Za šestare

1. Крвне групе

2. АBО систем крвних група
 Крвна плазма човека може да садржи две врсте
антитела која се називају аглутинини анти-А и
анти-B.
 На еритроцитима се налазе две врсте антигена
названих аглутиногени А и B.
 И аглутинини и аглутиногени су под контролом гена и
наслеђују се.

4. Група А Група В Група АВ Група О
Еритроцити
Антитела
у плазми
Антигени на
еритроцитима

5. Rh систем крвних група
 Еритроцити могу да садрже антигене који се
означавају као Rh фактор.
 Разлика између Rh антигена и антигена А и B је у
томе што тек већа количина унетих Rh антигена
доводи до стварања Rh антитела у плазми
примаоца, док су антитела анти-А и анти-Б стално у
њој присутна.
 Крв Rh + особе садржи Rh антиген, док је Rh- (Rh
негативна) крв без тог антигена.

6. 1. особе О крвне групе које немају аглутиногене
на еритроцитима, а у крвној плазми имају оба
аглутинина и анти-А и анти-Б;
 Особе крвне групе O Rh- могу развити и додатна
Rh антитела
O Rh- O Rh+

7. 2. особе А крвне групе на еритроцитима имају
аглутиноген А, а у плазми аглутинин анти-В;
 Особе крвне групе А Rh- могу развити и додатна
Rh антитела
A Rh- A Rh+

8. 3. особе B крвне групе на еритроцитима имају
аглутиноген B, а у плазми аглутинин анти-А;
 Особе крвне групе B Rh- могу развити и додатна
Rh антитела
B Rh- B Rh+

9. 4. особе АB крвне групе имају оба аглутиногена
и А и B, док у плазми немају аглутинине;
 Особе крвне групе АB Rh- могу развити и
додатна Rh антитела
АB Rh- АB Rh+

10.  Разумевање Rh система је од посебног значаја за брак
Rh- негативне мајке и Rh+ оца.
 У таквом браку се може зачети ембрион са Rh+ крвљу
код кога се ствара Rh антиген.
 Сматра се да плацента у већини случајева спречава
пролазак Rh антигена ембриона у крв мајке, али се то у
извесним случајевима дешава.
 Када се то деси у крви мајке долази до постепеног
стварања Rh+ антитела, што најчешће нема последице
за прво дете, јер оно до тада већ заврши своје развиће.
 Међутим, при самом порођају у крв мајке доспева већа
количина Rh антигена што изазива стварање антитела.
 Створена антитела у крви мајке могу у крви следећег
Rh+ детета изазвати аглутинацију, што доводи до
тешких оштећења па и смрти плода.
Rhсистем и трудноћа

11. Rh+
oтац
Rh- мајка носи свој
први Rh+ плод. Rh
антигени из плода
током порођаја
могу прећи у
мајчину крв
Као одгвор на
појаву
феталних Rh
антигена,
мајка
производи
анти Rh
антитела
Ако Rh- мајка
остане трудна са
још једним Rh+
плодом, њена
анти Rh антитела
ће прећи у
плаценту и
оштетити
еритроците
плода

12. Заступљеност крвних група на
поднебљу Војводине и Србије

13. Заступљеност крвних група на глобалном нивоу
 Крвна група А
 Ова крвна група је највише распрострањена у Централној и Источној Европи.
Скоро половина популације у Данској, Норвешкој, Аустрији и Украјини има
ову крвну групу.
 Крвна група Б
 Б крвна група је доста ретка у Европи (око 10%) а опет чешће заступљена у
Азији. Скоро 25% популације у Кини има ову крвну групу. Такође Б крвна
група је заступљена у Индији и другим земљама у Централној Азији.
 Крвна група О
 О крвна група је најзаступљенија широм планете. Посебно је заступљена
међу Абориџинима у Аустралији, келтским народима, као и онима који живе
у Западној Европи и у Америци.
 Крвна група АБ
 АБ је најређа крвна група и заступљена је са чак 10% у Јапану, Кореји и Кини
док је у другим регионима доста ретко заступљена.
 Rh фактор
 већина људи има позитиван Rh фактор. Ипак и он је заступљенији виђе у
одређеним регионима. Амерички Индијанци и Аустралијски Абориџини су
имали 99-100% Rh позитиван фактор док нису почели да се укрштају са
људима из других делова света. У Азијским земљама је заступљеност Rh
позитивног фактора од 93 до 99 %. Европљани имају најмању заступљеност
Rh озитивног фактора, од 83 до 85 %. Најмања заступљеност је код Баскијаца у
Пиринејским планинама између Шпаније и Француске – само 65% Rh позитивних.

14. Трансфузија крви

15.  У крви једне особе не могу се наћи истородно
антитело и антиген (аглутинин анти-А и аглутиноген
А или аглутинин анти-B и аглутиноген B).
 Ако би при трансфузији крви до тога дошло, догодила би
се аглутинација – међусобно слепљивање еритроцита
 Пошто су аглутинини бивалентни, један аглутинин може
да веже два еритроцита за себе, услед чега
настају гомилице међусобно слепљених ћелија.
 Те гомилице могу да зачепе ситне крвне судове свуда у
цирклулационом систему. У неколико наредних сати или
дана еритроцити бивају уништени и хемоглобин се
ослобађа у крв.

16. КО МОЖЕ ДАТИ КРВ?
 Крв могу дати све здраве особе :
 ако су здраве и добро се осећају
 ако имају између 18 и 65 година
 уколико задовољавају граничне вредности хемоглобина
 свака 4 месеца (особе женског пола) и свака 3 месеца (особе мушког пола)
 након примене ИНАКТИВНЕ вакцине (вирус грипа)

17. Ко не може дати крв?
 Не могу дати крв особе:
 које имају мање од 50 кг
 које имају симптоме прехладе, неке болести или се
једноставно не осецају добро
 које имају промене на кожи (инфекције, осип, гљивична
обољења …
 које имају сувише висок или сувише низак притисак
 које су под терапијом или није прошло најмање 7 дана од
терапије антибиотицима
 које се налазе у фази редовног месецног циклуса (за особе
женског пола)
 код којих није прошло 7 дана од вађења зуба и мањих
стоматолошких интервенција
 код којих није прошло 6 месеци од пробадања тела и коже
(пирсинг), тетовирања или појединих хируршких
интервенција и трансфузије крви.

18. немају антигене; ове особе
су универзални даваоци, а
крв могу примати само од
своје крвне групе;
примају крв од своје и
О крвне групе, а дају
својој и АБ крвној
групи;
примају од своје и О, а
дају крв својој и AB
крвној групи;
Компатибилност крвних група
они су универзални
примаоци јер немају
антитела, а дају само
својој крвној групи.

20. Компатибилност крвних група

22. ЗА ШТА СЕ КОРИСТИ УЗЕТА КРВ?
 У савременој терапији само 10% узетих јединица
крви се користи као пуна крв. Ради што боље
искоришћености јединица крви се дели
на компоненте које се користе код многобројних
стања која то захтевају.


24. Литература
 http://www.bionet-
skola.com/w/Imunogenetika_krvnih_grupa
 Petrović, M. V. (1991): Uporedna fiziologija (I deo),
ZUNS, Beograd
 https://bundeln.wordpress.com/2013/04/25/krvne-
grupe-i-transfuzija/
 http://budidavalackrvi.com/cms/
 http://www.nbti.org.rs/cms/view.php?id=102
 https://www.nobelprize.org/educational/medicine/bloo
dtypinggame/1.html