Mozdano stablo
•Transferir como PPT, PDF•
14 gostaram•29,737 visualizações
Recomendados
Mais conteúdo relacionado
Mais procurados
Mais procurados (20)
Semelhante a Mozdano stablo
Semelhante a Mozdano stablo (20)
Mais de Ljubica Lalić Profesorski Profil
Mais de Ljubica Lalić Profesorski Profil (20)
Último
Último (16)
Mozdano stablo
- 2. Moždano stablo Sred nji moz akPo ns Med ulla obl. • Produžena moždina (medulla oblongata) • Moždani ili Varolijev most (pons Varoli) • Srednji mozak (mesencephalon)
- 5. • Intrakranijalni nastavak kičmene moždine • Sivu masu produžene moždine čine jedra i retikularna formacija. –Jedra 4 para glavenih nerava: IX, X, XI i XII, –Maslinasto jedro, koje je uključeno u održavanje ravnoteže.
- 6. Funkcija • “čvor života” • Automatski centri za regulaciju disanja, rada srca, promer krvnih sudova, krvni pritisak • Centri su smešteni u retikularnu formaciju
- 7. Automatski centri u produženoj moždini • Centar za udisaj– apneustički centar – Tokom 2 sekunde spontano šalje nervne impulse na nervne ćelije kičmene moždine koje inervišu spoljašnje međurebarne mišiće i dijafragmu i dolazi do kontrakcije ovih mišića i do udisaja – Nastaje pauza od 3 sekunde, mišići se relaksiraju i za to vreme traje izdisaj – Ciklus se ponavlja 12 puta u minuti • Centar za regulaciju krvnog pritiska (presorni i depresorni) – reguliše krvni pritisak preko regulisanja prečnika krvnih sudova. – Dve grupe nervnih ćelija: jedne šalju impulse za sužavanje, a druge za širenje krvnih sudova • Centar za regulaciju rada srca (kardioinhibitorni) – održava vagusni tonus srca od 75 otkucaja u minuti. – Ako se n. vagus preseče, brzina otkucaja je i do 150 u minuti
- 8. Autonomni centri • ALIMENTARNI (ishrana) - centri gutanja, povraćanja, lučenja pljuvačke • ODBRAMBENI: kijanja, kašljanja
- 10. • Zadebljali , srednji deo moždanog stabla. • Sivim masama mosta pripadaju jedra i retikularna formacija. –Jedra 4 para glavenih živaca: V, VI, VII i VIII, –Bazilarna jedra mosta u kojima se prekidaju putevi koji polaze iz kore velikog mozga, a završavaju se u kori malog mozga, –Dorzalna jedra mosta koja imaju ulogu u akustičkoj orijentaciji.
- 11. VIII jedro • Regulacija ravnoteže i položaja glave i tela –Prima impulse sa receptora za ravnotežu srednjeg uha
- 12. Ostale funkcije • Usklađivanje mimike lica • Bolni stimulusi sa kože lica, uha i zuba • Centri odbrambenih refleksa: – Treptanje, suzenje, kašljanje, kijanje i fonacije (puštanja zvuka kod male dece) • Centri alimentarnih refleksa (ishrana): – Salivacija, žvakanje, gutanje, sisanje (kod novorođenčadi) • Pneumotaksički centar – ograničava udisaj i reguliše frekvencu disanja
- 14. • Krovne ploče (tektum) • Moždane drške (pedunkuli cerebri) • U centru se nalazi Silvijev kanal koji povezuje IV sa III moždanom komorom
- 15. Krovne ploče (tektum) • Glavne sive mase tegmentuma su: – Jedra 2 para glavenih živaca: III i IV, – dva para kvržica: • Donje slušne • Gornje vidne – Crveno jedro, koje pripada ekstrapiramidnom sistemu i učestvuje u održavanju položaja i ravnoteže i koordinaciji pokreta, – Retikularna formacija. • Supstancija nigra je motorni centar koji pripada ekstrapiramidnom sistemu i bazalnim ganglijama.
- 16. Funkcije • Jedarni kompleks III kranijalnog živca (gornje – vidne kvržice) : pokreti oka, akomodacija sočiva, širenje zenice • Refleks uspravljanja • Moždane drške povezuju prednji mozak sa ostatkom moždanog stabla • Crveno jedro i crna supstancija održavaju normalan tonus skeletnih mišića, omogućavaju održavanje normalnog položaja glave i tela u prostoru
- 17. Parkinsonova bolest • Oštećenje supstancije nigre srednjeg mozga i to ćelija koje luče DOPAMIN • Nekontrolisano podrhtavanje ruku i ukočenost mišića
- 19. • Retikularna formacija je specifično organizovana siva masa produžene moždine, moždanog mosta, srednjeg mozga i međumozga. • Ona se sastoji od veoma kompleksne mreže malih međusobno povezanih neurona. • Retikularna formacija ima složene aferentne i eferentne veze sa drugim delovima CNS i perifernim receptorima.
- 20. Osobine retikularne formacije • Retikularna formacija je polisinaptički sistem jer se veze između neurona same mreže ili sa drugim aferentnim neuronima ostvaruju preko velikog broja sinapsi. • U retikularnoj formaciji su prisutni spontano aktivni neuroni koji obrazuju centre određenih autonomnih funkcija.
- 23. Autonomne funkcije retikularne formacije • Retikularna formacija ima sledeće autonomne funkcije: 1. Koordinacija autonomnih funkcija, 2. Podešavanje endokrine sekrecije, 3. Održavanje biološkog ritma spavanja – budno stanje.
- 24. 1. Koordinacija autonomnih fukcija • U retikularnoj formaciji se nalaze automatski centri za kontrolu nekih autonomnih funkcija (disanje, rad srca, vazomotorika) i centri određenih autonomnih refleksa (kijanje, kašljanje, lučenje suza, gutanje, žvakanje, lučenje pljuvačke, sisanje i povraćanje). • Između ovih centara postoje uzajamne veze.
- 25. 2. Podešavanje endokrine sekrecije • Retikularna formacija je uključena u proces homeostaze – održavanja stalnosti unutrašnje sredine organizma. • Ova funkcija se ostvaruje zahvaljujući aferentnim vezama sa senzornim receptorima i eferentim vezama sa hipofiziotropnim arealom hipotalamusa.
- 26. 3. Ulogu u biološkom ritmu spavanje – budno stanje • ima prvenstveno retikuloaktivirajući sistem, RAS, koji je odgovoran za održavanje budnog stanja.
- 27. Somatske uloge retikularne formacije • Retikularna formacija ima senzorne i motorne somatske uloge
- 28. Senzorne funkcije • se sastoje u modulaciji aferentnih signala sa određenih receptora. • Retikularna formacija ima inhibitorno modulatorno delovanje na prenošenje informacija sa receptora za bol i čini deo unutrašnjeg sistema analgezije koji u izvesnim situacijama smanjuje osećaj bola. • Stimulatorno modulatorno delovanje na aferente signale ima RAS. On kontinuirano ekscitira neurone kore velikog mozga, čime se poboljšava prijem senzornih informacija.
- 29. Osnovne motorne uloge 1.Podešavanje tonusa skeletnih mišića, 2.Koordinacija motorne aktivnosti.
- 30. Podešavanje tonusa skeletnih mišića • Uticaj na tonus skeletnih mišića, zavisno od dela retikularne formacije, može da bude inhibitoran ili stimulatoran. • Ostvaruje se uvek preko inhibitornih interneurona u kičmenoj moždini.
- 31. Koordinacija motorne aktivnosti • Uticaj na motornu aktivnost ostvaruje se vezama retikularne formacije sa svim receptorima tela, sa jedne strane, i sa višim motornim centrima, sa druge strane. • Izvođenje najjednostavnije motorne aktivnosti, refleksne radnje, zavisi od položaja tela. Takođe, vršenje voljnih pokreta zavisi od položaja tela, ali i informacija primljenih preko senzornih receptora i receptora čula. • Tako, na primer, jak iznenadni zvuk može da prekine pisanje ili neku drugu voljnu radnju.