O slideshow foi denunciado.
Utilizamos seu perfil e dados de atividades no LinkedIn para personalizar e exibir anúncios mais relevantes. Altere suas preferências de anúncios quando desejar.

Mirovno novinarstvo alatka vo komunikacijata1

  • Seja o primeiro a comentar

  • Seja a primeira pessoa a gostar disto

Mirovno novinarstvo alatka vo komunikacijata1

  1. 1. Trener: Nata{a Dokovska “ Mirovna edukacija za bezbednost na `enata” Ohrid, 7-9 Dekemrvi 2007
  2. 2. <ul><li>Novinarstvoto i vo Makedonija, i vo regionot, se soo~uva so golemi te{kotii </li></ul><ul><li>N ajslabo platenite </li></ul><ul><li>N ajnepo~ituvanite </li></ul><ul><li>Najpolitiziranite </li></ul><ul><li>Najkorumpiranite </li></ul><ul><li>N ajcenzuriranite </li></ul>
  3. 3. <ul><li>Nezadovolstvoto na onie za koi rabotite e sosema dovolno i za va{e nezadovolstvo </li></ul>
  4. 4. <ul><li>D ali da ostanete vo ovaa profesija i da umrete mlad (novinarite `iveat najkratko vo odnos na drugite profesii) ili navreme da si go prodol`ite `ivotot preseluvaj}i se vo nekoja druga profesija. </li></ul>
  5. 5. <ul><li>N e potklekn uvaj te na tu|ite vlijanija i potrudete se da ne stanete prodl`ena raka na koja i da e politi~ka partija ili biznis grupacija </li></ul>
  6. 7. <ul><li>Rizicite so koi se sre}avaat novinarite se golemi, no onoj koj ostava trajni posledici e postojaniot stres. </li></ul><ul><li>No ima i takvi novinari koi smetaat deka trkata po informacijata ne e stres, tuku toa go sfa}aat kako me|useben natprevar vo koj nekoga{ gubat, a nekoga{ dobivaat </li></ul>
  7. 8. <ul><li>Mirovno / konfliktno novinarstvo </li></ul><ul><li>a) 1. Mir / konflikt </li></ul><ul><li>Informacii za konfliktot, koi se involvinrani strani, koi se celite, koi se temite na konfliktot; </li></ul><ul><li>Pobednici </li></ul><ul><li>Otvoren prostor otvoreno vreme: napravi konfliktot da bide transparenten </li></ul><ul><li>Daj im podednakva glasnost na site strani vo konfliktot </li></ul><ul><li>Humanizacija na site strani </li></ul><ul><li>Bidi proaktiven: prevencija pred zapo~nuvawe na nasilstvoto </li></ul><ul><li>Fokusiraj se vrz nevidlivite efekti na nasilstvoto: trauma / slava </li></ul><ul><li>Voeno / nasilno novinarstvo </li></ul><ul><li>1. Vojna nasilstvo </li></ul><ul><li>Fokusiraj se na konfliktot, najmalku dve strani, edna cel - pobeda </li></ul><ul><li>Zatvoren prostor zatvoreno vreme: se se vrti vo krug </li></ul><ul><li>Najupotrebuvani zborovi se: propagandata i na{iot glas </li></ul><ul><li>Dehumanizacija na konfliktot </li></ul><ul><li>Retrograden proces: ~ekawe na nasilstvoto da se slu~i </li></ul><ul><li>Se informira otkoga }e se slu~i nasilstvoto </li></ul><ul><li>Fokusiraj se samo na vidlivite efekti na nasilstvoto: ubistva, ranuvawa, siluvawa, materijalni {teti </li></ul>
  8. 9. <ul><li>2. Vistina </li></ul><ul><li>Sekoga{ tretiraj ja vistinata, no nikoga{ ne postoi samo edna vistina </li></ul><ul><li>2. Propaganda </li></ul><ul><li>Se promovira samo edna strana </li></ul>
  9. 10. <ul><li>3. Narod </li></ul><ul><li>Fokusiraj se na lu|eto koi patat,stradaat osobeno na postarite lica i decata i daj im glasnost na onie koi{to ja nemaat </li></ul><ul><li>Imenuvaj gi site koi{to vr{at nasilstvo vrz nevinite </li></ul><ul><li>Fokusiraj se vrz mirovnicite </li></ul><ul><li>3. Elita </li></ul><ul><li>Fokusirawe samo na &quot;na{ite stradawa&quot; bez da se spomenat stradawata na drugata strana </li></ul><ul><li>Se imenuvaat samo imiwata na onie koi{to go pravat nasilstvoto od drugata strana </li></ul><ul><li>Fokusirawe na mirovnicite od &quot;nivnata strana&quot; </li></ul>
  10. 11. <ul><li>4. Re{enija </li></ul><ul><li>Mir = nenasilstvo + kreativnost </li></ul><ul><li>Nose~ki da se mirovnite inicijativi, kako i prevenciite od vojna </li></ul><ul><li>Fokusiraj se na strukturata na op{testvoto, na kulturata i na mirovnite procesi </li></ul><ul><li>Glorificiraj gi re{enijata, rekonstrukciite i obnovuvaweto vo postkonfliktniot period </li></ul><ul><li>4. Pobeda </li></ul><ul><li>Mir = pobeda + primirje </li></ul><ul><li>Stopirawe na mirovnite inicijativi </li></ul><ul><li>Fokusirawe na dogovorite i izgradba na novite institucii </li></ul><ul><li>@iveat za novi konflikti </li></ul>
  11. 12. <ul><li>Izbegnuva : da involvira pove}e od dve strani koi }e se borat za edna cel. Logi~kiot odgovor na ova e deka edniot treba da pobedi, a drugiot treba da zagubi. </li></ul><ul><li>Namesto toa : mirovnoto novinarstvo predlaga dvete strani da bidat podeleni vo mali grupi so pove}e celi so {to se zgolemuva kreativnosta za da se dojde do mirovniot proces. </li></ul>
  12. 13. <ul><li>Izbegnuva : prifa}awe na distinkcija pome|u sebe i drugiot. </li></ul><ul><li>Namesto toa : mirovnoto novinarstvo bara da se upotrebuva drugiot i sebe i sprotivno. </li></ul>
  13. 14. <ul><li>Izbegnuva : tretirawe na konfliktot samo dokolku se pojde na mestoto na nastanot vo moment koga nastanuva nasilstvo. </li></ul><ul><li>Namesto toa : se obiduva da go trasira linkot i posledicite za lu|eto koi `iveat na mestoto na nastanot vo sporedba so lu|e koi `iveat na drugo mesto sega i vo nekoe idno vreme. </li></ul>
  14. 15. <ul><li>Izbegnuva: informirawe za nasilnite akcii ili za politikata na nasilstvo istaknuvaj}i gi samo vidlivite efekti </li></ul><ul><li>Namesto toa : mirovnoto novinarstvo se obiduva da izvestuva za nevidlivite efekti. Na primer dolgoro~nite posledici vrz psiholo{kata sostojba i traumata koja ja imaat `rtvite na nasilstvoto. </li></ul>
  15. 16. <ul><li>Izbegnuva : izvestuvawe samo na nasilni akti i opi{uvawe na u`as. </li></ul><ul><li>Namesto toa : treba da se pi{uva kako lu|eto se frustrirani vo sekojdnevniot `ivot kako posledica na nasilstvoto. </li></ul>
  16. 17. <ul><li>Izbegnuva : ekskluzivno fokusirawe samo na licata od ednata strana na konfliktot. So ova stranite se delat na &quot;lo{i i `rtvi&quot; </li></ul><ul><li>Namesto toa : mirovnoto novinarstvo site lica involvirani vo konfliktot podednakvo gi tretira, osven licata koi se predizvikuva~i na konflikt. </li></ul>
  17. 19. <ul><li>Pristapot vo mirovnoto novinarstvo predviduva: </li></ul><ul><li>mapirawe na novi trasi vo konekcijata me|u novinarite </li></ul><ul><li>nivnite izvori </li></ul><ul><li>temite koi gi pokrivaat </li></ul><ul><li>posledicite na nivnoto izvestuvawe - etikata vo ramkite na novinarskata intervencija . </li></ul>
  18. 20. <ul><li>Mirovnoto novinarstvo pretstavuva otvorena vrata na nenasilnoto i kreativnoto izvestuvawe i komunicirawe me|u lu|eto. </li></ul>
  19. 21. <ul><li>Mirovnoto novinarstvo s* pove}e se prifa}a kako na~in na komunicirawe vo sekojdnevnata praktika na iznao|awe na re{enie vo konfliktni situacii. </li></ul>
  20. 22. <ul><li>Re{enieto na konfliktot ne e ne{to {to e &quot;dadeno&quot;, do nego treba da se dojde. </li></ul><ul><li>Vo taa nasoka i educirawe na novinarite vo sensot na mirovnoto novinasrtvo zna~i opremuvawe na novinarot so ve{tini za konflikt rezolucii, a so {to neposredno se vlijae vrz samata li~nost da stane mnogu poefektiven profesionalec, no isto taka i izgradena li~nost koja sekoga{ umee da najde re{enie. </li></ul>
  21. 23. <ul><li>N ovinarite denes `iveat mnogu pointenzivno so ogled na katadnevnite nastani koi se slu~uvaat i za koi treba da informiraat, pritoa sekoga{ da umeat da ponudat pozitivno re{enie ili podobro ka`ano - sekoga{ da informiraat objektivno nenavivaj}i za niedna strana, no sekoga{ ispra}ajki poraka koja{to treba da vleva optimizam </li></ul>
  22. 24. <ul><li>Konflikt e proces vo koj najmalku dve strani ne mo`at da se dogovorat za edna cel koja e podendnakvo va`na za involviranite akteri. </li></ul>
  23. 25. <ul><li>Konflikt i nasilstvoto ne e isto!!! </li></ul><ul><li>Sfa}aweto na razlikata me|u konfliktot i nasilstvo e krucijalno vo pristapot na mirovnoto novinarstvo. </li></ul>
  24. 26. <ul><li>Konfliktot mo`e da bide, i pozitiven, i konstruktiven, otvoraj}i gi mo`nostite za promeni, dokolku so nego se menaxira efektivno. </li></ul>
  25. 27. <ul><li>Konflikti so koi se soo~uvame vo sekojdnevjeto i koi se naj~esto tema na novinarite: </li></ul><ul><li>a) Izvorite na konflikti se siroma{tijata, vrabotuvaweto, domuvaweto, pristapot do voda... </li></ul><ul><li>b) Mala komunikacija ili nepostoewe na komunikacija me|u stranite </li></ul><ul><li>v) Stranite imaat nekorektna percepcija edni za drugi </li></ul><ul><li>g) Postoi nedostatok na me|usebna doverba </li></ul><ul><li>d) Postoi nekoe breme od minatoto </li></ul><ul><li>|) Ne postoi partnerstvo me|u stranite vo konfliktot </li></ul>
  26. 28. <ul><li>a) Ednata strana ima prioritet </li></ul><ul><li>Princip na ma` - decata }e se stepaat za jabolkoto </li></ul><ul><li>Princip na zakonot - adjudicate, vo zavisnost od principite </li></ul><ul><li>Princip na sre}a - nekoi metodi kako na primer koj }e pobedi toj }e go dobie jabolkoto </li></ul><ul><li>Kompenzacija - podelba na odgovornosta: edno dete }e go odbie jabolkoto, a drugoto }e dobie ne{to drugo </li></ul>
  27. 29. <ul><li>b) Otstranuvawe </li></ul><ul><li>Ja napu{ta{ situacijata </li></ul><ul><li>Go uni{tuva{ jabolkoto </li></ul><ul><li>Samo go gleda{ jabolkoto i </li></ul><ul><li>Go stava{ vo fri`ider </li></ul>
  28. 30. <ul><li>v) Kompromis </li></ul><ul><li>Podeli go jabolkoto </li></ul><ul><li>Ise~i go na ednakvi par~iwa </li></ul><ul><li>Izlupi go, pa ise~i go na par~iwa </li></ul><ul><li>Napravi nekoja druga podelba </li></ul>
  29. 31. <ul><li>d) Transcedens </li></ul><ul><li>Zemi u{te edno jabolko </li></ul><ul><li>Vikni u{te deca za da go podelite jabolkoto </li></ul><ul><li>Napravi {trudla od jabolkoto i podeli ja na pove}emina </li></ul><ul><li>Nasadi jabolknica i jabolka vo naredniot period }e ima{ vo pogolem kvantitet. </li></ul>
  30. 33. <ul><li>Kompetentniot pristap se karakterizira so: </li></ul><ul><li>- nula tolerancija (koga se involvirani samo dve strani) </li></ul><ul><li>- Natprevar me|u stranite </li></ul><ul><li>- Koga stranite rabotat edna protiv druga </li></ul><ul><li>- koga edna od stranite se obiduva da ja uni{ti drugata </li></ul><ul><li>- Nizok stepen na doverba </li></ul>
  31. 34. <ul><li>Sorabotkata se karakterizira so: </li></ul><ul><li>a) Pozitivna tolerancija </li></ul><ul><li>b) Stranite rabotat zaedno vo nadminuvawe na problemot </li></ul><ul><li>v) Visok stepen na razgovor me|u stranite </li></ul><ul><li>g) Se zgolemuva nivoto na doverba </li></ul><ul><li>d) Se vospostavuvaat odnosi me|u partnerite </li></ul><ul><li>|) Zaedni~ki re{enija koi zadovoluvaat - re{enie i transformacija </li></ul>
  32. 35. <ul><li>Direktno nasilstvo: individualci ili grupa lica koi se podgotveni da ubijat nekogo: </li></ul><ul><li>- tepawe, maltretirawe </li></ul><ul><li>- pukawe </li></ul><ul><li>- bombardirawe </li></ul><ul><li>- siluvawe </li></ul>
  33. 36. <ul><li>Kulturno nasilstvo: sliki i prikazni vo koi se veli~i nasilstvoto: </li></ul><ul><li>- govor so omraza </li></ul><ul><li>- ksenofobija </li></ul><ul><li>- Mitovi i legendi za voeni heroi </li></ul><ul><li>- Religiozna opravdanost za vojna </li></ul><ul><li>- Bez mo`nost za izbor </li></ul><ul><li>- Nasilstvo vrz osnova na pol </li></ul>
  34. 37. <ul><li>Strukturalno nasilstvo: </li></ul><ul><li>- Siroma{tijata; </li></ul><ul><li>- Aparthejd; </li></ul><ul><li>- Institucionalen rasizam; </li></ul><ul><li>- Institucionalen seksizam; </li></ul><ul><li>- Kolonijalizam; </li></ul><ul><li>- Korupcija i nepotizam; </li></ul>
  35. 38. <ul><li>Vertikalno strukturalno nasilstvo vklu~uva ekonomska eksploatacija, politi~ka represija i kulturno isklu~uvawe; </li></ul>
  36. 39. <ul><li>Horizontalnoto strukturalno nasilstvo na lu|eto koi sakaat da `iveat zaedno ne im go dozvoluva toa i sprotivno, onie koi ne sakaat da `iveat zaedno gi primoruva na toa </li></ul>
  37. 40. <ul><li>Efektite od nasilstvoto ne se merlivi preku fizi~ki {teti, smrt i uni{tuvawe od strana na poedinci. </li></ul><ul><li>Mahatma Gandi ova go razbral koga rekol: &quot;Jas sum protiv nasilstvoto, bidej}i koga toa pravi ne{to dobro, toa dobro e samo privremeno. Grevot {to go ostava e postojan.&quot; </li></ul>
  38. 41. <ul><li>Vidlivi efekti : </li></ul><ul><li>- ubistvata, </li></ul><ul><li>- siluvawata, </li></ul><ul><li>- nasilnite iseluvawa </li></ul>
  39. 42. <ul><li>Nevidlivi efekti: </li></ul><ul><li>a) O{tetuvawe na socijalnata struktura; </li></ul><ul><li>b) Mitovite za traumata i slavata koja e del od kulturata na nasilstvo; </li></ul><ul><li>v) Op{testvoto gi gubi kapacitetite i }e ima pokooperativen pristap; </li></ul><ul><li>g) Podgotvenosta za revan{ i pobeda </li></ul>
  40. 43. <ul><li>MIR= nenasilstvo+kreativnost </li></ul><ul><li>Nenasilstvo vo ovoj slu~aj podrazbira `ivot vo me|usebna harmonija i razbirawe. </li></ul><ul><li>Kreativnosta , pak, podrazbira razvoj na novi idei! </li></ul>
  41. 44. <ul><li> Pregovorite me|u stranite koi se nao|aat vo konflikt, naj~esto se uspe{ni, no naj~esto vo pregovorite e vklu~ena i treta strana, odnosno posredna strana koja ima dobri odnosi i so ednite i so drugite. Socijalnata dimenzija koja sama po sebe ja ima procesot na pregovori ima za cel da gi stavi na zaedni~ka masa doskore{nite neprijateli. </li></ul>
  42. 45. <ul><li>Mirovnoto novinarstvo e bazirano na tvrdeweto deka odlukata na novinarot koj izvestuva od konflikt treba da ima tendencija da pridonese, odnosno da bide dvi`e~ka sila, kon iznao|awe na mirovno re{enie, kon pomiruvawe. </li></ul>
  43. 46. <ul><li> Komunikacija ta me | u lu |eto e opi { ana ka k o “ mehanizam ni z koj me|usebno se razvivaat odredeni odnosi, i koi napreduvaat - ka k o i si te aspekti na ~ovekoviot mozok, i kako na~in kako ~ovekovata rasa gi pren e s uva svo ite razmisluvawa i gi ~uva vo odredeno vreme i prostor” </li></ul>
  44. 47. <ul><li>M ediumite da imaat i odlu~uva~ka uloga vo kreiraweto na politikata, ili na slednite ~ekori na edna od stranite vo konfliktot. Toa zna~i deka faktite ne ja “se~at” nevinosta, ~ekaj}i gi novinarite da dojdat i da izvestuvaat za toa </li></ul>
  45. 48. <ul><li> D adena informacija na novinarot, vo ovie slu~ai sodr`i i efekti koi vlijaat vrz javnoto mnenie, {to zna~i deka ispra}a~ot na informacijata ja napi{al na toj na~in vo nea da ima i elementi na komentar. </li></ul>
  46. 49. <ul><li> [ to od ispratenata informacija e fakt, a {to fingirana storija koja odi vo prilog na samo edna strana? </li></ul>
  47. 50. <ul><li> Mediumite se mo}no oru`je koi mo`at da iskreiraat i da odr`uvaat konflikt, kako i da vlijaat vrz mirovnite procesi i vo post konfliktniot period koga op{tetsvoto e se u{te mnogu ~uvstvitelno. </li></ul>
  48. 51. <ul><li>S ite mediumi nemaat ist intenzitet na ispra}awe na informacijata </li></ul><ul><li>K olku se tie poseriozni, tolku nivnata uloga e pogolema. Informaciite koi sodr`at samo senzacija i imaat za cel da promoviraat samo edna strana na {teta na drugata, isto taka se involvirani vo konfliktot. </li></ul>
  49. 52. <ul><li>Medi umite ja reflekt iraat i ja kreira at {irinata na slo`enosta vnatre vo sekoe op{testvo. Ko n flikti te mo `at da bi dat prirodni i normalni , no nasi lstvoto e ne ~ ij izbor – ka k o vsu{nost i pomir uvaweto. </li></ul>
  50. 53. <ul><li>N ovinarot dokolku saka da bide objektiven, a pritoa da go sledi principot na mirovno novinarstvo, potrebno e pred da po~ne da pi{uva za odredena tema, osobeno ako taa e posledica na podolg proces vo koj imalo i konflikt, a sega sledi fazata na pomiruvawe, potrebno e dobro da ja prou~i hronologijata na nastanite . </li></ul>
  51. 54. <ul><li> Koga mediumski se tretira eden nastan vo koj imalo konflikt, potrebno e da se vnimava mediumot da ne prerasne vo alatka ili vo strategija na edna od stranite involvirani vo konfliktot </li></ul>
  52. 55. <ul><li>Novinarite mora da bidat vnimatelni vo prenesuvaweto na dobienata strana, bidej}i “ faktite ” koi se fabrikuvaat vo {tabovite na stranite involvirani vo konfliktot, nikoga{ ne se samo gol i bukvi i brojki. </li></ul>
  53. 56. <ul><li>Vo niv sekoj znak ima odredeno zna~ewe i im odi vo korist na onie koi ja liferuvaat informacijata. </li></ul><ul><li>Zatoa vnimavajte! </li></ul>
  54. 57. <ul><li>Novinarite sekoga{ mora da znaat deka i nivniot izvor i nivniot auditorium se ogleduvaat na isto mesto, vo isto ogledalo, kade {to se sre}avaat i pri~inite i efektite, za, odnosno, od ispratenata informacija. </li></ul><ul><li>Tvrdeweto, glavno , na site novinari deka tie se samo prenesuva~i na faktite, dava nekompletna slika za ulogata na mediumite. </li></ul>
  55. 58. <ul><li>Kakvi }e bidat efektite, zavisi, pred s*, od profesionalno zavr{enata rabota na novinarot. </li></ul>
  56. 59. <ul><li>Kakvi }e bidat efektite, zavisi, pred s*, od profesionalno zavr{enata rabota na novinarot. </li></ul>
  57. 60. <ul><li> Da se osudi nekoj zna~i toj nekoj da se povika na odgovornost za odredeno delo, no toa ne zna~i deka liceto e vinovno s* dodeka sudot toa ne go doka`e. </li></ul><ul><li>Prezumcija na nevinost! </li></ul>
  58. 61. <ul><li>Koga velime deka treba da gi prenesuvame samo faktite, va`no e da se vnimava i na niv, odnosno koj ni gi pra}a i dali postoi opasnost od nivna fingiranost </li></ul>
  59. 62. <ul><li>Sekoja </li></ul><ul><li>informacija </li></ul><ul><li>ima poraka </li></ul>
  60. 63. <ul><li> Vo ovoj slu~aj mnogu e va`no koj ja ispra}a, komu mu se pra}a i na koj na~in taa e “servirana”. </li></ul><ul><li>Nedostatokot na ova e vo toa {to pristapot do informacijata stanuva s* pove}e vidliv, odnosno jasno e deka stanuva zbor za fingirana informacija koja provladinite mediumu ja lansiraat poinaku,od onie koi mo`e da se nare~at deka se poobjektivni od drugite. </li></ul>
  61. 64. <ul><li> Vladata i nejzinite ministri gi povikuvaat novinarite na brifing, ~esto pati so nekoi novinari i vo ~etiri o~i, so cel da im ka`at {to o~ekuvaat od niv da bide napi{ano, a pritoa tie da ne bidat citari vo prvo lice ednina. </li></ul>
  62. 65. <ul><li>Brifingot e sekoga{ objasnuvawe na nekoja rabota i nikoga{ ne e oficijalen stav na vladata ili druga vladina institucaa, a vo posledno vreme i politi~kite partii po~naa da se koristat so terminot “brifing za novinari”. </li></ul>
  63. 66. <ul><li> Koga novinarot ima za zada~a da izvestuva od nastan koj e povrzan so kriminal treba da bide vnimatelen kako i na koj na~in doa|a do informacijata i kako nea ja prenesuva </li></ul>
  64. 67. <ul><li>Novinari reketari koi go koristat dadeniot moment na slabost kaj edna od involviranite strani i za odredena korist, finansiska ili materijalna, pi{uvaat vo nivna korist. Toa e najlo{ vid na korupcija, bidej}i so objavenata vest se pravi nekolkukratna {teta. </li></ul>
  65. 68. <ul><li>Vo biznisot so informacii vojnata se sfa}a kako prodol`uvawe na politikata, no so drugi sredstva </li></ul>
  66. 69. <ul><li>Voenite vesti se mnogu ~uvstvitelni i zatoa na nivnoto pi{uvawe mora mnogu da se vnimava, osobeno {to vo vakvite situacii site involvirani strani sakaat vo eterot da bide “pu{tena” nivnata vistina. </li></ul><ul><li>Informacijata stanuva mamka za novinarite koi se natprevaruvaat koj prv i koj od niv }e ja isprati to~nata, vistinskata informacija. </li></ul><ul><li>Koristeweto na oficijalnite izvori e mnogu va`no, osobeno vo periodot po konfliktot ili koga negovoto re{enie e na povidok. </li></ul>
  67. 70. <ul><li>Mirovnoto novinarstvo od novinarot bara da go najde patot do re{enieto i da pobara sovet od onie koi go gradat mirot, odnosno od “arhitektite” na mirovniot process {to bi sledel. Toa zna~i deka i novinarite koi izvestuvaat od vojna, treba da bidat educirani kako da dojdat do mir. </li></ul>
  68. 71. <ul><li>Prikaznite za elitisti vo elitisti~kite zemji, a koi se odnesuvaat za nivniot negativen odnos kon “obi~nite smrtnici” se vredni za spomenuvawe. Prikaznite koi se odnesuvaat na strukturni promeni, osobeno dokolku tie imaat pozitivna nasoka a gi pogoduvaat ne-elitistite i se odnesuvaat na neelitisti~kite dr`avi, ne se vredni za spomenuvawe. </li></ul>
  69. 82. <ul><li>N api{ete go ili prenesete go ona {to vie go gledate, a ne ona {to go slu{ate od drugite </li></ul>
  70. 83. <ul><li>Po~ituvajte go sekoga{ principot na mirovnoto novinarstvo koj glasi: “izvestuvaj samo za faktite” i ne donesuvaj zaklu~oci za posledicite od ednostranite izvestuvawa, bidej}i za toa e potrebna analiza. </li></ul>
  71. 84. <ul><li>Objektivnosta mo`e da poka`e deka novinarot e neutralen, neinvolviran na ne~ija strana, ne~uvstvitelen yid od koj se reflektira realnosta. </li></ul>
  72. 85. <ul><li> Izvr{uvaj}i ja slo`enata rabota, novinarite ~esto pati se nao|aat na udar na stresot. Toa e i edna od osnovnite pri~ini {to golem broj studii za novinarstvo, vo ramkite na svoite programi gi imaat staveno i treninzite za spravuvaweto so traumata i travmatskiot stres, vklopen vo studiite za mirovno novinarstvo. </li></ul>
  73. 86. <ul><li>Post travmatskiot stres za prvpat se spomenuva od eden amerikanski psihijatar po Vietnamskata vojna, preku koj stres se opi{uva sostojbata na amerikanskite veterani. </li></ul><ul><li>No, mora da se prifati i faktot deka stresot ne se javuva samo kako rezultat na konflikt ili na vojna. </li></ul>
  74. 87. <ul><li>Vo sovremenoto novinarstvo napati se slu~uva novinarite koi{to izvestuvaat od konfliktni situacii ili za prirodni katastrofi da gi narekuvaat novinari izvestuva~i od katastrofi ( catastrophe journalist ). </li></ul>
  75. 88. <ul><li>Traumata e povreda, poinakva od fizi~ka rana, no se ~uvstvuva dlaboko vo ~ovekovoto telo. </li></ul><ul><li>Samiot zbor poteknuva od starogr~kiot jazik, {to zna~i ranuvawe,i simptomite se ranuvawe na teloto i na psihata. </li></ul>
  76. 89. <ul><li>Vo listata na katastrofi so koi{to novinarite se sretnuvaat vo tekot na nivniot raboten vek se: </li></ul><ul><li>1.Voeni sudiri ; </li></ul><ul><li>2.Prirodni nesre}i ; </li></ul><ul><li>3.Soobra}ajni nesre}i/ avionski ; </li></ul><ul><li>4.Kidnapirawe; </li></ul><ul><li>5.Terorizam; </li></ul><ul><li>6.Ubistva; </li></ul><ul><li>7.Li~ni tragedii . </li></ul>
  77. 90. <ul><li>Prikaznite vo koi{to se spomenuva traumata glavno, se senzacionalisti~ki i spored novinarskiot `argon toa se prikazni &quot;so krv&quot; </li></ul>
  78. 92. <ul><li>Nedostatok kaj novinarite e toa {to i tie kako i sekoj ~ovek imaat ~uvstva i nemo`at da ostanat imuni koga izvestuvaat za stradawata na lu|eto, osobeno na `enite i decata. </li></ul>
  79. 93. <ul><li>Novinarite mo`ebi sakaat da veruvaat deka se nedopirlivi i da izigruvaat supermeni, no za `al poslednite istra`uvawa na ova pole poka`uvaat deka novinarskata profesija e edna od najstresnite. </li></ul>
  80. 94. <ul><li>Spored kanadskiot psihijatar Entoni Fen{tejn e napraveno istra`uvawe vrz 140 voeni reportei,producenti i kamermani i rezultatite poka`uvaat deka sekoj ~etvrti od niv imal klini~ki simptomi na posttravmati~en stres. </li></ul>
  81. 95. <ul><li>Ovie lica patele od komunikacija so drugite (50 otsto od niv se razvele vo tekovnata godina),depresija,socijalni te{kotii i alkoholizam.Mnogu od niv, isto taka, stradale od nesonica,slaba koncentracija i hiper ~uvstvitelnost. </li></ul>
  82. 96. <ul><li>Novinarite kako i site lica koi{to se vklu~eni vo odredena prikazna so ta`en kraj se podlo`ni na stres </li></ul>
  83. 97. <ul><li>Sekoj koj izvestuva ili raboti na nekoja traumati~na prikazna,bez razlika dali ja pi{uva,ja slika ili ja snima, spa|a vo rizi~nata grupa novinari: </li></ul>
  84. 98. <ul><li>a) Onie koi sobiraat informacii za prikaznata: </li></ul><ul><li>- dopisnicite </li></ul><ul><li>- kamermanite </li></ul><ul><li>- producentite </li></ul><ul><li>- preveduva~ite </li></ul><ul><li>- logisti~arite </li></ul><ul><li>- tehni~arite, toncite, in`enerite </li></ul><ul><li>- menaxerite, urednicite; </li></ul>
  85. 99. <ul><li>b) Onie koi imaat direkten kontakt: </li></ul><ul><li>- novinarite koi se prateni na teren </li></ul>
  86. 100. <ul><li>v) Onie koi proizveduvaat materijal od nastanot: </li></ul><ul><li>- urednikot na fotografii, producentot, urednikot; </li></ul>
  87. 101. <ul><li>g ) I ne gi zaboravajte onie doma: </li></ul><ul><li>- semejstvoto, partnerot, decata </li></ul>
  88. 103. <ul><li>Pravete: </li></ul><ul><li>- Vratete se vo sekojdnevieto {to e mo`no poskoro </li></ul><ul><li>- Zboruvajte za toa {to vi se slu~ilo i za va{ite ~uvstva </li></ul><ul><li>- Meditirajte </li></ul><ul><li>- Jadete i ve`bajte redovno ! </li></ul><ul><li>- Vratete se na mestoto na incidentot kolku e mo`no porano ! </li></ul><ul><li>- Vratete se na rabotnoto mesto ! </li></ul><ul><li>- Komunicirajte so doktorot ! </li></ul><ul><li>Ne pravete: </li></ul><ul><li>- Nemojte da se izolirate ! </li></ul><ul><li>- Nemojte da gi kriete emociite ! </li></ul><ul><li>- Nemojte da piete alkohol ! </li></ul><ul><li>- Ne zaboravajte da jadete ! </li></ul><ul><li>- Ne koristete odmor ! </li></ul>

×