drugi razred

1. II Морфологија иII Морфологија и
систематика хордатасистематика хордата
Кичмењаци.Кичмењаци.
Упоредни преглед грађе органа.Упоредни преглед грађе органа.

2. КичмењациКичмењаци
 КичмењациКичмењаци (Вертебрата) су(Вертебрата) су
– билатерално симетричнибилатерално симетрични хордатихордати
– са развијеном лобањском чахуром у којој сеса развијеном лобањском чахуром у којој се
налази мозак.налази мозак.
– Највећи број кичмењака поседује кичменеНајвећи број кичмењака поседује кичмене
пршљенове (вертебрае) ипршљенове (вертебрае) и
– сегментисано телосегментисано тело ((главени, трупни и репниглавени, трупни и репни
регион).регион).

3.  кожни систем кичмењакакожни систем кичмењака
 скелетни систем кичмењакаскелетни систем кичмењака
 мишићни систем кичмењакамишићни систем кичмењака
 нервни систем кичмењаканервни систем кичмењака
 чулни органи кичмењакачулни органи кичмењака
 ендокрини систем кичмењакаендокрини систем кичмењака
 крвни систем кичмењакакрвни систем кичмењака
 респираторни систем кичмењакареспираторни систем кичмењака
 цревни систем кичмењакацревни систем кичмењака
 урогенитални систем кичмењакаурогенитални систем кичмењака

4.  Систематика кичмењакаСистематика кичмењака
– Подтип кичмењака подељен је на следећеПодтип кичмењака подељен је на следеће
класе:класе:
 кичмењаци без вилицакичмењаци без вилица -- AgnathаAgnathа
 риберибе -- PisceсPisceс
 водоземциводоземци -- AmphibiaAmphibia
 гмизавцигмизавци -- ReptiliaReptilia
 птицептице -- AvesAves
 сисарисисари -- MamмаliаMamмаliа

5. 1.1. Уводни део часаУводни део часа
 уводно предавање – кичмењациуводно предавање – кичмењаци
2.2. Главни део часаГлавни део часа
 кратко представљање основнихкратко представљање основних
карактеристика кожног системакарактеристика кожног система
3.3. Завршни део часаЗавршни део часа
 понављање – кооперативни рад упонављање – кооперативни рад у
групама – ученици понављајугрупама – ученици понављају

6. Кожни системКожни систем
кичмењакакичмењака

7.  Кожа представља омотач телаКожа представља омотач тела
који је у непосредном додирукоји је у непосредном додиру
са спољашњом средином.са спољашњом средином.
 Код бескичмењака и нижихКод бескичмењака и нижих
хордата (плашташи,хордата (плашташи,
амфиоксус) кожа јеамфиоксус) кожа је
једнослојна, док је кодједнослојна, док је код
кичмањака изграђена од вишекичмањака изграђена од више
слојева.слојева.

8. Основне улоге кожеОсновне улоге коже
1.1. ззаштитнааштитна – штити тело од механичких повреда,– штити тело од механичких повреда,
патогених организамапатогених организама,, од UV Сунчевих зракаод UV Сунчевих зрака
2.2. одржавање сталног састава унутрашње телеснеодржавање сталног састава унутрашње телесне
средине код копнених спречава губитак воде и соли, асредине код копнених спречава губитак воде и соли, а
код водених кичмењака превелики улазак воде у телокод водених кичмењака превелики улазак воде у тело
3.3. разменразменаа материја – размена гасова, (дисањематерија – размена гасова, (дисање некихнеких
воденихводених и копнених)и копнених) организама;организама;
4.4. екскрецијекскрецијаа (излучивањ(излучивањее))-- кожнкожнее жлезджлездее;;
5.5. примање спољашњих надражајапримање спољашњих надражаја помоћу бројнихпомоћу бројних
чулних органа који су у њој смештени;чулних органа који су у њој смештени;
6.6. терморегулацијтерморегулацијаа код хомеотермних организама (имајукод хомеотермних организама (имају
сталну телесну температуру и припадају им птице исталну телесну температуру и припадају им птице и
сисари) тако што регулише одавање топлоте из теласисари) тако што регулише одавање топлоте из тела
(знојење).(знојење).

9. Грађа кожеГрађа коже
 Кожа кичмењака састоји се изКожа кичмењака састоји се из
два деладва дела::
1.1. епидермисепидермис - спољашњи део или- спољашњи део или
покожицапокожица
2.2. дермисдермис - унутрашњи део или- унутрашњи део или
крзнокрзно

10. длака
знојне поре
меланоците
епидермис
(покожица)
дермис
(крзно)
поткожно ткиво
(са масним
ћелијама)
Везивно ткиво
мишић
Знојне
жлезде
Лојна
жлезда
нерв
вена
артерија
рожни слој

11. длака
лојна
жлезда
знојна
жлезда
длакин
фоликул
крвни
судови
глатки мишићи
сензорни
неурон

12. ПокожицаПокожица - епидермис- епидермис
 ПокожицаПокожица се, за разлику одсе, за разлику од
бескичмењака код којих је једнослојна,бескичмењака код којих је једнослојна,
увек састоји од више слојеваувек састоји од више слојева
епителијалних ћелија које су збијенеепителијалних ћелија које су збијене
једна уз другу и граде компактан слој.једна уз другу и граде компактан слој.
 Број слојева је различит на разнимБрој слојева је различит на разним
местима на телу, као што је нпр. кодместима на телу, као што је нпр. код
човека број слојева већи на длановима ичовека број слојева већи на длановима и
стопалима.стопалима.

13.  Герминативни слојГерминативни слој
– Доњи слојеви покожице који се налазе узДоњи слојеви покожице који се налазе уз
крзно су активни у току целог живота икрзно су активни у току целог живота и
својим деобама образују горње слојевесвојим деобама образују горње слојеве
ћелијаћелија
 Рожни слојРожни слој
– У ћелијама горњих слојева покожице долазиУ ћелијама горњих слојева покожице долази
до процеса орожњавања – ћелије седо процеса орожњавања – ћелије се
постепено испуњавају рожном материјомпостепено испуњавају рожном материјом
(кератином) што доводи до изумирања тих(кератином) што доводи до изумирања тих
ћелија. Налази се на самој површини телаћелија. Налази се на самој површини тела
Основни слојеви покожице су:Основни слојеви покожице су:

14. Рожни деривати покожицеРожни деривати покожице
 РоРожни слој има заштитну улогу и нарочито је доброжни слој има заштитну улогу и нарочито је добро
развијен код типичних копнених кичмењака, гмизаваца,развијен код типичних копнених кичмењака, гмизаваца,
птица и сисара, док је код водоземаца релативно танак.птица и сисара, док је код водоземаца релативно танак.
 Површински рожни слојеви одбацују се стално иПовршински рожни слојеви одбацују се стално и
делимично (перутање) или периодично у целини у видуделимично (перутање) или периодично у целини у виду
пресвлачења (код змија – змијска кошуљица).пресвлачења (код змија – змијска кошуљица).
 На рачун рожног слоја развиле су се у току еволуцијеНа рачун рожног слоја развиле су се у току еволуције
разнеразне заштитне творевинезаштитне творевине као што сукао што су
– рожне крљушти (покривају тело гуштера и змија),рожне крљушти (покривају тело гуштера и змија),
– рожне плоче (корњаче и крокодили),рожне плоче (корњаче и крокодили),
– перјперјее,,
– длаке,длаке,
– канџе,канџе,
– нокти,нокти,
– копита,копита,
– рогови идр.рогови идр.
 Перје (митарењем), а длаке лињањем се такођеПерје (митарењем), а длаке лињањем се такође
периодично одбацују.периодично одбацују.

16. Крзно - дермисКрзно - дермис
 Крзно је састављено од растреситогКрзно је састављено од растреситог
везивног ткивавезивног ткива у коме су доминантнау коме су доминантна
колагенаколагена влакна утопљена у матриксу којивлакна утопљена у матриксу који
садржи ћелије:садржи ћелије:
– фибробластефибробласте
– макрофагемакрофаге
– лимфоцителимфоците
– адипозне ћелијеадипозне ћелије
 Површина крзна образује многаПовршина крзна образује многа
испупчења која залазе у епидермисиспупчења која залазе у епидермис
чиме је остварена тесна веза измеђучиме је остварена тесна веза између
ова два дела коже.ова два дела коже.

17.  У крзну се налазеУ крзну се налазе::
– крвни и лимфни судови,крвни и лимфни судови,
– снопови глатких мишићнихснопови глатких мишићних
влакана (везују се за длаке ивлакана (везују се за длаке и
перје),перје),
– слободни нервни завршеци ислободни нервни завршеци и
– чулни органи.чулни органи.

18.  У крзну се налазе и разне егзокринеУ крзну се налазе и разне егзокрине
жлезде које преко изводних каналажлезде које преко изводних канала
избацују секрет на површину коже.избацују секрет на површину коже.
 Код нижих кичмењака (колоуста иКод нижих кичмењака (колоуста и
риба), оне су, као и кодриба), оне су, као и код
бескичмењака, једноћелијске ибескичмењака, једноћелијске и
производе слуз која смањује трењепроизводе слуз која смањује трење
при кретању кроз воду.при кретању кроз воду.
 Код осталих кичмањака кожнеКод осталих кичмањака кожне
жлезде су вишећелијске.жлезде су вишећелијске.
Кожне жлездеКожне жлезде

19. Кожне жлезде код кичмењака – упоредни прегледКожне жлезде код кичмењака – упоредни преглед
 Код водоземацаКод водоземаца
– излучујуизлучују слузслуз која влажи кожу што омогућава дисањекоја влажи кожу што омогућава дисање
које се код њих у знатној мери обавља преко коже.које се код њих у знатној мери обавља преко коже.
Неке слузне жлезде водоземаца могу да стварајуНеке слузне жлезде водоземаца могу да стварају
отровеотрове који служе за заштиту.који служе за заштиту.
 Код гмизавацаКод гмизаваца
– кожне жлездекожне жлезде немајунемају екскреторну улогу, већ углавномекскреторну улогу, већ углавном
стоје под утицајем сексуалитета, као нпр. мошуснестоје под утицајем сексуалитета, као нпр. мошусне
жлезде крокодила.жлезде крокодила.
 Код птицаКод птица
– Најчешћа и најпознатија жлезда у кожи птица јеНајчешћа и најпознатија жлезда у кожи птица је
тртична жлездатртична жлезда која лучи мастан сектрет којим секоја лучи мастан сектрет којим се
премазује перје и која је нарочито развијена кодпремазује перје и која је нарочито развијена код
водених птица.водених птица.

20.  Код сисараКод сисара су развијенесу развијене
1.1. знојне,знојне,
2.2. лојне илојне и
3.3. млечне жлезде.млечне жлезде.
1.1. Течним секретомТечним секретом знојних жлездазнојних жлезда се избацују производисе избацују производи разменеразмене
материјаматерија, а имају улогу и у, а имају улогу и у терморегулацијитерморегулацији (снижавање телесне(снижавање телесне
температуре). У облику су цевчица чији је доњи крај увијен утемпературе). У облику су цевчица чији је доњи крај увијен у
клупко и смештен у крзну, а горњи се излива на површину коже.клупко и смештен у крзну, а горњи се излива на површину коже.
Могу да буду распоређене по целој површини тела или само наМогу да буду распоређене по целој површини тела или само на
одређеним местима ( код пса се налазе на њушци). Код китоваодређеним местима ( код пса се налазе на њушци). Код китова
нема ових жлезда. Секрет ових жлезда може да буде густ инема ових жлезда. Секрет ових жлезда може да буде густ и
масан, нпр. у уху човека. (Код човека се налази око 2,5 милионамасан, нпр. у уху човека. (Код човека се налази око 2,5 милиона
знојних жлезда које су најгушће распоређене на длановима,знојних жлезда које су најгушће распоређене на длановима,
табанима, под пазухом и на челу.)табанима, под пазухом и на челу.)
2.2. Лојне жлездеЛојне жлезде производе мастан секрет који се излучује припроизводе мастан секрет који се излучује при
корену длаке и служи за њиховокорену длаке и служи за њихово подмазивањеподмазивање ии спречаваспречава
исушивањеисушивање и перутање коже. Нема их на голим деловима тела,и перутање коже. Нема их на голим деловима тела,
осим на очним капцима и уснама.осим на очним капцима и уснама.
3.3. Млечне жлездеМлечне жлезде су добро развијене само код женки и њиховсу добро развијене само код женки и њихов
секрет служи за исхрану младунаца.секрет служи за исхрану младунаца.
 Осим наведених, код сисара постоји читав низ других жлезда чијиОсим наведених, код сисара постоји читав низ других жлезда чији
је секрет миришљав и служи за међусобно препознавање или каоје секрет миришљав и служи за међусобно препознавање или као
средство за одбрану.средство за одбрану.

21. Боја кожеБоја коже
 Боја коже зависи од три фактора:Боја коже зависи од три фактора:
– жућкасте нијансе ћелија епидермиса;жућкасте нијансе ћелија епидермиса;
– прозрачности ћелија епидермиса, уследпрозрачности ћелија епидермиса, услед
чега се провиде крвни судови испод њега,чега се провиде крвни судови испод њега,
што даје љубичасте тонове кожи;што даје љубичасте тонове кожи;
– врсте и количине пигмента.врсте и количине пигмента.
 Ћелије које носе пигментЋелије које носе пигмент
(хроматофоре) леже претежно у крзну,(хроматофоре) леже претежно у крзну,
али их има и у епидермису.али их има и у епидермису.

22. ЛитератураЛитература
 Ђоровић Ана, Калезић, М: Морфологија хордата. Биолошки факултет,Ђоровић Ана, Калезић, М: Морфологија хордата. Биолошки факултет,
БеоградБеоград
 Калезић,М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, Београд, 2001Калезић,М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, Београд, 2001
 Марцон, Е, Монгини, М: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд,Марцон, Е, Монгини, М: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд,
1986.1986.
 Петров Бригита, Радовић, И, Миличић Драгана, Петров И: Општа иПетров Бригита, Радовић, И, Миличић Драгана, Петров И: Општа и
систематска зоологија (практикум са радном *свеском), Биолошкисистематска зоологија (практикум са радном *свеском), Биолошки
факултет, Београд, 2000факултет, Београд, 2000
 Петров Бригита: Скрипта за студенте молекуларне биологијеПетров Бригита: Скрипта за студенте молекуларне биологије
 Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама,Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама,
Биолошки факултет, Београд, 2000.Биолошки факултет, Београд, 2000.
 Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура иРадовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и
функција, Биолошки факултет Београд и Стyлос Нови Сад, Београд,функција, Биолошки факултет Београд и Стyлос Нови Сад, Београд,
2001.2001.
 Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета,Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета,
ПМФ у Новом Саду и МП Стyлос Нови Сад, 1995ПМФ у Новом Саду и МП Стyлос Нови Сад, 1995