Anúncio
Nervni sistem uvod
9 de Apr de 2015•0 gostou•4,322 visualizações
0 gostaram
Seja o primeiro a gostar disto
mostrar mais
visualizações
Vistos totais
0
No Slideshare
0
De incorporações
0
Número de incorporações
0
Baixar para ler offline
Denunciar
Natasa SpasicSeguir
Professor em Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"Anúncio
Anúncio
Anúncio
Recomendados
Nervni sistem nervni impulsSuzana Budisalic
004 neurofiziologija uvod1bLjubica Lalić Profesorski Profil
Periferni i autonomni nervni sistemIvana Damnjanović
Kicmena mozdinaLjubica Lalić Profesorski Profil
Nervni sistem-osnovna građaEna Horvat
Autonomni nervni sistemLjubica Lalić Profesorski Profil
Nervni sistem uvod
- NERVNI SISTEMNERVNI SISTEM
- NERVNI SISTEMNERVNI SISTEM CENTRALNI NERVNI SISTEM PERIFERNI NERVNI SISTEM Mozak: prednji, međumozak, srednji mozak, mali mozak, produžena moždina Kičmena moždina •12 pari glavenih nerava •31 par moždinskih nerava GanglijeNervi ULOGA: upravlja telom
- Uloga nervnog sistema • Kontroliše sve procese u organizmu • Prima informacije od receptora, obrađuje ih i obezbeđuje adekvatan odgovor (reakciju) organizma
- Receptorsko-efektorski sistem • Refleksne reakcije ostvaruju se preko receptorsko-efektorskog sistema koji čine 3 komponenete: 1. RECEPTORI (primaju draž i pretvaraju je u nadražaj) 2. NERVNE ĆELIJE (sprovode nadražaj – nervni impuls) 3. EFEKTORI (organi koji reaguju na draž: mišići, žlezde)
- Refleks povlačenja Receptor za bol Senzitivni neuron Centar u kičmenoj moždini Motorni neuron Mišić Sve ćelije u refleksnom luku su nadražljive! Imaju sposobnost da primaju, stvaraju i sprovode AKCIONI POTENCIJAL
- RECEPTORIRECEPTORI • Čulne ćelije: imaju sposobnost da registruju promenu u spoljašnjoj ili unutrašnjoj sredini (draž), i da je pretvore u nadražaj – akcioni potencijalakcioni potencijal, koji se dalje prenosi nervnim ćelijama EKSTEROCEPTORI INTEROCEPTORI Primaju draži iz spoljašnje sredine Primaju draži iz unutrašnje sredine, iz samog organizma
- Mehanoreceptori Primaju mehaničke draži. Nalaze se u čulu dodira, čulu sluha i ravnoteže Termoreceptori Primaju termičke draži, reaguju na promene temperature Fotoreceptori Primaju svetlosne draži. Nalaze se u čulu vida Hemoreceptori Primaju hemijske draži. Nalaze se u čulu ukusa i čulu mirisa Podela receptoraPodela receptora
- Receptori reaguju samo na adekvatnu draž (stimulus) 25ºC Prag draži i šifra frekvencijePrag draži i šifra frekvencije 30ºC Draž - temperatura Frekvencija akcionih potencijala Učestalost akcionih potencijala koje proizvodi receptor proporcionalna je jačini stimulusa Da bi receptor reagovao, draž mora da ima određenu jačinu – prag draži
- Kako razlikujemo osećaje, kada se svi oni svode na nervne impulse koji stižu u mozak? Percepcija dražiPercepcija draži Kora velikog mozga u kojoj se tumače osećaji podeljena je na različite zone: vidnu, slušnu, somatosenzornu... Informacije koje stižu u vidnu zonu tumače se kao slika, informacije koje stižu u slušnu zonu tumače se kao auditorne informacije, itd.
- NERVNE ĆELIJENERVNE ĆELIJE • Neuroni – sprovode nervni impuls • Neuroglije – potporne ćelije nervnog tkiva
- Građa neuronaGrađa neurona • Telo neurona • Nastavci: dendriti, akson • Mijelinski omotač koji stvaraju Švanove ćelije dendriti završni dugmići telo neurona mijelinski omotač akson jedro nodus internodus
- Tipovi neuronaTipovi neurona • Senzitivni neuroni – sprovode impuls od receptora do CNS-a • Motorni neuroni – sprovode impuls od CNS-a do efektora • Interneuroni – povezuju senzitivne i motorne neurone prema funkciji
- Tipovi neuronaTipovi neurona prema građi bipolarni multipolarni pseudounipolarni
- Akcioni potencijalAkcioni potencijal • Kratkotrajna promena membranskog potencijala koja se prenosi duž neurona u jednom smeru - od inicijalnog segmenta do završnih dugmića
- Promena membranskog potencijalaPromena membranskog potencijala Depolarizacija Hiperpolarizacija Ulazi Na+ -60mV -50mV -70mV Smanjenje razlike potencijala Povećanje razlike potencijala -60mV -60mV Izlazi K+ -60mV
- Faze akcionog potencijalaFaze akcionog potencijala 1. Depolarizacija 2. Uzlazna faza 3. Silazna faza 4. Hiperpolarizacija 2 1 3 4 Potencijal mirovanja
- Faze akcionog potencijalaFaze akcionog potencijala 2 1 3 4 Potencijal mirovanja 1. Depolarizacija: otvaraju se ligand-zavisni kanali za Na+, natrijum ulazi u ćeliju 2. Uzlazna faza: otvaraju se voltažno-zavisni kanali za Na+ , natrijum ulazi u ćeliju 3. Silazna faza: zatvaraju se kanali za Na+ , otvaraju se voltažno-zavisni kanali za K+, kalijum izlazi iz ćelije 4. Hiperpolarizacija i repolarizacija: Na-K pumpa izbacuje Na+ van ćelije, a K+ ubacuje u ćeliju.
- SINAPSASINAPSA • Sinapsa je veza između nadražljivih ćelija, preko koje se prenosi akcioni potencijal - sa presinaptičke na postsinaptičku ćeliju
- Vrste sinapsiVrste sinapsi Sinapsa između dva neurona Nervno-mišićna sinapsa Sinapsa između neurona i žlezdanih ćelija
- Vrste sinapsiVrste sinapsi Hemijska sinapsaElektrična sinapsa AP se prenosi direktno preko jonskih kanala AP se prenosi preko neurotransmitera
- Nervno-mišićna sinapsaNervno-mišićna sinapsa • Veza između motornog neurona i mišićne ćelije; hemijska sinapsa • Motorna jedinica: jedan motoneuron + mišićne ćelije koje on inerviše
- Građa nervno-mišićne sinapseGrađa nervno-mišićne sinapse • Presinaptička membrana – membrana motornog neurona • Sinaptička pukotina • Postsinaptička membrana – membrana mišićne ćelije neuron mišićna ćelija sinaptička pukotina
- 1. AP stiže u završni dugmić 2. Otvaraju se kanali za Ca2+ , ulazi Ca2+ 3. Vezikule sa acetil-holinom kreću se ka membrani 4. Egzocitoza ACh u sinaptički prostor 5. ACh se vezuje za receptor na membrani mišićne ćelije. Receptor je ligand zavisni kanal za Na+ 6. Na+ ulazi u mišićnu ćeliju, izaziva depolarizaciju 7. Otvaraju se voltažno zavisni kanali za Na+ , ulazi još Na jona: stvara se AP u mišićnoj ćeliji: potencijal motorne ploče
- Mišićna ćelijaMišićna ćelija membrana jedra miofibrili sarkoplazmatični retiklum (rezervoar Ca2+ ) U mišićnoj ćeliji prisutan je posebno građen citoskelet sastavljen iz proteinskih vlakana - miofibrila
- Građa miofibrilaGrađa miofibrila miozinski filamenti aktinski flamenti sarkomera
- SarkomeraSarkomera • Miofibrili se sastoje od sarkomera • Sarkomera je gradivna i funkcionalna jedinica (jedinica kontrakcije) miofibrila • Sastoji se od debljih miozinskih i tanjih aktinskih filamenata koji se delimično preklapaju
- KontrakcijaKontrakcija sarkomera sarkomera miozin aktin Prilikom kontrakcije aktinski filamenti ulaze dublje među miozinske filamente, i sarkomera se skraćuje Za ovaj proces neophodni su joni Ca2+ i ATP
- Centralna sinapsa • Veza između neurona u CNS-u • Hemijski tip sinapse presinaptički neuron postsinaptički neuron Akso-dendritska sinapsa
- Vrste neurostransmitera Amini Acetil-holin, noradrenalin, serotonin Aminokiseline GABA, glicin, glutamat, aspartat Peptidi Supstanca P, enkefalin Purini Adenozin, ATP
- Nastanak sinaptičkog potencijala Vezivanje neurotransmitera, koji luči presinaptička ćelija, za membranu postsinaptičke ćelije - izaziva otvaranje ligand-zavisnih jonskih kanala i nastanak SINAPTIČKOG POTENCIJALA
- Vrste sinaptičkog potencijala EPSP - Ekscicatorni postsinaptički potencijal IPSP – Inhibitorni postsinaptički potencijal Depolarizacija postsinaptičke membrane Hiperpolarizacija postpsinaptičke membrane Ulazak Na+ Izlazak K+ -60mV -60mV
- Sabiranje sinaptičkih potencijala Prostorno sabiranje Vremensko sabiranje Više akcionih potencijala stiže istovremeno na neuron Akcioni potencijali stižu u kratkom vremenskom razmaku na neuron Više sinaptičkih potencijala koji stižu na jedan neuron – sabiraju se.
Anúncio