1. NERVNI SISTEMNERVNI SISTEM

2. NERVNI SISTEMNERVNI SISTEM
CENTRALNI
NERVNI SISTEM
PERIFERNI
NERVNI SISTEM
Mozak: prednji,
međumozak,
srednji mozak,
mali mozak,
produžena
moždina
Kičmena
moždina
•12 pari
glavenih nerava
•31 par
moždinskih
nerava
GanglijeNervi
ULOGA: upravlja telom

3. Uloga nervnog sistema
• Kontroliše sve
procese u
organizmu
• Prima informacije
od receptora,
obrađuje ih i
obezbeđuje
adekvatan odgovor
(reakciju)
organizma

4. Receptorsko-efektorski sistem
• Refleksne reakcije ostvaruju se
preko receptorsko-efektorskog
sistema koji čine 3 komponenete:
1. RECEPTORI (primaju draž i
pretvaraju je u nadražaj)
2. NERVNE ĆELIJE (sprovode
nadražaj – nervni impuls)
3. EFEKTORI (organi koji reaguju na
draž: mišići, žlezde)

5. Refleks povlačenja
Receptor za bol
Senzitivni neuron
Centar u kičmenoj
moždini
Motorni neuron
Mišić
Sve ćelije u refleksnom luku su nadražljive!
Imaju sposobnost da primaju, stvaraju i
sprovode AKCIONI POTENCIJAL

6. RECEPTORIRECEPTORI
• Čulne ćelije: imaju sposobnost da
registruju promenu u spoljašnjoj ili
unutrašnjoj sredini (draž), i da je
pretvore u nadražaj – akcioni potencijalakcioni potencijal,
koji se dalje prenosi nervnim ćelijama
EKSTEROCEPTORI INTEROCEPTORI
Primaju draži iz
spoljašnje sredine
Primaju draži iz
unutrašnje sredine,
iz samog
organizma

7. Mehanoreceptori
Primaju mehaničke
draži. Nalaze se u
čulu dodira, čulu
sluha i ravnoteže
Termoreceptori
Primaju termičke
draži, reaguju na
promene
temperature
Fotoreceptori
Primaju svetlosne
draži. Nalaze se u
čulu vida
Hemoreceptori
Primaju hemijske
draži. Nalaze se u
čulu ukusa i čulu
mirisa
Podela receptoraPodela receptora

8. Receptori reaguju samo na adekvatnu draž (stimulus)
25ºC
Prag draži i šifra frekvencijePrag draži i šifra frekvencije
30ºC
Draž -
temperatura
Frekvencija
akcionih
potencijala
Učestalost akcionih potencijala koje proizvodi receptor
proporcionalna je jačini stimulusa
Da bi receptor reagovao, draž mora da ima određenu jačinu – prag draži

9. Kako razlikujemo osećaje, kada se svi oni svode na nervne
impulse koji stižu u mozak?
Percepcija dražiPercepcija draži
Kora velikog mozga u kojoj se tumače osećaji podeljena je na
različite zone: vidnu, slušnu, somatosenzornu...
Informacije koje stižu u vidnu zonu tumače se kao slika, informacije koje
stižu u slušnu zonu tumače se kao auditorne informacije, itd.

11. NERVNE ĆELIJENERVNE ĆELIJE
• Neuroni – sprovode nervni impuls
• Neuroglije – potporne ćelije nervnog
tkiva

12. Građa neuronaGrađa neurona
• Telo neurona
• Nastavci: dendriti, akson
• Mijelinski omotač koji stvaraju Švanove ćelije
dendriti
završni
dugmići
telo neurona
mijelinski omotač
akson
jedro
nodus
internodus

13. Tipovi neuronaTipovi neurona
• Senzitivni neuroni – sprovode impuls
od receptora do CNS-a
• Motorni neuroni – sprovode impuls od
CNS-a do efektora
• Interneuroni – povezuju senzitivne i
motorne neurone
prema funkciji

14. Tipovi neuronaTipovi neurona
prema građi
bipolarni multipolarni pseudounipolarni

15. Akcioni potencijalAkcioni potencijal
• Kratkotrajna promena membranskog
potencijala koja se prenosi duž neurona u
jednom smeru - od inicijalnog segmenta
do završnih dugmića

16. Promena membranskog potencijalaPromena membranskog potencijala
Depolarizacija
Hiperpolarizacija
Ulazi Na+
-60mV
-50mV
-70mV
Smanjenje
razlike
potencijala
Povećanje
razlike
potencijala
-60mV
-60mV
Izlazi K+
-60mV

18. Faze akcionog potencijalaFaze akcionog potencijala
1. Depolarizacija
2. Uzlazna faza
3. Silazna faza
4. Hiperpolarizacija
2
1
3
4
Potencijal mirovanja

19. Faze akcionog potencijalaFaze akcionog potencijala
2
1
3
4
Potencijal mirovanja
1. Depolarizacija: otvaraju
se ligand-zavisni kanali za
Na+, natrijum ulazi u ćeliju
2. Uzlazna faza: otvaraju se
voltažno-zavisni kanali za
Na+
, natrijum ulazi u ćeliju
3. Silazna faza: zatvaraju se
kanali za Na+
, otvaraju se
voltažno-zavisni kanali za K+,
kalijum izlazi iz ćelije
4. Hiperpolarizacija i
repolarizacija: Na-K pumpa
izbacuje Na+
van ćelije, a K+
ubacuje u ćeliju.

20. SINAPSASINAPSA
• Sinapsa je veza između nadražljivih
ćelija, preko koje se prenosi akcioni
potencijal - sa presinaptičke na
postsinaptičku ćeliju

21. Vrste sinapsiVrste sinapsi
Sinapsa između
dva neurona
Nervno-mišićna
sinapsa
Sinapsa između neurona i
žlezdanih ćelija

22. Vrste sinapsiVrste sinapsi
Hemijska sinapsaElektrična sinapsa
AP se prenosi direktno
preko jonskih kanala
AP se prenosi preko
neurotransmitera

23. Nervno-mišićna sinapsaNervno-mišićna sinapsa
• Veza između motornog neurona i
mišićne ćelije; hemijska sinapsa
• Motorna jedinica: jedan motoneuron +
mišićne ćelije koje on inerviše

24. Građa nervno-mišićne sinapseGrađa nervno-mišićne sinapse
• Presinaptička membrana – membrana motornog
neurona
• Sinaptička pukotina
• Postsinaptička membrana – membrana mišićne
ćelije
neuron
mišićna
ćelija
sinaptička
pukotina

25. 1. AP stiže u završni dugmić
2. Otvaraju se kanali za Ca2+
,
ulazi Ca2+
3. Vezikule sa acetil-holinom
kreću se ka membrani
4. Egzocitoza ACh u
sinaptički prostor
5. ACh se vezuje za
receptor na membrani
mišićne ćelije. Receptor je
ligand zavisni kanal za Na+
6. Na+
ulazi u mišićnu ćeliju,
izaziva depolarizaciju
7. Otvaraju se voltažno
zavisni kanali za Na+
, ulazi
još Na jona: stvara se AP u
mišićnoj ćeliji: potencijal
motorne ploče

26. Mišićna ćelijaMišićna ćelija
membrana
jedra
miofibrili
sarkoplazmatični
retiklum (rezervoar Ca2+
)
U mišićnoj ćeliji prisutan je posebno građen citoskelet
sastavljen iz proteinskih vlakana - miofibrila

27. Građa miofibrilaGrađa miofibrila
miozinski filamenti
aktinski flamenti
sarkomera

28. SarkomeraSarkomera
• Miofibrili se sastoje od
sarkomera
• Sarkomera je gradivna i
funkcionalna jedinica
(jedinica kontrakcije)
miofibrila
• Sastoji se od debljih
miozinskih i tanjih
aktinskih filamenata koji
se delimično preklapaju

29. KontrakcijaKontrakcija
sarkomera
sarkomera
miozin
aktin
Prilikom kontrakcije
aktinski filamenti
ulaze dublje među
miozinske filamente,
i sarkomera se
skraćuje
Za ovaj proces
neophodni su joni
Ca2+
i ATP

31. Centralna sinapsa
• Veza između neurona u CNS-u
• Hemijski tip sinapse
presinaptički neuron postsinaptički neuron
Akso-dendritska sinapsa

32. Vrste neurostransmitera
Amini Acetil-holin,
noradrenalin,
serotonin
Aminokiseline GABA, glicin,
glutamat,
aspartat
Peptidi Supstanca P,
enkefalin
Purini Adenozin, ATP

33. Nastanak sinaptičkog potencijala
Vezivanje neurotransmitera, koji luči
presinaptička ćelija, za membranu
postsinaptičke ćelije - izaziva otvaranje
ligand-zavisnih jonskih kanala i nastanak
SINAPTIČKOG POTENCIJALA

34. Vrste sinaptičkog potencijala
EPSP -
Ekscicatorni
postsinaptički
potencijal
IPSP – Inhibitorni
postsinaptički
potencijal
Depolarizacija
postsinaptičke
membrane
Hiperpolarizacija
postpsinaptičke
membrane
Ulazak Na+
Izlazak K+
-60mV
-60mV

35. Sabiranje sinaptičkih potencijala
Prostorno
sabiranje
Vremensko
sabiranje
Više akcionih
potencijala stiže
istovremeno na neuron
Akcioni potencijali stižu
u kratkom vremenskom
razmaku na neuron
Više sinaptičkih potencijala koji stižu na jedan neuron – sabiraju se.