Kako zive zvezde
•Transferir como ODP, PDF•
2 gostaram•675 visualizações
5. januar 2010, Soko Banja IV zimski kamp fizike za ucenike osnovnih skola
![Kako žive zvezde? Milan Milošević www.mmilan.com [email_address] Zimski kamp fizike, Soko Banja 5. januar 2010 AD Alfa, Niš www.alfa.org.rs](https://image.slidesharecdn.com/kakozivezvezde-100106112251-phpapp01/85/Kako-zive-zvezde-1-320.jpg)
![Šta su to zvezde? ,[object Object],[object Object],[object Object],[object Object]]()
Recomendados
Mais conteúdo relacionado
Mais procurados
Semelhante a Kako zive zvezde
Semelhante a Kako zive zvezde (11)
Mais de Milan Milošević
Mais de Milan Milošević (20)
Kako zive zvezde
- 1. Kako žive zvezde? Milan Milošević www.mmilan.com [email_address] Zimski kamp fizike, Soko Banja 5. januar 2010 AD Alfa, Niš www.alfa.org.rs
- 3. Kako žive zvezde? http://www.youtube.com/watch?v=maN9MjfRadM
- 4. Slike nam pričaju priču...
- 5. Slike nam pričaju priču...
- 7. 16 vodonika – 1 helijum
- 11. Protozvezda
- 12. Nastanak zvezde
- 17. Za 5 milijardi godina... http://www.youtube.com/watch?v=Q-jsJF09AHA http://www.livescience.com/common/media/video/player.php?videoRef=mm32_SunDeath Edit: M. Milošević
- 18. A posle...
- 19. Planetarna maglina M57 “ Mačije oko”
- 22. Masa – 1/10 solarne
- 23. beli patuljci – objašnjeni ~1930
- 24. Čandrasekar
- 25. granica 1.4 solarne mase
- 26. Evolucija...
- 27. Velike i male zvezde
- 29. Postoje i druge zvezde – plavičaste, blještavo sjajne
- 30. Spika (Devica), Aherar (Eridan), skoro sve sjajne u Orionu
- 33. Mala masa – jezgro (ugljenik, kiseonik) – inertno
- 34. Velika masa – termonuklearne reakcije se nastavljaj
- 36. vodonik - 10 miliona god.
- 37. helijum – milion godina
- 38. Ugljenik – 1000 godina
- 39. Kiseonik – 1 godina
- 42. 3 milijarde – silicijum
- 43. Inertno gvožđe!
- 45. Eksplozija – odbacivanje spoljašnjih slojeva
- 47. Sjajnija od čitave galaksije!
- 48. Bljesak svetlosti jednak sjaju milijardi Sunaca i ta sjaj dostiže za nekoliko sati.
- 49. Ista zvezda može postati nova nekoliko puta, ali zvezda može biti supernova samo jednom!
- 51. Dostigla -6m (1/4 Meseca)
- 52. Naredna 23 dana – videla po danu
- 53. Drugi kraj sveta – Novi Meksiko i Arizona, Indijanski slikari
- 54. Daljina 6.300 s.v. god.
- 55. 28. avgust 1758. – Š. Mesije
- 56. Maglina 10 s.g. u prečniku, brzina 1800 km/s
- 57. 1948. – jak radio izvor
- 59. 1968 - pulsar (NP0532)
- 60. 30 obr/sec – najmlađi pulsar
- 62. Jan Šelton, opservatorija Las Kampanas
- 65. Rudnik u Ohaju – istovremeno 6 događaja
- 68. Sanduleak-69202
- 72. Jedno od najznačajnijih teorijskih otkrića XX veka
- 75. Waterfall, 1961.
- 76. Deca zevezda!
- 78. [email_address]
- 79. www.mmilan.com
- 81. www.alfa.org.rs
- 82. www.astronomija.co.rs AD Alfa, Niš www.alfa.org.rs
Notas do Editor
- Leptiri, šuma i tome slično...
- 1. M17, Omega – zvezdano porodilište 2. Protoplanetarni disk u sazvežđu Taurus 3. Sunce 4. Planetarni sistem (umetnička vizija) 5. Crveni džin
- 1. Crveni džin 2a. Planetarna maglina (Eskimo)
- - Nekoliko hiljada svetlosnih goodina daleko, ogoman oblak gasa i prašine lebdi kroz međuzvezdani prostor - Milijarde kilometara prostora, vodonik i helijum - Dovoljno materijala za nastanak nekoliko zvezda - Nema svetlosti, nema zvezda - Masa - ogromna, ogromne dimenzije -> ogromna rastojanja, kao vakuum - 10 atoma / cm 3 , 16 vodonika – 1 helijum - Mnogo hladno, atomi se kreću sporo, sudaraju tek ponekad - Sada mirno mesto postaće srce jedne zvezde - Mora da čeka, kao što je čekao milijardama godina - U jednom trenutku, daleko od oblaka... udarni talas - Talas će pogoditi oblak i narušiće njegov mir - Počinje da međuzvezdani gas, to sabijanje je okidač u procesu rađanja zvezda - Češći sudari atoma - Oblak je bio prozračan, ali svetlost više ne može da prođe - Međuzvezdani oblak postao je tamna maglina
- - Svetlosti koja je zagrevala unutrašnjost više nema - Atomi u unutrašnjosti ostaju bez toplote - Kreću se sve sporije i sporije - Vremenom prestaju sva kretanja - Počinje vladavina GRAVITACIJE, koristi šansu - Počinje stalni rat između gravitacije i temperature - ovaj rat određuje sudbinu zvezde - Atomi nehomogeno raspoređeni, negde manje negde više - Što je više mase, jače privlačenje - Raste masa, raste i gravitacija - Maglina počinje da se lomi na komade - GLOBULE
- - Gravitacija dominira - Globula ne može da izdrži sopstvenu težinu - Hiljade milijardi tona gasa, sabija se - Raste pritisak i gustina -> raste i temperatura - Gasovi u unutrašnjosti se usijavaju, zračenje počinje da izbija napolje - Globula počinje da svetli, tamno crvena svetlost - nastaje PROTOZVEZDA
- - Dok se oblak sabija počinje da rotira - Dobija oblik diska (koji kruži oko protozvezde) - Od diska nekad nastane planetarni sistem, usporava rotaciju protozvezde - Rotacija stvara jako magnetno polje, nastaje zvezdani vetar - “Oduva” čestice u svemir - Mnoge protozvezde – mlazevi (jet) brzih čestica i gasa, najčešće dva - Vremenom oblak se raščisti i protozvezda postane vidljiva - Sunce – 50 miliona godina, najmasivnije zvezde - milion
- - Protozvezda nije stabilna - Gravitacija još uvek vladai sabija gas - Temperatura raste - 10 miliona stepeni, počinje sagorevanje vodonika - Protozvezda se suprotstavlja gravitaciji - ZVEZDA JE ROĐENA - sagorevanje vodonika, nastanak helijuma, gorivo se troši - Kad nestane gorivo nastupaju promene dramatičnije od svih koje je zvezda preživela tokom miliona godina njenog postojanja
- - kad se potroši gorivo, gravitacija ponovo vlada - jezgro skuplja, pritisak i temperatura rastu - u prostoru oko jezgra ima vodonika u izobilju - temperatura postaje dovoljno velika, vodonik se pali - do sada nije bilo nikakvih promena u izgledu zvezde, ali sada zvezda počinje da raste - nov izvor toplote ne zaustavlja sabijanje jezgra, spoljni slojevi se polako odvajaju - temp. 100 miliona stepeni, pali se helijum u jezgru - nov izvor energije, “dve vatre” - zvezda raste do ogromnih dimenzija, povećava zapreminu milijardu puta - rastojanja između atoma se povećavaju, opadaju gustina i pritisak, a time i temperatura - površina zvezde postaje hladna, crvenkasti plamen - Crveni Džin
- Direktan prenos sa Zemlje, na sledećem slajdu ide dalje...
- - rezervoar nije beskonačno veliki, helijum nestaje, prestaje sagorevanje - ostaju ugljenik i kiseonik - gravitacija ponovo vlada - počinje sagorevanje helijuma u ljusci oko jezgra - dve ljuske, dve reakcije; prodiru ka površini - poslednja faza u životu zvezde slične Suncu - zvezda počinje da pulsira - unutrašnjost sve više hladi, usporava reakcije - sabijanje, zagrevanje, širenje... - period pulseva kratak, snažni i brzi - spoljašnji slojevi se potpuno odvajaju; odlaze u okolni prostor - ostaje usijano, mrtvo jezgro, 100 hiljada stepeni - zračenje pogađa atome gasa koji ga okružuje i oni počinju da svetle
- - kratkotrajne, 50 hiljada godina - gas postaje sve ređi i nevidljiv - zvezda se skuplja, postaje beli patuljak - milijarde milijardi tona gasa u centru planetarne magline lome i sabijaju zvezdu do veoma malih dimenzija - atomi potpuno oljušteni...
- - Paulijev princip... objasni nekako :) - prazan prostor u atomu, elektroni se otkidaju od atoma, sabija “more” elektrona - elektroni se “dodiruju” - do 1,4 solarne mase, prečnik 10000 km - svaki kubni centimetar zvezdanog materijala ima masu od 60 tona. - U ostatku večnosti beli patuljci se hlade, postepeno zračeći svoju toplotu u okolni prostor. - Jednog dana oni će se ohladiti na temperaturu okolnog prostora, i nastaviće potpuno beživotni da lutaju međuzvezdanim prostorom.
- - većina zvezda nije sama, dvojni sistemi - različite etape evolucije - patuljak kida materijal sa suseda - gas se gomila na površini patuljka - temperatura raste, vodonik na površini se pali - patuljak je ponovo zasijao - nekoliko meseci – kraj - mala količina gasa (1/10000) odlazi u međuzvezdani prostor - gas pada spiralno, intenzivno zračenje, laka detekcija - veliki broj nova u našoj galaksiji
- - 23 i 24 februara 1987. godine, kanadski astronom Jan Šelton radio je na opservatoriji Las Kampanas, visoko u čileanskim Andima. - Magelanov oblak, prosečno sjajna zvezda - nije bila tu prethodne noći! - vest je obišla ceo svet - prvi objekat vidljiv golim okom, posle doba Keplera (1604) - nekoliko časova pre – rudnik cinka Kamioka, duboko u planinama Japana. - experiment, merena stabilnost protona - 22. februara, detektori 11 događaja u isto toliko sekundi. - drugi kraj planete u rudniku soli u Ohaju zabeležio je osam događaja. - Istovremeni raspad 19 protona je nezamislivo malo verovatna pojava moralo je da postoji neko drugo objašnjenje ovih pojava. - Oprema sigurno je zabeležila uništenje protona jednim drugim, običnijim procesom: sudarom sa neutrinima. - Detekcija bleska neutrina u vreme pojave supernove 1987A nesumljivo nije predstavljalo samo podudarnost; poklapanje ova dva događaja bilo je za naučnike ključna potvrda teorije razvoja zvezda: blesak neutrina bio je upravo ono što su astronomi očekivali prilikom eksplozije supernove. - Samo nekoliko sati posle Šeltonovog otkrića, australijski astronomi bili su u mogućnosti da prepoznaju koja je od više milijardi zvezda u Velikom Magelanovom oblaku eksplodirala; - Zvezda koja je blesnula bila je super-džin tipa B3, sa prečnikom 40 puta većim od Sunčevog. Ona je čak imala i ime: Sanduleak-69202.
- - skoro svaka zvezda rotira, sporo (Sunce period 4 nedelje) - male dimenzije -> “balerina”, jedan obrtaj u sekundi ili više - magnetno polje, slaba; ali kad se zvezda smanji polje postaje mnogo jače, hiljadu milijardi puta - 1967. god, pulsevi radio-talasa - signali su bili misteriozni; signali navigacionih uređaja koje je postavila neka druga, daleko naprednija rasa (!?!) - prvi izvor radio pulseva dobio naziv LGM 1 (Little Green Man). - pulsari, neutronske zvezde koje rotiraju a imaju snažna magnetna polja. - elektroni na površini neutronske zvezde nađu u jakom magnetnom polju na severnom i južnom polu zvezde oni bivaju naglo ubrzani i zbog toga emituju radio-talase. - Pulsar, u stvari, pomalo podseća na starinski svetionik. - mlade nautronske zvezde rotiraju ogromnom brzinom, najbrži pulsari - neutronska zvezda stari, pulsar usporava - 4 sekunde -najsporiji