O slideshow foi denunciado.
Seu SlideShare está sendo baixado. ×
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Próximos SlideShares
Kretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobine
Carregando em…3
×

Confira estes a seguir

1 de 17 Anúncio
Anúncio

Mais Conteúdo rRelacionado

Diapositivos para si (20)

Quem viu também gostou (20)

Anúncio

Semelhante a Hidrosfera (20)

Anúncio

Hidrosfera

  1. 1. ХИДРОСФЕРА
  2. 2. • Светски океан и његова хоризонтална подела • Светски океан заузима 71% површине Земље и обухвата 97,2% воде целе хидросфере.! • Својства морске воде • плава боја, салинитет и провидност. • Та својства су променљива, у зависности од географске ширине, дубине воде, доба дана, близине речних ушћа и др. • Главно својство морске воде је салинитет ,који се смањује од екватора према половима. Просечно износи 35 %о (промила), што значи да је у 1 kg морске воде растворено 35 g соли.
  3. 3. • Светски океан је рашчлањен континентима и острвским низовима на четири засебна океана, - Тихи, атлантски, Индијски и Северни ледени
  4. 4. • Делови океана уз ивичне делове копна, уоквирени острвима, полуострвима или узвишењима подводног рељефа, називају се мора. • Она заузимају 18% површине Светског океана и 10% његове запремине. Има их осамдесетак, а разврставају се на средоземна, ивична и међуострвска. • Средоземна мора могу да буду унутар једног континента (интраконтинентална), као што су Јадранско, Балтичко и Персијско, или између обала више континената (интерконтинентална), на пример Средоземно и Црвено море. • Ивична мора се већим делом својих обала наслањају на континенте. У ивична мора спада већина мора у Северном леденом мору као што су Чукотскои Бофорово море.
  5. 5. • Сва мора и океани међусобно су повезани. Негде су спојени уским воденим сужењима која се називају мореузи или теснаци. Тако Гибралтарски мореуз спаја Средоземно море с Атлантским океаном, а раздваја европско од афричког копна, док мореуз Босфор спаја Црно и Мраморно море, а раздваја европско и азијско копно.
  6. 6. • Осим природних морских пролаза, постоје и вештачки пролази – канали који повезују мора и океане. Између Средоземног и Црвеног мора прокопан је Суецки канал, а између Карипско мора и Тихог океана – Панамски канал.
  7. 7. • Обала је узан појас поред мора који одваја морску од копнене површине. Обале континената ретко се пружају праволинијски. Обично су разгранате и разуђене мноштвом залива, острва, полуострва, земљоуза и ртова. Одступање обале од праве линије назива се разуђеност обале. • Мањи делови морске површине, плићи или дубљи, увучени у копно називају се заливи. Они се разликују по свом настанку, величини, облику и значају. Неки заливи настали су продирањем мора у дугачке и дубоке долине настале радом ледника. Такви заливи називају се фјордови, а карактеристични су за обале Норвешке. Када заливе од мора одвоје пешчани наноси – настају лагуне, врсте приморских језера. Левкасти заливи настали потапањем речног ушћа називају се естуари.
  8. 8. • У поређењу с континентима острва су мањи делови копна окружени са свих страна водом. Она чине више од 6% копнене површине Земље. Деле се на континентална и океанска. Континентална острва су некада била делови континената. Таква су највећа острва на свету – Гренланд, Калимантан, Мадагаскар и др. Океанска острва су вулканског или коралног порекла. Јављају се и појединачно, али чешће у групи која се назива архипелаг. Бројни архипелази су у Тихом океану. • Полуострва су делови копна (континената или острва) који изразито и далеко залазе у океан или море. Највеће на свету је Арабијско полуострво. Наша земља се налази на Балканском полуострву.
  9. 9. • Најистуренији делови копна који залазе у океан или море називају се ртови. Они су најчешће изграђени од веома чврстих стена. • Најпознатији су ртови који представљају крајње тачке континената: Рт Хорн (Јужна Америка), Северни рт (Европа), Рт Чељускин (Азија), Рт добре наде (Африка) и др. • Од свих континената најразуђенију обалу има Азија (односно Евроазија), док су обале Африке најслабије разуђене.
  10. 10. • • • • • • • • • • • • Кретање морска воде морска мене – плима и осека на сваких шест часова, у времену 24 сата и 50 минута привлачне силе месеца и Сунца Месец привлачи воду ствара испупчење млад и пун месец – највећа плима морске струје – спорије од река, али преносе велику количину воде Топла Голфска струја преноси 20 пута више воде него све реке на Земљи Хладна Хумболтова или Перуанска струја – западна обала Ј. Америке покрећу их стални ветрови, ток се поклапа са правцем тих ветрова. морски таласи честице воде се крећу кружно
  11. 11. • Шта су подземне воде? Од чега потичу? • Потичу од падавинских вода, која продире кроз Земљину кору гед попуни поре и међупросторе у шљунку и песку, шупљине у крашком подземљу и пукотине у другим стенама. • Неке стене пропуштају воду – кречњаци, а неке неке задржавају – глине и тврде стене. • Над слојевима вододржљивих стена, задржава се падавинска вода, вода из река и језера – издан. (горњи ниво издана – нераван и променљив). • - Извор – место где подземна вода избија на површину • - Артешка вода – вода стиснута између два вододржљива слоја (пуст. обл.), бушењем дубоких бунара • - Минералне воде – подземне воде растварају минералне материје од којих се састоји Земљина кора, кроз дубоке повшине избијају на површину Земље.
  12. 12. • - Реке • - Извор –реке Градац (код Ваљева) – јако врело • Скадарско Језеро – извор Бојане • Спајањем – Дрина – Пива и Тара – код Шћепан поља • Облик ушћа – естуари и делте • Река рачва и таложи велику количину наноса • Равничарске реке које се уливају у плитка мора на местима без јаких морских струја
  13. 13. • Меандри – по реци Велики Мендера у Малој Азији, доњи токови (Дрина, Тиса, Сава и Морава). • Речни систем – река са својим притокама • Речни слив – територија са које вода са површине и подземним путем дотиче у један речни систем • Речна мрежа – све реке на једној територији.
  14. 14. • Водостај – ниво воде у реци у тренутку осматрања (cm) • Протицај – количина воде која протиче коритом реке – није постојана (m3/s) (колико воде у 1 секунди протече речним коритом на неком месту) • Лед на земљи – 10% копнене површине, кад би се отопио, порастао би за 60 m ниво светског океана у облику ледника и ледених покривача • Вода – 1,7% у облику снега и вода (70% слатке воде)
  15. 15. • 1,7% површине копна (= површини средоземног мора) (скоро 2% - Финска) • Финска – преко 100 000 • Удубљења у купну испуњена водом, језерске котлине – добија воду од падавина, подземних вода и од река. • Скадарско језеро губи воду – притока Морача и отока – Бојана; Каспијско језеро – без отицања, воду губи испаравањем,
  16. 16. • Према постанку језерског басена: • Тектонска – у котлинама спуштеним дуж дубоких раседа – Бајкалско, Тангањика; • Ледничка – вода попунила удубљења која су за собом оставили ледници; • Вулканска – кратери угашених вулкана, који су испуњени падавинском водом; • Речна – напуштени меандри равничарских река Обедска бара. • Вештачка – преграђивањем речних токова од стране људи.
  17. 17. • Мочваре • вода губи испаравањем, • где су котлине засуте наносом, долази до смањивања површине и дубине. • Делови копна засићени водом, са посебним растињем и слојем тресета. • Зарастање услед издизања нивоа подземних вода, накупљања падавинских вода на вододржљивој подлози која је близу површине или због изливања река. Већу површину на Земљи нрго сва језера заједно.

×