2. OSNOVNI ETIČKI POJMOVI
• Reč etika počinje od grčkih reči
ethos -običaj
ethikos -moralan
• Etika je nauka o moralu
• Moral je skup običaja, navika, normi ili pravila ponašanja
kojima se ljudi rukovode u svojim postupcima.
• Ove norme, načela ili pravila ponašanja uvek podrazumevaju
regulisanje međuljudskih odnosa i to odnosa između ljudi i
odnosa jedinke prema društvu.
•
3. Cilj moralne norme je regulisanje međuljudskih odnosa i
određivanje suštine i svrhe čovekovog života. Tačnije ciljeve
možemo odrediti pojmovima “dobro” (ispravno) ili “zlo”
(neispravno).
Zato u praksi pojam moral podrazumeva šta je dobro, a šta
zlo.
Moralni sud ili ocena se odnosi na neki postupak,
rasuđivanje, ponašanje ili karakter nekog čoveka ili nas
samih
4. • .
• Etika je filozofska disciplina koja proučava moral,
njegovo poreklo i ciljeve.
• Poreklo morala datira od prvobitne zajednice kada je
čovek živeo u manjim ili većim grupama. Živeći u
grupi postavljaju se dva pitanja:
1. Kakav treba da budem ja da bih ja i drugi bili
srećni?
2. Kakvi treba da budu drugi da bih ja bio srećan?
• Ovako su formirana pravila ljudskog ponasanja koja
vremenom podležu promeni.
5. MORAL KAO PSIHIČKA FUNKCIJA
ČOVEKA
• Moral predstavlja psihičku funkciju čovečijeg mozga.
Svaki čovek poseduje dispoziciju za razvoj moralnosti.
Kao i emocije ili inteligencija moralnost ima svoje
zakonitisti formiranja i redosled razvoja.
• Moralnost se sastoji iz:
1. Moralnog rasuđivanja
2. Moralnog ponašanja
6. 1.Moralno rasuđivanje
je misaoni proces
pomoću koga se donose određeni moralni sudovi, odluke ili
zaključci.
Iz njih proizilaze naši odnosi sa drugim ljudima ili društvom
kao celinom. Takođe podrazumeva da u moralnom mišljenju
važnu ulogu imaju neki principi.
7. a) Forma moralnog rasuđivanja je:
-način na koji se donosi neki moralni sud.
-motivi koji su uključeni prilikom analize
određene moralne situacije prilikom donošenja
moralnog suda.
Tokom života našeg sazrevanja trebalo bi da
sazreva i naše moralno rasuđivanje. Postoje dva
oblika zrelog rasuđivanja:
8. b) Sadržaj moralnog rasuđivanja
označava da se čovek opredeljuje za neku moralnu
vrednost u određenoj situaciji.
Sadržaj moralnog suda - uvek je vrednost kojoj čovek
teži “vrhovno dobro”
2.Moralno ponašanje je svaka akcija jedinke koja je
regulisana moralnim normama. Ova aktivnost mora biti
slobodna i samostalna.
9. PREDUSLOVI ZA MORALNO
PONAŠANJE
1. Svest
Svest je sposobnost čoveka da spozna samog sebe, svoje
“JA” u svetu koji ga okružuje
Sa medicinske tačke – sposobnost mozga da prepoznaje
poznata lica, daje tačne podatke o sebi i drugima i o
mestu i okolini u kojoj se nalazi.
2. Inteligencija ili razum
Misaona sposobnost koja omogućava shvatanje pojava
oko sebe, razlikovanje bitnog od nebitnog, donošenje
zaključaka.
10. 3. Nagoni
Nasleđeni obrasci ponašanja specifični za svaku vrstu
-nagon za udruživanjem
-nagon za ishranom
-seksualni nagon
4. Emocije (osećanja)
Su snažni pokretači ljudske delatnosti i razmišljanja. Sve
informacije koje primimo putem čula obrađuje “emocijalni
mozak” (limbički sistem) i na taj način određuje naš emocijani
stav prema svakoj pojavi
Empatija je saosećanje prema pacijentu bez preživljavanja
tegoba.
11. 5. Volja
Je usmerena aktivnost ka određenom cilju. To je psihička
energija koja je neophodna za realizaciju naših namera.
6. Osećaj dužnosti
Proističe iz života čoveka u zajednici i povezano je sa
različitim profesijama.
7. Običaji
Preneseni su iz prvobitne zajednice, a karakteriše ih
odsustvo svesti o svrsi.
12. POZITIVNE I NEGATIVNE MORALNE OSOBINE
LIČNOSTI
• POZITIVNE OSOBINE LICNOSTI
• Pravičnost
• Istinoljubivost
• Doslednost
• Iskrenost
• Samokritičnost
• Humanost (čovekoljublje)
• Skromnost
•
Altruizam(nesebična briga za
dobrobit drugih ljudi)
Plemenitost
Solidarnost
Hrabrost
Odgovornost
Radinost
Ljubaznost
14. PROCES USVAJANJA MORALA
• Teče u dve etape:
1.Prva faza je
Podsvesna,
traje od četvrte do osme godine i nastaje pod utivcajem
autoriteta.
Autoritet podrazumeva dobro moralno ponašanje roditelja,
vaspitača, profesora, rukovodilaca. Ako postoji skald između
teorije i prakse osoba sa autoritetom gradiće se pozitivne
moralne norme.
15. Druga faza
je svesna
jer osoba ne usvaja sve sto joj se nudi nego vrši izbor,
nešto usvaja, nešto menja ili odbacuje. Sada već uticaj
imaju i:
vršnjaci, javne ličnosti, mediji...
Kada je proces usvajanja morala završen on funkcioniše
sam za sebe i čovek ima jaku potrebu da svoju moralnu
ličnost sačuva manje-više ne promenjenu
16. KONTROLA VRŠENJA MORALNIH NORMI
•
Kazne:Sprovodi ih super ego (“nad-ja” = savest)
u vidu nagrade i kazne.
a) Griža savesti (samoosuda, gađenje nad učinjenim
prekršajem, neodređeni strah, samokažnjavanje,
samoubistvo...)
b) Stid
• Nagrade:
a) Ponos
b) Odobravanje
c) Pohvaljivanje
17. ETIKA I PROFESIJA
• Medicinska etika proučava prava i dužnosti zdravstvenih
radnika.
• Da bi se neki postupak proglasi etički ispravnim ili
neispravnim etika javno definiše (kodifikuje) određene
profesionalne obaveze i dužnosti putem pisanih
dokumenata koji se nazivaju kodeksi.
• Za kršenje propisa ovih kodeksa sankcije izriču staleške
organizacije preko tzv. “suda časti”, a kazne su opomena,
javno žigosanje ili isključenje iz staleške organizacije (SLD-Srpsko
Lekarsko Društvo).
•
18. Deontologija je nauka koja se bavi moralnim normama
određenih profesija i načinima normantivno-zakonskog
regulisanja.
Medicinska deontologija se bavi proučavanjem prava i
dužnosti zdravstvenih radnika. Ona je širi pojam od etike jer
obuhvata i pravne propise, a ne samo moralne.
