Takmičenje na portalu www.nasaskola.net "biramo najbolju lekciju" februar 2012. godine, Velike mačke, Biologija, Đorđe Živković, Radica Dimitrijević, Gimnazija Aleksinac

2. VELIKE MACKE
ANIMALIA
• TIGAR
• LAV
• GEPARD
• PUMA
• JAGUAR
• LAVGAR
• LEOPARD

3. Leopard(Panthera pardus) je zivotinja iz porodice maca-
ka i najmanja od cetiri velikih macaka iz roda Panth-
era.Leopardi su nekada ziveli u Aziji i Africi,od Koreje do
Juzne Amerike,ali se njihova raspodela dramaticno smanjila zbog lova i
gubitka stanista,tako da Leopardi sada uglavnom zive u podsaharskoj
Africi.
Leopard ima relativno kratke noge i dugacko telo s velikom
lobanjom.Fizicki najvise podseca na Jaguara,iako je manji i slabije
gradje.Njegovo krzno je oznaceno rozetama koje nemaju unutrasnje
sare,za razliku od Jaguara.Leopardi koji su melanisticni,bilo potpuno crn
CARSTVO ANIMALIA ili vrlo tamne boje krzna su vrsta velikih macaka koje se kolokvijalno
nazivaju Crni Panteri.Zivotinja svoj uspeh u zivotu duguje svom
TIP CHORDATA oportunistickom nacinu lova,svojoj sposobnosti na razne vrste stanista i
sposobnosti da trci priblizno 60km/h.Leopardi love bukvalno svaku
zivotinju koju mogu da love i uhvate.Njegova stanista variraju od kisnih
KLASA MAMMALIA suma do pustinjskih terena.
OSOBINE:
RED CARNIVORA Velicina i tezina Leoparda je unutar vrlo velikog podrucja na kome su
raspostranjeni vrlo razlicita.Tako su Leopardi na jugu Afrike teski
izmedju 20 i 30kg,dok oni koji zive na severu Afrike mogu biti tezi od
PORODICA FELIDAE 60kg.U ramenima su visoki 70 do 80cm,a pri tome su muzjaci znatno
veci od zenki.Leopard ima srednje dugacke,snazne noge,koje
ROD PANTHERA zavrsavaju sapama velike povrsine.Oci imaju,kao i sve macke usmeren
prema napred,a usi su mu okruglaste.

4. IZGLED KRZNA:
AFRICKE PODVRSTE:
Obelezja Leopardovog krzna su”rozete”.To su manje-vise pravilno prstenasto jedna do dr- pardus
uge slozene mrlje u cijoj sredini je boja malo tamnija od osnovne boje krzna.Rozete su adersi
slozene u redovima,narocito duz ledja.Na prsima i grlu su umesto rozeta,pege slozene je-

dna do druge da podsecaju na ogrlicu.Na gornjoj strani repa se rozete nastavljaju njegovom jarvisi
sredinom.Prema kraju repa rozete su sve manje izrazene i ponekad se mogu spojiti u vise ciscaucasica
delacouri
poprecnih pruga.Donji deo repa je prema kraju sve svetliji,ponekad sve do bele boje.
fusca
CULA:
Usne skoljke su im okruglaste,a sluh je izuzetno dobro razvijen.Leopardi cuju i vrlo visoke japonenis
kotiua
frekvencije(do 45 000 herca)koje ljudsko uho ne moze registovati.Oci su im usmerene
prema napred i dovoljno razmaknuti da im to omogucuje izvrstan prostrani vid.Kod dnevne melas
millardi
svetlosti vid leoparda je otprilike jednak ljudskom,ali u mraku je pet do sest puta bolji.
Leopardi mogu svoje okrugle zenice jako rasiriti,tako da i slabo svetlo jos uvek moze doci nimr
do oka.Osim toga,leopard kao i sve macke ima mreznicu prevucenu reflektirajucim slojem orientalis
pernigra,
koji se naziva Tapetum lucidum,koji reflektiranjem pojacavaju primljeno svetlo.I culo
saxicolor
mirisa je kod Leoparda izvanredno razvijeno.
tulliana
BROJCANO STANJE:
Danas vecina Leopard zivi u Africi,juzno od Sahare.Tu se broj procenjuje na oko 700 000 IZUMRO:
melanocita
jedinki,od cega samo u DR KONGO navodno zivi oko 266 000.Medjutim,neki strucnjaci
nanopardus
sumnjaju u ispravnost tih procena.Prema njima,u Africi u prirodi zivi jos samo oko
panthera
233 000 Leoparda.
TERITORIJALNOST:
Leopardi su izrazeni samotnjaci.Podrucja muzjaka su veca i obuhvataju najcesce podrucja
nekoliko zenki.Prema jednoj studiji sprovedenoj u Krigerovom nacionalnom parku muzjak
treba,zavisno od gustine raspolozive lovine,od oko 16 pa do oko 96km2,dok zenkama treba
5-30km2.Leopardi obelezavaju svoje podrucje pre svega mirisom,ali i akusticno,glasanjem.
U manjoj meri ostavlja i opticke signale,tragove kandzi na stablima ili na tlu.Obelezavanje
ima sa jedne strane ulogu obavestavanja mogucih suparnika,ali sluzi i samom vlasniku
za lakse snalazenje u svom podrucju.

5. ISHRANA:
Odabir Leopardove lovine zavisi pre svega od ponude na njegovom podrucju.Tako leopardi imaju veliki spektar lovi-
ne,od kukaca preko gmizavaca do ptica i velikih sisara.No,ako je ikako moguce,leopardi ce pokusati uloviti sisare
teske od 30 pa do 50kg.Pri tome,rec je najcesce o srednje velikim kopitarima.Koja ce vrsta kopitara pri tome biti
omiljena lovina,zavisi o podrucju u kojem odredjeni Leopard zivi .Iznenadjujuce veliki deo Leopardove prehrane
cine manje zveri,kao sto su mungosi.
RAZMNOZAVANJE:
Leopardi nemaju odredjenu sezonu parenja,no u nekim po podrucjima je opazeno da se kocenje mladunaca cesto
poklapa sa sezonom kocenja mladunaca njihove lovine.Estrus Leopardice traje 6 do 7 dana.Ako zenka u tom raz-
doblju ne ostane skotna,estrus se ponavlja svakih 25 do 28 dana.Zenka za kocenje bira zastitna mesta,po mogu-
cnosti spilju ili prolaz u stenama s uskim ulazom,a ako joj je staniste suma pokusace da nadje suplje stablo kako
bi mladunci bili sto bolje zasticeni od mogucih neprijatelja.U okotu je najcesce dvoje do troje mladunaca,teski oko
500g.Mladunci se radjaju slepi i potpuno nemocni,no brzo rastu i u doba od dva do tri meseca pocinje jesti i meso
Od iskustva zenke zavisi i prezivljavanje njenih mladunaca.Uobicajno je da zenka uspe do odrasle dobi podici jedno
do dvoje mladunaca.Oni ostaju s njom izmedju 13 i 18 meseci.
PONASANJE PREMA NEPRIJATELJIMA:
Odrasli leopardi su krajnje oprezni,i po mogucnosti izbegavaju svaki susret s nadmocnim zverima ili pripadnicima
svoje vrste.Lavovi i Tigrovi predstavljaju neprekidnu opasnost za Leoparde,pa oni pokusavaju koliko je god moguce
sklanjati im se sa puta.Pegave Hijene i Africki divlji Psi mogu isto tako biti opasnost za Leoparda,no samo ako celi
copor zatekne Leoparda sa neosiguranim plenom,a Leopard se upusti u borbu u pokusaju da odbrani svoj plen.
No,dogadja se i da Leopard ispe spasiti svoju lovinu od pegave Hijene.On je sasvim ravnopravni protivnik jedne
same Hijene.
KRETANJE:
Kod normalnog hoda Leopard koristi tipicni”krstasti”hod,sto znaci da istovremeno podize i spusta na tlo noge koje su
dijagonalno jedna prema drugoj.Leopardi mogu hodajuci prevaliti vrlo velike razdaljine.Kod lova prikradanjem moze
se dogoditi da samo prvih 10 do 30 metara predje kasom,pri cemu telo spusta sve blize tlu.To se naziva prikrada-
ucim trkom.U lovu se ovaj trik smenjuje sa prikradajucim puzanjem pri kojem zivotinja trbuhom gotovo dodiruje tlo
prikrada se vrlo polako,tako da u svakom trenutku moze zaustaviti kretanje.Galop,najbrzi nacin kretanja Leoparda
pri cemu moze dostici brzinu vecu od 60km/h.Leopard ga koristi samo u zavrsnoj fazi lova za prevaljivanje zadnjih
metara nakon prikradanja zrtvi.Ovaj trik moze biti samo kratak.To je naporno i zahteva veliki napor srca,sto velike
macke mogu izdrzati samo kratko vreme.

7. SISTEMATIKA
CARSTVO Animalia
KOLJENO Chordata
RAZRED Mammalia
RED Carnivora
PORODICA Felidae
POTPORODICA Pantherinae
ROD Panthera
VRSTA P. onca
Jaguar je treci po velicini u svetu macaka,iza tigra i lava.Ima siru glavu od Leopada,krace i snaznije noge,kraci rep,i
masivnije je gradje od Leoparda.
Boja i sare su promenljive,cak i sa jednom odredjenom populacijom,ali postoje regionalne razlike,u vidu svetlije i
Tamnije zutih i zutosmedjih sara na Jaguarovoj kozi.
Populacije Jaguara koji zive na otvorenijim mestima,kao sto su sumoviti travnjaci,imaju manje melanisticnih(potpuno
crnih) primeraka u odnosu na populacije u zatvorenim sumskim oblastima.Ovakvi crni Jaguari poznati su kao crni
Panteri.Velicina ove macke zavisi od populacije do populacije,a u vezi je sa stanistem koje macke naseljavaju.
Najmanji Jaguari zive u centralnoj Americi,odnosno na prostorima od Meksika do Kolumbije,a najveci Jaguari su
nastanjeni u juznom Brazilu,i na prostorima Paragvaja i severne Argentine.Jaguar je zaštićena vrsta, ali je i dalje u
opasnosti od izumiranja zbog neprekidnog uništavanja njegovih šumskih staništa u korist razvoja,a i njegovo iznimno
lijepo točkasto krzno često je na meti krivolovaca.Izgledom je jaguar prilično sličan leopardu, ali je veći od njega I
nije toliko okretan i gibak,a najčešće lovi tapire, ljenjivce, kornjače i ostale manje životinje.

8. Lav (lat. Panthera leo) je veliki sisar iz porodice macaka (Felidae) i jedan od „velikih mačaka“roda Panthera.
Mužjak lava, lako prepoznatljiv po svojoj grivi, teži između 200-260 kilograma. Ženke su manje i teže
od 130-180 kilograma. U divljini, lavovi žive oko 10-14 godina,dok u zatočeništvu preko 20 godina. Nekada su živeli
Širom Afrike, Azije i Evrope, dok se danas u divljini mogu naći samo u Africi i Indiji. Žive u savanama i love u čoporu.
Rasprostranjenost i populacija:
U relativno skorašnje vreme, stanište lava je obuhvatalo južne delove Evroazije, od Portugalije do Indije, i većine
Afrike osim centralnih,tropskih delova i pustinje Sahare.Krajem 19. i početkom 20. veka lavovi su izumrli u severnoj
Africi i na Bliskom istoku.Danas, većina lavova živi u istočnoj i južnoj Africi i njihov broj drastično opada. 1900. godine
je u Africi živelo oko 100.000 lavova,a danas se procenjuje da u divljini, živi između 16.000 i 30.000 afričkih lavova.
Mužjak azijskog la
Azijski lav, poznat kao i indijski lav (podvrsta Panthera leo persica), koji je u prošlosti živeo na teritoriji od Turske do
Indije i od Kavkaza do Jemena, je istrebljen sa teritorije Palestine u srednjem veku.Sa pojavom vatrenog oružja u
18. veku nestao je i u većini ostalih delova Azije.Do kraja 19. veka lavovi su nestali sa područja Turske,dok je
poslednji lav u Iranu ustreljen1942. godine. 1944. godine je nađen kostur lavice na obali reke Karun u Iranu.Ova
podvrsta danas živi samo u Gir šumi na severu Indije. Oko 300 lavova živi na prostoru od 1412 km² u državi
Gudzarat, koja pokriva većinu šume. Njihov broj je stabilan.Lavovi su nastanjivali obe Amerike i sever Evroazije.

9. Ime:
Ime lava je slično u mnogim jezicima, a potiče od llatinske reči leo,a pre toga od starogrčke reči leōn/λεων.
Hebrejskareč lavi (‫לָבִיא‬se takođe može povezati, kao i staroegipatska reč (rw.Pretpostavlja se da naučno ime,
Panthera leo, potiče od grčkih reči pan- ("svaki") i ther ("zver").Panthera je verovatno istočno-azijskog porekla i
znači "žućkasta životinja" ili "belo-žuta".
Fizički izgled:
Mužjak lava je druga najveća mačka na svetu, jedina koja ima grivu i rep koji završava čuperkom. Mišićavo telo lavic
prati liniju njenog skeleta.Ona ima okruglu glavu, kratko lice, gipko telo, prilično duge noge i dugačak rep koji joj,
kao teškoj životinji, pomaže da održi ravotežu kad skoči na plen. Sa obe strane lica se nalaze osetljivi brkovi i pomaž
joj da se snađe u mraku.Lavica nema grivu jer bi ona omela njenu delotvornost u lovu.Zahvaljujući grivi, mužjak čak
izgleda veći nego što stvarno jeste.Ona može da mu pomogne da zastraši i otera druge lavove.
Mužjak, prepoznatljiv po svojoj grivi, teži između 200-260 kilograma, a ženka od 130-180 kilograma (prosečno 155 kg
Najveći lav u zatočeništvu je težio 366 kg. Dužina tela iznosi od 170-250 centimetara kod mužjaka, a 140-175cm
kod ženki.Visina do ramena je oko 123 cm za mužjake i 100 cm za ženke.Dužina repa je od 70 do 100 cm
(tako da maksimalna dužina iznosi 3.5m kod mužjaka i 2.75m kod ženki) koji završava crnim, dlakavim čuperkom.
Lav je jedina mačka sa ovakvim repom. Boja krzna varira od tamno braon do žute ili crvene.Boja grive je od plave
do crne.Donji delovi tela su svetliji.Lavovi u divljini žive i do 16 godina, a u zatočeništvu i do deset godina duže.
Lov i ishrana:
Lavica u lovu u Serengeti parku.
Ženke lavova obično love noću ili u zoru u čoporu. Love uglavnom krupnije sisare:antilope, zabre, bradavicaste svin
gnu goveda i bivole,ali i manje životinje poput zečeva i ptica povremeno. Često vešto ukradu lešine od drugih preda
poput hijena i divljih pasa.

10. U nekim regionima, lavovi specijalizuju svoju ishranu loveći životinje koje su njihov redak plen; ovo je slučaj oko
reke Savuti gde oni neprekidno love mladunčad slonova, ili oko reke Kvando (pritoke reke Zambezi) gde se
hrane nilskim konjima.Obe reke se nalaze u nacionalnom parku Kobe, u Bocvani.Zabeležno je da su ekstremno
izgladneli lavovi ubijali bebe slonova, zatim su prešli na mlađe,dok su se povremeno usuđivali da napadnu i odrasle
slonove.
Mužjak i mladunac jedu afričkog bivola.
Mladi lavovi prvo počnu da love kada su stari tri meseca, ali tek sa dve godine postanu uspešni lovci.Lavovi razviju
brzinu od 50 km/h koju mogu da održe samo na kraćim deonicama.Zbog toga se prilično blizu približe plenu pre nego
što ga napadnu.Od plena su udaljeni oko 30 metara ili manje.Obično nekoliko lavova učestvuje u lovu.Oni okruže
stado sa različitih tački odakle će da napadnu.Napad je kratak i snažan. Lav naglim jurišem i finalnim skokom pokuša
da uhvati plen. Žrtvu ubijaju tako što je zadave.Lavovi love na otvorenom prostoru pa plen ih može lako opaziti.
Zbog toga se udružuju i love u čoporu jer je verovatnoća veća da lov bude uspešan.Mužjaci najčešće ne učestvuju u
ovu, osim kada je u pitanju velika životinja kao što je bivo. Odrasloj ženki lava je potrebno oko 5 kilograma,a mužjaku
oko 7 kg mesa svakog dana.
Ponašanje:
Lavovi su mesojedi i žive u čoporima. Neki lavovi su stalni članovi čopora, dok neki žive nomadskim životom na
velikom prostoru, usamljeno ili u paru. Čopor sačinjava ženke koje su u rodu, njihovi mladunci oba pola i grupa od jed
do četiri mužjaka ("koalicija") koji se pare sa odraslim ženkama. U proseku ima 4-6 članova, ali i do 30 članova u čop
S obzirom na to da su sitnije i manje od mužjaka, ženke su okretnije i brže, i one su te koje idu u lov, dok krupniji
mužjaci patroliraju oko teritorije, štiteći čopor.Kada se odmaraju, lavovi uživaju u međusobnom čišćenju, lizanju,
češkanju glavama i predenju. Ali, kada je u pitanju hrana, svaki lav se snalazi sam za sebe. Svađanja i borbe oko
hrane su česte, s tim da mužjaci jedu prvi, zatim ženke i na kraju mladunci.Lavlja rika može da se čuje na rastojanju
osam kilometara.I mužjaci i ženke će braniti svoj čopor od uljeza. Mužjaci ne tolerišu druge mužjake, kao što i ženke

11. tolerišu druge lavice izvan čopora. Kada dostignu polnu zrelost, mužjaci se ili isteruju ili samovoljno napuštaju čopor.
Lavovi najveći deo dana provode odmarajući se, čak 20 sati.
Kako lavice poput ove imaju veoma oštre zube, plen je obično ubijen davljenjem.
Razmnožavanje:
Lavovi nemaju određeno vreme kada se pare, oni to rade u bilo koje doba godine. Ženka može da se pari sa više
mužjaka kada je "u teranju". Tokom parenja, koje može da traje nekoliko dana, lavovi se pare od 20 do 40 puta na da
I u zatočeništvu se lavovi veoma dobro razmnožavaju.
Dva mladunčeta u igri
Trudnoća traje između 100 i 120 dana, posle čega ženka donosi na svet okot od jednog do četiri mladih.Ženke u
čoporu imaju sposobnost da svoj reproduktivni ciklus usinhronizuju tako da mogu zajednički da odgajaju i hrane mlad
Mladi su odgojeni posle šest do sedam meseci. Nažalost, u divljini 80% mladih ugine dok ne napune dve godine jer j
borba oko hrane veoma surova.Kada novi mužjak preuzme vodeću ulogu u čoporu i otera svog prethodnika,on će
ubiti sve preostale mladunce.

12. Ovo objašnjava činjenicu da ženke neće postati plodne dok mladunci ne odrastu ili ne umru.Mužjaci stiču polnu
zrelost sa oko 3 godine i sposobni su da preuzmu brigu o novom čoporu već sa 4-5 godina.Sa 8 godina počinju da
stare i samim tim slabe.Obično će ženka da žestoko brani svoje mladunce od mužjaka koji želi da ih ubije,ali njena za
zaštita retko da se završi uspešna jer je mnogo sitnija i slabija od mužjaka.Međutim, verovatnoća da se postigne usp
e mnogo veća kada se udruže 3-4 lavice protiv jednog mužjaka.Lavovi su među životinjama kod kojih je primećeno
homoseksualno ponašanje.
Evolucija:
Najstariji mačji fosil koji čvrsto predstavlja lava je iz Letolija u Tanzaniji i verovatno je star 3.5 miliona godina.
Pre 700,000 godina, lavovi su se po prvi put pojavili u Evropi sa podvrstom Panthera leo fossilis kod grada Isernije u
Italiji. Od te podvrste vodi poreklo pećinski lav (Panthera leo spelaea) koji se pojavio pre oko 300,000 godina.
Tokom kasnog pleistocena lavovi su se raširili po Severnoj i Južnoj Americi, i razvili se u Panthera leo atrox ili
američkog lava.Lavovi su bili česti na severu Evroazije i Amerike tokom kasnog pleistocena, ali su tamo izumrli na
kraju poslednjeg ledenog doba, pre oko 10.000 godina.
Podvrste:
Postoji nekoliko podvrsta lavova:
• Panthera leo azandica - severoistočni kongo lav.
• Panthera leo bleyenberghi - katanga ili jugozapadni afrički lav
• Panthera leo krugeri - južnoafrički ili jugoistočni afrički lav.
• Panthera leo leo (P. l. berberisca) - berberski lav;
• Panthera leo nubica - istočnoafrički lav.
• Panthera leo persica - azijski ili južnoazijski lav.
• Panthera leo senegalensis - zapadnoafrički ili senegalski lav (Zapadna Afrika).

13. Gepard (Acinonyx jubatus) je ugrožena vrsta iz porodice mačaka (Felidae) i jedina u rodu Acinonyx.To je najbrza
kopnena životinja koja trči brzinom više od 105 kilometara na čas na kraćim razdaljinama do 460 metara.Za samo tri
sekunde,gepard razvije brzinu od 0 do 110 km/h, brže od bilo kojeg trkačkog automobila.Gepard naseljava veći deo
afričkog kontinenta, brojnije populacije se nalaze južno od Sahare.
Opis:
Gepard ima vitko telo sa dugim nogama i tupim kandžama koje se ne mogu uvući. Dlaka je gruba i kratka,a krzno je
tamno sa malim, okruglim crnim tačkama.Tačke su prečnika od 2-3 centimetara, pogodujući gepardu prilikom lova i
služeći mu kao kamuflaža.Stomak je beo bez tačaka, dok je kraj repa kitnjast sa belim pramenom i završava se sa
četiri do šest crnih krugova.Gepard ima malu ovalnu glavu sa visoko postavljenim očima. Crne šare u obliku suza koj
klize se protežu od uglova očiju preko bočnih strana nosa do usta.Odrasla jedinka teži od 40 do 65 kilograma.
Celokupna dužina tela je od 115 do 135 centimetara,dok je rep dužine i do 84 centimetara.Mužjaci su nešto krupniji
od ženki sa malo većim glavama,ali s obzirom na to da postoje velike varijacije u veličinama geparda, teško je utvrdit
ko je mužjak a ko ženka samo na osnovu spoljašnjeg izgleda životinje.Kod nekih geparda je prisutna retka mutacija
šara na krznu.Gepard sa većim i tamnijim tačkama je poznat i kao "kralj gepard". Nekada se mislilo da je u pitanju
posebna podvrsta geparda, ali je ovaj stav napušteno."Kraljevski gepardi" su se pregršt puta videli u divljini, a takođe
su se razmnožavali u zatočeništvu.
Osobine:
Gepard je jedna od četiri vrste mačaka koje imaju kandže koje se ne mogu uvući u šape.Pored geparda, to su još i
mačka ribar,ravnoglava mačka i irimotska mačka.Ova osobina pruža ovim mačkama dodatnu prednost pri gonjenju
plena.Struktura ligamenata geparda je ista kao i kod ostalih mačaka,jedino što im nedostaje je obloga od kože i krzna
tako da su kandže stalno vidljive.Takođe, kandže su mnogo kraće i ravnije nego kod drugih mačaka.Adaptacije koje
pomažu gepardu da tako brzo goni plen uključuju njegove velike nozdrve koje omogućuju optimalan unos kiseonika
uvećano srce i pluća koji usklađeno funkcionišu radi efikasnijeg cirkulisanja kiseonika.Tokom uobičajene trke gepard
napravi od 60 do 150 udisaja u toku jednog minuta.Rep gepardu služi kao kormilo prilikom trke kako bi održao
ravnotežu i pravio oštra skretanja.Gepard je smatran za najprimitivniju od svih mačaka.Za razliku od "pravih“
velikih mačaka, gepard može da prede prilikom udisanja vazduha, ali ne može da riče.

14. Suprotno od toga, velike mačke mogu da riču, dok su u stanju da predu jedino kada izdišu. Međutim, neki ipak
geparda smatraju za najmanju veliku mačku.
Razmnožavanje:
Ženke dostižu polnu zrelost sa 20 do 24 meseci života, a mužjaci sa 12 meseci (iako se ne pare sve do svoje treće
godine). Parenje se odvija tokom cele godine. Nedavna studija izvršena u Serengetiju je pokazala da se ženke
geparda često pare sa različitim mužjacima sa kojima imaju mlade.Ženke donose na svet do devet mačića nakon
trudnoće koja traje od 90 do 98 dana, iako prosečan okot ima tri do pet mačeta. Mladunčad po rođenju teži od 150 do
300grama. Za razliku od nekih drugih mačaka,mladunci geparda se rađaju sa prepoznatljivim tačkama. Mladi se
takođe rađaju sa karakterističnim mekim, svetlim krznom koji se nalazi oko vrata protežući se do sredine leđa.
Ovakvo krzno iščezava kako gepard raste.Stopa smrtnosti je veoma visoka tokom prvih nedelja, i do 90% mladunčad
je ubijeno od strane lavova, hijena, čak i orlova. Mladi napuštaju majku između trinaestog i dvadesetog meseca život
Iako često kratko žive, gepardi mogu da požive preko 20 godina, a sa godinama gube svoju gipkost i brzinu.
Teritorija:
Mužjaci su veoma društveni. Formiraju grupe od po nekoliko usamljenih mužjaka ili ostaju sa svojom braćom iz istog
legla.Veoma su teritorijalni. Površina mužjakove teritorije varira od 37 do 160 km². Ženke geparda ne oformljuju terito
Uvek love samostalno, a kada mladi napune pet do šest nedelja one ih vode sa sobom da bi im pokazale kako se lov
Ishrana i lov:
Tipična slika afričke ravnice: gepard i tompsonova gazela - lovac i plen
Gepardi su mesojedi i hrane se sisarima mase do 40 kilograma, uključujući tompsonovu gazelu i impalu.Gnu goveda
telad se love kada gepardi love u grupama.Takođe love morke i zečeve.Dok ostale velike mačke uglavnom love noć
gepardi love po danu. Obično love ili rano ujutro ili predveče kada nije velika vrućina. Gepardi love oslanjajući se na
svoj vid, a ne na miris. Plenu se prikradaju dok ne dođu na daljinu od 10-30 metara. Potera za plenom ne traje više
od jednog minuta i ako gepard ne uspe da ga uhvati na početku, često će odustati nego da troši energiju. Prosečna
uspešnost u lovu je oko 50%,što znači da polovina gepardovog lova rezultira neuspehom.

15. Još jedan razlog zbog čega gepard može da odustane od trke leži u naporu gepardovog tela. Prilikom ubrzavanja,
telesna temperatura geparda postane toliko visoka da bi bilo smrtonosno da nastavi trku - ovo objašnjava činjenicu
zašto se gepard često može videti kako odmara čak i posle ulova. Dok odmara,gepard rizikuje da izgubi plen jer tada
postaje previše iscrpljen da bi ga branio od lavova, hijena i pavijana.Ako je u pitanju žestoka trka,u stanju je da se
od nje odmara i više od pola sata.Gepard ubija svoj plen spoticanjem i obaranjem tokom trke, zatim grižući ga sa
donje strane grla kako bi ga udavio.Gepard nije dovoljno snažan da bi slomio vrat gazelama koje najčešće lovi. Kada
ubije plen,gepard nastavlja što pre da ga proždire dok ga nije oduzela neka druga grabljivica.
Rasprostranjenost i status:
Gepardi žive na otvorenim i prostranim staništima gde postoji obilje lovine, kao što su polupustinje i savane.
U Namibiji živi trećina celokupne populacije geparda gde nastanjuju različita staništa, uključujući travnate ravnice,
savane, gustu vegetaciju i planinski teren.95% geparda nastanjuje komercijalne farme. U divljini se mogu naći u Afric
dok su u prošlosti živeli sve do Indije. Otkrivena je populacija geparda u severoistočnom Iranu, u provinciji Kopasan.
Procenjuje se broj na oko 50 jedinki.Postoji pet podvrsta geparda: četiri živi u Africi i jedna u Iranu. Ugrožena podvrst
Acinonyx jubatus venaticus nastanjuje Iran. 1990. godine, u indijskim dnevnim novinama izašao je članak o prisutnos
prisutnosti geparda u istočnoj Indiji.Gepardi su ugrožena vrsta. Od svih ostalih velikih mačaka on je najmanje
prilagodljiv na različite okoline.Oduvek se teško razmnožavao u zoološkim vrtovima, iako su skoro nekoliko zoo vrtov
u tome bili uspešni. Nekada masovno lovljen zbog svog krzna, danas više pati od gubitka prirodnog staništa i
životinja koje lovi.

16. Tigrovi (Panthera tigris) su sisari iz porodice mačaka (Felidae) i jedni od
četiri vrste „velikih mačaka" u rodu Panthera. Oni su vrhunski predatori
i najveće žive mačke na svetu.Bengalski tigar je najpoznatija podvrsta i
sačinjava približno 80% ukupne populacije tigrova. Živi u Bangladešu,
Butanu, Mjanmaru, Nepalu I Indiji.Kao ugrožene vrste, većina svetskih
tigrova danas živi u zatočeništvu.
Fizičke osobine:
CARSTVO Animalia
TIP Chordata
KLASA Mammalia
RED Carnivora Ženka tigra, sa mladunčetom.
Tigrovi su najteže mačke u prirodi. Iako se svaka podvrsta razlikuje,
generalno, mužjaci tigrova teže između 120 i 250 kilograma,a ženke između
PORODICA Felidae
90 i 150 kilograma.Prosečno mužjaci su dugački između 2.4 i 3.2 metara,
dok su ženke između 2.1 i 2.75 metara dugačke.Sumatranski tigrovi su
ROD Panthera najmanji od svih tigrova, dok su sibirski tigrovi najveći.

17. Ugroženost:
Početkom 19. veka postojalo je 100.000 tigrova. Danas se taj broj značajno promenio.U svetu živi negde između
5.000 i 7.000 tigrova. Najugroženiji je južnokineski tigar. U svetu ih ima manje od 100.Preteran krivolov,
uništavanje staništa itd. dovelo je tigra na granicu opstanka.
Podvrste:
Postoji osam podvrsta tigra:
 Bengalski tigar
 Indokineski tigar
 Sumatranski tigar
 Sibirski tigar
 Južnokineski tigar
Izumrle podvrste:
 Javanski tigar
 Kaspijski tigar ili Persijski tigar
 Balijski tigar

18. Puma (do 1993. Felis concolor) je u porodici velikih mačaka, a može
se naći u Sjevernoj,i Južnoj Americi. Riječ puma dolazi iz Quechua
jezika.U Sjedinjenim Državama riječ panther (pantera)se odnosi na
Pumu ali black panther (crna pantera) se najčešće odnosi na jaguara
ili leoparda.Nedavna istraživanja puminog DNK su utvrdila da je
puma usko povezana sa jaguarandijem ali ne i s leopardima i
lavovima.
Podvrste:
Florida panther je rijetka podvrsta pume koja živi u močvarama Južne
Floride u Sjedinjenim Državama, a posebno u Nacionalnom Parku
SISTEMATIKA Everglades. U Floridi je trenutačno veliki pokret koji pokušava spasiti
preostale pantere otkako je njihov broj naglo opao.
CARSTVO Animalia Populacija i razmnožavanje:
Prije nego što je došlo do eksplozije ljudske populacije u Americi, puma
KOLJENO Chordata je obitovala velikim dijelom Amerike. Puma ima veči prostor u kojemu
obitava od drugih sisavaca.Pume žive od Južnog Yukona (u Kanadi)
RAZRED Mammalia do Južnog Anda (u Čileu i Argentini).
Fizičke karakteristike:
RED Carnivora Pume su krem boje s crnim vrhovima ušiju i repa. Puma može trčati
50 km/h, s mjesta može skočiti 6 metara, okomit skok iznosi 2.5 m.
PORODICA Felidae Ugriz ima jači od bilo kojeg psa.Puma ima četiri prsta a pandže su
uvučene koje po potrbi izbaci.Odrasli mužjak pume može biti dugačak
ROD Puma do 2,5 m (od njuške do kraja repa), a teži oko 70 kg.U posebnim
slučajevima može dostići i 95 kg. Odrasle ženke su dugačke oko 2 m I
VRSTA P. concolor teže oko 35 kg.Mačići pume su prekriveni crno-smeđim točkicama a re
im je savijen u krug.Pume žive oko 25 godina.Pume koje žive bliže

20. Mačke (Felidae) je naziv za porodicu životinja iz reda zvijeri (Carnivora) unutar natporodice mačkolikih životinja
(Feloidea).Svojim je habitusom većina vrsta iz te porodice vrlo slična široko rasprostranjenoj i općepoznatoj domaćoj
mački:imaju gipko tijelo, meko krzno, kratka lica i relativno malene lubanje.Uši su im uspravne, šiljaste do zaobljen
a mačke ih mogu okretati u raznim pravcima. Kao kod svih zvijeri, oči su im okrenute prema naprijed da bi mogle
vidjeti prostorno, što je vrlo važno za sposobnost procjene udaljenosti od lovine.Razlike u veličini mačaka vrlo su
velike:dužine varira im od 30 cm pa sve do 200 cm.
GRADJA TELA
Oči:
U odnosu na veličinu lobanje, mačke imaju relativno velike oči. Zjenice imaju velike mogućnosti širenja i skupljanja,
ovisno o količini svjetla u okolini.Vrste malih mačaka imaju okomite zjenice, a velikih okrugle.U tami se zjenice mogu
ekstremno raširiti, pa su u stanju još relativno dobro vidjeti i u vrlo mračnoj sredini. Vidno polje mačaka je 200-220°.
Prema zjenicama se može vidjeti raspoloženje mačaka: ako su široko otvorene, ona se osjeća ugrožena i u
obrambenom je raspoloženju; vrlo stisnute zjenice znače da je agresivna.
Osjetilne dlake:
Osjetilne dlake (zool. vibrise) obilježavaju mačke kao pretežno noćne životinje.Tu vrstu dlaka mačke imaju posebno
na njuški (tzv. brkovi), ali i iznad očiju te u pazuhu prednjih šapa. Vibracije zraka pokreću te dlake, pa prema smjeru
i snazi zračnih vibracija mačke mogu preko posebnih osjetilnih stanica u korijenu dlaka ugrubo "vidjeti" okolinu i u
najvećem mraku. Te su dlake potpuno razvijene kod tek okoćenog mačjeg podmlatka, što govori o važnosti osjetila
opipa koji one pružaju toj životinjskoj porodici.
Jezik - osjetilo okusa:
Raspoznavanje okusa mora kod mačaka biti brzo i točno, jer one ne mogu žvakati hranu.Prepoznavanje okusa
neophodno je radi određivanja pokvarene ili neužitne hrane. Mačji je jezik hrapav jer je pokriven papilama. Papile
smještene po uzdužnoj sredini jezika imaju male šiljke okrenute prema tijelu. Ti šiljci služe za češljanje dlake, skidanj
mesa s kostiju lovine, ali su posebno važni u njezi novorođenčadi.Lizanjem majka potiče krvotok mladunaca.

21. Zubalo:
Gornja i donja čeljust čvrsto su povezane zglobom koji ne dozvoljava druge pokrete osim otvaranja i zatvaranja.
Zubalo ima 30 zubi i dijastemu. Ona omogućuje da očnjaci, kod zatvaranja gornje i donje čeljusti, prođu jedni pored
drugih. Očnjaci, ili zubi-hvatači,služe za hvatanje i držanje lovine. Zubi-koljači služe za odgrizanje komada mesa koje
mačka zatim bez žvakanja guta. Koljače tvore zadnji predni kutnjak i prvi kutnjak. Rubovi su im oštro nazubljeni i kod
ugriza se mimoilaze.
Kandže:
Mačke imaju po pet prstiju na prednjim i četiri na zadnjim šapama. Osim geparda, plosnatoglave mačke i mačke riba
sve ostale mačke imaju pandže koje su u pravilu uvučene i zaštićene u jastučićima na šapama. Samo kad je potrebn
mačke ih korištenjem određenih mišića izvlače iz zaštitnih jastučića, i to zato da ostanu oštri i da neotupe kod hoda.
Nehotično izvlačenje pandži sprečavaju tetive s unutrašnje strane prstiju. Osjećaj opipa na šapama je vrlo dobro
izražen; to je razlog zašto mačke često i šapama istražuju nepoznati predmet.
Rep:
Sve mačke imaju rep. On im koristi za održavanje ravnoteže, ali i za sporazumijevanje unutar vrste. Kod nekih vrsta,
kao npr. kod risa, rep je vrlo kratak.
Rasprostranjenost:
Mačke žive na svim kontinentima osim na Antarktiku. Međutim, važno je reći da su ih u Australiju i Oceaniju sa sobom
donijeli naseljenici. To je naročit problem za lokalnu faunu
Socijalno ponašanje:
Većina su mačjih vrsta samotnjaci. Mužjaci i ženke sreću se samo u razdoblju parenja, a nakon toga se razilaze.
Značajna iznimka su lavovi, koji žive u većim čoporima, a i mužjaci geparda ponekad formiraju manje skupine koje
zajedno idu u lov.
Prehrana:
Mačke se hrane gotovo isključivo mesom, dok je puno drugih zvijeri u skupini svejeda. Mačke su vrlo specijalizirane
zvijeri, i uglavnom su lovci iz zasjede.Jedino gepard može slijediti plijen na duže staze.Mačke u slobodnoj prirodi
preferiraju živu lovinu, a samo izuzetno jedu strvinu.

22. O raspoloženju vaše mace mnogo toga možete da zaključite po načinu na koji drži
rep.
Ako ne žele da skrenu pažnju na sebe, stoje po strani, rep sasvim usprave i
izbegavaju
pogled prisutnih.
Jako savijen vrh uspravnog repa znači prijateljski pozdrav ili radovanje unapred
nečemu
što očekuju od čoveka.
Podignut rep s lagano savijenim vrhom znači radost, zadovoljstvo ili napetost.
Nakostrešen rep znak je pretnje i nasrtljivosti, dok mahanje repom odražava
nesigurnost
i neodlučnost, a ne, kako se još i danas misli, ljutnju.
Predenjem, trljanjem uz telo i visoko dignutim ravnim repom mačke po pravilu šalju
znake pomirljivosti i izražavaju želju da otklone nečiju nasrtljivost.
Pogledajte rep svoje mace da biste se bolje razumeli.

23. LITERATURA:
http://muzika.goororums.com divlje zivotinje-755/porodica macaka-t1073.htm
http://translate.google.com/translate?ht=en 8sl=http://www.animalia/chordata/mammala/
http://hr.wikipedia.org/wiki/macke
Enciklopedija:Zivotinje,Stanista,Ponasanje