5. Građa mozga
• Mali mozak
• Srednji mozak
• Prednji ( veliki ) mozak
• Medju mozak
• Produžena mozdina
• Varolijev most
6. Funkcija malog mozga
Mali mozak se nalazi na krovu IV moždane komore.
Najrazvijeniji je kod električnih riba, ptica letačica i
sisara trkača, iz čega možemo zaključiti da je osnovna
uloga ove moždane strukture motorna.
7. * Kod sisara i čoveka mali mozak se sastoji od dvehemisfere
izmedju kojih je smešten izduženi deo – centralni crv.
Siva i bela masa su obrnuto rasporedjene u odnosu na niže delove
CNS-a.
Siva masa je spolja i čini koru, kora je veoma izbrazdana u vidu
listića i čine je tela nervnih ćelija.
Bela masa je ispod sive i u njoj se nalaze jedra sive mase, vrlo
važna za funkcionisanje malog mozga. Nju čine nervna vlakna
ćelija sive mase koji napuštaju mali mozak, ali i nervna vlakna koja
ulaze u njega iz drugih delova mozga.
9. U zavisnosti od evolutivne starosti, ali i funkcije koju vrši,
mali mozak je izdeljena na najstariji, stari i najmladji deo.
•Najstariji deo (Archicerebellum) - javlja se kod riba i zadržao se kod
sisara. Reguliše održavanje ravnoteže tela.
• Stari deo (Paleocerebellum) - javio se prvi put kod reptila i njegova
uloga je regulacija tonusa mišica, automatskih pokreta i
održavanje stava tela sisara.
• Najmladji deo (Neocerebellum) - zauzima najveci deo malog
mozga, kontroliše i koordiniše pokrete tela i ekstremiteta, narocito
brzih pokreta.
10. • Uloga malog mozga je da
koordiniše, usklađuje i
ispravlja volje pokrete
mišića-program koji je
zadao prednji mozak.
11. • Kora prednjeg mozga izdaje, preko piramidalnih
puteva, naredbu mišićima da se neki pokret izvrši i
taj isti program šalje do zubastog jedra malog
mozga. Pored toga mali mozak prima i podatke sa
periferije, o položaju tela, ekstremiteta, zglobova,
istegnutosti mišica. Te primljene podatke sa
periferije, mali mozak usklađuje sa programom
koji je zadao prednji mozak, sređuje ih, obrađuje i
šalje nazad na periferiju, pa ako se naši ekstremiteti
ne pokrenu onako kako je isplanirano, mali mozak
ispravlja grešku.
12.
13. Posledice oštećenja malog mozga
• Gubitak ravnoteže
• Nepravilan hod
• Neprecizni i nekoordinisani pokreti
• Javljaju se greske u brzini, snazi i pravcu kretanja
14.
15. • Kicmena mozdina(Medulla spinalis), je deo centralnog
nervnog sistema smesten u kicmenom kanalu, dakle, van
lobanje.To je nervna struktura spolja belicaste boje,
valjkastog oblika i cine je vratni, grudni, slabinski i krstacni
deo.
16. * Kod čoveka je s kičmenom moždinom povezano 30 pari
tzv.leđnih ili spinalnih zivaca pomoću dorzalnih i
ventralnih korenova spinalnih živaca.
Spinalni živci su mešoviti, sto znači da sadrže i senzitivne i motorna
nervna vlakna. Senzitivnim delom spinalnih zivaca,odnosno
senzitivnim nervnim vlaknima prenose se preko zadnjih korenova u
kičmenu moždinu informacije,odnosno nervni impulsi koji potiču iz
kožnih i mišicnih receptora.
Neuronska tela aksona u sastavu senzitivne komponente spinalnih
živaca smeštena su u spinalnim ganglijama na zadnjim korenovima.
17. -Motorna nervna vlakna u sastavu motorne komponente
spinalnih živaca napuštaju kičmenu moždinu kroz prednje
korenove i njima se prenose komandni nervni impulsi na
poprečno-prugaste i glatke misice.
-Nervna vlakna kojima se prenose nervni impulsi na mišiće
unutrašnjih organa pripadaju vegetativnom nervnom
sistemu.Kao i ostale delove centralnog nervnog sistema i
kičmenu moždinu čine siva i bela masa.
18. -Siva masa kičmene mozdine sadrži neuronska tela,i to
asocijativnih neurona u zadnjim i motoneurona u prednjim
stubovima.
-Belu masu(koja okružuje sivu) čine aksoni,odnosno nervna
vlakna pomoću kojih se prenose nervni impulsi iz jednog u druge
delove kičmene mozdine, a i u razlićite delove.
19. - Kičmena mozdina je centar mnogih refleksnih reakcija
organizma.Naime,deo informacija koji stize u kičmenu
moždinu iz senzornih receptora zadrzava se ovde,tj.prenosi
se putem senzitivnih neurona prvo na asocijativne,a zatim na
motoneurone ili direktno na motoneure.Tako dolazi do
aktivacije efektora i izvrsavanja refleksne reakcije.
20. - Miotatički refleks, tj.refleks služi da bi se izvršila kontrakcija
mišića ekstenzora od kojih zavisi odupiranje tela,odnosno
održavanje uspravnog položaja, nasuprot sili gravitacije.
U te mišiće kod čoveka spadaju ekstenzori zadnjih ekstremiteta i
leđni mišići. Refleksnim putem, na osnovu informacija iz mišićnih
receptora, koji reaguju na istezanje, pomenuti ekstenzori se stalno
kontrahuju, što omogućava održavanje uspravnog stava.
