2.  Skeletni mišići su efektori
somatskog nervnog
sistema.
 Oni izvršavaju naredbe koje
do motornih neurona stižu
iz različitih delova CNS.

3. Mišićno tkivo
 Poprečno-
prugasto
mišićno tkivo
 Glatko mišićno
tkivo
 Srčano mišićno
tkivo

4. Mišićno tkivo-
Poprečno-prugasto
 Ćelije:
 miofibrili cilindričnog
oblika
 poprečna prugavost
 mnogo perifernih jedara
Tkivo:
– Tamnocrvena boja
– Snažne i brze kontrakcije
(1/10-1/100 sek)
– Umaranje
– Pod voljnom kontrolom

5. Mišićno tkivo-
Glatko
 Ćelije:
 Vretenaste
 1 jedro
 miofibrili paralelni
 Tkivo:
 Svetle boje
 Spore kontrakcije (1-
1,5 min)
 Izdržljivost
 Nisu pod voljnom
kontrolom

6. Mišićno tkivo –
Srčano
 Ćelije
 Granate
 poprečna prugavost
 jedno jedro
 Tkivo:
 Ćelije povezane u
mrežu preko
interkalarnih diskova
 Tamnocrvena boja
 Snažne i brze
kontrakcije
 Izdržljivost
 Nisu pod voljnom
kontrolom

9. MIŠIĆI SU građeni su od snopova ćelija obavijenih vezivnim opnama što
istovremeno omogućava čvrstinu i elastičnost.
Pojedinačne ćelije, mišićna vlakna (miofibrili), su obavijene opnom
(endomizijum) u snopove (fascikule) I reda (mišićna vlakna)
Snopovi I reda su udruženi u snopove II reda, takođe ih obavija opna
(perimizijum)
Snopovi II reda su udruženi u snopove III reda tj. Ceo mišić koji je takođe
obavijen opnom (epimizijum)
Na krajevima mišića opne se u slojevima udružuju u TETIVE koje spajaju mišiće sa
kostima.

10. Osnovna svojstva
skeletnih mišićnih ćelija
1. ekscitabilnost
2. kontraktilnost,
3. elastičnost.

11. 1. Kontraktilnost je omogućena prisustvom
kontraktilnog aparata. Njega čine
naizmenično postavljeni i delimično
preklopljeni proteinski filamenti miozina i
aktina.
2. Ekscitabilnost mišićnih ćelija je svojstvo
generisanja i sprovođenja akcionih
potencijala. Ekscitabilnost je posledica
visokog potencijala membrane u
mirovanju koji iznosi –90mV.

12. NERVNO-MIŠIĆNA SINAPSA
 U normalnim uslovima skeletni mišić se
kontrahuje samo ako je stimulisan
motornim neuronom.
 Tela motornih neurona za skeletne
mišiće trupa i ekstremiteta nalaze se u
sivoj masi kičmene moždine
 Tela motoneurona za skeletne mišiće
glave nalaze u motornim jedrima
glavenih živaca.

14.  Veza između motornog neurona i mišićne
ćelije je nervno-mišićna sinapsa. Nervno
mišićnu sinapsu čine:
1. Presinaptička membrana (koja pripada
motornom neuronu);
2. Sinaptička pukotina – brojna udubljenja
nastala nabiranjem sarkoleme čime se
povećava površina za prijem signala
3. Postsinaptička membrana. Deo sarkoleme
mišićne ćelije koji učestvuje u sinapsi naziva
se završna motorna ploča

15. Motorna jedinica
 osnovna funkcionalna jedinica mišića.
 čine je sve mišićne ćelije koje su inervisane
ograncima aksona jednog motornog neurona

16. Transmiter nervno-mišićne
sinapse je acetilholin (Ach)
 U dubokim naborima sarkoleme
završne ploče nalaze se receptori
za Ach nikotinskog tipa.

17. Mehanizam neuro muskularne
sinapse
1. ACh se iz aksonskog završetka oslobađa pod uticajem
pristiglog akcionog potencijala
2. Difunduje kroz sinaptičku pukotinu,
3. Vezuje za receptore i izaziva depolarizaciju završne
motorne ploče.
4. Nastala depolarizacija se naziva potencijal završne
ploče. Akcioni potencijal ne može da se generiše na
završnoj motornoj ploči, već nastaje na susednim
regionima sarkoleme.
5. Sa ovog mesta se širi sarkolemom na sličan način kao u
amijelinskim nervnim vlaknima. Tokom prostiranja
akcionog potencijala aktivira se kontraktilni
mehanizam mišićne ćelije.

19. trijada
T-tubula
Sarkoplazmatični
retikulum
sarkolema
jedro
T-tubula
mitohondrija
Sarkoplazmatični
retikulum
miofibril
Mišićna ćelija

20. Sarkomera
Z - linija
Sarkomera
Z - linija

21. Deo miozinskog
filamenta
Deo aktinskog
filamenta
Glava
miozina
Glava
miozina
Mesta vezivanja za aktin
Mesta vezivanja za ATP
rep
Pokretni deoMiozinski molekul
Mesta vezivanja za
miozin
Subjedinica
aktina
Svetlija I traka Svetlija I trakaTamnija A
traka
Debeli i tanki
filamenti

22. MODEL KLIZEĆIH
FILAMENATA

24. Kontraktilni mehanizam mišićne
ćelije
MODEL KLIZEĆIH FILAMENATA1. Miozinska glava vezuje jedan molekul ATP, time se
energizuje i opruža;
2. Šireći se sarkolemom, akcioni potencijal prelazi na
sistem T-tubula i izaziva oslobađanje velikih
količina jonskog kalcijuma iz cisterni
sarkoplazminog retikuluma koje se nalaze u
neposrednoj blizini T-tubula.
 Oslobađenjem jona kalcijuma započinje kontrakcija i
njen intenzitet je direktno srazmeran koncentraciji
kalcijuma u sarkoplazmi.

25. 2. Jonski kalcijum se vezuje za troponin, što menja
njegovu konfiguraciju;
3. Pod uticajem troponina, tropomiozin se pomera i
na aktinu se otkrivaju mesta vezivanja za
miozinske glave;
4. Miozin hidrolizuje vezani ATP, glava se vezuje za
aktin i savijaju se i glava i vrat molekula;
Proces kontrakcije je posledica je:
1. uspostavljanja poprečnih veza između glava miozina i
globularnih subjedinica aktina.
2. Smanjivanjem ugla poprečnih veza od 90° na 45°, aktin
biva privučen i klizne po miozinu, što ima za posledicu
skraćivanje sarkomere i skraćivanje ćelije.
2. Vezivanjem još jednog molekula ATP, razlaže se
veza aktina i miozina i dolazi do relaksacije;
3. Kalcijum se vraća u sarkoplazmatični retikulum

26. Skraćivanje sarkomere - kontrakcija

27.  Za proces kontrakcije je neophodna energija koja
se dobija hidrolizom ATP.
 Međutim, energija je neophodna i za proces
relaksacije, odnosno za vraćanje jonskog
kalcijuma u cisterne sarkoplazminog retikuluma
aktivnim transportom.
 Ako energije nema, relaksacija ne može da se
odigra. Ekstremni primer je mrtvačka ukočenost
(rigor mortis).

28. Motorne jedinice
 Sve mišićne ćelije koje su inervisane ograncima aksona jednog motornog
neurona čine motornu jedinicu;
 PRECIZNI POKRETI – izvode se uz pomoć većeg broja manjih motornih
jedinica;
 KRUPNI POKRETI – izvode se uz pomoć manjeg broja velikih motornih
jedinica.

29. TIPOVI MIŠĆNE KONTRAKCIJE
1. Izotonusna
2. Izometrijska
3. Prosta
4. Složena

30. 1. Izotonusna kontrakcija
je ona pri kojoj se mišić
skraćuje nasuprot
konstantnog
opterećenja. Takve
kontrakcije se odigravaju
za vreme hodanja ili
podizanja tereta.
2. Kod izometrijske
kontrakcije mišić razvija
tenziju, ali se ne skraćuje.
Tenzija se koristi za
suprostavljanje drugoj
sili, npr. održavanju
uspravnog položaja tela
nasuprot sili gravitacije.
Kod ovog tipa
kontrakcije mišić zapravo
ne vrši rad.

31. 3. Prosta mišićna kontrakcija ili
trzaj javlja se kao odgovor na
jedan stimulus.
 Faze proste mišićne kontrakcije su:
1. latentni period,
2. kontrakcija,
3. relaksacija i
4. oporavak.

33. 4. Složena mišićna kontrakcija ili tetanus
nastaje kao rezultat frekventne stimulacije
mišića i sumiranja kontrakcije.
 Tetanusne kontrakcije su efikasnije od prostih,
jer razvijaju veću snagu, pa su i zastupljenije u
organizmu.
 Veća snaga tetanusnih kontrakcija posledica
je akumulacije kalcijuma u sarkoplazmi.
 Tetanus može da bude potpun ili nepotpun,
što zavisi od frekvencije nadražaja.

35. METABOLIZAM SKELETNIH
MIŠIĆNIH ĆELIJA
 Energiju za kontrakciju i relaksaciju mišićne
ćelije dobijaju hidrolizom ATP. ATP potiče iz:
1. ATP deponovanog u ćeliji,
2. Kreatinfosfata,
3. Oksidativne fosforilacije,
4. Aneorobne glikoze.

36. 1. Od količine ATP deponovanog u ćelije samo mali
deo ATP može da se koristi za kontraktilni proces.
2. Kreatinfosfat je visokoenergetsko jedinjenje
mišićne ćelije koje vrši direktnu fosforilaciju ADP u
ATP.
3. Oksidativna fosforilacija je metabolički proces koji
obezbeđuje najveće količine ATP prilikom oksidacije
glukoze ili masnih kiselina. Međutim, kako zahteva
aerobne uslove, odigrava se samo pri umerenom
mišićnom radu ili posle završetka napornog fizičkog rada
kada se vraća "kiseonički dug" i obnavljaju energetski
depoi ćelije.
4. Anaerobna glikoza je znatno neefikasniji proces sa
aspekta produkcije ATP od oksidativne fosforilacije
 Ovaj metabolički proces ne zahteva prisustvo kiseonika i brz je,
pa se uključuje samo u uslovima napornog fizičkog rada kada je
snabdevanje mišića kiseonikom nedovoljno.

39. Kiseonički dug
 Kao produkt anaerobnog razlaganja glukoze nastaje
pirogrožđana kiselina koja se u nedostatku kiseonika redukuje
u mlečnu kiselinu.
 Zbog nagomilavanja mlečne kiseline, iscrpljivanja depoa
glikogena, ATP i kreatinfosfata, u mišiću se javlja metabolička
neravnoteža.
 Posle završenog rada, zahvaljujući pojačanom disanju i radu
srca, mišić kontinuirano dobija veće količine kiseonika koje
troši u aerobnom metabolizmu sve dok se ne oksidiše višak
mlečne kiseline, ne popune energetski depoi ćelije i ne
uspostave normalne koncentracije kiseonika vezanog za
hemoglobin i mioglobin.
 Dodatna potrošnja kiseonika posle završenog rada naziva se
"kiseonički dug".
 Kao značajan produkt metabolizma skeletnih mišića javlja se
toplota.

40. Literatura
 Guyton,A. C, Hall, J. E:Medicinska fiziologija,
Savremena administracija, Beograd, 1999.
 Davidović, Vukosava: Uporedna fiziologija,
ZUNS, Beograd, 2003.
 Приручник за физиологију, Босиљка
Плећаш Соларевић, Фармацеутски
факултет у Београду
 Adam.Com/Benjamin Cummings -
Interactive Physiology 7