenut kao asistivna alatka koja može pomoći učenicima oštećenog vida. Da bismo obezbedili okruženje u kojem će se desiti učenje, ponekad je dovolјna samo umešnost i poznavanje nekih opštepoznatih aplikacija. Primer tome je gPaint6 jednostavan grafički program koji se može koristiti za učenje o oblicima (pravilnim i nepravilnim), bojama, relacijama, skupovima, tekstu itd i pritom učenici mogu razvijati finu motoriku.
  • 34. 33 Ukoliko bismo odlučili da menjamo, nadogradimo ovaj softver jedno od mogućnosti je ubaciti audio zapis koji prati rad učenika (izgovor oblika, boja, funkcija... koje učenik u toku rada koristi). Možemo dalјe proširiti priču u smeru dodatnih informacija o geometrijskim oblicima koje učenici mogu dobiti u tekstualnom ili auditivnom formatu jednostavnim pritiskom na dugme. Naravno, kako bi program bio u funkciji svakog deteta, treba razmišlјati i o mogućnostima lokalizacije softvera. Ovakve opcije daju veću slobodu učenicima u učenju. 1.4 Produkcija aplikacija i alatki za određene namene u nastavi – perspektiva slobodnog softvera Ukoliko ste nastavnik/ca u osnovnoj školi i imate ideju za softversko rešenje, ali nemate kompetencije koje će vas dovesti do realizacije ove ideje, šta radite? Toliko je ideja koje čekaju da se „dese“, da budu realizovane i stavlјene u funkciju na najbolјi mogući način. Odgovor na pitanje „šta dalјe?“ dobili smo od učitelјice osnovne i nastavnice srednje stručne škole. Učitelјica Ana Milenković-Ranđelović iz Niša i nastavnica Nada Stoičević iz Pančeva su 2012. godine došle na ideju da uklјuče učenike četvrtog razreda srednje stručne škole u kreiranje digitalnog rešenja u obliku edukativnih igrica za učenike prvog razreda osnovne škole. Treba napomenuti da je u odelјenju učitelјice Ane jedan učenik radio po individualnom obrazovnom planu (učenik sa visokim stepenom oštećenja sluha koje je za posledicu imalo usporeni razvoj govora pre svega, a zatim i ostalih razvojnih karakteristika). Učenici srednje stručne škole dobili su priliku da svoje znanje i veštine stave u funkciju društvenh potreba, što je izazvalo visok nivo motivacije za rad, ali i potrebu da se znanje proširi. Pored usko stručnih zahteva i instrukcija koje su usledile na časovima blok nastave, srednjoškolci su, kako bi što adekvatnije izvršili zadatak, morali da se upoznaju sa uzrasnim karakteristikama učenika prvog razreda, da se upoznaju sa elementima i metodama rada početnog čitanja i pisanja, kao i sa specifičnim karakteristikama učenika koji uči prema individualnom obrazovnom planu. Od učitelјice su dobili smernice o izgledu i funkciji igrica, a ono što su za uzvrat ponudili su grafička i tehnička rešenja za fleš animaciju.
  • 35. 34 Produkt ove saradnje je fleš aplikacija sačinjena od 4 igre: • Pronađi reč koja se krije (po uzoru na igricu „Vešala“). • Pronađi rečenicu koja se krije. • Poređaj slike redom tako da dobiješ priču. • Napiši priču prema slikama koje si poređao/la. Šta je dodatna dobit ovakve saradnje ako izuzmemo ostvarenost cilјeva časa? Visok stepen motivacije učenika u obe škole, softversko rešenje metodički osmišlјeno i prilagođeno svakom učeniku koje možemo učiniti dostupnim, mo- gućnost nadogradnje aplikacije, proširivanje znanja učenika, društveno koristan rad itd. Koje od navedenih dobiti se uklapa u opis karakteristika slobodnog softvera? Sa druge strane, ono što smo videli kao potencijal ovakve saradnje jeste aktivno učešće mlađih učenika (koji su kasnije direktni korisnici softverskog rešenja) u kreiranje aplikacije, kroz izbor i upravlјanje grafičkim rešenjima. Naša preporu- ka bila bi da ovaj model postane redovna praksa u školama. Igrice funkcionišu po metodi „pokušaja i pogrešaka“, a svako slovo koje bi učenik „uhvatio“ pointerom miša, ili reč koju bi sačinio, propraćena je audio zapisom. Sadržaji u igricama bili su interdisciplinarni, a posebno se vodilo računa o simbolici grafičkih rešenja i boja. Ovi faktori bitno su uticali na stepen individualizacije koji je omogućio savršen učinak učenika, a pri tome su se dobro zabavili.
  • 36. 35 Zaklјučak U procesu inkluzije bitan akcenat stavlјen je na prilagođavanje metoda, sadržaja, strategija, oblika rada u skladu sa specifičnostima svakog učenika. Suština slobodnog softvera je u dostupnosti i mogućnosti nadogradnje/prilagođavanja aplikacija. Saradnja škola, osnovnih i srednjih, kao i fakulteta, kroz učeničke i studentske radove (softverskih aplikacija) namenjene potrebama krajnjih korisnika – deci, putem prilagođavanja, nadogradnje, lokalizacije ili pak kreiranja softverskih rešenja, može u mnogome pospešiti sve aspekte edukativnog procesa, a pri tome znatno pobolјšati status slobodnog softvera kod nas. Uz promociju ovakve vrste saradnje i promociju primene slobodnog softvera u obrazovanju možemo pokrenuti jednu ozbilјnu produkciju lokalizovanih edukativnih softvera, prilagođenih specifičnostima svakog deteta. Jedan od aspekata prilagođavanja aplikacija koje imaju karakteristike slobodnog softvera jeste lokalizacija softvera. Razlog tome nije samo potreba da se računarske aplikacije prilagode za korišćenje dece koja su srpske nacionalnosti. Republika Srbija je u etničkom smislu multinacionalna sa 21 etničkom zajednicom čija brojnost prema popisu iz 2011. godine prelazi 885 002 stanovnika. Uz mogućnost prilagođavanja softvera različitim etničkim strukturama, možemo izbeći i dvostuku diskriminaciju učenika i odraslih i staviti slobodan softver u kulturološki kontekst. Uspeh i samopoštovanje idu ruku pod ruku. Davanje dozvole deci da biraju sadržaje na kojima će raditi, načine, tempo i oblike rada, presudno je za uspeh. Doživlјaj učešća u kreiranju sopstvenog procesa učenja, oblikovanju očekivanja i samoprocenipostignućapreduslovjezarazvojpojmaosopstvenojefikasnosti.Natajnačindeteučvršćujesamopoštovanje i osećaj pripadnosti vršnjačkoj grupi/odelјenju. Pitanje: „Ne mislite li da je učitelј taj koji treba da ponudi plan učenja. Uzmite npr dečaka koji uči da sadi kukuruz i, na primer, razmišlјajte o šteti za zemlјu, o đubrivu kao i o trudu. Nauka je izradila bolјe planove nego što to jedan dečak može da uradi... Kilpatrik7 : „Zavisi od toga šta tražiš. Ako želiš kukuruz, daj dečaku dobar plan, ali ako je vaš izbor dečak a ne kukuruz, ako želite da edukujete dečaka da planira i razmišlјa samostalno, onda mu dopustite da sam napravi plan.“ 7 William Heard Kilpatrick, https://en.wikipedia.org/wiki/William_Heard_Kilpatrick
  • 37. 36 Reference: [1] ABA Math – Introduction http://abamath.sourceforge.net/ [2] ICT-AAC http://www.ict-aac.hr [3] http://slobodansoftverzaskole.org/ [4] https://www.microsoft.com/en-us/store/apps/akomunikator/9wzdncrd8q63#app-details, www.icef.etf.rs/ [5] http://magnifier.sourceforge.net [6] http://sourceforge.net/projects/e-guidedog/ [7] https://apps.ubuntu.com/cat/applications/gpaint/ [8]Ogledni čas „Veliki malima“ http://www.digitalnaskola.rs/konkurs/dc3/zbornik/brojPrijavaPoPredmetuIRazredu/ razred_1/Srpski%20jezik_maternji%20jezik%20pr/1387.html [9] Tony Booth, Mel Ainscow, „Priručnik za inkluzivni razvoj škole“ (Index of Inclusion: Develpoing Learning and Par- ticipation in Schools), Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Beograd 2010 http://inkluzivno-obrazo- vanje.rs/files/Prirucnik-za-Inkluzivni-razvoj-skole.pdf [10] Steffan Saifer, Dr. Phil., Maryann Baumenn, Joan P. Isenberg, Dr. Ed., Mary Renck Jatongo, Dr. Phil., Individual- ized Teaching in Early Childhood, prevod sa engleskog „Centar za obrazovne inicijative“ Sarajevo, izdavač „Centar za interaktivnu pedagogiju“, Beograd 2001
  • 38. 37 Slobodne softverske i druge licence u nastavi Bojana Satarić1 , Dragan Satarić2 1 Srednja škola za ekonomiju, pravo i administraciju, Beograd, e-mail: bojana.sataric@gmail.com 2 Vikimedija Srbije, Beograd, e-mail: dragan.sataric@gmail.com Apstrakt - Poznavanje slobodnih softverskih licenci predstavlja značajan segment upotrebe slobodnog softvera u obrazovanju. Primena slobodnog softvera je primamljiva zbog besplatnosti ali je posebno važno znati i širu sliku o slobodama. Ideja o slobodnom softveru je sistem vrednosti koji počiva na slobodi deljenja, izučavanja i stvaralaštva, a realizuje se kroz licence kojima se regulišu prava umnožavanja, izmena i distribucije softvera. Tako se dolazi do pozicije gde je slobodan softver mnogo više od besplatnog softvera i u obrazovnom procesu daje mnogo više mogućnosti. U tom smislu su licence adekvatan pravni mehanizam za ostvarenje ove osetljive uloge. Poseban osvrt je na obuci nastavnika i učenika u poštovanju svih aspekata autorskih prava i praktičnoj primeni slobodnih licenci u nastavi. Ključne reči: intelektualna svojina, autorska prava, slobodan softver, softverska licenca, slobodan sadržaj Abstract – Knowledge of free software licenses is a significant segment of the use of free software in education. Using free software is tempting because there is no need to pay for it but it is especially important to know the broader picture of freedoms. The idea of free software is a system of values based on freedom of sharing, study and creativity, and done by introducing licenses that controls copying, modification and distribution of software. So we come to the position where the free software is much more than gratis software and in the education process provides many more features. In this regard, the licenses are proper legal mechanism for achieving this sensitive role. A special emphasis is on teachers and students training in respect of knowledge about copyright law and the practical application of free licenses in education. Keywords: Intelectual property, copyright, free software, software license, free content 1. UVOD Softver je skup programa, biblioteka i dokumentacije i smatra se intelektualnim proizvodom te podleže Zakonu o autorskim i srodnim pravima. Autorsko delo ima svog autora i to je fizičko lice koje od momenta nastanka autorskog dela ima izvesna moralna i materijalna prava, jednim imenom se ona nazivaju autorskim pravima. Moralna prava su neodvojiva od autora, a materijalna prava mogu biti predmet ugovora između autora i izdavača, distributera ili drugog pravnog ili fizičkog lica koje će to naplatiti. Softver je karakterističan po tome što po kontinentalnom pravu nije patentabilan već je isključivo predmet autorskopravne zaštite. Posledica ovoga je da se u poslovima sa softverom izuzetno retko koristi pojam kupovine već se uglavnom govori o licenciranju, pa čak i o najmu ili lizingu softvera. Licenca je posebna vrsta ugovora koja opisuje način na koji se neko delo ustupa na korišćenje drugome. Ovdećemosoftveriprogramkoristitikaosinonime.Softveruobrazovnimustanovamaodnosnouprocesudržanjanastave ne deli sudbinu nekih drugih autorskih dela koja su prema članu 44 našeg zakona o autorskim pravima dozvoljena za “javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi;” bez naknade autoru. Softver koji se primenjuje u školi u procesu nastave mora biti validno licenciran. Ovde se mora naglasiti da je izuzetno
  • 39. 38 osetljivo pitanje zahtev da učenici kod kuće poseduju isti takav licencirani softver, jer je nabavka softvera kao nastavnog sredstva obaveza države ili škole, ali kupovina softvera za svakog učenika ne može biti nametnuta roditeljima. Zbog toga se pri realizaciji datog plana i programa rada mora posvetiti pažnja izboru takvih programa koji mogu zadovoljiti sve kriterijume propisane od strane Ministarstva, a istovremeno izabrati slobodni ili što slobodniji softver. 2. OSNOVNA SVOJSTVA SLOBODNOG SOFTVERA Nekoliko bitnih svojstava slobodnog softvera ga čini posebnim 1-softver se može koristiti bez ograničenja, kad i kako se želi, što je sloboda izražavanja 2-softver se može izučavati i tako ispuniti i obrazovna uloga 3-softver se može menjati i tako razvijati kreativna dimenzija nastave 4-softver se izmenjen može deliti i tako razvijati duh druženja Jedna od zabluda je da je besplatan softver slobodan. Količina datog novca ne opredeljuje da li je softver slobodan. Softver koji je besplatan nije obavezno i slobodan, jer mora imati još neke osobine da bi se ispunila i njegova društvena, pa i obrazovna uloga. Radoznalost je osnovna osobina učenika i njihova želja da pogledaju u kod, pa čak i da nešto promene je prirodna. Ovde se ne misli na sve učenike, sve razrede i sve škole. U pitanju je sloboda izbora. Veoma bitno svojstvo slobodnih softvera je da imaju brojnu zajednicu dobrovoljaca koji su spremni da pruže pomoć i daju uputstva, koji obezbeđuju da se program stalno unapređuje, da se otklanjaju greške i poboljšava bezbednost. Bitno je da učenici mogu da saznaju da se ljudi sličnih interesovanja povezuju i druže na veoma kreativan način. 3. BESPLATAN I SLOBODAN SOFTVER Postoje razne vrste sotvera koje se ne plaćaju. Friver (Freeware) je takva vrsta softvera koji je dobijen bez novčane naknade i slobodno se može koristiti, ali ništa više sem toga. Recimo, kada se kupi video kamera i dobije neka igrica kao poklon, to se može besplatno koristiti, ali nemate pravo da je umnožavate i delite. Šerver (Shareware) je vrsta softvera koji se može preuzeti bez novčane naknade, koristiti i slobodno deliti. Veoma često se ovakvi programi pronalaze po internetu i popularni su. Ovo liči na davanje slobode, ali se ipak ne dozvoljava izučavanje programa, niti njegovo menjanje, kao ni distribucija tako izmenjenog programa. Dešava se da ovako dobavljeni programi jesu besplatni, ali mogu imati razna ograničenja. Mogu iskakati poruke sa podsetnikom za registraciju programa, može program biti vremenski ograničen ili ograničen po veličini fajlova koje može obraditi ili je na neki drugi način umanjena njegova funkcionalnost u odnosu na plaćenu verziju. Najčešće se posle plaćanja izvesne finansijske nadoknade uklanjaju ograničenja, ali licenca i dalje ne dozvoljava izučavanje i izmene programa. Prethodni modeli u svojoj suštini nisu licencni ugovori već poslovni modeli vlasničkog softvera. Suštinski, program se može dobiti bez plaćanja naknade, ali je on i dalje u vlasništvu programera odnosno firme koja ga je napisala i prodaje ga. Tako proces korišćenja, pa ni nastavni proces nije oslobođen restrikcija činjenicom da je softver besplatan. Moraju se ispuniti još neki uslovi da bi se reklo da je softver slobodan. Zakon ne zahteva da svako delo, pa i softver, bude prodato i naplaćeno, već da postoji adekvatan ugovor između zainteresovanih strana. U suprotnom, ako ne postoji adekvatan ugovor, a tuđi program se preuzme, umnožava ili distribuira to je direktno kršenje zakona. U pitanju je krivično delo i preti se ozbiljnim posledicama. Ukoliko ne postoji konkretan ugovor/licenca o prodaji dela tada su podrazumevana prava i ograničenja koja nameće zakon. Ukoliko je licenca loše napisana pa se smatra pravno ništavnom tada se opet smatra da važe podrazumevana ograničenja iz zakona. Ukratko, da bi se izbegla ozbiljna ograničenja koja nameće zakon treba imati licencu koja je pravno valjana, dobro osmišljena i pažljivo napisana.
  • 40. 39 4. GNU LICENCE Projekat GNU je nastao na MIT (Institutu za tehnologije u Masačusetsu) 1983. godine kada je Ričard Stolman pokrenuo projekat pravljenja slobodnog operativnog sistema. Osnovna filozofska i ideološka načela je objavio u GNU manifestu koji izlazi 1985. godine. Tada Stolman formira i Zadužbinu za slobodan softver, organizaciju čiji je zadatak da radi na popularizaciji ideje o slobodnom softveru. Obavezni deo ideje o slobodnom softveru je bila i licenca. Prvo su programeri počeli da stavljaju u zaglavlja programa razne naznake kada su želeli da naglase da se program može slobodno preuzimati i koristiti, ali to nije imalo sve elemente koji su neophodni da bi se jedan tekst mogao smatrati pravno validnim ugovorom. U to doba je u praksu ušlo tretiranje softvera kao autorskog dela i licenciranje je ušlo u pravnu praksu. Veliki zadatak pred programerima je bio smestiti slobodan softver u okvire pravnog sistema i zakona o zaštiti autorskih prava, jer je suština tog zakona u definisanju ograničenog monopola, nametanju ograničenja i obezbeđivanju mogućnosti da se sa softverom trguje (mada nije roba) te da se formira i zaštiti tržište na kome se ostvaruje prihod. Sa druge strane, pokret koji je nastao na američkim univerzitetima je imao želju da omogući slobodnu razmenu softvera u nameri da se slobodno stiču i šire znanja, kao i da se rado menjaju i razmenjuju programi. Tako je 1989. godine Ričard Stolman napisao standardno zaglavlje u svojim programima, u koji je smestio pravni tekst, licencu, i nazvao je GNU-ova opšta javna licenca (GNU General Public License ili kraće GPL) i od tada svi programi GNU projekta nose ovu licencu, a iz ovoga je proistekao i operativni sistem GNU/linuks. Ova licenca je definisala prava autora programa i način kako korisnik može vršiti umnožavanje i distribuciju programa, može vršiti izmene programa i distribuciju takvih izmena. Formalno je licenca sadržavala sve odredbe kao i druge licence koje su se koristile u vlasničkim programima samo je naglašavala da nije potrebno ništa platiti. Još jedna stvar je bila bitna kod ove licence. Kada se jednom tekst licence stavi u zaglavlje, ona se ne sme menjati niti brisati iz zaglavlja nikad i ni pod kakvim uslovima, pa čak i kad je taj program deo većeg programa. Slobodan program tako ostaje slobodan zauvek i ne može se više “zarobiti”. Još jedna specifična osobina je da se program (sa zaglavljem) mora uvek deliti u formi čitljivoj za čoveka. Kasnije se uvidelo da ipak postoje neki nedostaci, pa je licenca doživela nekoliko izmena i dopuna i danas se koristi verzija 3 iz 2007. godine koja se obično obeležava sa GPLv3 a čita “gnuova opšta javna licenca verzija 3”. Pošto softver sačinjavaju i biblioteke i dokumentacija, a oni imaju svoje specifičnosti, sačinjene su i posebne slobodne licence za njih. Biblioteke su zajedničke softverske komponente sistema koje mogu biti deljene među programima i modulima, one nekada mogu biti zajedno korišćene od strane vlasničkih i slobodnih programa. Slobodna biblioteka ima svoj kompletan izvorni kod slobodan i dostupan je za izmene. Ukoliko bi se ograničilo da ko želi koristiti biblioteku mora i svoj program učiniti slobodnim, to bi narušilo neke osnovne principe slobode izbora i značajno ograničilo broj ljudi koji žele da koriste ovu licencu. Zato je kao kompromis uvedena 1991. godine još jedna vrsta licence nazvana GNU-ova manja opšta javna licenca (GNU Lesser General Public License ili kraće LGPL). Ova licenca dozvoljava da se biblioteka može povezati u vlasnički softver i da se tom prilikom vlasnički softver ne mora učiniti potpuno slobodnim, ali biblioteka i dalje mora biti vidljiva u izvornom obliku. Svi softveri imaju i dokumentaciju, uputstva, priručnike i druge materijale koji ih prate. Uz takvu vrstu dokumentacije ide i posebna licenca GNU-ova licenca za slobodnu dokumentaciju (GNU Free Documentation License ili kraće GFDL) koja je uvedena 2000. godine. Kada se pojavila slobodna elektronska enciklopedija Vikipedija 2001. godine odlučeno Slika 1. Logo GNU projekta Slika 2. Logo GNU GPL licence
  • 41. 40 je da se za licenciranje sadržaja upotrebi upravo ova licenca. Međutim, GNU-ova licenca za slobodnu dokumentaciju ima jedan ozbiljan nedostatak. Uz svaki primerak licencirane dokumentacije, bila ona knjiga ili jedan pasus, mora da ide kompletan tekst licence koji je dugačak desetak strana. Ovo je u slučaju Vikipedije prouzrokovalo da se 2009. godine pređe na upotrebu druge slobodne licence, licence kreativne zajednice sa oznakom CC BY-SA, koja je konceptualno ista, ali je praktičnija za primenu. Postoji još jedan problem u vezi GNU licenci koje podržava Zadužbina za slobodni softver. One su službeno validne samo na engleskom jeziku, prevedene licence su nezvanične i suštinski samo informativne, takođe nadležni sud za sporove je u SAD. Na sajtu GNU ne postoji neslužbeni prevod na srpski jezik. Primena licence je jednostavna i svodi se na kopiranje teksta koji se može preuzeti sa sajta https://gnu.org/licenses/gpl. html#content i stavljanja u zaglavlje. Potom se takav program preko interneta ili na drugi način učini javno dostupnim i to je sve. Takva licenca je u stvari šablon odnosno model licence, koji se smatra validnim i efektivnim kada ga korisnik pročita. U momentu kada korisnik nastavi da koristi program, klikne na dugme, smatra se da ga je pročitao i da se složio sa svim navedenim uslovima. Ova licenca se ne mora potpisati da bi se smatralo da je stupila na snagu. 5. FILOZOFIJA SLOBODNIH LICENCI U načelu, zagovornici slobodnih licenci tvrde da je stvaranje autorskih dela u javnom interesu i da treba ukloniti ograničenja slobodama. Softver je u našem konkretnom slučaju jedan oblik autorskog dela posebno što je njegov izvorni kod pisan u obliku teksta i ima izražajne osobine kao i neke druge vrste pisanog dela. Obaveza plaćanja je jedan oblik ograničavanja sloboda, ali i drugi načini sprečavanja slobodnog uživanja u programima, njihovog izučavanja, menjanja i umnožavanja i deljenja, su takođe ozbiljno ograničavanje sloboda. Zadužbina za slobodan softver je organizacija koja ima misiju očuvanja, zaštite i unapređenja sloboda da se računarski softver slobodno koristi, izučava, umnožava, menja i deli kao i promovisanje ovih sloboda kao osnovnih sloboda korisnika slobodnog softvera. Generalno, sem softvera se licencama mogu zaštititi i drugi sadržaji. Zato postoji Zadužbina kreativne zajednice koja je napisala sličnu licencu samo što je predmet zaštite slobodni sadržaj uopšteno. Posle nekog vremena su se razvila dva modela za uvođenje i održavanje slobodnih licenci. Prvi je da institucija koja je pisac softvera ima svoju licencu, kao što je to u slučaju MIT licence, BSD licence, a drugi je osnivanje udruženja građana koje preuzima brigu o sudbini licence. Takve su organizacije Zadužbina za slobodan softver, Zadužbina kreativne zajednice, Zadužbina Apači softvera, Zadužbina Mozila i Zadužbina Eklips. Pored ovoga postoje još i drugi načini ostvarivanja licenci kao što je CPL koju je izdao IBM, ili EUPL odnosno Javna licenca Evropske Unije koju je izdala Evropska komisija 2007. godine kao predloženu licencu slobodnog softvera u Evropi. Pored ovoga postoje još i druge licence koje izdaju razne organizacije. Da bi se olakšalo snalaženje među njima, neke organizacije izdaju svoje liste licenci koje oni priznaju da su po njihovim merilima slobodne. Najpoznatije takve liste izdaju Zadužbina za slobodni softver i Inicijativa za otvoreni softver. Veoma često se misli da je jedina namera u vezi slobodnog softvera da je besplatan. Čak se misli da se takav softver ne može i ne sme naplaćivati. Naprotiv, slobodne licence ne zabranjuju naplatu, samo se korisniku mora pružiti mogućnost da sam izabere kako će doći do softvera. Međutim, bitno je naglasiti da je osnovna ideja slobodnih licenci promocija slobode izražavanja, učenja, deljenja i kreativnosti kao viših ideala, a da to nipošto ne sprečava inovativne kompanije da istovremeno ostvaruju zaradu praktikujući ovakav filozofski i poslovni model. 6. KOPILEFT I OTVORENI KOD Kopileft je ideja, odnosno koncept slobodnog licenciranja gde se slobodna licenca smešta u pravno validnu formu da se slobodan sadržaj ima dalje deliti pod istim uslovima pod kojima je dobijen. Tom prilikom se takva licenca razlikuje od pojma “javno vlasništvo” koje postoji u anglosaksonskom pravu, gde je moguće da je neko delo toliko slobodno da ga svako može koristiti pa ga čak i prisvojiti i zabraniti drugima da ga koriste. Zato se često uz kopileft licence vidi naznaka
  • 42. 41 Slika 3. Logo kopileft “neka prava zadržana”. Kopileft je igra reči u engleskom jeziku gde izrazu kopirajt suprotstavljen izraz kopileft. Pošto je kopirajt označavan malim slovom c u krugu, kopileft je predstavljen obrnutim slovom c u krugu. U načelu je kopileft koncept zasnovan na 4 slobode 0 – sloboda korišćenja 1 – sloboda izučavanja 2 – sloboda umnožavanja i deljenja 3 – sloboda menjanja i distribucije izmenjenog Kada neko želi naglasiti koliko je njegova licenca slobodna on se deklariše po tome koliko je ta licenca u skladu sa kopileft filozofijom. Ovde je bitno naglasiti da postoje i neke obaveze korisnika odnosno prava autora. To je da autor bude naveden i da se delo sme deliti ili menjati i distribuirati ali ne sa manjim stepenom slobode od prvobitno date. Pošto je koncept nastao u krugovima programera, a programeri deljenje softvera praktikuju kroz podelu izvornog koda, to je među programerima u početku bio popularniji izraz “softver otvorenog koda” kao sinonim za slobodan softver. Međutim, pošto je sam pojam slobode širi od pojma slobodnog korišćenja softvera to se tražilo da se i terminološki naglasi. Tako se stiglo do pojma slobodnog softvera, zbog čega je i osnovana Zadužbina slobodnog softvera kao organizacija koja neguje takvu filozofiju i praksu. Međutim, ni druga strana koja je ostala privržena filozofiji softvera otvorenog koda nije bila pasivna pa je 1998. godine osnovana Inicijativa otvorenog softvera kao organizacija koja promoviše softver otvorenog koda i odobrava koje licence zadovoljavaju njihova osnovna načela sloboda. Prema definiciji koju je dao Ričard Stolman “Softver otvorenog koda je metodologija pisanja softvera, a slobodan softver je društveni pokret”. S druge strane, programeri žele da naglase praktične aspekte i da se udalje od ideološkog i političkog aspekta koji je nekad suviše agresivno naglašavan. To bi trebalo da znači da su te dve stvari u praksi iste, međutim bez zalaženja u objašnjenja, ovde će se isključivo koristiti pojam slobodni softver. Međutim ni pojam slobodan softver nije jednoznačan, jer na engleskom jeziku “free” ne znači samo slobodan već i besplatan, pa zato kritičari tvrde da nerazlikovanje pojmova “slobodan” i “besplatan” lako dovodi u zabludu. Tako je u upotrebu ušao još jedan sinonim za slobodu, a to je “libre”. Danas kada neko želi u razgovoru istaći da je softver slobodan, tada će upotrebiti izraz “slobodan” ili “libre” softver ili softver “otvorenog koda”. U praksi će se ovaj izraz sresti u obliku skraćenice FLOSS ili FOSS (od Free/Libre and Open Source Software ili Free and Open Source Software) što je otprilike isto, ali se prvi oblik preporučuje. 7. PRIMERI SLOBODNIH LICENCI Slobodnih licenci ima mnogo, neke od njih su za softver - GPL, GNU General Public License (GNU OJL ili GNU-ova opšta javna licenca) - LGPL, GNU Lesser General Public License (GNU MOJL ili GNU-ova manja opšta javna licenca) - Apache License (Apači licenca) - BSD License (BSD licenca) - MIT License (MIT licenca) - Eclipse Public License (Eklipse javna licenca) - Mozilla Public License (Mozila javna licenca)
  • 43. 42 Postoje i slobodne licence za druga dela, recimo pisani tekst, dokumentaciju - GFDL, GNU Free Documentation License (GNU OJLD, Opšta javna licenca za dokumentaciju) - CC-BY-SA, Creative Commons License, Attribution-ShareAlike (Autorizacija-Deliti pod istim uslovima) Tekst slobodne licence nije pod slobodnom licencom, jer je on pravno obavezan i nije namenjen proizvoljnim izmenama već je u vlasništvu organizacije koja ga je napisala. Da bi se u potpunosti uživale slobode slobodnog softvera potrebni su i slobodni formati, slobodni protokoli, slobodni fontovi, ali to će biti samo informativno navedeno. Od slobodnih formata najpoznatiji su: ODF format za otvorena dokumenta u kancelarijskim aplikacijama, HTML za veb sadržaj, OGG za zvuk i video, SVG za vektorsku grafiku, PNG za slike i tako dalje. Slobodni protokoli su IP i TCP i njihovim omasovljivanjem se internet raširio eksplozivnom brzinom. Slobodni fontovi mogu biti dostupni na razne načine, ali je jedan od poznatijih preko SIL licence za otvorene fontove. Fontovi se prepoznaju po svojim nazivima kao što su Nimbus Roman, Liberation ili EB Garamond. Za praktičnu upotrebu je u preko 90% slučajeva upotrebe slobodnog softvera dovoljno poznavati GNU GPL (odnosno GNU-ovu opštu javnu licencu) ali se sem softvera koriste i drugi oblici slobodnog sadržaja, pa je potrebno poznavati i druge slobodne licence upravo namenjene takvim sadržajima. 8. ZADUŽBINA KREATIVNE ZAJEDNICE Licence kreativne zajednice ili ukratko CC licence su skup licenci koje je razvio i napisao profesor na Harvardu Lorens Lesig (Lawrence Lessig), a potom 2001. godine realizovao kroz Zadužbinu kreativne zajednice (Creative Commons Foundation). To je organizacija koja sprovodi misiju promocije i pomaganja implementacije tih licenci u praksi. Inspirisani uspehom GNU slobodnih licenci Zadužbine za slobodni softver, a svesni brzog razvoja interneta i nedostajuće regulative u oblasti sloboda na internetu, definiše se skup sloboda koje autori slobodnog sadržaja mogu ponuditi korisnicima i uživaocima stvorenih dela. Uvidelo se da pored softvera treba pružiti slobodne licence za tekstove, slike, muziku, video i šta god da je sadržaj koji se digitalno može predstaviti i deliti. Nazvaćemo takvo digitalno autorsko delo u daljem tekstu samo jednom rečju, delo. Digitalno predstavljena dela su veoma jednostavna za umnožavanje i distribuciju. Razni autori za razna dela imaju razne ideje kako svoje delo učiniti dostupnim javnosti, a ipak uživati neke zaštite autorstva. U tom smislu je osmišljeno više licenci koje kombinuju želje autora radi nalaženja prave kombinacije prava i sloboda u prikazu i korišćenju autorskog dela, a autor treba da se odluči između par ponuđenih opcija. Sve ostalo je već ugrađeno u licence. Same licence imaju tri sloja. Prvi sloj je formalno-pravni i sastoji se iz tekstova licenci koje sadrže definicije, članove, paragrafe i predstavljaju ponuđene formulare koje su sastavili pravnici da ih umetnici i programeri koriste. Umetnici i programeri obično ne razumeju mnogo ove tekstove. Drugi sloj je sažetak, odnosno pojednostavljeni oblik licence za “nas ostale”, odnosno autore i korisnike koji nismo pravnici. Sastoji se od sažetka teksta licence, ikona, sličica i linkova. Ovo čini licence prepoznatljivim i prijemčivim za mnoge koji nisu skloni pravnički korektnim, ali preobimnim i nerazumljivim definicijama i izuzecima. Treći sloj je namenjen mašinskom interpretiranju i služi softverskim pretraživačima na internetu. Da bi se odabrala prava licenca koja odgovara autoru može se otići na sajt http://creativecommons.org/ choose/?jurisdiction=rs i klikne na dva dugmeta. Prvo je pitanje “Da li se izmene vašeg dela smeju deliti?” gde se nude odgovori “da”, “ne” i “da, ako se deli pod istim uslovima”. Drugo je pitanje “Da li se vaš rad sme koristiti komercijalno?” gde se nude odgovori “da” i “ne”. Ukoliko izaberete da se izmene rada smeju deliti i da se rad sme koristiti komercijalno pojavljuje se naznaka da je takva licenca prihvaćena kao licenca slobodne kulture. Valja primetiti da je ovakva slobodna licenca za autorsko delo ekvivalentna prethodnoj licenci za slobodan softver.