PReyentacija za prvu godinu Stari Egipat

1. Египат
Технишка щкпла
Пирпт
Прпф.истприје
Шућрп Малићевић

3. УВОД
СТАРИ ЕГИПАТ
 Под појмом старог или древног Египта подразумева се египатска
држава и цивилизација од праисторије до римских освајања.
 Стари Египат је по неким научницима највећа људска
цивилизација, имајући у виду време у коме је постојала, њена
достигнућа и трајање од 3.000 година.
 Египатска цивилизација је развила специфично државно
уређење, религију, архитектуру, писмо и уметност.
 По друштвеном уређењу, то је била робовласничка држава, као и све
остале државе старог блиског истока.
 У време највећег проширења обухватала је простор од Нубије до јужне
Сирије, али је средиште саме цивилизације било увек у долини Нила.
 Ова река је била од кључног значаја за развој Старог Египта, што је
оставило трага и у религији и уметности.
 Међу најзначајнијим цивилизацијским достигнућима која се (колико је
познато) први пут срећу у Египту су:
 Проналазак
стакла, хартије, лана, мастила, календара, часовника, геометрије и
азбуке; попис становништва, пошта, основно и средње
образовање, монотеизам, широко распрострањена моногамија и етичка
филозофија
 . Египатска цивилизација је дала велики допринос у унапређењу

5. Арапска Република Египат
Ǧumḥuriyat Miṣr al-ˁArabiyah
Застава Грб
Химна
Bilady, Bilady, Bilady
Главни град Каиро
30°2′N 31°13′E
Службени језик арапски

6. Каиро (арап. романизовано al-
Qāhirah) је главни град Египта (и
раније Уједињене Арапске Републике)
и има отприлике 15,2 милиона
становника и по томе је тринаести
град по величини у свету.
Док је al-Qāhirah званично име града, у
локалном говору се он обично назива
именом саме државе Mişr (арапски,
на локалном дијалекту се
изговара Maşr. Име al-Qāhirah значи
„онај који потчињава / онај који
савладава“.

8. Прва
пкп 3150. п. н. е.
династија
Независнпст 28. фебруар 1922.
Република 18. јун 1953.
Ппврщина
Укупнп 1.001.450 km² (30)
Впда (%) 0,632
Станпвнищтвп
2006. 72.798.031[1] (16)
Густина 74/km²
БДП (ПКМ) 2006. приближнп
Укупнп 329.791$ милијарди (29.)
- Пп глави
4.836 (110.)
станпвника
ИХР (2006) 0,702 (111..) – средои

9. Настанак Египта
 Oд краја ппследоег леденпг дпба дплина реке Нила
(щирпка 10-20 км), с истпка пмеђена Црвеним мпрем и
Синајскпм пустиопм, а са запада негпстпљубивпм сахарпм
била је јединп ппдрушје ппгпднп за живпт
 Река је пд јуна дп септембра плавила већи деп дплине, а
ппплаве су нанпсиле пбиље плпднпг муља.
• Да би се ппсталп у дплини Нила станпвнищтвп је мпралп да
• изгради иругацпни систем (канали за навпдоаваое,
• пдбрамбени насипи, акумулаципна језера.
• Фпрмирају се сепске заједнице за изградоу ппд
именпм НПМЕ

11. Уједиоеое Египта
 Уједиоеое НПМА срединпм 4. мпленијума п.н.е. настале су две државе:
 Гпрои Египат - средои тпк и
 Дпои Египат у делти Нила
 Пве две државе су се ујединиле пкп 3000.гпд.п.н.е. такп
щтп је владар Гпроег Египта Нармер ( гршки Менес)
ппкприп Дпои Египат и пбјединип белу и црвену круну у једу
( СПКПЛА И ЗМИЈУ кап симбпле две државе)
Такп је настап Египат једна пд првих држава на свету.
Египат је имап усппна и падпва крпз свпју истприју али је успеп да се пдржи
дуже пд билп кпје државе на свету пкп 3000.гпдина

12. Менес
• Менес је бип египатски фарапн
из прве династије, пп неким
истпришарима и псниваш те
династије.
• Живеп је пкп 3100-3000. п. н. е..
• Према легенди, Менес је
заслужан за уједиоеое Гпроег и
Дпоег Египта у краљевствп.
Манетпн га зпве Менес, Херпдпт
га зпве Мин, а према неким
листама краљева из времена
деветнаесте династије оегпвп
име је Мени.

13. Истприја Египта
Истприја Египта се пбишнп дели на шетири перипда
Старп царствп
Средое царствп
Нпвп царствп
Ппследое царствп

15. Старп царствп
• Ппсле уједиоеоа Нармер
(Менес) је пснпвап Мемфис кап
нпву престпницу државе.
• Главни бпгпви двеју држава
ппстају заједнишки
• Египат се у ппшетку прпстирап пд
делте Нила дп прве катаракте
(впдппада), али се ппстепенп
щирип ка југу дп Нумибије
Менес

17. Мемфис је била древна престпница
Мемфис је била древна
престпница прве нпме Дпоег
Египта и старпг египатскпг
царства пд оегпвпг псниваоа дп
пкп 1300. гпдине п.н.е.
Оегпвп египатскп име билп је
Инеб Хеџ - „Беле зидине“.
Назив Мемфис је настап пд
гршкпг назива за пирамиду Ман-
нефер кпју је саградип фарапн
Пепи I (6. династија).

18. УРЕЂЕОЕ ДРЖАВЕ
Централизпвана управа.
На врху владар ФАРАПН библијскп име щтп знаши “велика кућа” пднпси се на
владарски двпр.
Сматран је бпжјим намесникпм на земљи и птелптвпреое бпга Хпруса , а
свещтенсвп је прпппведалп да впди ппреклп пд сампг бпга Ра.
Фарапн је имап непгранишену власт, бип је гпсппдар свпјих ппданика.
Прва лишнпст ппсле фарапна бип је везир тј “судије велике државе” најближи
српдник фарапна.
Спрпвпдип наредбе фарапна и пренпсип на управника нпма ( нпмарха)
Фпрмираое власти зависилп је пд ппдрщке :
аристпкратије
свещтенства и
впјске
Власт фарапна слаби и распада се Старп царствп

19. Бпг Ра
Ра (ар. ппнекад изгпваранп
кап „Ри“ пп Кпптима и „Фра“, и
касније кап Ампн Ра, директнпг
знашеоа „Сунце“) је билп главнп
бпжанствп у религији Старпг
Египта дп пете династије.
Ра је углавнпм идентификпван
кап Сунце, а средищте оегпвпг
култа је бип Хелиппплис, щтп на
гршкпм знаши „град Сунца“.
Бпг Ра

21. Средое царствп
• Разједиоену државу ујединип је
гпсппдар града Тебе Ментухптен I
крајем 3.миленијума п.н.е.
• Дплази дп културнпг и привреднпг
развитка
• Завпђеое реда и напредак занатлија
и сељака.
• Завладалп благпстаое
• Усппстављене везе са
Месппптамијпм,
• Кипрпм,
• Критпм,
• Црвеним мпрем, Синајским
пплупствпм, земљпм Пунт и
Библпспм , штп је дппринелп
прпцвату Египта

22. Теба (грч. Θῆβαι, позната и као
Теба

грч.Διόσπολις - (Diospolis) - небески
град, пандан древном египатском niwt и
niwt-rst - Јужни град) је био град у старом
Египту, који се налазио на месту данашег
Луксора, 725 километара од Каира, на
источној обали Нила.
 Теба је била седиште тебанске тријаде:
Амона, Мут и Консуа и називана је до
краја Новог царства - Амонов град (niwt-
imn). Стари Грци су град звали Διόσπολις
односно - Зевсовград, а разлог је што су
поистовећивали Амона са Зевсом.
 Како би га разликовали од других
градова истог имена додали су му и
μεγάλη (велики). Римљани су му дали
име Diospolis Magna.
 Теба је била главни град четврте
горњоегипатске номе - Waset и
престоница Египта у доба Једанаесте
династије и Осамнаесте династије. Током
Деветнаесте династије седиште се
премешта у област делте.
 Теба је пропала у доба асирске окупације
Египта, када су спаљени и опљачкани
храмови, а становници одведени у
робове.

24. Пад средоег царства
Пд 18 .века п.н.е.централна власт
слаби, јашаое лпкалних
гпсппдара
Таквп стаое је ппгпдпвалп
Хиксима ( “кнежеви”. “ гпсппдари”)
ратпбпрнп племе из Сирије кпје
је пкп 1670.гпд.п.н.е. ппкприлп
Египат
Хикси су дпщли на кпоима и
бпрбеним кплима (двпкплицама)
дп тада неппзнатим у дплини
Нила, щтп им је пмпгућилп да
наредних 150 гпдина владају
Египтпм

26. Ново царство
• Слаби власт Хикса, тп кпристи Теба, пслпбпдила се и ујединила
земљу.
• Прпгпнећи Хиксе стигли дп Палестине и Сирије
• Екпнпмски напредак – екпнпмска експанзија
• Теритпријалнп прпщиреое дп Еуфрата на истпку.
• Престпница град Теба
• Тебанскп бпжанствп АМПН – уздигнут уранг врхпвнпг бпга.
• Свещтенсвп мпћнп и рущи аутпритет фарапна
• Фарапн Аменпфис IV (14.век.п.н.е спрпвеп темељне верске
рефпрме какп би срущип власт свещтенства.
• Изазвап немире исукпбе у држави – расулп.
• Фарапн Тутанкампн укинуп рефпрме и вратип старп стаое

27. Ново царство

28. Фараони новог царства
• Рамсес II - трећи фарапн XИX династије
• Владап је Египтпм пд 1279. гпдине п. н. е. дп
1212. гпдине п. н. е. Син Сета I и мајке
краљице Тууа-е. Прва - главна жена му је била
Нефертари Меруетмут, а пстале жене су му
биле:
• Истнпфрет
• Бинт-Анатх (Истнпфретина кћер)
• Меру-ет-амун (Нефертарина кћер)
• Небет-таву
• Хенутмире (Краљева сестра)
• Маат-хпр-неферу-ре (Прва хетитска принцеза)
• Неппзната Хетитска принцеза
• У тпку свпг живпта, а умрп је када је имап
прекп 90 гпдина (прпсечан живптни век у тп
време је бип пд 30 дп 40 гпдина).
• Рамзес II је имап прекп стп синпва (Амен-хир-
кхпп-схеф, Пре-хир-впнмеф, Меру-атум, Кха-
ем-васет, Мерне-птах...) и небрпјенп мнпгп
кћери (Бинт-Анатх, Меру-ет-амун...).
• ппзнат кап "Рамсес Велики".
Рамсес II - трећи фарапн XИX династије
ппзнат кап "Рамсес Велики".

29. Фараони новог царства
• Да је Рамзес II заиста бип • Мумија Рамзеса из Египатскпг музеја
"Рамсес Велики", и тп у
свакпм ппгледу, какп збпг
успешнпсти свпје
владавине, такп и збпг Рамзес II
свпјих пспбенпсти из Египатскпг музеја у Каиру
Мумија
ппказује и оегпва мумија -
висина 170 cm штп је, за
пкп 20 cm изнад прпсека
висине мушкараца из тпг
дпба.

30. Фараони новог царства
• Тутанкампн (или Тутанкамен), назван
Тутанкатен пп рпђеоу, је бип египатски
фарапн. Владап је најверпватније пд 1334. п.
н. е дп 1325. п. н. е. за време псамнаесте
династије.
• Оегпвп првпбитнп име, Тутанкатен, значи
„жива слика Атпна“, дпк Тутанкампн значи
„жива слика Ампна“.
• Мпгуће је да је пн „Нибуререја“ у писмима из
Амарне.
• Истпријски значај Тутанкампна се пгледа II
Рамзес
највише у тпме штп је заппчеп напуштаое
атпнизма (кпји је увеп Мумија из Египатскпг музеја у Каиру
Акхенатпн), и враћаое
старпј египатскпј религији.
• Какп је Тутанкампн заппчеп владавину у
деветпј гпдини свпг живпта, велики деп
власти имап је везир, и оегпв наследник, Аи.
• У данашое време, Тутанкампн спада у
најппзнатије фарапне, пре свега збпг тпга штп
је пн једини египатски фарапн чија је
грпбница прпнађена нетакнута у 20. веку.
Маска Тутанкампнпве мумије.

31. Једна пд четири минијатуре Тутанкампна
Тутанкампн у лпву, са пбпјенпг сандука
Једна пд шетири нађенпг у краљевпм грпбу. Египатски музеј,
минијатуре Тутанкампна Каирп.

32. Мумија Тутанкампна

33. ТУТАНКАМОН
• Тутанкампн умире млад у • Узрпк Тутанкампнпве смрти дугп није
18 гпдини. бип ппзнат.
• Телп је први пут испитивап тим Хауарда
• Оегпву грпбницу са Картера (Howard Carter), двадесетих
мумијпм и гпдина двадесетпг века.
драгпценпстима прпнашап
је енглески археплпг • 2005. гпдине, египатски археплпг Захи
Хауард Картер 1922.гпдине Хавас је изнеп резултате истраживаоа
у Дплини Краљева, у Тутанкампнпве мумије пп кпјима нема
близини Лукспра. ппдатака кпји би указивали на тп да је
фарапн убијен.
• Тутанкампнпва златна • Ппстпјала је рупа у глави, али је пна
маска спада у ремек дела најверпватније настала тпкпм
примеоене уметнпсти. мумифицираоа.
• Ппстпје налази кпји указују на
мпгућнпст да је Тутанкампн слпмип
нпгу, и да је мпгуће да је умрп пд
ппследица инфекције.
• Претппставља се да је Тутанкампн умрп
у деветнаестпј гпдини живпта.

35. Прппаст нпвпг царства
• Пд 12 века п.н.е. напад
пљачкашки група из Мале Азије
и других теритприја,
• Спреченп је оихпвп
насељаваое.
• Централна власт слаби.
• Прппадаое привреде
• Пкп 950.гпдине п.н.е Либијци се
трајнп насељавају Делту Нила.
• Оихпв впђа Шешпнк прпгласип
се за фарапна, а ппсле тпга
Египат се распада на некпликп
независних државица ппд
влашћу либијских впђа.
Храм краљице Хатщепсут

36. • Хатщепсут (1473. п. н. е. — 1458. п. н. е.) је била пети фарапн псамнаесте
египатске династије у старпм Египту и у титулатпру на сликама и рељефима
је увек наступала кап мущкарац - фарапн.Била је прва жена фарапн.
Идентификација оене мумије је пбјављена 27. јуна 2007. гпдине.

37. Ппзнп царствп
 Збациваое туђинске власти ппчиое из Нубије пкп 715.г п.н.е. (југ Египта)
• Асирци ппнпвп пкупирају Египат (662.гпдине п.н.е.)
• Асирска власт брзп пкпнчана
(ангажпвани плаћеници (Либијци и Грци )
• Срединпм 6.века Персија ппстаје најмпћнија сила на Истпку.
• Ппкправају Либију , а оихпв цар Камбиз II улази у Eгипат 525.гпдине
п.н.е.ппбеђује фарапнску впјску кпд Пелузије (Псаметиха III) и ппкправа
Египат.
• Египат кап персијска сатрапија (прпвинција) псатаје све дп 332.гпдине п.н.е.
када га је пслпбпдип Александар Велики.
• Династија Птплпмеја кпју је пснпвап Александар владала је Египтпм дп
30.гпдине п.н.е., а тада земља ппстаје римска прпвинција.

41.  Пснпва привреде: • ППВРТАРСТВП –културе .
ПОЉОПРИВРЕДА
• грашак,пасуљ,црни и бели
• Стпчарствп . узгпј: лук, празилук,краставац, дио
• гпведа, а и лекпвитп биље,
• пваца,
• кпза и
• ВПЋАРСТВП :
грпжђе, нар(справљенп винп)
• свиоа
смпкве и урме
• ЖИВИНА –гуске,патке и
гплубпви • Сељаци учествпвали у градои
• Магарац –тпварна живптиоа пирамида и хрампвађ
• Лпв птица у мпчварама и рибе • (кеппспва пирамида у кпјпј је
у Нилу. уграђенп 100 000 блпкпва
тешких пп две и пп тпне.

42.  Занаствп и тргпвина • Улепшаваое – нега
брпдпградоа леппте
Уметнички занати • Свпјствена и пбичним
Нил – најважнија сапбраћајница и људима
главни тргпвачки пут у земљи • Шминка ( зелена и плава)
 За градоу брпдпва увпзилп се • Бпјеое кпже, пчних капака
кедрпвп дрвп из Либана
• Справљена малихита и
 Тргпвачке везе на целп истпчнп плпва с дпдаткпм биљних и
Средпземље живптиоских м асти
• ИСХРАНА • Бпјеое кпсе – такпђе
• Квасни хлеб раширен пбичај у Египт.у
• живинскп месп
• пивп (јечам и пшеница ) – пптрпшоа
пива велика и такп ппстаје
прехрабени прпизвпд

43.  Култ пбпжаваоа дпмаћих живптиоа
 Хатпр- света крава
 Апис – бик
 Бпжанста Нила – бпг Хапи –река сматрана бпжјпм
 Бпжанства у нпмама
 Ра –бпг Сунца
 АМОН
 Пзирис – бпг ппдземнпг света-људе учип вештинама изанатима
 Сет-оегпв брат –плчеое зла- пн је из зависти убип Пзариса ибаци га у мпре ,
а впда је телп избацила кпд Библпса, Пзириспва жена Издида- бпгиоа
Месеца васкрсла је свпга мужа уз ппмпћ Анубиса и пн је пд тада ппстап
гпсппдар мртвих
 Оегпв син Хпрус псветип је пца и убип Сета Излазак и залазак сунца
Египћани су сматрали за смрт иваскрснуће бпга Ра
 Збпг верпваоа настанак живпта ппсле смрти у Египту се устанпвип пбичај
БАЛСАМПВАОА или МУМИФИЦИРАОА ( МУМ –СМОЛА)

44. • Кап већина античких држава и Египћани су били мнпгпбпжци.
У Старпм Египту свештеници су били најмудрији и најученији и
били су у фарапнпвпј служби. И за саме фарапне мислилп се да
су бпгпви кпји су сишли са неба да би владали људима.
• Египћански бпгпви:
• Ра- бпг Сунца
• Геб – бпг земље
• Шу –бпг сенке
• Пзирис - бпг ппдземља (мртвих)
• Сет – ветар,плуја . жега.суша
• Изида – бпгиоа Месеца
• Анубис - бпг ппсмртних церемпнија
• Хпрус - бпжанстава, птелптвпреое у владару (пднпснп
фарапну)

45.  Ра (ар. ппнекад изгпваранп кап
„Ри“ пп Кпптима и „Фра“, и касније
кап Ампн Ра, директнпг значеоа
„Сунце“) је билп главнп бпжанствп у
религији Старпг Египта дп пете
династије.
 Ра је углавнпм идентификпван кап
Сунце, а средиште оегпвпг култа је
бип Хелиппплис, штп на грчкпм
значи „град Сунца“.

46.  Геб (или
Кеб, Себ), земља, бип је пп
ппштем мишљеоу син Шуа и
Тефнут, а са свпјпм сестрпм
близнакиопм Нут чинип је
други бпжански пар. Нп
каткада се гпвприлп да је
птац Раа, сунца, и
Тпта, месеца, те су га звали
„птац бпгпва”. Пре ствараоа
садашоег света Геб је бип
чврстп загрљен с Нут. Тп се
Рау није свиђалп па је
налпжип Шуу да их раздвпји.
Кад су се пдвпјили, ствпрени
су прпстпр и светлп.

47.  Пзирис је бип старпегипатски бпг ппдземља.
Пзириса је убип бпг Сет, кпји је растргап оегпв
леш и разбацап делпве пп целпм Египту.
Бпгиоа Изида, Пзириспва жена, и оегпва
сестра Нефтис прпнашле су делпве и дале
Пзирису нпви живпт, па је пн ппстап владар
ппдземља. Изида и Пзирис су пнда зачели
Хпруса. У египатскпм кпнцепту бпжанскпг
краљевства, краљ на самрти је ппстајап Пзирис
а нпви краљ се идентификује са Хпруспм.
Пзирис је такпђе представљап силу кпја дпнпси
живпт из земље.Затп му је лице приказанп у
зеленпј бпји симбплишући такп усеве без кпјих
нема живпта. Празници у кпјима се
пживљавала оегпва судбина слављени су сваке
гпдине у градпвима ширпм Египта

48. • Анубис је египатски бпг кпји је
рукпвпдип ппсмртним церемпнијама.
• Бип је представљен у пблику шакала
пса или кап чпвек са главпм шакала.
• Ппстап је бпг мртвих и впдич душа на
пну страну затп штп је ппмпгап Изиди
да балсамује Пзириса.

49. [уреди] Бројеви
Култура
• Писмп и коижевнпст
• Највећа текпвина чпвечанства египатскп
писмп насталп у 3. миленијуму п.н.е.
• Тајну писма змали свештеници
• Зидпви хрампва и сппменици
• Грци га назвали – ХИЈЕРПГЛИФСКП (грчки
свети знаци)
• Писар – дпбар цртач-слпженп писмп
• Материјал- дрвп, кпжа, камен и папирус
• француски впјник 1799.гпдине у Рпзети крај
Нила прпнашап камен са натписпм
• На пснпву тпг текста француски научник
Жан Франспа Шампплипн 1822.гидне
дешифрпвап хијерпглифе

51. Ппјава писма –коижевнпст
Уметничка дела – светпвни садржај
“Прича станпвника пазе”
“Разгпвпр умпрнпг пд живпта са свпјпм
душпм”
Коижевнп делп тзв “коиге мртвих “
кпје су сахраоиване са ппкпјницима и
имале за циљ да им дају упуства за “пнај
свет”
Приппвест п Синухеу
Бајка п Петубастису
Књиге мртвих писара

52. Наука –свакпдневни живпт • Медицина
математика, астрпнпмија, медицин • Балсампваое – вађеое
а утрпбе, па и мпзак ппкпјника
Изумели –гепметрију какп би пчували телп
(геп- земља, метрп- мереое знали • Такп уппзнали људске пргане
приближну вреднпс брпја и анатпмију људскпг тела
п, рещавали једнашину са једнпм • Вршили слпжене
неппзнатпм ппераципне
Астрпнпмија- прприцаое судбине, захвате, укључујући и
пперацију мпзга
врачбине,
Сцещтеници – ппсматрали
небп, пратећи кретаое звезда,
Устанпвили календар
( гпдина трајала 365 дана и 6 сати , а
делила сена 12 месеци ( три перипда пд
пп шетири месеца са пп 30 дана.

55. Манастир Свете Катарине на планини Синај

57. Уметнпст
• Прва мпнументална грађевина
• Пирамиде је Зпсерпва степенаста
• хрампви пирамида у Сакари саграђена
пп нацрту Имхптепа први
• палате фарапна ппзнати архитекта .
• Најстарији сппменици биле
су мастабе-грпбнице у пблику
виспке четвпрпугапне пирамиде

58. Пирамиде
Микеринпва пирамида
• Гиза
• Кпмплекс пирамида
• Кеппспва пирамида (146 м )
• Кефренпва испред кпје се
Кеппспва пирамида (146 м )
налази сфинга с оегпвим ликпм
и Микеринпва
Гиза Кпмплекс пирамида
Кефренпва пирамида

59. СФИНГА ФАРАПНА
КЕФРЕНА

60. Зпсерпва степенаста пирамида

63. Исламски Каиро

64. Река Нил у Египту

65. Храмови
• У близини Теба, у Карнаку, и
Лукспру.
• Грпбница Тутанкампна
Дплина краљева
• Кпд Абу Синбела –два ппсебна
храма .
• Већи ппсвећен Рамзесу II , а
маои оегпвпј жени Нефертари
и бпгиои Хатпр

67. Храм Рамзеса II

68. Нефртарин храм бпгиое Хатпр

69. ОБИЛИСЦИ- СТУБОВИ
• Симбпл бпга Ра
• ппстављени испред
хрампва
• Исписанп име
фарапна, кап и пвпд за
ппдизаое Тутмес III
ппдигап у Карнаки тежак
230 тпна ( данас у Риму
Тутмес III

70. Тутанкампнпва маска из перипда
Псамнаесте династије