5. Dojka-zapaljenja
Akutna (mastitis acuta)
• Izazvana bakterijama
• Najčešće-period dojenja-u prve tri nedelje
• Uzrok-oštećenja bradavice i areole tokom
sisanja i zastoj mleka u izvodnim kanalima
• dojka bolna uvećana čvrsta topla
• u tkivu infiltrati neutrofila
• posle nekroze prelaze u apscese
• kod izlečenja ožiljci u vidu čvorova
• Kratko traju
10. Plazma celularni mastitis
• prisutno mleko u intersticijuma žlezde
• stvaraju se čvorići sa nekrozom i infiltracijom
plazma ćelija
11. Dojka-fibrocistična bolest
(fibrocistična displazija)
Predstavlja promenu
oblika, veličine i strukture dojke
usled produžene hormonske stimulacije.
Postoje tri grupe promena:
• 1.Ciste i fibroza-najčešće
• 2.Epitelijalna hiperplazija
• -povećana sklonost ka malignoj alteraciji :
1,5-2x,
kod atipične epitelijalne hiperplazije taj rizik
je 5x veći.
• 3.Sklerozirajuća adenoza-bez sklonosti ka
malignoj alteraciji
12.
13. FFi
FIbrocistična bolest
• stanje u dojkama koje opisujemo kao zrnasta ili
granulirana struktura dojki
• Ovo je najčešća benigna promena koja se javlja u
preko 50% žena
• Bolest se najčešce javlja u vidu osetljivosti i bola koji
se ciklično ponavlja.
• Menstrualni ciklusi kod ovih žena su vrlo često
umereno nepravilni
• ili su prisutni drugi znaci manjeg hormonalnog
disbalansa.
• Ovakve promene se često javljaju ispod ili oko areole,
kao i u spoljnje-gornjim kvadrantima dojke.
14. • u mlečnim kanalićima odigrava bujanje ćelija koje ih
oblažu sa unutrašnje strane.
• sužavanja ili zatvaranja mlečnih kanalića, što rezultira
stvaranjem cističnih formacija unutar kanalića.
• u režnjevima dolazi do adenoze ili sklerozirajuće
adenoze, što može davati sliku čvora u dojci.
•
• Tretman fibrocistične bolesti dojke
uključuje:
• - ishrana bogata voćem, povrćem i žitaricama, a
siromašna masnoćama životinjskog i veštačkog porekla,
• - smanjeni unos soli u organizam,
• - uzimanje vitamina E, B6 i drugih vitamina, nezasićenih
masnih kiselina ( Omega 3 )
• - nošenje čvrstih grudnjaka,
• - izbegavanje preteranog unosa kofeina.
• - uzimanje lekova samo po preporuci vašeg ginekologa.
•
15.
16. Benigni tumori
• Ne urastaju u okolna tkiva
• Ne stvaraju kolonije u drugim delovima
organizma
• Većinom su dobro i jasno ograničeni od
okolnog tkiva formiranjem kapsule
• Ne ugrožavaju život
• Rastu sporije od malignih tumora, ali brže od
normalnih tkiva
• Pokazuju veliku sličnost
• (morfološku i funkcionalnu) sa tkivom iz
kojeg potiču
17. Maligni tumori
• Urastaju u okolna tkiva-infiltrativni rast
• Vrše destrukciju tkiva i organa u kojima se
razvijaju
• Stvaraju kolonije u drugim tkivima i
organima-metastaze
• Nisu jasno ograničeni
• Ugrožavaju život
• Rastu brže
• Pokazuju slabiju sličnost sa tkivom iz kojeg
potiču ili je uopšte ne pokazuju
20. Oboljevanje od raka dojke u Evropi
Izvor: Globocan 2008
Standardizovane stope (W) incidence na 100,000 žena, 2008
Belgija 109,2
Danska 101,1
Francuska 99,7
. . .
Hrvatska 64,0
Slovenija 64,9
Srbija 57,1
Bugarska 55,5
Makedonija 53,5
Rumunija 45,4
…
Moldavija 38,7
B & H 36,5
21. • Smatra se da u svetu 1 od 10
žena oboli od karcinoma dojke
22. • Svake godine od raka dojke u Srbiji
oboli 4 500 a umre 1600 žena
• Oboli svaka 12. žena
• Jedan od vodećih uzroka prevremene smrti
kod žena
Rak dojke u Srbiji
23. ŽENSKI POL
- svaka žena
može oboleti!
ŽENSKI POL
- svaka žena
može oboleti!
Prethodne
bolesti
dojke
Reproduktivni
faktori
Menstrualni
ciklusi
Nasledni
faktori
Zračenje
grudnog koša
Struktura
dojki
Faktori rizika
na koje ne možemo uticati
Godine
starosti
24. Nasledni faktori
Veća verovatnoca da se radi o naslednom raku dojke
ako se radi o...
bliskim srodnicima (majka, sestra)
većem broju slučajeva u porodici
tumorima nastalim u mladjoj životnoj dobi
obostranim tumorima dojki
tumorima dojke kod muškaraca
• Postojanje bolesti u porodici ne mora
podrazumevati (značajno) povećanje
rizika
• Nepostojanje bolesti u porodici ne znači
da žena nije pod rizikom!
25. Mutacija BRCA 1
i BRCA 2 gena
(BRCA: Breast Cancer Gene )
oko 5 % svih slučajeva raka dojke
rizik za rak dojke do 80%
rizik za rak jajnika do 40%
udruženost sa rakom debelog
creva...
Mere za osobe sa mutacijom:
Poseban režim kontrola
Hemoprevencija
Profilaktičke operacije
27. Hormonalno-reproduktivni faktori
Rana prva menstruacija (<12 g.)
Kasna menopauza (>50)
Neradjanje
Kasni prvi porodjaj (>30.g.)
Nedojenje
Rizik za rak dojke zavisi od kumulativne
ekspozicije ženskim polnim hormonima odnosno
broja ovulatornih ciklusa;
estrogen povećava stopu proliferacije epitelnih
ćelija dojke
28. Hormonska supstituciona terapija (HST)
u menopauzi
• 2000.g.: 15 miliona žena u SAD koristilo HRT
(30% > 50 god.)
• indikacije: menopauzne tegobe, preventiva oboljenja srca i krvnih
sudova i osteoporoze
Studija “Women’s Health Initiative” započeta 1991,
prekinuta 2002; praćeno oko 16 000 žena koje su uzimale HST ili
placebo,
Infarkt Šlog Venska
tromboza
Rak dojke Rak d.
creva Frakture
Placebo(8102) 147 107 76 185 72 896
HRT (E+P) (8506) 188 151 167 245 43 733
Na 10,000 korisnika za
1 godinu + 6 + 8 + 8 + 8 - 8 -5
Rezultati: HST povećava rizik za infarkt, šlog, trombozu, rak dojke
Posledica: polovina žena obustavila primenu HST!
29. Zdrav životni stil
Ne možemo sprečiti
nastanak raka dojke
ali možemo smanjiti rizik!
Smanjujemo rizik i za
brojne druge bolesti !
33. Redovni preglediRedovni pregledi
⇓⇓
Tumor otkriven u ranoj faziTumor otkriven u ranoj fazi
⇓⇓ adekvatno lečenjeadekvatno lečenje
Velika šansa za potpuno izlečenjeVelika šansa za potpuno izlečenje!!
Lečenje jednostavnije
Omogućene poštedne intervencijeOmogućene poštedne intervencije
⇓⇓
Manja smrtnostManja smrtnost
Manja invalidnostManja invalidnost
34. Nepalpabilna promena 3 %
Do 2cm 34 %
2 - 5cm 40 %
Preko 5cm 5 %
Veličina tumora dojke pri dijagnozi
Hospitalni registar Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije 2010
35. EVOLUCIJA KARCINOMA DOJKE
STADIJUM I
Bolest je ograničena samo
na dojku. Tumor je
promera manjeg od 2 cm.
Petogodišnje
preživljavanje u ovom
stadijumu je 80%.
36. STADIJUM II
Bolest obuhvata dojku i
pazuh.Tumor u dojci je
veličine 2-5 cm. Postoji
širenje tumora na limfne
čvorove u pazuhu.
Petogodišnje
preživljavanje je 65%.
37. STADIJUM III
Bolest obuhvata dojku,
pazuh i vrat. Tumor u
dojci je veći od 2cm.
Postoji širenje u limfne
čvorove pazuha i vrata.
Petogodišnje
preživljavanje je 40%.
38. STADIJUM IV
Bolest je proširena.
Tumor u dojci može biti
bilo koje veličine.
Postoji širenje u
udaljene organe: pluća,
jetra, kosti, mozak i dr.
Petogodišnje
preživljavanje je 10%.
39. Simptomi i znaci karcinoma dojke
• Izraslina ili zadebljanje u dojci, njenoj
okolini ili u pazuhu
• Promena veličine ili oblika dojke
• Promena boje kože
• Sekrecija iz dojke, najčešće krvava ili
izrazito tamna
• Obično bez bolova, ali nije pravilo
44. Dijagnoza
Postavlja je lekar specijalista za bolesti dojke
(Hirurg-onkolog, internista-onkolog, radiolog-
onkolog) na osnovu izvršenih pregleda
• Klinički pregled
• RTG mamografija
• Ultrazvuk
• MRI
• Biopsija sa patohistološkom potvrdom
bolesti
45. Dijagnoza
• U 80% slučajeva ovu promenu pronalazi
opipavanjem sama žena!!!
48. SAMOPREGLED
ZAŠTO?
• Jednostavan
• Kratko traje- 10-15 min
• Ranije se uočavaju promene (koje ne moraju
biti i najčešće nisu karcinom)
• Ranije se odlazi lekaru
• Otkriva se karcinom u ranijem stadijumu
• Ranije se započinje lečenje
• Lečenje je uspešnije
49. Samopregled
• KADA?
Sa navršenih 20 godina života
1x MESEČNO, NAJBOLJE UVEK U ISTO
VREME (UJUTRO ili UVEČE)
Kod žena u reproduktivnom periodu najbolji
period je između 5. i 10. dana u menstrualnom
ciklusu računajući od 1.dana menstruacije.
Kod žena u postmenopauzi može biti bilo koji
dan u mesecu.
51. Samopregled
KAKO?
Najosetljivije na dodir su jagodice
prstiju ruke. Za pregled korisititi dva ili
više prstiju, a ne samo jedan. Nežno
prstima pritisnuti kožu i uveriti se da se
ona pomera.
Voditi računa da se dojka ne ubada
vrhovima prstiju ili noktima. Ova
greška je najčešća.
52. Samopregled
• Površina koja se pregleda
-prostire se od vrata (predeo
iznad ključne kosti) do
donjeg dela dojki (završetka
dojki na grudnom košu) i od
pazuha do grudne kosti
• Način pregleda
-posmatranje
-palpacija
53. Samopregled
KORAK 1
Skinuti se do pojasa i sa
rukama opuštenim niz telo
stati ispred ogledala pri
dobrom osvetljenju.
Ne žurite, pažljivo
posmatrajte dojke!!!
54. Samopregled
• KORAK 2
Podignite ruke visoko iznad
glave
i ovaj položaj će istaći svaku
razliku između dojki.
Ukoliko su grudi veće, treba
svaku dojku posebno podići
i pogledati.
Obratiti pažnju na sve
pomenuto iz prvog koraka.
55. Samopregled
• KORAK 3
Spustiti ruke u visini nosa.
Prisloniti dlanove jedan uz
drugi da bi se zategli grudni
mišići.
Proveriti da li postoji neka
promena koja ranije nije
bila zapažena.
56. Samopregled
KORAK 4
Staviti ruke na bokove,
zatim se polako okretati
polulevo i poludesno
i pri tom pažljivo promatrati
dojke sa naročitom pažnjom
na predeo ispod dojki.
Na kraju nežno iscediti svaku
bradavicu da bismo proverili
da li ima iscetka-krvav, crn,
braon, zelen, siv, beo, bistar.
Proveriti da li su nadlaktice ili
podlaktice otečene.
57. Samopregled
• KORAK 5
Sledeća faza pregleda
obavlja se pod tušem.
Podići jednu ruku iznad
glave. Drugu ruku koristiti
za pregled dojke i njene
okoline. Ruke je potrebno
pre pregleda nasapunati.
58. Samopregled
KORAK 6.
Prstima praviti lagane kružne pokrete u
smeru kazaljke na satu. Načiniti onoliko
krugova koliko je potrebno da se pregleda cela
dojka.
59. Samopregled
• KORAK 7
Leći na krevet ili ravnu,
čvrstu površinu. Pregled
dojki ponoviti na isti način
kao i pod tušem. Ruke
namazati kremom da bi
vrhovi prstiju bili osetljiviji.
60. Samopregled
• KORAK 8
Okrenuti se na jednu stranu,
staviti ruku savijenu u laktu iznad
glave te presavijen peškir ispod
ramena čime malo podižemo stranu
koju ispitujemo. Pažljivo ponoviti
ispitivanje cele dojke, obraćajući
pažnju na spoljašni deo, koji se u
ovom položaju može sigurnije
opipati. Na kraju pregledati na isti
način predeo pazuha. Isti postupak
ponoviti i sa druge strane.
61. KLINIČKI PREGLED
Preporuke
• Od 20-40. godine života- na tri godine
• Preko 40.godine života- svake godine ili
svake druge godine
Pregledi mogu biti i češći zavisno od
postojanja faktora rizika. Lekar će odlučiti
o režimu pregleda.
62. KLINIČKI PREGLED
• Opšte je pravilo da ukoliko je u porodici
bilo karcinoma dojke,
• potrebno se javiti lekaru najmanje 10
godina pre nego što se najmlađi član
porodice razboleo od karcinoma dojke.
63. RTG mamografija
• Sa 50 i više godina- svake dve godine
• Od 40-50. godine života kod postojanja
faktora rizika- svake dve godine
• Kod mlađih od 40 godina sa slučajevima
karcinoma dojke u porodici ili sa drugim
faktorima rizika odluku donosi lekar
• Kod mlađih od 40 godina ova
dijagnostička metoda se ređe koristi zbog
specifične žlezdane građe dojki
64. • Otkrivaju se promene manje od 1 cm
• Otkrivaju se promene koje se ne
primećuju kliničkim pregledom
Mamograf
65. Ultrazvuk dojke
• Sprovodi se kod svih uzrasta
• Nema ograničenja u broju pregleda
obzirom da nema štetnih zračenja
• Komplementarna je metoda RTG
mamografiji
• Kod mlađih od 40 godina je metoda
izbora
• Jeftina
66. Magnetna rezonanca
• Rutinski se ne sprovodi
• Sprovodi se za sada kod slučajeva gde se
RTG mamografijom i ultrazvukom dojke nije
moglo tačno utvrditi stanje dojki
• Kod žena sa visokim rizikom
• Naročito značajna kod osoba mlađe životne
dobi kod kojih mamografija ima malu
senzitivnost
• Nema jonizujućeg zračenja
• Skupa
67. Prvi organizovani skrining programi u Evropi
počeli su u periodu 1986-1989. godine u
skandinavskim zemljama i Velikoj Britaniji.
REZULTAT: SMANJENJE SMRTNOSTI ZA
OKO 30% U SKRINING GRUPAMA.
SKRINING PROGRAM
68. Danas se u Evropi organizovani skrining obavlja u
19 zemalja. Ciljna grupa su žene između 50-69
godina. Pozivi su uglavnom na 2 godine, a u
Velikoj Britaniji na 3 godine. U SAD ciljnu grupu
čine žene između 40-69 godina.
SRBIJA JOŠ UVEK NEMA SKRINING
PROGRAM ZA RANO OTKRIVANJE
KARCINOMA DOJKE.
SKRINING PROGRAM
