O slideshow foi denunciado.
Utilizamos seu perfil e dados de atividades no LinkedIn para personalizar e exibir anúncios mais relevantes. Altere suas preferências de anúncios quando desejar.

Bolesti dojke

42 visualizações

Publicada em

dr Šarac

Publicada em: Saúde e medicina
  • Seja o primeiro a comentar

  • Seja a primeira pessoa a gostar disto

Bolesti dojke

  1. 1. Dojka je sinonim ženstvenosti i materinstva
  2. 2. Dojka-bolesti • Zapaljenja- Akutna i hronična • Fibrocistična bolest (displazija, mastopatija) NAJČEŠĆE • Tumori- Benigni i maligni
  3. 3. Dojka-zapaljenja Akutna (mastitis acuta) • Izazvana bakterijama • Najčešće-period dojenja-u prve tri nedelje • Uzrok-oštećenja bradavice i areole tokom sisanja i zastoj mleka u izvodnim kanalima • dojka bolna uvećana čvrsta topla • u tkivu infiltrati neutrofila • posle nekroze prelaze u apscese • kod izlečenja ožiljci u vidu čvorova • Kratko traju
  4. 4. Dojka-zapaljenja Hronična(MASTITIS CHRONICA) • Izazvana mikroorganizmima i hemijskom iritacijom • Najčešće u periodu posle završetka dojenja • Dugo traju • došlo je do bujanja nespecifičnog granulocitnog tkiva
  5. 5. Plazma celularni mastitis • prisutno mleko u intersticijuma žlezde • stvaraju se čvorići sa nekrozom i infiltracijom plazma ćelija
  6. 6. Dojka-fibrocistična bolest (fibrocistična displazija) Predstavlja promenu oblika, veličine i strukture dojke usled produžene hormonske stimulacije. Postoje tri grupe promena: • 1.Ciste i fibroza-najčešće • 2.Epitelijalna hiperplazija • -povećana sklonost ka malignoj alteraciji : 1,5-2x, kod atipične epitelijalne hiperplazije taj rizik je 5x veći. • 3.Sklerozirajuća adenoza-bez sklonosti ka malignoj alteraciji
  7. 7. FFi FIbrocistična bolest • stanje u dojkama koje opisujemo kao zrnasta ili granulirana struktura dojki • Ovo je najčešća benigna promena koja se javlja u preko 50% žena • Bolest se najčešce javlja u vidu osetljivosti i bola koji se ciklično ponavlja. • Menstrualni ciklusi kod ovih žena su vrlo često umereno nepravilni • ili su prisutni drugi znaci manjeg hormonalnog disbalansa. • Ovakve promene se često javljaju ispod ili oko areole, kao i u spoljnje-gornjim kvadrantima dojke.
  8. 8. • u mlečnim kanalićima odigrava bujanje ćelija koje ih oblažu sa unutrašnje strane. • sužavanja ili zatvaranja mlečnih kanalića, što rezultira stvaranjem cističnih formacija unutar kanalića. • u režnjevima dolazi do adenoze ili sklerozirajuće adenoze, što može davati sliku čvora u dojci. • • Tretman fibrocistične bolesti dojke uključuje: • - ishrana bogata voćem, povrćem i žitaricama, a siromašna masnoćama životinjskog i veštačkog porekla, • - smanjeni unos soli u organizam, • - uzimanje vitamina E, B6 i drugih vitamina, nezasićenih masnih kiselina ( Omega 3 ) • - nošenje čvrstih grudnjaka, • - izbegavanje preteranog unosa kofeina. • - uzimanje lekova samo po preporuci vašeg ginekologa. •
  9. 9. Benigni tumori • Ne urastaju u okolna tkiva • Ne stvaraju kolonije u drugim delovima organizma • Većinom su dobro i jasno ograničeni od okolnog tkiva formiranjem kapsule • Ne ugrožavaju život • Rastu sporije od malignih tumora, ali brže od normalnih tkiva • Pokazuju veliku sličnost • (morfološku i funkcionalnu) sa tkivom iz kojeg potiču
  10. 10. Maligni tumori • Urastaju u okolna tkiva-infiltrativni rast • Vrše destrukciju tkiva i organa u kojima se razvijaju • Stvaraju kolonije u drugim tkivima i organima-metastaze • Nisu jasno ograničeni • Ugrožavaju život • Rastu brže • Pokazuju slabiju sličnost sa tkivom iz kojeg potiču ili je uopšte ne pokazuju
  11. 11. TUMORI-Podela Po potencijalnom kliničkom ponašanju 1. Benigni 2. Maligni Po tkivu od koga potiču 1. Epitelni NAJČEŠĆI ADENOCARCINOM 2. Mezenhimni
  12. 12. KARCINOM DOJKE
  13. 13. Oboljevanje od raka dojke u Evropi Izvor: Globocan 2008 Standardizovane stope (W) incidence na 100,000 žena, 2008 Belgija 109,2 Danska 101,1 Francuska 99,7 . . . Hrvatska 64,0 Slovenija 64,9 Srbija 57,1 Bugarska 55,5 Makedonija 53,5 Rumunija 45,4 … Moldavija 38,7 B & H 36,5
  14. 14. • Smatra se da u svetu 1 od 10 žena oboli od karcinoma dojke
  15. 15. • Svake godine od raka dojke u Srbiji oboli 4 500 a umre 1600 žena • Oboli svaka 12. žena • Jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena Rak dojke u Srbiji
  16. 16. ŽENSKI POL - svaka žena može oboleti! ŽENSKI POL - svaka žena može oboleti! Prethodne bolesti dojke Reproduktivni faktori Menstrualni ciklusi Nasledni faktori Zračenje grudnog koša Struktura dojki Faktori rizika na koje ne možemo uticati Godine starosti
  17. 17. Nasledni faktori Veća verovatnoca da se radi o naslednom raku dojke ako se radi o...  bliskim srodnicima (majka, sestra)  većem broju slučajeva u porodici  tumorima nastalim u mladjoj životnoj dobi  obostranim tumorima dojki  tumorima dojke kod muškaraca • Postojanje bolesti u porodici ne mora podrazumevati (značajno) povećanje rizika • Nepostojanje bolesti u porodici ne znači da žena nije pod rizikom!
  18. 18. Mutacija BRCA 1 i BRCA 2 gena (BRCA: Breast Cancer Gene )  oko 5 % svih slučajeva raka dojke  rizik za rak dojke do 80%  rizik za rak jajnika do 40%  udruženost sa rakom debelog creva... Mere za osobe sa mutacijom:  Poseban režim kontrola  Hemoprevencija  Profilaktičke operacije
  19. 19. King laboratory at UC Berkeley in 1990
  20. 20. Hormonalno-reproduktivni faktori Rana prva menstruacija (<12 g.) Kasna menopauza (>50) Neradjanje Kasni prvi porodjaj (>30.g.) Nedojenje Rizik za rak dojke zavisi od kumulativne ekspozicije ženskim polnim hormonima odnosno broja ovulatornih ciklusa; estrogen povećava stopu proliferacije epitelnih ćelija dojke
  21. 21. Hormonska supstituciona terapija (HST) u menopauzi • 2000.g.: 15 miliona žena u SAD koristilo HRT (30% > 50 god.) • indikacije: menopauzne tegobe, preventiva oboljenja srca i krvnih sudova i osteoporoze Studija “Women’s Health Initiative” započeta 1991, prekinuta 2002; praćeno oko 16 000 žena koje su uzimale HST ili placebo, Infarkt Šlog Venska tromboza Rak dojke Rak d. creva Frakture Placebo(8102) 147 107 76 185 72 896 HRT (E+P) (8506) 188 151 167 245 43 733 Na 10,000 korisnika za 1 godinu + 6 + 8 + 8 + 8 - 8 -5 Rezultati: HST povećava rizik za infarkt, šlog, trombozu, rak dojke Posledica: polovina žena obustavila primenu HST!
  22. 22. Zdrav životni stil Ne možemo sprečiti nastanak raka dojke ali možemo smanjiti rizik! Smanjujemo rizik i za brojne druge bolesti !
  23. 23. Faktori rizika Benigne bolesti dojke • Proliferativna displazija sa atipičnom epitelnom hiperplazijom
  24. 24. NAJVAŽNIJE!!! • Edukacija žena za sprovođenje samopregleda • Edukacija zdravstvenih radnika • Skrining-mamografija • Savremene metode lečenja
  25. 25. Zbog čega su značajni redovni pregledi ? (sekundarna prevencija)
  26. 26. Redovni preglediRedovni pregledi ⇓⇓ Tumor otkriven u ranoj faziTumor otkriven u ranoj fazi ⇓⇓ adekvatno lečenjeadekvatno lečenje Velika šansa za potpuno izlečenjeVelika šansa za potpuno izlečenje!! Lečenje jednostavnije Omogućene poštedne intervencijeOmogućene poštedne intervencije ⇓⇓ Manja smrtnostManja smrtnost Manja invalidnostManja invalidnost
  27. 27. Nepalpabilna promena 3 % Do 2cm 34 % 2 - 5cm 40 % Preko 5cm 5 % Veličina tumora dojke pri dijagnozi Hospitalni registar Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije 2010
  28. 28. EVOLUCIJA KARCINOMA DOJKE STADIJUM I Bolest je ograničena samo na dojku. Tumor je promera manjeg od 2 cm. Petogodišnje preživljavanje u ovom stadijumu je 80%.
  29. 29. STADIJUM II Bolest obuhvata dojku i pazuh.Tumor u dojci je veličine 2-5 cm. Postoji širenje tumora na limfne čvorove u pazuhu. Petogodišnje preživljavanje je 65%.
  30. 30. STADIJUM III Bolest obuhvata dojku, pazuh i vrat. Tumor u dojci je veći od 2cm. Postoji širenje u limfne čvorove pazuha i vrata. Petogodišnje preživljavanje je 40%.
  31. 31. STADIJUM IV Bolest je proširena. Tumor u dojci može biti bilo koje veličine. Postoji širenje u udaljene organe: pluća, jetra, kosti, mozak i dr. Petogodišnje preživljavanje je 10%.
  32. 32. Simptomi i znaci karcinoma dojke • Izraslina ili zadebljanje u dojci, njenoj okolini ili u pazuhu • Promena veličine ili oblika dojke • Promena boje kože • Sekrecija iz dojke, najčešće krvava ili izrazito tamna • Obično bez bolova, ali nije pravilo
  33. 33. SRASTANJEM SA KOŽOM DAJE JOJ IZGLED POMORANDŽE
  34. 34. Dijagnoza Postavlja je lekar specijalista za bolesti dojke (Hirurg-onkolog, internista-onkolog, radiolog- onkolog) na osnovu izvršenih pregleda • Klinički pregled • RTG mamografija • Ultrazvuk • MRI • Biopsija sa patohistološkom potvrdom bolesti
  35. 35. Dijagnoza • U 80% slučajeva ovu promenu pronalazi opipavanjem sama žena!!!
  36. 36. Lečenje Lokalno • Hirurško lečenje • Radijaciona terapija-zračenje Sistemsko • Hemioterapija • Hormonska terapija • Imunoterapija
  37. 37. Samopregled • ZAŠTO? • KADA? • GDE? • KAKO?
  38. 38. SAMOPREGLED ZAŠTO? • Jednostavan • Kratko traje- 10-15 min • Ranije se uočavaju promene (koje ne moraju biti i najčešće nisu karcinom) • Ranije se odlazi lekaru • Otkriva se karcinom u ranijem stadijumu • Ranije se započinje lečenje • Lečenje je uspešnije
  39. 39. Samopregled • KADA? Sa navršenih 20 godina života 1x MESEČNO, NAJBOLJE UVEK U ISTO VREME (UJUTRO ili UVEČE) Kod žena u reproduktivnom periodu najbolji period je između 5. i 10. dana u menstrualnom ciklusu računajući od 1.dana menstruacije. Kod žena u postmenopauzi može biti bilo koji dan u mesecu.
  40. 40. Samopregled GDE? Na ravnoj i čvrstoj podlozi u ležećem položaju Ispod tuša Pred ogledalom
  41. 41. Samopregled KAKO? Najosetljivije na dodir su jagodice prstiju ruke. Za pregled korisititi dva ili više prstiju, a ne samo jedan. Nežno prstima pritisnuti kožu i uveriti se da se ona pomera. Voditi računa da se dojka ne ubada vrhovima prstiju ili noktima. Ova greška je najčešća.
  42. 42. Samopregled • Površina koja se pregleda -prostire se od vrata (predeo iznad ključne kosti) do donjeg dela dojki (završetka dojki na grudnom košu) i od pazuha do grudne kosti • Način pregleda -posmatranje -palpacija
  43. 43. Samopregled KORAK 1 Skinuti se do pojasa i sa rukama opuštenim niz telo stati ispred ogledala pri dobrom osvetljenju. Ne žurite, pažljivo posmatrajte dojke!!!
  44. 44. Samopregled • KORAK 2 Podignite ruke visoko iznad glave i ovaj položaj će istaći svaku razliku između dojki. Ukoliko su grudi veće, treba svaku dojku posebno podići i pogledati. Obratiti pažnju na sve pomenuto iz prvog koraka.
  45. 45. Samopregled • KORAK 3 Spustiti ruke u visini nosa. Prisloniti dlanove jedan uz drugi da bi se zategli grudni mišići. Proveriti da li postoji neka promena koja ranije nije bila zapažena.
  46. 46. Samopregled KORAK 4 Staviti ruke na bokove, zatim se polako okretati polulevo i poludesno i pri tom pažljivo promatrati dojke sa naročitom pažnjom na predeo ispod dojki. Na kraju nežno iscediti svaku bradavicu da bismo proverili da li ima iscetka-krvav, crn, braon, zelen, siv, beo, bistar. Proveriti da li su nadlaktice ili podlaktice otečene.
  47. 47. Samopregled • KORAK 5 Sledeća faza pregleda obavlja se pod tušem. Podići jednu ruku iznad glave. Drugu ruku koristiti za pregled dojke i njene okoline. Ruke je potrebno pre pregleda nasapunati.
  48. 48. Samopregled KORAK 6. Prstima praviti lagane kružne pokrete u smeru kazaljke na satu. Načiniti onoliko krugova koliko je potrebno da se pregleda cela dojka.
  49. 49. Samopregled • KORAK 7 Leći na krevet ili ravnu, čvrstu površinu. Pregled dojki ponoviti na isti način kao i pod tušem. Ruke namazati kremom da bi vrhovi prstiju bili osetljiviji.
  50. 50. Samopregled • KORAK 8 Okrenuti se na jednu stranu, staviti ruku savijenu u laktu iznad glave te presavijen peškir ispod ramena čime malo podižemo stranu koju ispitujemo. Pažljivo ponoviti ispitivanje cele dojke, obraćajući pažnju na spoljašni deo, koji se u ovom položaju može sigurnije opipati. Na kraju pregledati na isti način predeo pazuha. Isti postupak ponoviti i sa druge strane.
  51. 51. KLINIČKI PREGLED Preporuke • Od 20-40. godine života- na tri godine • Preko 40.godine života- svake godine ili svake druge godine Pregledi mogu biti i češći zavisno od postojanja faktora rizika. Lekar će odlučiti o režimu pregleda.
  52. 52. KLINIČKI PREGLED • Opšte je pravilo da ukoliko je u porodici bilo karcinoma dojke, • potrebno se javiti lekaru najmanje 10 godina pre nego što se najmlađi član porodice razboleo od karcinoma dojke.
  53. 53. RTG mamografija • Sa 50 i više godina- svake dve godine • Od 40-50. godine života kod postojanja faktora rizika- svake dve godine • Kod mlađih od 40 godina sa slučajevima karcinoma dojke u porodici ili sa drugim faktorima rizika odluku donosi lekar • Kod mlađih od 40 godina ova dijagnostička metoda se ređe koristi zbog specifične žlezdane građe dojki
  54. 54. • Otkrivaju se promene manje od 1 cm • Otkrivaju se promene koje se ne primećuju kliničkim pregledom Mamograf
  55. 55. Ultrazvuk dojke • Sprovodi se kod svih uzrasta • Nema ograničenja u broju pregleda obzirom da nema štetnih zračenja • Komplementarna je metoda RTG mamografiji • Kod mlađih od 40 godina je metoda izbora • Jeftina
  56. 56. Magnetna rezonanca • Rutinski se ne sprovodi • Sprovodi se za sada kod slučajeva gde se RTG mamografijom i ultrazvukom dojke nije moglo tačno utvrditi stanje dojki • Kod žena sa visokim rizikom • Naročito značajna kod osoba mlađe životne dobi kod kojih mamografija ima malu senzitivnost • Nema jonizujućeg zračenja • Skupa
  57. 57. Prvi organizovani skrining programi u Evropi počeli su u periodu 1986-1989. godine u skandinavskim zemljama i Velikoj Britaniji. REZULTAT: SMANJENJE SMRTNOSTI ZA OKO 30% U SKRINING GRUPAMA. SKRINING PROGRAM
  58. 58. Danas se u Evropi organizovani skrining obavlja u 19 zemalja. Ciljna grupa su žene između 50-69 godina. Pozivi su uglavnom na 2 godine, a u Velikoj Britaniji na 3 godine. U SAD ciljnu grupu čine žene između 40-69 godina. SRBIJA JOŠ UVEK NEMA SKRINING PROGRAM ZA RANO OTKRIVANJE KARCINOMA DOJKE. SKRINING PROGRAM
  59. 59. HVALA NA PAŽNJI

×