1. Kičmena moždina
- medulla spinalis

2. • Kičmena moždina je filogenetski
najstariji i po funkcijama
najjednostavniji deo CNS;
• Najduža je kod riba jer zalazi u
rep, dok kod kopnenih kičmanjaka
završava u predelu prvog krsnog
pršljena;
• Uloga kičmene moždine je
ostvarivanje refleksnih reakcija i
pokreta kao i sprovođenje
informacija

3. Zadnji rogovi
Bela masa
Siva masaPrednji rogovi
Senzorna ganglija
Periferni
(mešoviti)
nerv

4. Somatske funkcije
• Kičmena moždina daje celokupnu
senzornu i motornu inervaciju za
trup i ekstremitete. Ona se obavlja
posredstvom 31 para kičmenih
živaca.

5. Motorne funkcije
• Motorne funkcije kičmene moždine
vezane su za izvođenje voljnih i nevoljnih
pokreta.
• tela motornih neurona koji inervišu sve
skeletne mišiće za pokretanje glave,
vrata, trupa i ekstremiteta.
• Na ovim neuronima se završavaju aksoni
neurona koji iz motorne kore velikog
mozga nose komande za izvođenje
voljnih pokreta.

6. Spinalni refleksi
1. refleks na istezanje skeletnih mišića (Goldžijev tetivni
refleks) ili refleksi ekstenzije (opružanja);
– Ne dozvoljava preterano istezanje mišića
2. refleksi fleksije (savijanja)
– Ne dozvoljava preterano istezanje mišića
3. refleks sklanjanja
– Sklanjanje dela tela od izvora povrede
– Savijanje nožnih prstiju usled češkanja tabana
4. Refleks češanja
– Sklanjanje izvora koji iritiraju kožu
5. refleks ukrštene ekstenzije (obrnuti refleks na istezanje)
– Kontrakcija ekstenzora suprotne strane tela radi
podržavanja težine
– Održava telo u uspravnom položaju
– kada jednom nogom stanemo na ekser, težina se
prebacuje na drugu nogu i sklanjamo povređenu nogu
6. refleks hodanja.

7. refleksi fleksije (savijanja)

8. refleks na istezanje skeletnih
mišića (Goldžijev tetivni refleks)

9. refleks ukrštene ekstenzije (obrnuti refleks na istezanje)

10. Senzorne funkcije
• sastoje se u prenošenju signala od
receptora do njihovog odredišta u CNS.
• U zadnjim rogovima sive mase smeštena
su tela sekundarnih neurona nekih
senzornih puteva
• Sve senzorne informacije sa
ekstremiteta i trupa slivaju se u kičmenu
moždinu, a specifičnim putevima stižu do
pojedinih nervnih centara

11. Autonomne funkcije
• U bočnim rogovima sive mase određenih
segmenata kičmene moždine nalaze se tela
neurona koji pripadaju autonomnom
nervnom sistemu
• Centri autonomnih spinalnih refleksa:
1. refleksa pražnjenja mokraćne bešike (mikcije)
2. refleksa pražnjenja debelog creva (defekacije)
3. seksualni refleksi, erekcija i ejakulacija kod
muškarca.

12. Nervni putevi u kičmenoj moždini
• Prolaze kroz belu masu
• Bela masa predstavlja spoljašnji deo i rogovima sive mase je
izdeljena na tri parne trake:
– prednju
– bočnu
– zadnju
• Sa prednje i bočne vrpce polaze tzv. nishodni (motorni) putevi,
odnosno, nervna vlakna koji nadražaj prenose od CNS-a ka
periferiji.
– Piramidalni put koji prenosi informacije iz kore velikog mozga do kičmene
moždine.
• Omogućava ostvarivanje voljnih, finih i naučenih pokreta.
• Piramidalni putevi se ukrštaju na prednjoj strani produžene moždine tako da svaka
hemisfera velikog mozga kontroliše rad mišića suprotne strane tela
• Sa zadnje vrpce polaze ushodni (senzitivni) putevi koji nadražaj
prenose od periferije ka CNS-u.
• Npr. anterolateralni put koji prenosi informacije sa kožnih receptora za bol
u talamus
• Osim njih postoje i asocijativni putevi koji spajaju različite delove
kičmene moždine

14. Spinalni šok
• Gubljenje svih refleksa ispod
mesta prekida (povrede) kičmene
moždine
• Nekoliko nedelja posle presecanja
kičmene moždine čoveka dolazi
do vraćanja refleksnih reakcija ali
se zauvek gubi sposobnost
ostvarivanja voljnih pokreta
(paraliza)

15. Literatura
• Plećaš B.- Priručnik iz fiziologije,
Farmaceutski fakultet, Beograd
• Gajton i Hol- Medicinska fiziologija
• Radomir Konjević, Gordana Cvijić,
Jelena Đorđević, Nadežda Nedeljković
– Biologija za III razred gimnazije
prirodno-matematičkog smera, ZUNS,
Beograd